Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

More documents

Recommendations

Info

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI Po obavljanju detekcije žrtava, a pre same identifikacije, (potencijalnu) žrtvu je potrebno informisati o pravima i postojećim programima pomoći. I u ovoj funkciji se u poslednjih pet godina kao ključna pojavljivala Služba za koordinaciju. Služba je, u cilju davanja pravovremene i tačne informacije o svim raspoloživim uslugama/programima, vodila bazu podataka svih usluga. Ipak, s obzirom na činjenicu da određeni broj žrtava nije ni stupio u kontakt sa Službom (iako podaci o njima postoje u statističkom pregledu Službe), nije potpuno jasno kakve su sve mogućnosti žrtvama u poslednjih pet godina predočavane. Može se pretpostaviti da centri za socijalni rad, u najboljem slučaju, žrtve informišu o mogućnostima u okvirima državne socijalne zaštite, a da je policija žrtve informisala o postojanju skloništa za primarno zbrinjavanje (dok ono nije prestalo sa radom) i tamo ih čak sama odvodila (prema rečima intervjuisane žrtve, korisnice programa triju NVO). Za bazu podataka same Službe je sigurno da sadrži ključne informacije o postojećim organizacijama (NVO Astra i NVO Atina) i institucijama specijalizovanim za pružanje različitih vidova pomoći (bolnice, domovi zdravlja, centri za socijalni rad i slično). Međutim, nije potpuno jasno o kojim pravima žrtava se razgovara pri inicijalnom susretu, s obzirom na to da je u mnogim specifičnim situacijama uočeno da, bez obzira na formalno zagarantovana prava, sistem nema kapaciteta da ih faktički obezbedi (nekada zbog nedostatka resursa, nekada zbog neadekvatne regulative — recimo, problema pravne nevidljivosti, ili zbog predrasuda i neznanja samih zaposlenih u različitim sistemima), bez posredovanja i aktivnog angažmana organizacija građanskog društva. Osim o samim programima i pravima, žrtvama su, dakle, neophodne i informacije o mehanizmima za ostvarivanje tih prava (katkada je to samo uključivanje u program pomoći NVO, a nekada popis neophodnih koraka koje treba preduzeti da bi se kroz sistem ostvarila neka prava). U tom smislu bi bilo neophodno kreirati jedinstvenu bazu podataka dostupnih servisa za žrtve trgovine ljudima (uključujući servise koje pružaju državne institucije i organizacije građanskog društva), za žrtve državljane Srbije i strane žrtve, i to prema sledećim kriterijumima: a) Uslovi za sticanje prava i vremenski period na koji se pomoć pruža b) Tip servisa uz specifičnu naznaku o tome u kojim je gradovima usluga dostupna i da li je dostupna dvadeset četiri časa dnevno, sedam dana u nedelji, ili se pruža pod specifičnim uslovima i kojim: • Smeštajni kapaciteti (uz obezbeđivanje stanovanja uz podršku) • Obezbeđivanje osnovnih finansijskih sredstava (za hranu, higijenske proizvode, odeću i obuću, održavanje stana — struja, voda, grejanje...) • Obezbeđivanje putnih troškova • Pružanje pomoći u rešavanju građanskopravnog statusa (pod ovim se ne smatra puko upućivanje na nadležne službe, već aktivnosti praćenja žrtve i zastupanja pred nadležnim institucijama) • Pružanje psihosocijalne podrške • Pružanje pomoći u rešavanju akutnih zdravstvenih problema • Pružanje podrške u rešavanju hroničnih zdravstvenih problema • Pravno savetovanje • Pravno zastupanje • Psihološko savetovanje • Terapijski rad 120
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji • Porodično savetovanje • Porodična medijacija • Pružanje pravne pomoći u postupcima nezavisnim od trgovine ljudima • Pružanje pomoći u uključivanju u formalni obrazovni sistem i na tržište rada Ukoliko bi lista prava i servisa bila dostupna svakoj žrtvi u pisanoj formi i predočena joj usmeno, bilo bi moguće pratiti i razloge zbog kojih žrtve odbijaju ponuđene programe i učešće u različitim aktivnostima koje nude organizacije/ institucije. Trenutno je te podatke moguće dobiti samo od žrtava koje su, ipak, uključene u neki od sistema pomoći. Kao i kod izvođenja drugih aktivnosti, supervizija rada Službe i centara za socijani rad bi u ovoj fazi dovela do bolje procene postojećih kapaciteta i informisanih predloga za njihovo unapređivanje. Na ovom mestu je važno primetiti da samo 15% ispitanika iz centara za socijalni rad prepoznaje svoju ulogu u aktivnostima informisanja žrtve o pravima koja joj pripradaju i postojećim programima. Taj broj u potpunosti korelira sa brojem onih koji poznaju aktivnosti nevladinih organizacija i Službe u funkciji zaštite žrtava. Jedan nivo obaveze sistema je da o pravima i programima informiše žrtvu i sadržaja samog obaveštenja, a potpuno drugi je nivo komunikacije u datim okolnostima. Od samih žrtava se o ovoj fazi saznaje da pri prvom zvaničnom razgovoru najčešće pomisle da razgovor i dalje obavljaju s organima gonjenja (iako im je rečeno drugačije) i da najveći deo stvari koji im je predočen ne razumeju i ne zapamte. Ovo zavisi i od dužine perioda provedenog u situaciji trgovine, od tretmana od strane trgovca (preživljenog nasilja, ali i od toga da li su je plašili razgovorima s policijom i slično) i dobrim delom od obrazovanja ili deprivacije. Zato je nužno da se informacije o pravima i dostupnim uslugama prevode s apstraktnog na konkretni nivo: na primer, umesto termina “zbrinjavanje” i sintagme “pravno zastupanje”, nužno je koristiti formulacije: “stan u kome se živi neko vreme”, “advokat koji će pomoći u razgovoru s policijom i sudom” i slično. Osim prevođenja, faza informisanja ne može da se završi u samo jednom razgovoru već je neophodno da se žrtvi omogući da sama kontaktira instituciju/organizaciju koja daje informacije i da istima raspolaže u pisanoj formi. Uz informisanje, za faktičko uključivanje žrtava u postojeće programe nužno je izvoditi aktivnosti primarne procene potreba i upućivanja na same programe. Upućivanje se u slučaju RS svodi na odabir uključivanja u programe NVO Atina i NVO Astra, jedine dve organizacije građanskog društva koje izvode sveobuhvatne programe uključivanja specifično namenjene ovoj ciljnoj grupi, i/ ili posredovanje pri uključivanju u aktivnosti Crvenog krsta Srbije (obezbeđivanje jednokratne pomoći za rešavanje najurgentnije potrebe). Nešto ređe, žrtve se upućuju direktno na centre za socijalni rad radi ostvarivanja nekog prava iz domena socijalne zaštite. Međutim, kao što je spomenuto, često je i u ovim situacijama potrebno organizovano posredovanje radi prevazilaženja različitih barijera koje sistem postavlja pred one korisnike koji i inače jesu marginalizovani po različitim osnovama. S tim u vezi, sama primarna procena potreba je i ograničena na pomenute resurse. 121
Page 3 and 4:
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOV
Page 5 and 6:
Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 7 and 8:
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Page 29 and 30:
Page 31 and 32:
Page 33 and 34:
Page 35 and 36:
Page 37 and 38:
Page 39 and 40:
Page 41 and 42:
Page 43 and 44:
Page 45 and 46:
Page 47 and 48:
Page 49 and 50:
Page 51 and 52:
Page 53 and 54:
Page 55 and 56:
Page 57 and 58:
Page 59 and 60:
Page 61 and 62:
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Page 67 and 68:
Page 69 and 70: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 119: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 188:
show all

Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?