Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

More documents

Recommendations

Info

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI maloletnoj žrtvi trgovine ljudima može se smatrati primerom dobre prakse u poštovanju ustanovljenih standarda. Ipak, problem nesaradnje sa Službom u kontekstu formalne identifikacije i uključivanja u programe pomoći namenjene žrtvama na teritoriji RS ima i drugu dimenziju. Pored ovog, u dva sporna slučaja punoletnih žrtava (o čemu svedoče dva centra za socijalni rad) se dogodilo da je SBPOK informaciju o mogućoj žrtvi prosledio direktno policijskoj upravi sa teritorije gde je žrtva boravila, ne obavestivši o tome Službu za koordinaciju, pri čemu nema indicija da je to koristilo samoj žrtvi, koliko procesu krivičnopravnog gonjenja. Osim što se žrtvama koje se ne upućuju Službi na identifikaciju evidentno osporavaju (nažalost, mnoga) prava garantovana sticanjem statusa žrtve (pri čemu se podrazumeva i dobrobit stečena uključivanjem u programe pomoći nevladinih organizacija), strada i sistem prikupljanja podataka, pa samim tim i mogućnost za sticanje sveobuhvatnog (i uređenog) uvida u sve dimenzije fenomena trgovine ljudima na teritoriji Republike Srbije. Stav o tome da Služba nije uvek u prilici (ili ne vrši uvek) identifikaciju dele i mnogi akteri sistema zaštite žrtava. Policija se i dalje (iako ne tako često kao dok je funkcionisala Sigurna kuća Savetovališta protiv nasilja u porodici) javlja kao instanca (funkcionalne) identifikacije, dok pojedine organizacije, za period 2004 —2007, tvrde da “identifikaciju žrtava, u najvećem broju slučajeva, još uvek vrši policija, dok Služba uglavnom potvrđuje ovu primarnu identifikaciju” 153 . Ovde se, naravno, postavlja pitanje i šta različiti akteri smatraju činom identifikacije i šta se sagledava kao cilj same funkcije identifikacije. Moguća nedoumica u pogledu uloge Službe u ovom procesu, kao i njenih kapaciteta za isti, ili u pogledu uloga različitih organizacija/institucija (kao i samoprocena kapaciteta za identifikaciju), može se razložiti na nekoliko činilaca: 1. S obzirom na aktivnosti na suzbijanju kriminaliteta koje policija primarno obavlja, logično je očekivati da najveći broj žrtava policija upravo i detektuje. 2. U RS među akterima angažovanim u oblasti suzbijanja trgovine ljudima ne postoji saglasnost oko tumačenja pojmova detekcija i identifikacija. Dešava se tako da organizacije građanskog društva u opisu svojih aktivnosti navode i aktivnost identifikacije, kao što se događa da u istom teže da učestvuju. Čini se da se radi o zabuni proizašloj na temelju pogrešnog tumačenja sistema i standarda drugih zemalja u postupanju sa žrtvama. Na ovom mestu je moguće napraviti paralelu sa norveškim sistemom za zaštitu žrtava 154 . Nijedna vladina institucija, organizacija ili agencija ne sme da ima ekskluzivnu odgovornost za identifikaciju žrtava trgovine ljudima. Po pravilu bi sve institucije, organizacije pa i pojedinci koji posumnjaju za neku osobu da je žrtva trgovine ljudima, morali da reaguju i upute tu osobu na nadležne službe i programe pomoći. Na taj način i same žrtve mogu da se identifikuju pred nadležnim institucijama. Ako se ovakva tvrdnja tumači izvan konteksta ukupnih preporuka, moglo bi se zaključiti da sistem identifikacije treba potpuno decentralizovati i prepustiti zainteresovanim akterima iz svih sektora da na osnovu samoprocene kapaciteta za identifikaciju u njoj i učestvuju. 153 Astra - Anti-trafficking Action, Dvogodišnji izveštaj, http://www.astra.org.rs/sr/pdf/biannual3.pdf, str. 7. 154 Koordineringsenheten for Ofre for Menneskehandel (KOM), Guide to Identification of Possible Victims of Trafficking, 2008, p. 8, https://www.politi.no/vedlegg/rapport/Vedlegg_41.pdf. 118
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji Međutim, iz daljeg opisa preporuka za postupanje se u stvari vidi da je identifikacijom zapravo nazvan čin koji se ovde imenuje kao detekcija (a u praksi se među ključnim akterima u RS naziva i primarnom identifikacijom). Dalje se, dakle, kaže da verifikaciju statusa (u studiji nazvana identifikacijom, a među ključnim akterima najčešće nazivana formalnom identifikacijom) vrše organi gonjenja, migraciona služba i Služba za zaštitu dece (dakle, isključivo državni servisi od kojih je samo jedan u službi socijalne zaštite). Ovaj primer, uz niz drugih (pa i primera iz regiona) pokazuje da je angažman državne institucije u obezbeđivanju statusa žrtvama jedini relevantan za ostvarivanje prava iz domena zaštite. Mehanizam za identifikaciju koji postoji u Srbiji tako predstavlja primer dobre prakse u smislu mesta u sistemu instance zadužene za identifikaciju, što dalje upućuje na potrebu unapređivanja postojećeg mehanizma, a nikako strukturalnih promena. 3. S druge strane, Služba je u proteklih pet godina funkcionisanja, sa dve formalno zaposlene osobe (pri čemu su se zaposleni menjali čak četiri puta) i bez ikakvih budžetskih sredstava za pružanje pomoći žrtvama, a sa dvedesetčetvoročasovnim radnim vremenom i obavezom da se reaguje u svakom pojedinačnom slučaju detekcije potencijalne žrtve, i od strane samih zaposlenih ocenjena kao servis bez dovoljnih kapaciteta za uspešno savladavanje izazova koji sveobuhvatan sistem upućivanja zahteva. Iz svega rečenog proizlaze sledeće potrebe u reagovanju sistema: • Delimično decentralizovati proces identifikacije zbog manjka resursa Službe za koordinaciju i zaštitu žrtava trgovine ljudima. U svetlu postojećih mehanizama i obaveza iz Nacrta zakona o socijalnoj zaštiti, određeni broj centara sa teritorije RS bi u kontekstu identifikacije žrtava trgovine ljudima poslužio kao ključni akter u pravovremenom, adekvatnom i profesionalnom procesu zaštite žrtava trgovine ljudima, kako maloletnih tako i punoletnih. Ova nadležnost centara nedvosmisleno proizlazi iz obaveza propisanih Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centara za socijalni rad 155 . • Doneti podzakonski akt kojim bi se utvrdili indikatori za identifikaciju žrtava trgovine ljudima i nadležnosti Službe za koordinaciju zaštite trgovine ljudima i ustanova socijalne zaštite u procesu identifikacije. Posebno se mora imati u vidu interna trgovina ljudima i potreba za formulisanjem indikatora za prepoznavanje žrtava državljana RS (s obzirom na to da su indikatori koji se predlažu i koriste od strane različitih aktera uglavnom prilagođeni detekciji stranih žrtava). Ovim aktom je neophodno formulisati i međusobni odnos Službe i centara na poslovima identifikacije žrtava. • Posebno kreirati indikatore za identifikaciju dece žrtava trgovine ljudima i to u odnosu na različite vidove eksploatacije, a naročito: prinudnu udaju, prinudu na prošnju i vršenje krivičnih dela, korišćenje u pornografske svrhe i radnu eksploataciju, budući da su ovi vidovi eksploatacije do sada u praksi najteže uočavani. • Uvesti proaktivne mere identifikacije pri nadležnim službama (efikasne procedure za registraciju rođenja, vođenje registara nestale i zlostavljane i eksploatisane dece). • Modernizovati policijski pristup u radu sa decom žrtvama trgovine ljudima i drugim ranjivim kategorijama (decom žrtvama zanemarivanja i zlostavljanja, ali i decom koja žive i rade na ulici, kao i decom u sukobu sa zakonom) kroz proaktivni outreach rad i saradnju sa drugim, naročito socijalnim službama. 155 Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centara za socijalni rad, “Službeni glasnik RS”, br. 59/08 i 37/10. 119
Page 3 and 4:
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOV
Page 5 and 6:
Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 7 and 8:
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Page 29 and 30:
Page 31 and 32:
Page 33 and 34:
Page 35 and 36:
Page 37 and 38:
Page 39 and 40:
Page 41 and 42:
Page 43 and 44:
Page 45 and 46:
Page 47 and 48:
Page 49 and 50:
Page 51 and 52:
Page 53 and 54:
Page 55 and 56:
Page 57 and 58:
Page 59 and 60:
Page 61 and 62:
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Page 67 and 68: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 117: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 188:
show all

Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?