Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

More documents

Recommendations

Info

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI najbolje od mogućih rešenja primenjivanih širom sveta”) 149 . Kako bi se utvrdila stvarna situacija u domenu identifikacije žrtava, centrima za socijalni rad je postavljeno pitanje šta bi preduzeli kada bi za korisnika usluga posumnjali da je žrtva trgovine ljudima. U 89% slučajeva centri bi prvo kontaktirali radnike Ministarstva unutrašnjih poslova (što je razumljivo, opravdano i preporučeno s obzirom na to da su žrtve trgovine ljudima i žrtve kriminaliteta). Međutim, češće od same Službe za koordinaciju, kao referentne institucije za kontakt pri susretu sa žrtvom se javljaju i tužilaštva (u 22% slučajeva), sudovi i porodica (18%), a gotovo isti broj ispitanika (15%) navodi škole i samu Službu kao institucije s kojima bi stupili u kontakt kada bi posumnjali da je korisnik usluga žrtva trgovine ljudima. Kako za određen broj odgovora (27%) nije bilo moguće ustanoviti kojoj bi se instituciji ispitanici tačno obratili (“Obavestili bismo nadležne organe”; “U zavisnosti od toga o kojoj se žrtvi radi, kontakt bi se odvijao sa sistemima koji bi doprineli u zaštiti žrtve”), moguće je pretpostaviti da se u ovim slučajevima kontaktiranje Službe podrazumeva. Zanimljiv je podatak da u odgovorima na ovo pitanje nema razlike među ispitanicima koji su do sada imali kontakt sa Službom za koordinaciju, kroz saradnju na konkretnim slučajevima, i onima koji nemaju iskustva u saradnji sa Službom. Samo je jedan odgovor na pitanje o mogućem postupanju potpuno precizan: “Obaveza centra za socijalni rad, na osnovu Obaveštenja Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, broj 021-02-44/05-14 od 7. 10. 2005, je da odmah ostvari kontakt sa Službom za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima”. Zanimljiva je takođe veza između poznavanja nadležnosti Službe i učestvovanja na: seminaru koje je Ministarstvo rada i socijalne politike o fenomenu trgovine ljudima organizovalo 2005. godine (90% onih koji su naveli Službu su pohađali seminar) i seminaru Uspostavljanje lokalnog mehanizma za identifikaciju, upućivanje i pomoć žrtvama trgovine ljudima NVO Atina iz 2009 (65% ispitanika koji navode Službu kao referentnu ustanovu je pohađalo (i) ovaj seminar). Odgovori na isto pitanje postavljeno sudijama za prekršaje su takođe bili ujednačeni. Neizostavno je navođena policija, ili samo ona, ili na prvom mestu kada su navođene i neke druge službe. Te druge službe bile su: tužilaštvo, centar za socijalni rad i sigurna kuća. Samo u jednom odgovoru (iz Kragujevca) navedene su i “škola, zdravstvena ustanova, centar za socijalni rad, druge institucije socijalne zaštite, organizacije civilnog društva, osoblje konzultata ili ambasade”. Takođe, samo u jednom upitniku (iz Novog Sada) je navedeno da bi se sa žrtvom “pažljivo razgovaralo” i da bi ona potom bila upućena na “nadležne organe”. Jasno je da bi se sudije obraćale onima sa kojima inače najtešnje sarađuju, a to su policija i tužilaštvo, dok su druge opcije ređe prisutne. Naravno, ovakvo postupanje sudija bi bilo očekivano i u bilo kom drugom slučaju gde se posumnja na postojanje elemenata krivičnog dela, što govori u prilog tezi da je i dalje dominantan pristup orijentisan (prosecution oriented) ka (krivičnom) gonjenju, dok je žrtva u drugom planu. Dakle, sumnja da se radi o žrtvi trgovine ljudima je na prvom mestu vezana za sumnju o postojanju krivičnog dela koje treba goniti. 149 Treba imati u vidu da su ispitanici bili najiskusniji profesionalci u oblasti zaštite žrtava i radu s potencijalnim žrtvama, te da uzorak nije bio slučajan. 116
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji I ovi odgovori sugerišu (naročito kada se dovedu vezu sa odgovorima na druga pitanja o kojima će biti reči kasnije) da sudije nisu dovoljno upoznate sa funkcionisanjem mehanizma upućivanja. Niko nije (niti u jednom drugom odgovoru) pomenuo Službu za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, niti bilo kakve druge specifičnosti koje se vezuju za postojeći mehanizam zaštite žrtava. S druge strane, same žrtve su prepoznavale ulogu Službe u sistemu zaštite (iako ne uvek i u potpunosti u vezi s mehanizmom identifikacije i upućivanja) i pridavale joj priličan značaj u kontekstu ukupnog programa zaštite. S obzirom na to da je u direktnoj vezi s fazom identifikacije i upućivanje, koje Nacionalni mehanizam upućivanja takođe stavlja u zadatak Službi za koordinaciju, centri za socijalni rad su pitani i o tome kako su same žrtve došle do centra (faza upućivanja). Ovde je potrebno napomenuti da je, prema popunjenim upitnicima, broj žrtava sa kojima su centri radili ukupno 43. Od tog broja, dalje, na centre je (prema rečima samih radnika centara) samo 6 žrtava uputila Služba, 2 — prihvatna stanica (reč je o malolenim žrtvama), 4 su, kao što je prethodno spomenuto, identifikovali sami centri, a 31 žrtvu su uputili radnici područnih policijskih uprava odnosnih lokalnih samouprava. Od 31 žrtve upućene od strane policijskih službenika, u 29 slučajeva se radilo o maloletnim licima. Ovu činjenicu ne treba razmatrati u svetlu pretpostavljene nefunkcionalnosti mehanizma upućivanja (što se u javnom diskursu često čini), već se upravo radi o punom i informisanom poštovanju regulativa donetih u fazi ustanovljavanja reforme sistema zaštite dece od zanemarivanja i zlostavljanja. Naime, Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja i pet posebnih protokola 150 , kao i odnosna uputstva predviđaju posebne mere u postupanju u oblasti zaštite dece: Dete se u službene prostorije policije dovodi u cilju utvrđivanja identiteta i prikupljanja obaveštenja o roditeljima, usvojiocu ili staraocu, odnosno ustanovi čiji je korisnik, pri čemu se mora postupati sa naročitom hitnošću. Dete privremno boravi u službenim prostorijama policije do dolaska roditelja, usvojioca ili staraoca, ili odgovornog lica iz ustanove za smeštaj korisnika, odnosno predstavnika centra za socijalni rad (u daljem tekstu: organa starateljstva) koji dete preuzimaju. Ako se ova lica ne pojave ili se ne mogu identifikovati niti pronaći, dete se predaje ovlašćenim službenim licima iz tačke 7. stav 1. ovog uputstva, koja odmah, uz popunjeni obrazac potpisan od strane neposrednog starešine, isto smeštaju u najbližu prihvatnu stanicu. 151 Uz pomenute standarde u postupanju policijskih službenika, centri za socijalni rad se obavezuju da prijemnom procenom odrede stepen prioriteta postupanja voditelja slučaja, od koga će zavisiti intenzitet i redosled postupanja centra, kao i dinamika uključivanja predstavnika drugih sistema pomoći 152 . Uz obavezno dežurstvo za slučajeve neodložnih intervencija, u skladu sa Opštim protokolom, postupanje policijskih službenika i radnika centara za socijalni rad u situaciji postojanja sumnje da se u specifičnom slučaju radi o 150 Posebni protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovamna socijalne zaštite (2006), Posebni protokol o postupanju policijskih službenika u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja (2006), Posebni protokol za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama (2007), Posebni protokol sistema zdravstvene zaštite za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (2009) i Posebni protokol o postupanju u pravosuđu u zaštiti maloletnika od zlostavljanja i zanemarivanja (2009). 151 Uputstvo o postupanju policijskih službenika prema maloletnim i mlađim punoletnim licima, doneto od strane ministra unutrašnjih poslova na osnovu člana 10, a u vezi člana 38. Zakona o policiji, “Službeni glasnik RS”, br. 101/05. 152 Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centara za socijalni rad, “Službeni glasnik RS”, br. 59/08 i 37/10. 117
Page 3 and 4:
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOV
Page 5 and 6:
Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 7 and 8:
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Page 29 and 30:
Page 31 and 32:
Page 33 and 34:
Page 35 and 36:
Page 37 and 38:
Page 39 and 40:
Page 41 and 42:
Page 43 and 44:
Page 45 and 46:
Page 47 and 48:
Page 49 and 50:
Page 51 and 52:
Page 53 and 54:
Page 55 and 56:
Page 57 and 58:
Page 59 and 60:
Page 61 and 62:
Page 63 and 64:
Page 65 and 66: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 115: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 188:
show all

Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?