Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

More documents

Recommendations

Info

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI (potencijalne) žrtve trgovine ljudima. Međutim, uvek ostaje mogućnost da se status žrtve utvrdi u samom postupku (prekršajnom ili krivičnom), te se nužno nameće potreba za upoznavanjem fenomena trgovine ljudima, odnosno prepoznavanjem žrtve i informisanošću o funkcionisanju mehanizma upućivanja i od strane sudija za prekršaje. Kako bi se izbeglo kažnjavanje žrtve u postupku, ovakva situacija se rešava odustankom podnosioca zahteva od prekršajnog gonjenja, što je najlakši put. Teži put bi bio utvrđivanje da je prekršaj učinjen npr. pod dejstvom sile ili pretnje 141 . Ali, ako se postupak i završi povoljno po žrtvu, u slučaju nepoznavanja postojećeg sistema zaštite žrtava otvara se problem njenog (ne)uključivanja u sistem, te se tako pospešuje mogućnost njene reviktimizacije. Takođe, nesenzibilisanost na probleme viktimizacije trgovinom ljudima često vodi sekundarnoj viktimizaciji žrtve, neadekvatnom tretiranju u postupku, pa samim tim i njenom povlačenju, zatvaranju, ukorenjivanju nepoverenja i razočaranja u institucije od kojih očekuje pomoć ili bar profesionalno postupanje. Sekundarna viktimizacija povlači, logično, i nemogućnost da se predmet iz prekšajnog postupka premesti u krivični, gde bi žrtva bila na poziciji osnaženog oštećenog i/ili svedoka. Jasno je da su na gubitku i žrtva i država koja ne poštuje ljudska prava žrtve, a ne uspeva da se ostvari ni u funkciji progona trgovaca ljudima (što se Srbiji zamera u svim izveštajima u kojima se ocenjuje njen napredak u borbi protiv trgovine ljudima) 142 . Ne smeju se zanemariti ni preventivni efekti adekvatnog postupanja sa licima koja dolaze pred sudiju za prekršaje 143 , što sve ukazuje na neophodnost istraživanja iskustava i stavova sudija za prekšaje u vezi sa fenomenom trgovine ljudima i zaštitom žrtava 144 . Već letimičan pogled na šturo popunjene upitnike od strane sudija za prekršaje govori o tome da se oni nisu susretali sa žrtvama trgovine ljudima, kao i da nisu dovoljno upoznati sa karakteristikama ovog fenomena, tačnije sa njegovom viktimološkom dimenzijom niti sa aktuelnim mehanizmom upućivanja i programima prevencije. Naime, najveći broj rubrika nije popunjen, ili je odgovarano odrično ili sa “ne znam”, “nismo upoznati”, “nismo imali takvih slučajeva” i slično. Ni u jednom upitniku nije odgovoreno pozitivno na pitanje vezano za prepoznavanje žrtve trgovine ljudima. Tačnije, postavljena su dva pitanja vezana za prepoznavanje žrtve. Jedno pitanje se odnosilo na prepoznavanje žrtve u postupku (koji se vodi npr. zbog prostitucije), a drugo za postojanje sumnje da se u datom slučaju radi o žrtvi, iako to nije potvrdila nijedna druga služba. Moglo bi se zaključiti da se sudije u svom radu nisu susretale sa žrtvama trgovine niti su imale osnova da posumnjaju da se o njima radi. Kada se ovi podaci dovedu u vezu sa podacima koji se odnose na (mali) broj zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u određenom periodu (o čemu će biti reči kasnije), moglo bi se zaključiti da u najvećem broju slučajeva sudije zaista nisu ni imale prilike da se susretnu sa žrtvama, odnosno da posumnjaju na trgovinu ljudima (bar kada 141 U čl. 15. Zakona o prekršajima propisano je da nema prekršaja ako je radnja propisana kao prekršaj učinjena pod dejstvom sile ili pretnje (što je karakteristično za situaciju trgovine ljudima). Zakon o prekršajima, “Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 116/08, 111/09. 142 Vidi: US Department of State, Trafficking in Persons Report, 2010; European Commission, Serbia 2010 Progress Report, Brussels, 9 November 2010, SEC(2010) 1330. 143 Bilo kao okrivljeni za pomenute prekršaje i druge karakteristične za trgovinu ljudima, ili kao žrtve/oštećeni u postupcima za prekršaje sa, npr., elementima nasilja u porodici, jer se i ova lica često regrutuju kao žrtve trgovine, već se adekvatnim odnosom prema žrtvi i informisanjem o postojećim programima zaštite mogu ostvariti značajni rezultati u sferi prevencije. 144 Udruženje sudija za prekršaje je 2003. godine objavilo izveštaj Praksa organa za prekršaje u Beogradu: prostitucija i (i)legalna migracija kao pojave iza kojih se krije moguća trgovina ljudima, http://www.usudprek.org.rs/pdf/prostit.pdf. 112
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji se radi o prekršajima za koje se veruje da su korisni indikatori fenomena trgovine ljudima: prostitucija, skitničenje i prosjačenje). Na ovakav zaključak mogao bi se nadovezati i zaključak da policija dobro radi svoj posao i da do sudija za prekršaje ne dolaze žrtve trgovine ljudima, odnosno da se u potpunosti primenjuje klauzula nekažnjavanja. Ograničenost po pitanju podataka, koji se odnose na prekršajne zahteve samo u poslednje nepune dve godine, ne daje jasan pregled situacije, niti možemo ispratiti trendove u okvirima ove pojave (prekršaja iz čl. 12. i 14. Zakona o javnom redu i miru) 145 . U skladu s prethodno iznetim stoje i nalazi dobijeni dubinskim intervjuima sa žrtvama trgovine ljudima koje su uključene (ili su u poslednjih pet godina bile uključene) u programe različitih organizacija — smeštaj u skloništu Savetovališta protiv nasilja u porodici, program socijalnog uključivanja NVO Atina, medicinska i pravna pomoć NVO Astra. Njihovo iskustvo je gotovo uniformno — sve ispitanice eksploatisane na teritoriji Republike Srbije su detektovane od strane policije (Uprave granične policije, Odeljenja za javni red i mir, Uprave kriminalističke policije — Službe za borbu protiv organizovanog kriminala) kroz različite policijske akcije. Situacija je potpuno identična i sa žrtvama trgovine ljudima, državljankama Republike Srbije, eksploatisanim na teritoriji drugih zemalja. U cilju procene kapaciteta institucija/organizacija za detekciju žrtava, žrtvama i potencijalnim žrtvama trgovine ljudima je postavljano pitanje o tome kako vide ulogu centra za socijalni rad i zdravstvenih ustanova i škola u kontekstu svoje bezbednosti i mogućnosti pružanja pomoći/podrške. Pitanje je operacionalizovano na sledeći način: koju vrstu pomoći biste tražili od centara za socijalni rad, škola i zdravstvenih ustanova, odnosno — za šta biste se obratili ovim institucijama, ili šta rade ove institucije (pitanja su formulisana drugačije od slučaja do slučaja u zavisnosti od nivoa prethodnog znanja/saznanja i razumevanja ispitanika. S izuzetkom jedne žrtve trgovine ljudima (koja je poslednjih godina i sama angažovana na pružanju pomoći novim klijentkinjama — žrtvama), koja je prepoznala mogućnost za uključivanje centara za socijalni rad, kao i obrazovnih i zdravstvenih ustanova u proces detekcije (i pomoći) žrtvama, ostali ispitanici nisu imali dileme u vezi s ulogama pomenutih institucija, odnosno, uz njihov rad nisu ni u kom slučaju vezivali mogućnost pružanja pomoći u situaciji potrebe za zaštitom bilo koje vrste. Centri za socijalni rad služe da daju MOP i da uzmu dete (ispitanica iz novosadskog romskog naselja). Domu zdravlja se ne bih ni zbog čega obratio, nemam zdravstvenu knjižicu (ispitanik iz Kolektivnog centra u Smederevu). Deca moraju da idu i da uče, da budu srećnija od mene i da nađu dobar posao. Tamo idem na roditeljski kad me pozovu, ali nemam šta da kažem (ispitanica iz beogradskog romskog naselja). Škola ne služi ničemu. Idem što moram (dete bez roditeljskog staranja iz Prihvatilišta). 145 Zakon o javnom redu i miru, “Službeni glasnik RS”, br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 – dr. zakon i 85/05 – dr. zakon. 113
Page 3 and 4:
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOV
Page 5 and 6:
Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 7 and 8:
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Page 29 and 30:
Page 31 and 32:
Page 33 and 34:
Page 35 and 36:
Page 37 and 38:
Page 39 and 40:
Page 41 and 42:
Page 43 and 44:
Page 45 and 46:
Page 47 and 48:
Page 49 and 50:
Page 51 and 52:
Page 53 and 54:
Page 55 and 56:
Page 57 and 58:
Page 59 and 60:
Page 61 and 62: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 111: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 188:
show all

Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?