Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ... Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI (potencijalne) žrtve trgovine ljudima. Međutim, uvek ostaje mogućnost da se status žrtve utvrdi u samom postupku (prekršajnom ili krivičnom), te se nužno nameće potreba za upoznavanjem fenomena trgovine ljudima, odnosno prepoznavanjem žrtve i informisanošću o funkcionisanju mehanizma upućivanja i od strane sudija za prekršaje. Kako bi se izbeglo kažnjavanje žrtve u postupku, ovakva situacija se rešava odustankom podnosioca zahteva od prekršajnog gonjenja, što je najlakši put. Teži put bi bio utvrđivanje da je prekršaj učinjen npr. pod dejstvom sile ili pretnje 141 . Ali, ako se postupak i završi povoljno po žrtvu, u slučaju nepoznavanja postojećeg sistema zaštite žrtava otvara se problem njenog (ne)uključivanja u sistem, te se tako pospešuje mogućnost njene reviktimizacije. Takođe, nesenzibilisanost na probleme viktimizacije trgovinom ljudima često vodi sekundarnoj viktimizaciji žrtve, neadekvatnom tretiranju u postupku, pa samim tim i njenom povlačenju, zatvaranju, ukorenjivanju nepoverenja i razočaranja u institucije od kojih očekuje pomoć ili bar profesionalno postupanje. Sekundarna viktimizacija povlači, logično, i nemogućnost da se predmet iz prekšajnog postupka premesti u krivični, gde bi žrtva bila na poziciji osnaženog oštećenog i/ili svedoka. Jasno je da su na gubitku i žrtva i država koja ne poštuje ljudska prava žrtve, a ne uspeva da se ostvari ni u funkciji progona trgovaca ljudima (što se Srbiji zamera u svim izveštajima u kojima se ocenjuje njen napredak u borbi protiv trgovine ljudima) 142 . Ne smeju se zanemariti ni preventivni efekti adekvatnog postupanja sa licima koja dolaze pred sudiju za prekršaje 143 , što sve ukazuje na neophodnost istraživanja iskustava i stavova sudija za prekšaje u vezi sa fenomenom trgovine ljudima i zaštitom žrtava 144 . Već letimičan pogled na šturo popunjene upitnike od strane sudija za prekršaje govori o tome da se oni nisu susretali sa žrtvama trgovine ljudima, kao i da nisu dovoljno upoznati sa karakteristikama ovog fenomena, tačnije sa njegovom viktimološkom dimenzijom niti sa aktuelnim mehanizmom upućivanja i programima prevencije. Naime, najveći broj rubrika nije popunjen, ili je odgovarano odrično ili sa “ne znam”, “nismo upoznati”, “nismo imali takvih slučajeva” i slično. Ni u jednom upitniku nije odgovoreno pozitivno na pitanje vezano za prepoznavanje žrtve trgovine ljudima. Tačnije, postavljena su dva pitanja vezana za prepoznavanje žrtve. Jedno pitanje se odnosilo na prepoznavanje žrtve u postupku (koji se vodi npr. zbog prostitucije), a drugo za postojanje sumnje da se u datom slučaju radi o žrtvi, iako to nije potvrdila nijedna druga služba. Moglo bi se zaključiti da se sudije u svom radu nisu susretale sa žrtvama trgovine niti su imale osnova da posumnjaju da se o njima radi. Kada se ovi podaci dovedu u vezu sa podacima koji se odnose na (mali) broj zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u određenom periodu (o čemu će biti reči kasnije), moglo bi se zaključiti da u najvećem broju slučajeva sudije zaista nisu ni imale prilike da se susretnu sa žrtvama, odnosno da posumnjaju na trgovinu ljudima (bar kada 141 U čl. 15. Zakona o prekršajima propisano je da nema prekršaja ako je radnja propisana kao prekršaj učinjena pod dejstvom sile ili pretnje (što je karakteristično za situaciju trgovine ljudima). Zakon o prekršajima, “Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 116/08, 111/09. 142 Vidi: US Department of State, Trafficking in Persons Report, 2010; European Commission, Serbia 2010 Progress Report, Brussels, 9 November 2010, SEC(2010) 1330. 143 Bilo kao okrivljeni za pomenute prekršaje i druge karakteristične za trgovinu ljudima, ili kao žrtve/oštećeni u postupcima za prekršaje sa, npr., elementima nasilja u porodici, jer se i ova lica često regrutuju kao žrtve trgovine, već se adekvatnim odnosom prema žrtvi i informisanjem o postojećim programima zaštite mogu ostvariti značajni rezultati u sferi prevencije. 144 Udruženje sudija za prekršaje je 2003. godine objavilo izveštaj Praksa organa za prekršaje u Beogradu: prostitucija i (i)legalna migracija kao pojave iza kojih se krije moguća trgovina ljudima, http://www.usudprek.org.rs/pdf/prostit.pdf. 112
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji se radi o prekršajima za koje se veruje da su korisni indikatori fenomena trgovine ljudima: prostitucija, skitničenje i prosjačenje). Na ovakav zaključak mogao bi se nadovezati i zaključak da policija dobro radi svoj posao i da do sudija za prekršaje ne dolaze žrtve trgovine ljudima, odnosno da se u potpunosti primenjuje klauzula nekažnjavanja. Ograničenost po pitanju podataka, koji se odnose na prekršajne zahteve samo u poslednje nepune dve godine, ne daje jasan pregled situacije, niti možemo ispratiti trendove u okvirima ove pojave (prekršaja iz čl. 12. i 14. Zakona o javnom redu i miru) 145 . U skladu s prethodno iznetim stoje i nalazi dobijeni dubinskim intervjuima sa žrtvama trgovine ljudima koje su uključene (ili su u poslednjih pet godina bile uključene) u programe različitih organizacija — smeštaj u skloništu Savetovališta protiv nasilja u porodici, program socijalnog uključivanja NVO Atina, medicinska i pravna pomoć NVO Astra. Njihovo iskustvo je gotovo uniformno — sve ispitanice eksploatisane na teritoriji Republike Srbije su detektovane od strane policije (Uprave granične policije, Odeljenja za javni red i mir, Uprave kriminalističke policije — Službe za borbu protiv organizovanog kriminala) kroz različite policijske akcije. Situacija je potpuno identična i sa žrtvama trgovine ljudima, državljankama Republike Srbije, eksploatisanim na teritoriji drugih zemalja. U cilju procene kapaciteta institucija/organizacija za detekciju žrtava, žrtvama i potencijalnim žrtvama trgovine ljudima je postavljano pitanje o tome kako vide ulogu centra za socijalni rad i zdravstvenih ustanova i škola u kontekstu svoje bezbednosti i mogućnosti pružanja pomoći/podrške. Pitanje je operacionalizovano na sledeći način: koju vrstu pomoći biste tražili od centara za socijalni rad, škola i zdravstvenih ustanova, odnosno — za šta biste se obratili ovim institucijama, ili šta rade ove institucije (pitanja su formulisana drugačije od slučaja do slučaja u zavisnosti od nivoa prethodnog znanja/saznanja i razumevanja ispitanika. S izuzetkom jedne žrtve trgovine ljudima (koja je poslednjih godina i sama angažovana na pružanju pomoći novim klijentkinjama — žrtvama), koja je prepoznala mogućnost za uključivanje centara za socijalni rad, kao i obrazovnih i zdravstvenih ustanova u proces detekcije (i pomoći) žrtvama, ostali ispitanici nisu imali dileme u vezi s ulogama pomenutih institucija, odnosno, uz njihov rad nisu ni u kom slučaju vezivali mogućnost pružanja pomoći u situaciji potrebe za zaštitom bilo koje vrste. Centri za socijalni rad služe da daju MOP i da uzmu dete (ispitanica iz novosadskog romskog naselja). Domu zdravlja se ne bih ni zbog čega obratio, nemam zdravstvenu knjižicu (ispitanik iz Kolektivnog centra u Smederevu). Deca moraju da idu i da uče, da budu srećnija od mene i da nađu dobar posao. Tamo idem na roditeljski kad me pozovu, ali nemam šta da kažem (ispitanica iz beogradskog romskog naselja). Škola ne služi ničemu. Idem što moram (dete bez roditeljskog staranja iz Prihvatilišta). 145 Zakon o javnom redu i miru, “Službeni glasnik RS”, br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 – dr. zakon i 85/05 – dr. zakon. 113
- Page 61 and 62: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 63 and 64: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 65 and 66: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 67 and 68: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 69 and 70: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 71 and 72: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 73 and 74: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 75 and 76: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 77 and 78: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 79 and 80: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 81 and 82: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 83 and 84: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 85 and 86: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 87 and 88: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 89 and 90: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 91 and 92: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 93 and 94: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 95 and 96: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 97 and 98: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 99 and 100: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 101 and 102: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 103 and 104: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 105 and 106: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 107 and 108: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 109 and 110: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 111: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 115 and 116: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 117 and 118: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 119 and 120: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 121 and 122: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 123 and 124: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 125 and 126: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 127 and 128: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 129 and 130: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 131 and 132: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 133 and 134: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 135 and 136: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 137 and 138: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 139 and 140: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 141 and 142: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 143 and 144: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 145 and 146: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 147 and 148: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 149 and 150: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 151 and 152: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 153 and 154: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 155 and 156: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 157 and 158: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 159 and 160: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 161 and 162: Zajednički program UNHCR, UNODC i
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI<br />
(potencijalne) žrtve <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>. Međutim, uvek ostaje mogućnost da se<br />
status žrtve utvrdi u samom postupku (prekršajnom ili krivičnom), te se nužno<br />
nameće potreba za upoznavanjem fenomena <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>, odnosno prepoznavanjem<br />
žrtve i informisanošću o funkcionisanju mehanizma upućivanja i<br />
od strane sudija za prekršaje. Kako bi se izbeglo kažnjavanje žrtve u postupku,<br />
ovakva situacija se rešava odustankom podnosioca zahteva od prekršajnog<br />
gonjenja, što je najlakši put. Teži put bi bio utvrđivanje da je prekršaj učinjen<br />
npr. pod dejstvom sile ili pretnje 141 . Ali, ako se postupak i završi povoljno po<br />
žrtvu, u slučaju nepoznavanja postojećeg sistema zaštite žrtava otvara se<br />
problem njenog (ne)uključivanja u sistem, te se tako pospešuje mogućnost<br />
njene reviktimizacije. Takođe, nesenzibilisanost na probleme viktimizacije<br />
trgovinom <strong>ljudima</strong> često vodi sekundarnoj viktimizaciji žrtve, neadekvatnom<br />
tretiranju u postupku, pa samim tim i njenom povlačenju, zatvaranju, ukorenjivanju<br />
nepoverenja i razočaranja u institucije od kojih očekuje pomoć ili bar profesionalno<br />
postupanje. Sekundarna viktimizacija povlači, logično, i nemogućnost<br />
da se predmet iz prekšajnog postupka premesti u krivični, gde bi žrtva bila na<br />
poziciji osnaženog oštećenog i/ili svedoka. Jasno je da su na gubitku i žrtva i<br />
država koja ne poštuje ljudska prava žrtve, a ne uspeva da se ostvari ni u funkciji<br />
progona trgovaca <strong>ljudima</strong> (što se Srbiji zamera u svim izveštajima u kojima se<br />
ocenjuje njen napredak u borbi protiv <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>) 142 .<br />
Ne smeju se zanemariti ni preventivni efekti adekvatnog postupanja sa<br />
licima koja dolaze pred sudiju za prekršaje 143 , što sve ukazuje na neophodnost<br />
istraživanja iskustava i stavova sudija za prekšaje u vezi sa fenomenom <strong>trgovine</strong><br />
<strong>ljudima</strong> i zaštitom žrtava 144 .<br />
Već letimičan pogled na šturo popunjene upitnike od strane sudija za<br />
prekršaje govori o tome da se oni nisu susretali sa žrtvama <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>, kao i<br />
da nisu dovoljno upoznati sa karakteristikama ovog fenomena, tačnije sa njegovom<br />
viktimološkom dimenzijom niti sa aktuelnim mehanizmom upućivanja i programima<br />
prevencije. Naime, najveći broj rubrika nije popunjen, ili je odgovarano odrično ili sa<br />
“ne znam”, “nismo upoznati”, “nismo imali takvih slučajeva” i slično.<br />
Ni u jednom upitniku nije odgovoreno pozitivno na pitanje vezano za<br />
prepoznavanje žrtve <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>. Tačnije, postavljena su dva pitanja vezana<br />
za prepoznavanje žrtve. Jedno pitanje se odnosilo na prepoznavanje žrtve u<br />
postupku (koji se vodi npr. zbog prostitucije), a drugo za postojanje sumnje da<br />
se u datom slučaju radi o žrtvi, iako to nije potvrdila nijedna druga služba. Moglo<br />
bi se zaključiti da se sudije u svom radu nisu susretale sa žrtvama <strong>trgovine</strong><br />
niti su imale osnova da posumnjaju da se o njima radi. Kada se ovi podaci<br />
dovedu u vezu sa podacima koji se odnose na (mali) broj zahteva za pokretanje<br />
prekršajnog postupka u određenom periodu (o čemu će biti reči kasnije), moglo<br />
bi se zaključiti da u najvećem broju slučajeva sudije zaista nisu ni imale prilike da<br />
se susretnu sa žrtvama, odnosno da posumnjaju na trgovinu <strong>ljudima</strong> (bar kada<br />
141<br />
U čl. 15. Zakona o prekršajima propisano je da nema prekršaja ako je radnja propisana kao prekršaj učinjena pod dejstvom sile ili<br />
pretnje (što je karakteristično za situaciju <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>). Zakon o prekršajima, “Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 116/08, 111/09.<br />
142<br />
Vidi: US Department of State, Trafficking in Persons Report, 2010; European Commission, Serbia 2010 Progress Report,<br />
Brussels, 9 November 2010, SEC(2010) 1330.<br />
143<br />
Bilo kao okrivljeni za pomenute prekršaje i druge karakteristične za trgovinu <strong>ljudima</strong>, ili kao žrtve/oštećeni u postupcima za<br />
prekršaje sa, npr., elementima nasilja u porodici, jer se i ova lica često regrutuju kao žrtve <strong>trgovine</strong>, već se adekvatnim odnosom<br />
prema žrtvi i informisanjem o postojećim programima zaštite mogu ostvariti značajni rezultati u sferi prevencije.<br />
144<br />
Udruženje sudija za prekršaje je 2003. godine objavilo izveštaj Praksa organa za prekršaje u Beogradu: prostitucija i (i)legalna<br />
migracija kao pojave iza kojih se krije moguća trgovina <strong>ljudima</strong>, http://www.usudprek.org.rs/pdf/prostit.pdf.<br />
112
Change language