Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ... Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI 3. Pravo na život, opstanak i razvoj U članu 6. Konvencije definišu se principi najdirektnije povezeni sa ekonomskim i socijalnim pravima dece. Prava definisana članom 6. tako izlaze izvan okvira pukog garantovanja prava de se ne bude ubijen, ona uključuju i pravo na opstanak i razvoj: 1. Strane ugovornice priznaju da svako dete samim rođenjem ima pravo na život. 2. Strane ugovornice će obezbediti u najvećoj mogućoj meri opstanak i razvoj deteta. 4. Participacija deteta Još jedna važna dimenzija konvencije je i formulisanje obaveze država članica Konvencije o poštovanju principa participacije deteta, odnosno poštovanju stavova deteta o pitanjima koja ga se direktno tiču. Član 12. formuliše ovo pravo na sledeći način: 1. Strane ugovornice će obezbediti detetu koje je sposobno da formira sopstveno mišljenje pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja o svim pitanjima koja se tiču deteta, s tim što se mišljenju deteta posvećuje dužna pažnja u skladu sa godinama života i zrelošću deteta. 2. U tom cilju, detetu će posebno biti pružena mogućnost da bude saslušano u svim sudskim i administrativnim postupcima koji se tiču deteta, bilo neposredno ili preko zastupnika ili odgovarajućeg organa, na način koji je u skladu sa procesnim pravilima nacionalnog zakona. Ova četiri temeljna principa kreiraju okvir za bavljenje bilo kojom specifičnom temom u širem kontekstu zaštite dece — prepoznaju dete kao potpuno ravnopravnog člana društva i formulišu obaveze država članica da kreiraju posebne okvire za brigu o detetu uz potpuno uvažavanje njegovih stavova i mišljenja. “Konvencija o pravima deteta svojom sveobuhvatnošću, tj. uključivanjem glavnih ekonomskih, socijalnih, kulturnih, političkih i građanskih prava u korpus prava koja se deci garantuju, pruža sliku deteta koja se umnogome poklapa sa novom paradigmom, tj. novim konceptom deteta/detinjstva. Konvencija se jasno suprotstavlja tradicionalnom shvatanju deteta kao bića u nastajanju, nezrelog, nekompetentnog i nekompletnog budućeg odraslog. U osnovi Konvencije nalazi se ideja o detetu kao subjektu, aktivnom učesniku u procesu sopstvenog razvoja, za razliku od shvatanja deteta kao objekta, tj. pasivnog primaoca brige i zaštite odraslih. Pored pitanja razvojnih potreba dece, Konvencija uvodi i pitanje kompetentnosti, tj. njihovih razvojnih mogućnosti u procesu zadovoljavanja tih potreba, naglašavajući još jednom njihovu aktivnu ulogu u zaštiti i promociji sopstvenog razvoja.” 129 U procesu zaštite dece žrtava trgovine ljudima nužno je pozvati se na predočeni okvir kako bi se kreirale adekvatne politike i specifično usmerene akcije koje bi dovele do dugoročnog socijalnog uključivanja dece i omogućile im jednake šanse za rast i razvoj. Ovo će posebno biti značajno pri izboru strategija za primarno zbrinjavanje dece žrtava, kao i za rad sa decom iz grupa mapiranih kao najosetljivije na situacije trgovine ljudima, na šta su i sama deca tokom istraživanja skretala pažnju. 129 J. Vranješević, “Razvojno-psihološki aspekti konvencije o pravima deteta”, u: Pedagogija, vol. 61, br. 4, 2006, str. 472. 106
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji U kreiranju standarda za zaštitu dece žrtava trgovine ljudima i analizi zatečenog stanja u Republici Srbiji 2010. godine, posebno je važno imati na umu da je pristanak deteta (kao uostalom i drugih kategorija žrtava) na nameravanu eksploataciju irelevantan za postojanje dela trgovine ljudima (kada su upotrebljena sredstva imenovana stavom 1(a) člana 3. Palermo protokola) 130 . U slučaju dece, vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, skrivanje ili primanje deteta za svrhe eksploatacije smatra se trgovinom ljudima čak i ako ne obuhvata bilo koje od navednih sredstava (pri čemu pojam dete označava bilo koju osobu mlađu od osamnaest godina). S tim u vezi jasno stoji obaveza za utvrđivanjem čitavog seta standarda u procesu detekcije i identifikacije žrtava koji će biti potpuno prilagođeni situaciji u Republici Srbiji (veliki broj dece koja žive i rade na ulici, deca bez roditeljskog staranja i drugi), što je jasno preporučeno i Smernicama za zaštitu prava dece žrtava trgovine ljudima u Jugoistočnoj Evropi 131 , kao i za utvrđivanjem mera i aktivnosti u procesu zaštite dece čiji su roditelji (skoro uvek majke) identifikovani kao žrtve trgovine ljudima. U definisanju standarda za brze i efikasne procedure detekcije i identifikacije ključnu ulogu ima jačanje sistema za upis u matičnu knjigu rođenih (za pravno nevidljivu decu koja su najviše izložena zanemarivanju, nasilju pa i trgovini ljudima, ovo je ključni aspekt kako uspešne zaštite, tako i same prevencije) što naglašavaju i višegodišnje zagovaračke inicijative sprovođene u Srbiji 132 . Uz funkcionalan sistem za detekciju i identifikaciju dece žrtava trgovine ljudima, neophodno je podstaći pre svega državne institucije da dalje razviju i ojačaju postojeći sistem socijalne zaštite 133 kako bi se izbeglo multipliciranje servisa, izvođenje nestandardizovanih programa i tako da odgovornosti na organizacije i institucije s nedovoljno razvijenom infrastrukturom i resursima, i to u situaciji u kojoj država mora da preuzme punu odgovornost za dobrobit dece. U svetlu svega prethodno iznetog, zaštitu žrtava trgovine ljudima treba posmatrati kao sveobuhvatni skup mera i standardizovanih postupaka usmerenih ka održivoj integraciji/socijalnom uključivanju žrtve trgovine ljudima, a uzimajući u obzir specifičnosti same žrtve, posebno starosnu dob i rodnu dimenziju problema trgovine ljudima. Sveobuhvatnost procesa dalje diktira oba-vezu za uspostavljanjem organizovane (pa i formalizovane) međusektorske saradnje i preciznim utvrđivanjem odgovornosti za koordinaciju i izvođenje svakog pojedinačnog segmenta programa i za svaku pojedinačnu žrtvu. Iz ovoga slede i sledeće preporuke za unapređenje politike direktne asistencije: • Formulisati standarde za pristup zasnovan na ljudskim pravima, rodno senzitivni pristup, kao i posebne preporuke za rad sa decom žrtvama trgovine ljudima, za sve aktere u oblasti direktne asistencije žrtvama trgovine ljudima • Uspostaviti formalni mehanizam saradnje između policije, tužilaštva, suda, Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima i drugih službi koje identifikuju, upućuju i pružaju pomoć žrtvama u svim fazama, u cilju sprečavanja 130 Pod ovim sredstvima se podrazumevaju: pretnja silom ili upotrebom sile ili drugi oblici prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog položaja ili davanja ili primanja novca ili koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem, u cilju eksploatacije. Više u: Protokol za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, naročito ženama i decom, “Službeni list SRJ — Međunarodni ugovori”, br. 6/01. 131 UNICEF CEE/CIS Regional Office, Guidelines for the protection of the rights of child victims of trafficking in South Eastern Europe, 2003. 132 NVO Praxis je, recimo, organizacija koja zajedno sa UNHCR-om i UNICEF-om sprovodi informativnu kampanju sa ciljem da se lokalnim i centralnim vlastima i domaćem stanovništvu ukaže na potrebu i važnost upisa u matičnu knjigu rođenih i posedovanja ličnih dokumenata. 133 ICRC-IRC-Save the Children-UNHCR-UNICEF, Interagency Guiding Principles on Unaccompanied and Separated Children, 2004. 107
- Page 55 and 56: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 57 and 58: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 59 and 60: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 61 and 62: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 63 and 64: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 65 and 66: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 67 and 68: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 69 and 70: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 71 and 72: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 73 and 74: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 75 and 76: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 77 and 78: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 79 and 80: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 81 and 82: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 83 and 84: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 85 and 86: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 87 and 88: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 89 and 90: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 91 and 92: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 93 and 94: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 95 and 96: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 97 and 98: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 99 and 100: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 101 and 102: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 103 and 104: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 105: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 109 and 110: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 111 and 112: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 113 and 114: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 115 and 116: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 117 and 118: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 119 and 120: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 121 and 122: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 123 and 124: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 125 and 126: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 127 and 128: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 129 and 130: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 131 and 132: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 133 and 134: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 135 and 136: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 137 and 138: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 139 and 140: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 141 and 142: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 143 and 144: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 145 and 146: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 147 and 148: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 149 and 150: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 151 and 152: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 153 and 154: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 155 and 156: Zajednički program UNHCR, UNODC i
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI<br />
3. Pravo na život, opstanak i razvoj<br />
U članu 6. Konvencije definišu se principi najdirektnije povezeni sa<br />
ekonomskim i socijalnim pravima dece. Prava definisana članom 6. tako izlaze izvan<br />
okvira pukog garantovanja prava de se ne bude ubijen, ona uključuju i pravo<br />
na opstanak i razvoj:<br />
1. Strane ugovornice priznaju da svako dete samim rođenjem ima pravo<br />
na život.<br />
2. Strane ugovornice će obezbediti u najvećoj mogućoj meri opstanak i<br />
razvoj deteta.<br />
4. Participacija deteta<br />
Još jedna važna dimenzija konvencije je i formulisanje obaveze država<br />
članica Konvencije o poštovanju principa participacije deteta, odnosno poštovanju<br />
stavova deteta o pitanjima koja ga se direktno tiču. Član 12. formuliše ovo pravo<br />
na sledeći način:<br />
1. Strane ugovornice će obezbediti detetu koje je sposobno da formira<br />
sopstveno mišljenje pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja o svim pitanjima<br />
koja se tiču deteta, s tim što se mišljenju deteta posvećuje dužna pažnja u skladu<br />
sa godinama života i zrelošću deteta.<br />
2. U tom cilju, detetu će posebno biti pružena mogućnost da bude<br />
saslušano u svim sudskim i administrativnim postupcima koji se tiču deteta, bilo<br />
neposredno ili preko zastupnika ili odgovarajućeg organa, na način koji je u skladu<br />
sa procesnim pravilima nacionalnog zakona.<br />
Ova četiri temeljna principa kreiraju okvir za bavljenje bilo kojom<br />
specifičnom temom u širem kontekstu zaštite dece — prepoznaju dete kao potpuno<br />
ravnopravnog člana društva i formulišu obaveze država članica da kreiraju<br />
posebne okvire za brigu o detetu uz potpuno uvažavanje njegovih stavova i<br />
mišljenja.<br />
“Konvencija o pravima deteta svojom sveobuhvatnošću, tj. uključivanjem<br />
glavnih ekonomskih, socijalnih, kulturnih, političkih i građanskih prava u korpus<br />
prava koja se deci garantuju, pruža sliku deteta koja se umnogome poklapa sa<br />
novom paradigmom, tj. novim konceptom deteta/detinjstva. Konvencija se jasno<br />
suprotstavlja tradicionalnom shvatanju deteta kao bića u nastajanju, nezrelog,<br />
nekompetentnog i nekompletnog budućeg odraslog. U osnovi Konvencije nalazi<br />
se ideja o detetu kao subjektu, aktivnom učesniku u procesu sopstvenog razvoja,<br />
za razliku od shvatanja deteta kao objekta, tj. pasivnog primaoca brige i zaštite<br />
odraslih. Pored pitanja razvojnih potreba dece, Konvencija uvodi i pitanje kompetentnosti,<br />
tj. njihovih razvojnih mogućnosti u procesu zadovoljavanja tih potreba,<br />
naglašavajući još jednom njihovu aktivnu ulogu u zaštiti i promociji sopstvenog<br />
razvoja.” 129<br />
U procesu zaštite dece žrtava <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> nužno je pozvati se na<br />
predočeni okvir kako bi se kreirale adekvatne politike i specifično usmerene<br />
akcije koje bi dovele do dugoročnog socijalnog uključivanja dece i omogućile<br />
im jednake šanse za rast i razvoj. Ovo će posebno biti značajno pri izboru strategija<br />
za primarno zbrinjavanje dece žrtava, kao i za rad sa decom iz grupa mapiranih<br />
kao najosetljivije na situacije <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>, na šta su i sama deca tokom<br />
istraživanja skretala pažnju.<br />
129<br />
J. Vranješević, “Razvojno-psihološki aspekti konvencije o pravima deteta”, u: Pedagogija, vol. 61, br. 4, 2006, str. 472.<br />
106
Change language