Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ... Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI principe — od direktne komunikacije sa žrtvama, do zastupanja žrtava u različitim okolnostima i pred različitim sistemima. POŠTOVANJE PRIVATNOSTI: Posebno važan princip u fazama detekcije i identifikacije koji omogućava žrtvama da o sebi i okolnostima u kojima se nalaze kažu kome, kada i koliko žele, ostaje jednako važan i tokom programa uključivanja. Naglasićemo da se pri tom podrazumeva i uspostavljanje jasnog dogovora o načinima, uslovima i metodama komunikacije (situacije u kojima se klijentima šalju dopisi, razglednice ili se posećuju u kućnim uslovima bez prethodnog dogovora bi se svakako smatrale kršenjem ovog principa). U tesnoj vezi s poštovanjem privatnosti stoji i obaveza pružalaca usluga da podatke o žrtvama ne dele ni sa jednom institucijom ili organizacijom bez izričitog pristanka osobe koja je u pitanju. Uz pomenute dimenzije, neophodno je da programi direktne asistencije žrtvama budu osetljivi i za rodnu dimenziju 123 ovog fenomena. Rodno osetljivi pristup zaštiti žrtava prepoznaje različitosti muškaraca i žena (dečaka i devojčica) na polnom i rodnom planu i na taj način poseduje kapacitete da definiše adekvatne mere i intervencije i za žene i za muškarce 124 . Fenomen trgovine ljudima, ili specifičnije, različitost vidova eksploatacije stoji u direktnoj vezi i s rodnom dimenzijom. Statistike, kao što je utvrđeno, tako pokazuju da su žene (i devojke/ devojčice) u Srbiji u 100% slučajeva žrtve seksualne eksploatacije, dok se taj odnos menja kod drugih vrsta eksploatacije (radna, gde je znatno više muškaraca/ dečaka, i prinuda na prosjačenje i vršenje krivičnih dela, gde su najčešće žrtve dečaci). S obzirom na to da su u proteklih pet godina žrtve seksualne eksploatacije identifikovane znatno češće od žrtava drugih vidova eksploatacije, jasno je da je su u ukupnom broju žrtava žene/devojčice više zastupljene. Treba napomenuti i da se ova pojava ne mora tumačiti samo u svetlu kapaciteta za detekciju/identifikaciju. Naime, u većini društava (a u Srbiji svakako) moć je nejednako podeljena među muškarcima i ženama. Žene na taj način tradicionalno imaju manje pristupa resursima, informacijama, sistemima pomoći i zaštite i samim tim su izloženije različitim oblicima nasilja, pa i eksploatacije. No, pri formulisanju održivog sistema zaštite žrtava, nužan je i zahtev za kreiranje specifičnih programa/aktivnosti za muškarce žrtve trgovine ljudima. Ovo se odnosi i na aktivnosti detekcije/identifikacije, primarno zbrinjavanje, ali i dugoročne programe uključivanja, koji do sada u Srbiji nisu razvijeni, pa ni izvođeni, osim u retkim situacijama o kojima se detalji ne znaju. Još od usvajanja Konvencije o pravima deteta 1989. 125 godine prisutna je potreba za utvrđivanjem sistema za zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije svake vrste. Od donošenja Protokola za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, naročito ženama i decom, iz 2000. godine, i njegove ratifikacije 126 , te donošenja Zakona o potvrđivanju Fakultativnog protokola 123 Više o rodnoj osetljivosti i gender mainstremingu videti u: Beijing Platform for Action. Chapter IV: Strategic Objectives and Actions, http://www.un-documents.net/bpa-4-l.htm. 124 Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (The Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women – CEDAW) je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila 1979. godine i često se opisuje kao prvi međunarodni instrument koji na sveobuhvatan način garantuje prava žena. U preambuli i trideset članova definiše se diskriminacija žena i formulišu preporuke za nacionalne akcije u suzbijanju diskriminacije. SFR Jugoslavija je Konvenciju ratifikovala 1981. godine (“Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori”, br. 11/81, a Republika Srbija je po osnovu sukcesije prethodnih država članica Konvencije od 2001. godine, a Opcionog protokola od 2002. godine, “Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 13/02. 125 Konvencija je prvi međunarodni dokument u oblasti ljudskih prava koji u potpunosti obuhvata glavne tradicionalne grupe 104
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji o prodaji dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji (uz Konvenciju o pravima deteta) 127 , preuzeta obaveza zaštite dece žrtava trgovine ljudima formuliše se kao specifičan zahtev pri svakom razmatranju okvira za zaštitu žrtava. U oblasti zaštite dece žrtava trgovine ljudima nužno je garantovati poštovanje četiri ključna principa 128 : 1. Nediskriminacija Pravo na nediskriminaciju je ustanovljeno kao jedan od osnovnih principa u samoj Konvenciji i podrazumeva da deca treba da uživaju sva prava i da ne smeju biti diskriminisana ni pod kojim okolnostima. Obavezu o tome da se svoj deci garantuju jednake mogućnosti države članice Konvencije preuzele su članom 2: 1. Strane ugovornice Konvencije će poštovati i obezbeđivati prava utvrđena ovom konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom jurisdikcijom, bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja. 2. Strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi se obezbedila zaštita deteta od svih oblika diskriminacije ili kažnjavanja zasnovanog na statusu, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, zakonskih zastupnika ili članova porodice. 2. Posvećenost najboljim interesima deteta Uvidevši obavezu za pružanjem pune podrške deci u ostvarivanju svih pripradajućih prava, Konvencija u članu 3. definiše pojam najboljeg intresa deteta: 1. U svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira na to da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta biće od prvenstvenog značaja. 2. Strane ugovornice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu neophodnu za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonskih zastupnika ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i u tom cilju će preduzeti sve odgovarajuće zakonodavne i administrativne mere. 3. Strane ugovornice će obezbediti da se institucije, službe i ustanove odgovorne za brigu ili zaštitu dece prilagode standardima koje su utvrdili nadležni organi, posebno u oblasti bezbednosti, zdravlja, u pogledu broja i podobnosti osoblja, kao i stručnog nadzora. ljudskih prava: ekonomska, socijalna, kulturna, politička i građanska, postavlja standarde zdravstvenih usluga, obrazovanja i pravnih, građanskih i socijalnih servisa i formuliše četiri osnovna principa: nediskriminacija, posvećenost najboljim interesima deteta, pravo na život, preživljavanje i razvoj i poštovanje stavova deteta. Republika Srbija je po osnovu sukcesije od 2001. godine članica Konvencije (Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori, br. 4/96 i 2/97) i oba njena protokola. 126 “Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 6/01. 127 “Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 7/02. 128 Iako polazi od pretpostavke o nedeljivosti prava, Konvencija ipak izdvaja četiri prava i podiže ih na nivo principa, koji predstavljaju standarde za bilo koji dokument koji se bavi zaštitom dece, njihovom dobrobiti i unapređivanjem razvoja. 105
- Page 53 and 54: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 55 and 56: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 57 and 58: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 59 and 60: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 61 and 62: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 63 and 64: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 65 and 66: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 67 and 68: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 69 and 70: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 71 and 72: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 73 and 74: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 75 and 76: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 77 and 78: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 79 and 80: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 81 and 82: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 83 and 84: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 85 and 86: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 87 and 88: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 89 and 90: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 91 and 92: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 93 and 94: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 95 and 96: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 97 and 98: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 99 and 100: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 101 and 102: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 103: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 107 and 108: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 109 and 110: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 111 and 112: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 113 and 114: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 115 and 116: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 117 and 118: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 119 and 120: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 121 and 122: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 123 and 124: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 125 and 126: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 127 and 128: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 129 and 130: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 131 and 132: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 133 and 134: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 135 and 136: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 137 and 138: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 139 and 140: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 141 and 142: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 143 and 144: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 145 and 146: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 147 and 148: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 149 and 150: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 151 and 152: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 153 and 154: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Zajednički program <strong>UN</strong>HCR, <strong>UN</strong>ODC i IOM za borbu protiv <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> u Srbiji<br />
o prodaji dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji (uz Konvenciju o pravima<br />
deteta) 127 , preuzeta obaveza zaštite dece žrtava <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> formuliše se<br />
kao specifičan zahtev pri svakom razmatranju okvira za zaštitu žrtava.<br />
U oblasti zaštite dece žrtava <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> nužno je garantovati<br />
poštovanje četiri ključna principa 128 :<br />
1. Nediskriminacija<br />
Pravo na nediskriminaciju je ustanovljeno kao jedan od osnovnih principa<br />
u samoj Konvenciji i podrazumeva da deca treba da uživaju sva prava i da<br />
ne smeju biti diskriminisana ni pod kojim okolnostima. Obavezu o tome da se<br />
svoj deci garantuju jednake mogućnosti države članice Konvencije preuzele su<br />
članom 2:<br />
1. Strane ugovornice Konvencije će poštovati i obezbeđivati prava utvrđena<br />
ovom konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom jurisdikcijom,<br />
bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest,<br />
političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko<br />
stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog<br />
staratelja.<br />
2. Strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi se<br />
obezbedila zaštita deteta od svih oblika diskriminacije ili kažnjavanja zasnovanog<br />
na statusu, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, zakonskih<br />
zastupnika ili članova porodice.<br />
2. Posvećenost najboljim interesima deteta<br />
Uvidevši obavezu za pružanjem pune podrške deci u ostvarivanju svih<br />
pripradajućih prava, Konvencija u članu 3. definiše pojam najboljeg intresa<br />
deteta:<br />
1. U svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira na to da li ih preduzimaju<br />
javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi<br />
ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta biće od prvenstvenog značaja.<br />
2. Strane ugovornice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu<br />
i brigu neophodnu za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze<br />
njegovih roditelja, zakonskih zastupnika ili drugih pojedinaca koji su pravno<br />
odgovorni za dete i u tom cilju će preduzeti sve odgovarajuće zakonodavne i<br />
administrativne mere.<br />
3. Strane ugovornice će obezbediti da se institucije, službe i ustanove<br />
odgovorne za brigu ili zaštitu dece prilagode standardima koje su utvrdili<br />
nadležni organi, posebno u oblasti bezbednosti, zdravlja, u pogledu broja i<br />
podobnosti osoblja, kao i stručnog nadzora.<br />
ljudskih prava: ekonomska, socijalna, kulturna, politička i građanska, postavlja standarde zdravstvenih usluga, obrazovanja i<br />
pravnih, građanskih i socijalnih servisa i formuliše četiri osnovna principa: nediskriminacija, posvećenost najboljim interesima deteta,<br />
pravo na život, preživljavanje i razvoj i poštovanje stavova deteta. Republika Srbija je po osnovu sukcesije od 2001. godine<br />
članica Konvencije (Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori, br. 4/96 i 2/97) i oba njena protokola.<br />
126<br />
“Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 6/01.<br />
127<br />
“Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 7/02.<br />
128<br />
Iako polazi od pretpostavke o nedeljivosti prava, Konvencija ipak izdvaja četiri prava i podiže ih na nivo principa, koji predstavljaju<br />
standarde za bilo koji dokument koji se bavi zaštitom dece, njihovom dobrobiti i unapređivanjem razvoja.<br />
105
Change language