Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI<br />
principe — od direktne komunikacije sa žrtvama, do zastupanja žrtava u različitim<br />
okolnostima i pred različitim sistemima.<br />
POŠTOVANJE PRIVATNOSTI: Posebno važan princip u fazama detekcije<br />
i identifikacije koji omogućava žrtvama da o sebi i okolnostima u kojima se<br />
nalaze kažu kome, kada i koliko žele, ostaje jednako važan i tokom programa<br />
uključivanja. Naglasićemo da se pri tom podrazumeva i uspostavljanje jasnog<br />
dogovora o načinima, uslovima i metodama komunikacije (situacije u kojima se<br />
klijentima šalju dopisi, razglednice ili se posećuju u kućnim uslovima bez prethodnog<br />
dogovora bi se svakako smatrale kršenjem ovog principa).<br />
U tesnoj vezi s poštovanjem privatnosti stoji i obaveza pružalaca usluga<br />
da podatke o žrtvama ne dele ni sa jednom institucijom ili organizacijom bez<br />
izričitog pristanka osobe koja je u pitanju.<br />
Uz pomenute dimenzije, neophodno je da programi direktne asistencije<br />
žrtvama budu osetljivi i za rodnu dimenziju 123 ovog fenomena. Rodno osetljivi<br />
pristup zaštiti žrtava prepoznaje različitosti muškaraca i žena (dečaka i devojčica)<br />
na polnom i rodnom planu i na taj način poseduje kapacitete da definiše adekvatne<br />
mere i intervencije i za žene i za muškarce 124 . Fenomen <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>, ili<br />
specifičnije, različitost vidova eksploatacije stoji u direktnoj vezi i s rodnom dimenzijom.<br />
Statistike, kao što je utvrđeno, tako pokazuju da su žene (i devojke/<br />
devojčice) u Srbiji u 100% slučajeva žrtve seksualne eksploatacije, dok se taj odnos<br />
menja kod drugih vrsta eksploatacije (radna, gde je znatno više muškaraca/<br />
dečaka, i prinuda na prosjačenje i vršenje krivičnih dela, gde su najčešće žrtve<br />
dečaci). S obzirom na to da su u proteklih pet godina žrtve seksualne eksploatacije<br />
identifikovane znatno češće od žrtava drugih vidova eksploatacije, jasno je<br />
da je su u ukupnom broju žrtava žene/devojčice više zastupljene.<br />
Treba napomenuti i da se ova pojava ne mora tumačiti samo u svetlu<br />
kapaciteta za detekciju/identifikaciju. Naime, u većini društava (a u Srbiji svakako)<br />
moć je nejednako podeljena među muškarcima i ženama. Žene na taj način<br />
tradicionalno imaju manje pristupa resursima, informacijama, sistemima pomoći i<br />
zaštite i samim tim su izloženije različitim oblicima nasilja, pa i eksploatacije. No,<br />
pri formulisanju održivog sistema zaštite žrtava, nužan je i zahtev za kreiranje<br />
specifičnih programa/aktivnosti za muškarce žrtve <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>. Ovo se odnosi<br />
i na aktivnosti detekcije/identifikacije, primarno zbrinjavanje, ali i dugoročne<br />
programe uključivanja, koji do sada u Srbiji nisu razvijeni, pa ni izvođeni, osim u<br />
retkim situacijama o kojima se detalji ne znaju.<br />
Još od usvajanja Konvencije o pravima deteta 1989. 125 godine prisutna je<br />
potreba za utvrđivanjem sistema za zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja<br />
i diskriminacije svake vrste. Od donošenja Protokola za prevenciju, suzbijanje i<br />
kažnjavanje <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>, naročito ženama i decom, iz 2000. godine, i njegove<br />
ratifikacije 126 , te donošenja Zakona o potvrđivanju Fakultativnog protokola<br />
123<br />
Više o rodnoj osetljivosti i gender mainstremingu videti u: Beijing Platform for Action. Chapter IV: Strategic Objectives and<br />
Actions, http://www.un-documents.net/bpa-4-l.htm.<br />
124<br />
Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (The Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination<br />
against Women – CEDAW) je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila 1979. godine i često se opisuje kao prvi<br />
međunarodni instrument koji na sveobuhvatan način garantuje prava žena. U preambuli i trideset članova definiše se diskriminacija<br />
žena i formulišu preporuke za nacionalne akcije u suzbijanju diskriminacije. SFR Jugoslavija je Konvenciju ratifikovala<br />
1981. godine (“Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori”, br. 11/81, a Republika Srbija je po osnovu sukcesije prethodnih država<br />
članica Konvencije od 2001. godine, a Opcionog protokola od 2002. godine, “Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 13/02.<br />
125<br />
Konvencija je prvi međunarodni dokument u oblasti ljudskih prava koji u potpunosti obuhvata glavne tradicionalne grupe<br />
104
Change language