Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI
socijalne i zdravstvene zaštite i to kroz direktan kontakt sa različitim institucijama
na teritoriji cele Republike Srbije. Aktivnosti u oblasti rešavanja građanskopravnog
statusa pre svega podrazumevaju pomoć u dobijanju dokumenata: izvod iz
matične knjige rođenih, potvrda o državljanstvu, prijava prebivališta, izvod iz
katastra, poreska prijava, dozvola boravka za korisnike strane državljane, lična
karta, zdravstvena knjižica, evidentiranje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje,
evidencija u nadležnom centru za socijalni rad, svedočanstva, pasoš ili putni
list, ostalo (pomoć u rešavanju izbegličkog statusa, potvrda o plaćanju poreza,
vlasnički list...).” Prema iskustvu NVO Atina, 30% korisnica programa kroz ovaj vid
asistencije dokumenta dobija po prvi put u životu.
U specifičnim situacijama, kada su žrtve zabrinute za svoju bezbednost,
nalaze se u izuzetno teškim prilikama ili nemaju gde da se vrate posle izbavljenja
iz situacije trgovine ljudima, pomoć u obezbeđivanju smeštaja (kroz smeštaj u
Privremenu kuću, dostupna prihvatilišta ili alternativni smeštaj) je od izuzetnog
značaja za dalji tok procesa integracije. Uz obezbeđivanje smeštaja se svakako
podrazumeva i pomoć u obezbeđivanju hrane, odeće, higijenskih sredstava i
svih drugih osnovnih sredstava za život (nezavisno od samog mesta gde je žrtva
smeštena).
Želju za nastavkom školovanja, prema iskustvu osoba aktivnih u pružanju
direktne pomoći, žrtve najčešće izražavaju tek u fazi uključivanja u dugoročne
programe, kada su uspešno završene faze rehabilitacije/stabilizacije. U tom periodu
se korisnice programa posebno interesuju i aktivno učestvuju u traženju
posla i uspevaju da posao zadrže duže od tri meseca. 121
Potrebe žrtava su vrlo često i: ponovno uspostavljanje kontakta s porodicom
(ili makar viđanje porodice), uspostavljanje odnosa poverenja sa decom
(nekada tek viđanje deteta, ukoliko je starateljstvo povereno nekom drugom),
rad na jačanju samopouzdanja za uspostavljanje novih vršnjačkih i/ili partnerskih
odnosa.
S obzirom na to da samo dovoljno fleksibilni programi individualizovanog
pristupa imaju mogućnost da uoče (i provere) i druge potrebe žrtava tokom faze
socijalnog uključivanja (osim onih koje u svakom sistemu spadaju u set standardnih
aktivnosti), navodimo i viđenje samih identifikovanih žrtava:
Mnogo mi znači da imam džeparac da izađem s drugaricama na piće uveče.
Kad sam došla u program, vodili su me da mi kupe garderobu i cipele i
uvek smo birali ono što se njima sviđa, mislim da to nije u redu.
One su išle sa mnom da vidim braću i sestre i pomogle mi da izbavimo
sestru od muža koji ju je tukao...
... i tako i meni ima ko da dođe na roditeljski sastanak.
Kada se radi o deci koja su najviše izložena riziku od trgovine ljudima,
121
Iskazano interesovanje korisnica za nastavak školovanja i uključivanje na tržište rada, na primer, odmah po izbavljenju, pojedini
profesionalci ne povezuju sa uočenom potrebom žrtava za ispunjavanjem očekivanja neposrednog socijalnog okruženja, nastalom
kao posledica prethodne izloženosti nasilju, gubljenju kontrole nad sopstvenim životom i stresa i nepoverenja zbog ulaska u
potpuno novo okruženje. Ovo ima za posledicu odustajanje od pružanja određene vrste usluga i tumačenje ponašanja žrtve kao
nesaradnje, o čemu je bilo svedočanstava tokom istraživanja.
102