preuzmite PDF dokument - Novosti.rs

Sala{ 84 

BROJ 125 , ÊTVRTAK 

15. OKTOBAR 2009.

2 

''KONTIKI'' 

VELIKA meksi~ka tura 

ili Meksiko i Kubi. 

Ili jo{ boqe: Meksiko 

Siti, Jukatan sa Kankunom, 

Havana i odmor u Varaderu. 

Sve, naravno, zavisi od toga 

ko je koliko spreman da izdvoji 

novca. Aran`mani su 

18, 19 i 20 dana. 

- Ovo je putovawe koje se, 

sasvim sigurno, nikad ne zaboravqa 

- smatra Milica 

@arkovi} iz „Kontikija“. - 

Za 18 dana boravka u 

Meksiku i na Kubu 

ÊTVRTAK, 15. OKTOBAR 2009. 

MEKSIKO, KUBA, KANKUN: KOLONIJALNA ARHITEKTURA, BOGATA ISTORIJA 

San na biseru Kariba 

U fabrici gde se proizvode ~uvene kubanske cigare 

(polazak je 25. decembra) 

treba izdvojiti 2.520 evra, a 

u cenu nije ukqu~eno: oko 

377 evra avio-takse, fakultativni 

izleti i tro{kovi 

vizirawa. Za 19 dana boravka 

u ovim dalekim zemqama 

(polazak je 27. decembra) 

treba izdvojiti 2.620 evra, i 

oko 377 evra za avio-takse, 

fakultativne izlete i tro- 

{kove vizirawa. 

NA mnogim odredi{tima 

}e biti „Kontikijevi“ putnici 

na velikoj meksi~koj 

turi. Poseti}e Havanu, 

gde }e izme|u 

ostalog videti 

i tipi~nu 

fabriku duvana u kojoj 

se proizvode najboqe 

cigare na svetu. U Varaderu 

}e kratko boraviti na 

Hemingvejevom imawu La 

Vigija. Ono {to je najzanimqivije 

je dvodnevni boravak 

u Kankunu. Hotel je 

luksuzan, a aran`man podrazumeva 

„sve ukqu~eno“. 

- KANKUN je u posledwe dve 

decenije od malog sela u xungli 

izrastao u jedno od 

najpoznatijih svetskih 

letovali{ta - napomiwe 

na{a sagovornica. - 

Biser je Kariba, sa 

svojim dugim pe{~anim 

plaàma i tirkiznoplavom 

bojom 

mora. Ima bezbroj restorana, 

kafi}a, barova, no}nih klubova 

koji su steci{te turista 

iz celog sveta. 

Na veliku meksi~ku turu 

polazi se 27. decembra. Putovawe 

traje 20 dana, a cena 

je 2.690 evra. U cenu putovawa 

nije ura~unato: avio-takse 

od oko 347 evra, fakultativni 

izleti, tro{kovi 

vizirawa. 

Poseta gradu 

u kojem je nastala 

pesma "La Bamba" 

- POSLE Meksiko Sitija, 

na{i putnici }e boraviti 

u Pueblu, koji je na 

2.154 metra nadmorske visine 

i koji je sa~uvao prelepu 

kolonijalnu arhitekturu. 

To je mesto u kojem se 

izra|uje u svetu poznata 

glazirana keramika - obja- 

{wava Milica @arkovi}. 

- Boravi se i u Verakruzu, 

Viqaermosi, U{malu, Meridi, 

Kankunu... 

Verakruz je glavna luka 

Meksi~kog zaliva, grad muzike 

i zabave u kojem je nastala 

~uvena pesma „La Bamba“. 

Razgledawe ukqu~uje 

posetu glavnom trgu Zokalo 

i katedrali iz 18. veka... 

SPECIJALNE PONUDE 

U SVOJIM aran`manima, 

agencija „Kontiki“ ima i 

specijalne ponude. Najpre, 

Budimpe{ta i Sentandreja: 

polazak je 6. novembra, 

autobusom, tri dana (dva 

no}ewa), sme{taj je u hotelu 

sa tri „zvezdice“, a usluga je 

na bazi no}ewa sa doru~kom. 

Cena: 100 evra! 

Druga specijalna ponuda je 

Tunis. Hotel je sa tri 

„zvezdice“, usluga na bazi 

polupansiona (doru~ak i 

ve~era), osam dana, avionom. 

Polasci su od 22. oktobra. 

Cena je 195 evra, a prvo dete 

dobija besplatan aran`man. 

MEKSIKO I KUBA: 18 dana 

2.520 evra 

MEKSIKO I KUBA: 19 dana 

2.620 evra 

VELIKA MEKSI^KA TURA: 

20 dana, 2.690 evra 

Turisti~ki dodatak „Novosti“ • Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo - Mawo Vukoti} 

• Urednik dodatka: Miroslav Stefanovi} • Grafi~ko ure|ewe i priprema za {tampu: Mirjana Petrovi}• Telefon: 011/ 30-28-121 

BROJ 125 

ÊTVRTAK, 

15. OKTOBAR 2009.


3 

''XOLI 

TRAVEL'' 

OVDE ZALEPITI 

ârda{ svi vole 

Salcburg 

GRADOVI SREDWE EVROPE U KOJIMA DOMINIRA BURNA PRO[LOST 

Barokni Salcburg, prelepa Budimpe{ta 

JESEN, zima ili prole}e 

u gradovima sredwe 

Evrope! Ni{ta lep{e 

od razgledawa Be~a, Budimpe{te, 

Praga, Bratislave, 

Sentandreje... Agencija 

„Xoli travel“ pripremila 

je {estodnevno putovawe u 

Salcburg, Be~, Bratislavu, 

Sentandreju, Budimpe{tu i 

Segedin po ceni od 245 evra. 

Polasci su 13. oktobra, 

3. novembra, ali i 12. januara, 

16. februara i 9. marta 

slede}e godine. 

- Prelepi gradovi u kojima 

uvek ima {ta da se vidi, 

ali i koji svojom arhitekturom 

uvek op~ine turiste - 

poru~uje Tijana Obradovi}, 

direktor marketinga „Xoli 

travela“. 

AKO neko poèli da pet 

dana boravi u Be~u, a da na 

putovawu, autobusom, poseti 

Qubqanu i Bled, ova agencija 

ima i takav aran`man. 

Cena je 199 evra, a polasci 

su 4. novembra, 13. januara, 

17. februara i 10. marta. 

Ili {estodnevni aran`man 

sa posetom Bratislavi i 

Pragu za 195 evra. Bratislava 

posetiocima nudi razgledawe 

mno{tva istorijskih 

spomenika, 

muzeja 

i kulturna 

doga|awa. 

Prag je 

jedan od 

najpopularnijih 

gradova 

isto~ne 

Evrope. 

Wegova privla~nost je u 600 

godina staroj arhitekturi, 

netaknutoj tokom ratova. 

Centar grada je pod za{titom 

Uneska. 

TU je i ~etvorodnevno putovawe 

u Budimpe{tu po ceni 

od 99 evra u hotelu sa tri 

„zvezdice“ ili 139 evra u 

AGENCIJA „Xoli travel“ organizuje i krstarewe 

zapadnim Mediteranom. Individualni polasci 

su 30. oktobra i 6. novembra. Na putu se ostaje 

osam dana (sedam no}ewa), a cena po osobi, 

u zavisnosti od tipa kabine, iznosi od 880 do 

1.115 evra. Lu~ka taksa po osobi je 115 evra. 

Bratislava 

hotelu sa ~etiri „zvezdice“. 

Gosti }e, izme|u ostalog, 

imati prilike da ve~eraju u 

restoranu u sklopu „vinskih 

katakombi“, sa folklornim 

programom i ciganskom 

muzikom. 

ÂK i oni koji su vi{e 

puta boravili u Salcburgu 

poèle da mu se ponovo vrate. 

Wegova zdawa su u baroknom 

stilu. Mocartvo je rodno 

mesto. Od 1997. godine 

centar mu je pod za{titom 

Uneska. 

 

KRSTAREWE IZ SNOVA 

Brod MSC „Splendida“ nudi vi{e od odmora, 

vi{e od velike mediteranske ture i vi{e od 

ose}awa da ste u dru{tvu svetskog xet-seta. 

Na ovoj izuzetno modernoj la|i snovi postaju 

stvarnost! Na krstarewu se pose}uju \enova, 

Marseq, Barselona, Tunis, Valeta... 

Poseta 

Mocartovoj 

rodnoj ku}i 

Budimpe{ta

4 ÊTVRTAK, 15. OKTOBAR 2009.

6 ÊTVRTAK, 15. OKTOBAR 2009. 

BELO BLATO, KOD ZREWANINA, PRIVLAÎ QUBITEQE TURIZMA I PRIRODE 

ETNOCENTAR 

''LUJZA'' 

Nostalgija 

iz ravnog 

Banata 

Raj na obodu Carske bare 

Doma}i specijaliteti od 

mangulice sa malo holesterola 

Slobodan Pa{i} 

ETNOCENTAR „Lujza“ u 

Belom Blatu, nalazi se 

u srcu Banata, na obodu 

~uvene Carske bare, a zbog 

svoje neobi~nosti sve vi{e 

privla~i pa`wu qubiteqa 

seoskog turizma i prirode. 

Oformqen je i posluje u 

sklopu poqoprivrednog doma}instva 

To{kov. „Lujza“ 

omogu}ava izletni~ki odmor 

u prirodnom ambijentu - 

uz dobru hranu, druèwe i 

posmatrawe doma- 

}ih ìvotiwa raznih 

vrsta, bavqewe 

lovom i 

ribolovom u 

obli`wem 

okruèwu... 

„LUJZA” 

je septembra 

pro- 

{le godine 

v a - 

skrsla 

na mestu 

istoimenog 

starog imawa 

KAKO SE STI@E 

vlastelinske porodice Lazar. 

Ovaj osniva~ i vlasnik 

„Ka{tela“ u E~koj, koji je prvi 

zapo~eo i proizvodwu tovqene 

ribe na 

e~anskom ribwaku, 

imawe je nazvao po 

jednoj od svojih }erki. 

Katastrofalna 

poplava 1965. potopila 

je „Lujzu“ i raselila 

wene malobrojne 

ìteqe. Familija 

To{kov vratila 

se na porodi~no 

imawe i uspe{no sprovodi 

ideju oìvqavawa 

„Lujze“. 

- Uz savete 

„LUJZA“ se nalazi u 

Belom Blatu, 12 km od 

Zrewanina, a na putu Zrewanin 

- Beograd. Od Beograda je 

udaqena 70 km, od Novog Sada 

62 km. Da bi se stiglo do mesta 

i etnocentra, prvo moraju da 

se pro|u Carska bara i Lukino 

Selo, a nekoliko kilometara 

daqe su Belo Blato i „Lujza“. 

stru~waka 

zapo~eli 

smo stvarawe 

etnocentra. Spojili 

smo nekoliko placeva 

i ku}a u napu{tenoj 

ulici, a kompleks sada predstavqa 

novu staru „Lujzu“. 

Mnogo nostalgi~nih uspomena 

utkano je u ovaj prostor - 

obja{wava Radmila To{kov 

porodi~nu ideju stvarawa etnokutka 

u srcu Banata. - Tu je 

dud star vi{e od 130 godina, 

bunar iskopan pre jednog 

veka, seosko 

dvori{te koje 

danas izgleda 

ba{ kao i onda 

kada su ovde pristigli prvi 

stanovnici „Lujze“. 

SVE {to moè da se vidi i 

doìvi na „Lujzi“ delo je 

Radmile, wenog supruga 

I{tvana, sinova Bojana i 

Dejana, ali i svekra Jakoba 

i snahe Erìke. To{kovi sa 

ponosom isti~u 

da se u wihovoj 

ku}i govore ~etiri 

jezika - 

srpski, ma|arski, slova~ki 

i bugarski. 

ALI, Belo Blato sve vi{e 

postaje pravo etnoselo. 

Osim etnoku}e i etnostanice, 

ogroman doprinos tome 

daje „Lujza“, u ~ijoj neposrednoj 

blizini je etnopansion 

„Kod dve debele rode“. 

- Ne èlimo da „kliznemo“ 

u komercijalni turizam 

DNEVNA dozvola za uìtak - pecawe na 

jezeru Joca je 1.000 dinara, a iz ~amca 

25 evra. Uglavnom se lovi {tuka - pet 

kilograma moè da se ponese, dok se 

ostalo vra}a u vodu. Do jezera je asfaltni 

ili da postanemo sala{ kafana... 

Namera je da postanemo 

i ostanemo pravo banatsko 

paorsko dvori{te - 

isti~e Radmila To{kov. 

Zato ovde gostima nude samo 

ono {to i sami jedu i piju, 

sa ~ime se druè. A, to su sezonski 

specijaliteti: ~varci, 

slanina, bele kobasice, {vargle, 

krvavice, kulen. I, to sve 

od mesa sviwa mangulica, koje 

familija To{kov proizvodi 

u svojim oborima, a zbog 

dobrog holesterola... 

Tu su 

i lepiwe s kajmakom, 

doma}i 

u{tipci i 

krofne, tur{ija, 

{trudle od 

bundeve, vi{awa, 

maka... 

- GOSTI „Lujze“ 

mogu da prisustvuju 

tradicionalnom seoskom 

sviwokoqu, kuvawu 

ribqe ~orbe, spremawu praseta 

ili jagweta na ra`wu... 

Organizujemo takmi~ewa 

ku}nih qubimaca, vo`we 

fijakerom, takmi~ewe prepona{a. 

A, mali{ani i qubiteqi 

doma}ih ìvotiwa, 

PECAJU I BRA]A GRBI] 

put, ispred „Lujze“ obezbe|en je parking 

i za autobuse, a me|u mnogobrojnim 

poznatim gostima su strastveni pecaro{i 

odbojka{i - bra}a Grbi}. 

INFO 

PORCIJA ~obanskog 

paprika{a (sa hlebom i 

salatom) je 350 dinara. 

Doma}e krofne i u{tipci 

su 20 dinara, razne {trudle 

30 dinara komad, 

a kobasice, slanina, 

kulen i drugi doma}i 

specijaliteti prodaju se 

za 1.000 dinara kilogram. 

Doma}a rakija je 30 dinara, 

koliko ko{ta i kafa, dok 

se piva i osveàvaju}i 

napici prodaju po ceni 

od 80 do 120 dinara. 

Preno}i{te u pansionu 

„Kod dve debele rode“ je 

500, odnosno 800 dinara 

sa doru~kom. 

svakodnevno mogu da se dru- 

è sa lipicanerkom Lu~etom, 

magaricom Kikom, patkom 

Gertrudom i wenim Romeom... 

Da se igraju sa Mimom 

i Macom i wihovim 

ze~jim potomcima, obilaze 

koko{ke, fazane, 

patke, golubove, ov~arnik 

- poru~uje na{a sagovornica.


SLAVU OVOG KRAJA PRONELI TERMALNI IZVORI I PRIRODNI FENOMEN \AVOQA VARO[ 

PROLOM 

BAWA 

Voda i ''|avoli'' 

dovode goste 

Od novembra pogodnost za penzionere Uvek bogata trpeza 

Dragana Ze~evi} 

POZNATA po svojstvima 

u le~ewu bubre`nih, 

ali i ko`nih bolesti, 

Prolom bawa nedaleko 

od Kur{umlije 

pro~ula se i u inostranstvu. 

Osim redovnih bawskih 

gostiju, koji dolaze 

iz biv{ih jugoslovenskih 

republika, u ovoj bawi sve 

~e{}e borave i gosti iz 

Ma|arske, Bugarske, Rusije, 

Austrije, Nema~ke..... 

- O lekovitim svojstvima 

prolom vode pro~ulo se i u 

inostranstvu - isti~e Zlatko 

Veqovi}, direktor bawe, 

udaqene dvadesetak kilometara 

od Kur{umlije. 

SME[TENA na obroncima 

Radan planine, u neposrednoj 

blizini \avoqe 

varo{i, Prolom bawa je 

sve atraktivnije odredi- 

{te za odmor, ali i rekreaciju. 

Bogato prirodno 

okruèwe i ~ist planinski 

vazduh pogodni su za opu- 

{tawe organizma od sve 

stresnijeg na~ina ìvota. 

- OSIM na bawsko le~ewe, 

gosti dolaze i za vikend 

kada èle da se za nekoliko 

dana odmore u bawskom 

okruèwu i u na{em 

modernom velnes-centru. 

Lekovita bawska voda go- 

Osnovna cena 

pansiona od 

novembra je 

1.900 dinara 

stima je na raspolagawu u 

neograni~enim koli~inama 

- obja{wava Veqovi}. 

- Imamo i savremeni medicinski 

deo. Osim zatvorenog 

bazena sa prolom vodom, 

|akuzija, saune, toplih 

klupa i drugih povoqnosti, 

gostima su na raspolagawu 

mnogobrojne terapije 

koje uporedo sa kori{}ewem 

na{e lekovite vode daju 

odli~ne efekte. 

OD novembra za sve goste 

i posetioce bawe vaì}e 

dodatne povoqnosti. Osim 

znatno niè cene pansiona 

u odnosu na dosada{wu, posebne 

pogodnosti vaì}e za 

penzionere. U bawi se uvek 

organizuju kulturno-zabavne 

manifestacije. 

- IDEALNA bawska klima, 

u kombinaciji sa lekovitom 

vodom i zdravom hranom 

je na{a prednost. Zbog 

svih pogodnosti, ove godine 

ve}i je i broj gostiju nego 

INFO 

OSNOVNA cena 

pansiona u Prolom 

bawi od novembra }e 

biti 1.900 dinara, pri 

~emu }e penzioneri, u 

odnosu na osnovnu 

cenu, imati deset 

odsto popusta. Sva tri 

obroka su na bazi 

„{vedskog stola“. 

U cenu su ura~unati i 

lekarski pregledi kao 

i neograni~eno 

kori{}ewe lekovite 

bawske vode. Od 

novembra gosti mogu 

besplatno da koriste 

|akuzi, saunu, zatvoreni 

bazen... 

LEP[A LUKOVSKA BAWA 

PREDUZE]E „Planinka“ iz Kur{umlije, u ~ijem sastavu posluje 

Prolom bawa, stalno ulaè u razvoj turizma. Tako je u Lukovskoj 

bawi otvoren hotel sa ~etiri „zvezdice“, u ~iju je izgradwu i 

opremawe uloèno oko tri miliona evra. 

lane, kada je u bawi zabele- 

èno 80.000 no}ewa. Nominacija 

prirodnog fenomena 

\avoqe varo{i za jedno 

od sedam svetskih ~uda prirode 

i te kako je uticala na 

ve}u pose}enost Prolom 

bawe.


9 

SPOJ SALA[ARSKOG I MODERNOG NAÎNA @IVOTA PRIVLAÎ RAZNOVRSNE GOSTE 

''SALA[ 137'' 

Vole da ~ekaju sporu sarmu 

Svih 14 soba ima kaqeve pe}i, ali i kupatila sa |akuzijem 

Jovanka Simi} 

Darko Dozet 

ME\U ~enejskim sala- 

{ima, na svega petnaestak 

kilometara severozapadno 

od Novog Sada, 

najpoznatiji je onaj s brojem 

137. Do{av{i ovde, na prvi 

pogled ~ini vam se da ste se 

vratili u 19. vek. 

Ali, samo na prvi pogled, 

jer ve} u narednom trenutku 

uveri}ete se da su kaqeve pe- 

}i, |akuzi i sauna dobar 

spoj. Miris sala{arske tradicije 

i blagodet savremenog 

ìvotnog stila stapaju 

se u izvanredan doìvqaj. 

Ovde bagremovi i lipe zanosno 

miru{u, a zvuk tambure 

opija. 

Ovde se 

odràvaju 

ven~awa, 

poslovni 

i politi~ki 

skupovi 

- OVDE se zaista uìva. 

Sve su osmislila trojica ortaka: 

Aleksandar Samarxija, 

Rino Romaneli i Sre}ko Galovi}. 

Sala{ je jedno vreme 

bio oaza zatvorenog tipa, a 

pre sedam godina {irom je 

otvorio vrata za goste. Od 

tada ovde dolaze poslovni 

qudi, estradne zvezde, odr- 

àvaju se ven~awa, poslovni 

i politi~ki skupovi. 

SVIH 14 soba ure|eno je u 

starom nema~kom stilu, 

imaju kaqeve pe}i, ali i kupatila 

sa |akuzijem. Sobe su 

klimatizovane, svaka 

ima i „total TV“. Sala{ 

ima i apartmane 

koji se sastoje iz 

dnevne i spava}e 

sobe i prostranog 

kupatila sa 

hidromasa`nom 

kadom. U 

spava}oj sobi 

je francuski 

le- 

KAKO SE STI@E 

àj, a u dnevnoj trosed na razvla~ewe 

u kojem komotno 

mogu da spavaju dve osobe. 

TRADICIONALNA vojvo- 

|anska kuhiwa ({trudla sa 

makom i orasima, carska pita, 

bundevara, rinflaj{ sa 

pet sosova, sala{arski sote) 

se podrazumeva. Osim ukusa, 

originalna su i imena jela: 

sala{arska daska, sala{arski 

~eki}, ~enejske 

pihtije, 

spora 

PRISTUP sala{u sa autoputa 

Beograd - Novi Sad - Subotica 

je veoma jednostavan: 

iskqu~ite se sa autoputa kod 

Rodi}evog megamarketa 

(raskrsnica sa semaforima), 

a potom se prati put ka 

Subotici (stari put). Oznaka 

„Sala{a 137“ je sa desne 

strane tog puta. 

sarma kao glavno jelo, koju 

ni tri sata nije te{ko ~ekati 

da se „nakr~ka“. Jer, uz kuvawe 

idu i spori, vrcavi sala{arski 

divani iz pro{losti. 

A kada se slow sarma najzad 

skuva, sluì se uz ov~je 

kiselo mleko. 

SALA[ ima restoran sa 

dve male i jednom ve}om salom 

koje su ure|ene u starinskom 

stilu. Tu je i letwi restoran 

sa zastakqenom terasom, 

pansionski deo sa sobama 

i lova~ki salon sa malom 

salom za seminare. Dodatni 

sadràji su {kole 

jahawa i golfa, 

mini-teretana, de~je 

igrali{te, vo`wa u 

ko~ijama, pansioni za 

kowe i pse... 

INFO 

Doma}a rakija 

(duwa ili kajsija) 180 

Pile}i paketi}i 760 

]uretina sa 

mlincima 850 

Sarmice u zequ 560 

Kafa espreso 84 

Doma}a kafa 60 

Soba za dvoje sa 

doru~kom 5.200 

Sauna finska 800 

[kola jahawa, 

30 min. 800 

[kola golfa 800 

Vo`wa ko~ijom 500 

CENE SU U DINARIMA


PO OCENI ME\UNARODNOG @IRIJA, OVO JE SAVR[ENO MESTO ZA PREDAH NA KORIDORU 10 

''SALA[ 84'' 

INFO 

Apartman za dve osobe, 

sa doru~kom 90 evra 

Ru~ak (na meniju je 90 

jela) 1.200 din. 

Doma}a rakija od 185 

do 300 din. 

Kafa, iskqu~ivo 

doma}a, 100 din. 

Informacije: 

021/445-993. 

KAKO SE STI@E 

„SALA[ 84“ nalazi se 

na devetom kilometru 

od autoputa E-75, na 

putu Novi Sad - Zrewanin. 

Kod Ka}a se 

skrene levo i starim 

asfaltnim putem 

stiè do kapije sa 

tr{~anim krovom. 

Miris dobre tradicije 

Jedini sala{ na kojem nema struje Starinski specijaliteti 

J. Simi} 

D. Dozet 

SALA[I su danas poslastica 

na vrhu turisti~ke 

ponude Vojvodine, 

pravi biseri. Me|u 

wima jedan od najtraènijih 

je „Sala{ 84“. Navra}aju 

ovamo na vikende diplomate, 

poslovni qudi sa 

svih meridijana, pa ~ak i 

posetioci muzi~kog festivala 

„Egzit“. Jer, kaù, 

nigde na svetu ne spava se 

tako blaèno kao na ovom 

sala{u. 

„Sala{ 84“, koji je na 

istom mestu postojao ve} tri 

veka, nalazi se na starom 

@abaqskom drumu, a fascinirao 

je i me|unarodni 

ìri 

koji ga je 

proglasio za 

savr{eno mesto 

na ~itavom 

Koridoru 10. Dovitqivi 

vlasnik 

Dim~e Gulevski 

obnovio je pre desetak 

godina ovaj 

sala{, ve{to spojiv{i 

tradiciju 

sa modernim na~inom 

ìvota. ûdesni 

mir kojim je sala{ 

okruèn 

povremeno presecaju 

jedino 

zvonici sa okolnih 

crkava. 

OVO je jedini 

sala{ 

na kojem nema 

struje, a 

meso se ne ~uva 

u zamrziva~u. 

To garantuje sveù hranu 

svakog dana. Na „Sala{u 

84“ sve miri{e na tradiciju. 

Prostorije se greju starim 

kaqevim pe}ima, tr{- 

~ani krovovi ru~no su {iveni, 

a zidovi i podovi su od 

cigle, pe~ene u specijalnom 

kalupu, kao pre dva veka. 

Prostorije 

se greju starim 

kaqevim 

pe}ima 

NEKAD 

BILO 

SALA[ARI su naj~e{}e 

imali po troje, ~etvoro dece, 

jer {to je porod bio bogatiji, 

bilo je i vi{e radne snage. 

Glava porodice, bez izuzetka, 

bio je otac, koga su svi redom 

slu{ali. On je sve ~lanove 

porodice raspore|ivao na 

poslove, s tim {to su ènska 

deca pomagala majci, 

a mu{ka ocu. Siroma{ni 

vlasnici sala{a posedovali 

su do 15, a bogatiji i 

nekoliko stotina jutara 

zemqe. 

Ali, da bi sve bilo primereno 

zahtevima 21. veka, u 

sklopu sala{a su luksuzni 

apartmani, restoran u 

obliku rotonde 

za 150 qudi, 

sala za 

poslovne sastanke, 

jezero u neposrednoj 

blizini, ribwak, 

vo}wak i {etali{te. 

HRANA je ovde jedinstven 

doìvqaj. Pripremaju je 

kuvari koji su tajne vojvo- 

|anske kuhiwe u~ili s kolena 

na koleno. Specijaliteti, 

po starinskim receptima, 

spremaju se u glinenim 

posudama, a peku u starim, 

o~uvanim pe}ima. Da 

bi sve bilo autenti~no, namirnice 

poti~u sa samog 

sala{a ili sa okolnih seoskih 

gazdinstava. 

OVAJ sala{ ima i istorijsku 

vrednost. U neposrednoj 

blizini, na svega 

sedamdesetak metara, svojevremeno 

se nalazio letwikovac 

najve}e srpske 

nau~nice 20. veka Mileve 

Mari}-Ajn{tajn. Ku}a je u 

me|uvremenu sru{ena, a o 

slavnim supru`nicima 

svedo~i samo jedan dud pod 

kojim su, letuju}i u okolini 

Novog Sada, oboje 

osmislili teoriju relativiteta.


11 

DOMA]INI PREPORUÛJU DA SE SA JELOM NE @URI, VE] DA SE UPIJE SVAKI ZALOGAJ 

''NA[ 

SALA['' 

INFO 

U „NA[EM sala{u“ 

obilniji ru~ak ko{ta 

od 600 do 900 dinara. 

Jo{ ne postoji 

mogu}nost da se preno}i. 

U restoran moè da se 

smesti do 60 qudi. 

Svake ve~eri gostima 

sviraju tambura{i. 

Tokom zime, u Vojvodini 

su od starina postojala 

tri obroka: doru~ak 

ili fru{tuk (u sedam 

sati), ru~ak (uvek u 

podne) i ve~era (u 18 

sati). Leti, kad su dani 

bili duì, sluìlo se 

vi{e obroka. 

I Vojvo|ani imaju ''voz'' 

Na trpezi sve po redu: od kulena do vina Ko èli, moè da leti avionom 

D. Stojanovi} 

OKRU@EN borovom {umom, 

„Na{ sala{“ kod 

êneja je prava oaza mira, 

idealan za odmor ili samo 

za predah. Posetioci mogu 

da uìvaju u duhu starih vremena, 

uz sve prednosti 

koje donosi moderno 

doba. Ovakav spoj garantuje 

pravo uìvawe 

u prirodi i najkvalitetnijoj 

hrani. 

Pored velikog izbora 

jela vojvo|anske 

tradicionalne, ali i 

moderne kuhiwe, posebno 

treba obratiti 

pa`wu na na~in 

spremawa, servirawa, 

kao i konzumirawa 

hrane. Da bi se u 

potpunosti uìvalo 

u mnogobrojnim jelima, 

doma}ini preporu~uju 

da se nikako 

ne jede s nogu, niti 

na brzinu. Insistiraju 

da se jede 

ba{ polako. Samo 

tako moè da se „razume“ 

hrana i da se u 

potpunosti uìva u svakom 

zalogaju. 

- GASTRONOMIJA Vojvodine 

se formirala kroz slo- 

ène uslove ìvota, geografske 

karakteristike i 

istorijske doga|aje - obja{- 

wava Miodrag Male{evi}, 

menaxer „Na{eg sala{a“. 

- Zato je kuhiwa na{eg sala{a 

me{avina razli- 

~itih uticaja naroda 

koji vekovima ìve na 

ovom prostoru, ali i mnogih 

evropskih kuhiwa. 

DORUÂK bi trebalo da 

bude ne{to kalori~niji: pa- 

{teta od duvan-~varaka ili 

kombinacija kulena, pr- 

{uta, tri vrste sira i kajmaka, 

poznata kao „daska - na{ 

sala{„. Kao predjelo se slu- 

ì prava june}a supa, koju na 

„Na{em 

sala{u“ 

pripre- 

KAKO SE STI@E 

maju sa 

doma}im 

rezancima. 

ZA glavno jelo se sluè 

}uretina, piletina, biftek 

i sviwetina na grilovanom 

slatkom povr}u sa 

bogatim sosovima, koji za 

osnovu imaju francusku kuhiwu. 

Sve to „prate“ salate: 

{opska, me{ana, tartar, vitaminska... 

Na kraju, kao u svakoj kuhiwi, 

dolazi dezert: pita sa makom, 

{trudla sa makom i orasima 

ili bogata le{nik-pita, 

a moè i krempita ili 

~okoladni mus sa prelivom 

od {umskog vo}a. 

U VINSKOJ karti se 

nudi vi{e od 60 najfinijih 

vina iz Italije, 

[panije, Francuske, 

Portugala, Srbije, 

Hrvatske, Crne 

Gore, Argentine i 

„NA[ sala{“ sme{ten je na 

starom putu za Suboticu, u 

neposrednoj blizini naseqa 

ênej i ~enejskog aerodroma. 

Udaqen je 15 kilometara od 

Novog Sada i 90 kilometara 

od Beograda. Adresa: 

Me|unarodni put 325, ênej, 

021/714-704, 064/873-91-01, 

info@nassalas.co.rs 

îlea. 

Posle 

bogatog doru~ka, 

ru~ka ili ve~ere, a i pokoje 

uìne, preporu~uje se i poneka 

aktivnost. Ako ni{ta 

drugo, a ono uvek postoji mogu}nost 

za {etwu {umom. Za 

aktivnije posetioce tu je i 

ergela kowa. Najhrabriji 

mogu da se provozaju avionom 

na obli`wem aerodromu.


AMBIJENT KOJI JE OMIQEN KOD RIBOLOVACA, UÊSNIKA REGATA, ALI I GURMANA 

ÂRDA 

''[EBE[FOK'' 

BEZDAN 

J. Beki} 

N. Fifi} 

RADO 

pose}ene ~arde 

uglavnom su u ravni- 

~arskom prostoru severa 

Vojvodine. Sa zapada 

su ome|ene Dravom, a sa 

istoka granicom Srbije i 

Ma|arske. Kraj obuhvata 

obe obale Dunava, bogate 

raznovrsnom ribom, ogromnim 

kompleksom {uma, kanalima, 

divqa~i i netaknutom 

prirodom. 

ârda „[ebe{fok“ je u 

Bezdanu. Od Beograda je 

udaqena 190 km, a osam kilometara 

je ju`no od grani~nog 

prelaza 

sa Ma|arskom i ~etiri kilometra 

isto~no od 

granice sa Hrvatskom. U 

prelepom ambijentu, ova 

~arda je na vodenoj mreì 

Dunava, preciznije - kanala 

Dunav-Tisa-Dunav i 

Ba~kog kanala. 

Gosti su iz 

Beograda, 

Hrvatske, 

Ma|arske... 

U OKRU@EWU od ~etiri 

kilometra, oko ~arde se pru- 

àju mogu}nosti uìvawa u 

lovu i ribolovu. 

Oni koji u 

ovim 

U ~amac, pa u lepotu 

Kvalitetna hrana, fi{-paprika{ i pesme tambura{a 

{umama èle da love, 

mogu da angaùju profesionalne 

vodi~e. Na 

kanalu gosti mogu da 

se voze ~amcima i 

gledaju labudove 

koji lagano klize mirnom 

povr{inom kanala. 

Ovde je, tvrde oni koji su 

~ardu pohodili, najboqi 

fi{-paprika{, koji se priprema 

u kotli}u na vatri, sa 

najboqim doma}im rezancima. 

Naravno, najtraèniji 

je ribqi 

paprika{ od 

~istog {arana, 

bez glave i repa, 

mada ne zaostaju 

ni paprika{i 

od 

me{ane ribe. 

KAKO SE STI@E 

ÂRDA se nalazi na 

izlazu iz Bezdana, s leve 

strane glavnog puta. 

Veoma je uo~qiva, 

a adresa je: 

[ebe{fok bb, Bezdan. 

Od Sombora je Bezdan 

udaqen 20 kilometara. 

SVE se 

to servira sa doma}im 

testom i u - prirodi. 

Pored toga, u ponudi je i pr- 

èna i pohovana riba. Zanimqivo 

je da je riba „sa }umura“ 

odnedavno ovde novina, 

ba{ kao i ro{tiq sa }umura. 

Me|utim, atraktivna 

je i ~uvena tawira~a na kojoj 

se prì riba ili meso. 

Na sto se ovaj specijalitet 

donosi direktno sa vatre, uz 

neizostavan prilog od povr}a 

i gqiva. 

- GOSTIMA 

nudimo i klasi- 

~an meni od mesa - 

potvr|uju u ~ardi 

„[ebe{fok“. - 

Mogu se, dakle, naru~iti 

be~ka {nicla, kara- 

|or|eva, natur {nicla. Veliki 

izbor specijaliteta od 

ribe, mesa, divqa~i, zatim 

raznovrsne salate i {irok 

izbor deserta u~ini}e svakoga 

ko ovde boravi zadovoqnim. 

Po potrebi, ovde se 

pripremaju i drugi specijaliteti. 

Sve 

zavisi od 

èqe gostiju. 

Dok se 

INFO 

Kilogram pe~enog 

{arana u ~ardi je 

1.200 dinara, koliko je 

i kilogram {tuke. 

Porcija paprika{a 

ko{ta 400 dinara. 

Sala ~arde, terasa i 

ponton imaju ukupno 

240 mesta. 

Informacije: 

025/810-200. 

sve to servira, gosti uìvaju 

u dobrom vinu i tambura{kom 

orkestru. U oazi 

vodene ti{ine, uz vrhunsku 

uslugu, najboqu doma}u kuhiwu 

i zvuke tambura{a, 

gosti ovde zaista uìvaju. 

Ina~e, naj~e{}i gosti su 

iz Hrvatske, Ma|arske, Beograda, 

Novog Sada, a u posledwe 

vreme ima i turista 

iz Engleske i [panije. 

VE@BAJU I KAJAKA[I 

- KANALOM DTD iz Novog Sada do ~arde 

„[ebe{fok“ gotovo redovno stiù regata{i. 

Dolaze u grupama, ali i pojedina~no. Ovde 

redovno treniraju kajaka{i kluba „Bezdan“. 

Na kanalu se odràvaju i kajaka{ka takmi~ewa 

- kaè vlasnica ~arde Aleksandra Mostarski.


15 

SVUD OKOLO AMBIJENT RAVNICE, A NA SALA[U DOVOQNO MESTA ZA ODMOR I U@IVAWE 

''DIDA 

HORWAKOV 

SALA['' 

Supa ùta 

kao dukat 

Na raspolagawu sve |akonije koje se u ovom kraju spremaju Dobro vino, doma}i sokovi 

Jovica Beki} 

Nikola Fifi} 

USOMBORSKOM nasequ 

Gradina nedavno je zavr{eno 

ure|ewe „Dida 

Horwakovog sala{a“, jednog 

od najlep{ih u ovom delu 

zapadne Ba~ke. Arhitektonska 

celina sala{a predstavqa 

klasi~an primer 

ove vrste ruralnog gra|evinarstva 

na podru~ju Panonske 

nizije. Od poqoprivrednog 

imawa stvoren je 

sala{ od deset hektara. Sam 

objekat nalazi se na jednom 

hektaru. 

Objekat se vi{e od jednog 

veka nalazi u vlasni{tvu 

porodice Horwak, ~iji je 

ciq bio da ovaj biser vojvo|anske 

ruralne 

GOSTE i turiste koji èle 

da provedu lepe i nezaboravne 

trenutke, na ovom sala{u 

uvek ~eka poneko iznena|ewe. 

Bi}e do~ekani na 

kapiji sa doma}om rakijom 

i likerom od drewina. Ako 

se dolazi grupno i organizovano, 

razumqivo 

uz prethodnu 

najavu, 

goste }e do- 

~ekati tambura{i. 

Posetioci 

}e 

imati 

priliku 

da 

vide 

KAKO SE STI@E 

„DIDA Horwakov sala{“ se 

nalazi u neposrednoj 

blizini Sombora. Udaqen 

je 1,5 kilometara od kru`nog 

puta Jug 3 na starom siva~kom 

putu, u sala{arskom nasequ 

Gradina. 

Do wega se moè sti}i od 

„Severtransove“ garaè, i 

skre}e se levo s puta ka 

idustrijskoj zoni. 

arhitekture 

„upakuje“ u trend 

seoskog turizma. 

ADAPTACIJA ovog 

zdawa doprinela je da wegova 

lepota dominira u 

svim godi{wim dobima. 

Istovremeno, u wemu se u 

punoj meri doìvqava multikulturalnost 

i multietni~nost 

vojvo|anske ravnice. 

Ovde sve izgleda kao u 

~uvenim pesmama Zvonka 

Bogdana... 

Turisti 

mogu da 

razgledaju i 

radionicu 

starih 

ru~nih 

zanata 

unutra{wost sala{a u kojem 

je porodi~ni name{taj 

star vi{e od jednog veka, zatim 

buweva~ke no{we... 

PO re~ima vlasnice 

Aranke Horwak-Miji}, 

trenutno su pri kraju radovi 

na sme{tajnim kapacitetima. 

Ima}e {est leàjeva, 

pa }e turisti mo}i da 

tu provedu nekoliko dana. 

Iz salon-sale za ru~avawe 

pruà se vidik na predivan 

krajolik sala{a sa kukuruzima, 

vo}wacima, ìvotiwama, 

naravno i sa 

cve}em. 

Tu su i poznata ba~ka sala{arska 

jela. Posetiocima 

su na raspolagawu sve 

|akonije koje se u ovom kraju 

spremaju. 

NEZAOBILAZNA je ùta 

supa od morke sa flekicama 

i knedlama od xigerice, meso 

iz supe, pirina~ sa dinstanim 

èlucima. 

Uz to idu tri vrste sosa: 

od vi{awa, paradajza i miro|ije. 

Posle toga stiè 

fa{irano meso, pohovano 

INFO 

Cena ru~ka 1.000 

dinara. 

Organizovane posete 

se najavquju Aranki 

Horwak-Miji} na 

telefon 063/895-2767. 

belo pile}e meso, restovani 

krompir i salata. Zatim je 

na redu gibanica sa makom, 

orasima, vi{wama... Vino, 

soda-voda i sok su po èqi 

gostiju.


''MAJKIN 

SALA['' 

''CVETNI 

SALA['' 

AUTENTI^NE OAZE NA SEVERU BA^KE, U PALI]KOM ATARU, 

“Cvetni sala{“ 

KAKO SE STI@E 

„MAJKIN sala{“ i „Cvetni 

sala{“ su na oko dva i po 

kilometra od obale jezera 

Pali}. Sa me|unarodnog 

puta Beograd - Budimpe{ta, 

odnosno Subotica - Horgo{ 

skre}e se levo, a onda 

oznake dovedu gosta ta~no 

do parkinga ispred ulaza 

u sala{e. 

Jezde fijakerom, 

Porodica Gabri} na oko 30 hektara napravila idealno 

M. Stefanovi} 

N. Fifi} 

Ponosni na 

zasade jabuka 

najboqeg 

kvaliteta 

GABRI]I su ~udo sa Pali}a! 

Ivan je osniva~ 

„Majkinog sala{a“ i 

„Cvetnog sala{a“, wegov sin 

Goran mnogo no}i nije prospavao 

samo da ovo postane 

elitno mesto, a po~etkom 

septembra „komandnu palicu“ 

je preuzela }erka Ivana. 

- Sad sve izgleda idili~no, 

jer smo to i èleli, ali 

samo mi znamo koliko je napora 

uloèno da oba sala- 

{a, vila „Lira“ i ~itav 

kompleks od oko 30 hektara 

budu pravo mesto za uìvawe. 

@eleli smo da „Majkin 

sala{“ pretvorimo u restoran, 

a da u isto vreme sa~uvamo 

sve {to je karakteristi~no 

za jednu ovakvu oazu 

ravnice - kao da lista dnevnik 

se}awa Ivan Gabri}. 

- Godi{we je ovde oko 

20.000 gostiju, i svi odu zadovoqni. 

Naizgled, ispunili 

smo i ciq i èqu, ali 

nismo ni stali, ni zastali. 

Ima jo{ mnogo posla da bi 

se gosti ovde potpuno opustili 

i po{teno odmorili. 

KAD se trpeza napuni, pa i 

prepuni iskqu~ivo doma- 

}om, sala{arskom, ba~kom 

hranom, kad tambura{i 

odlu~e da ne {tede 

ìce, uvek se na|e neko da 

odrecituje poznate stihove 

iz vojvo|anske ravnice: 

„Do}i }u ti k'o u staroj 

pesmi/na kowima grive razigrane/ho}u 

makar na tren 

da se vratim/u te divne 

nepovratne dane...“ 

- Stari vojvo|anski 

sala{ je opet postao sredi- 

{te ìvota i okupqawa 

qudi uz ~a{icu dobre doma}e 

rakije, izvorne tambura{ke 

muzike i tradicionalnih 

jela - smatra Goran 

Gabri}. 

''MAJKIN SALA['' ima 

tradiciju. Poti~e iz 1890. 

godine, pa otuda u wemu toliko 

autenti~nog. 

Ivana dopuwuje brata: 

- Svi ovi predmeti koje 

vidite, sve fotografije i 

mnogo toga drugog poti- 

~u od na{ih predaka. 

Mi nismo i{li da 

kupujemo stare 

sala{arske 

predmete pa da posle wima 

ukra{avamo restoran, sobe, 

terasu, konferencijsku salu. 

Ovo je, dakle, sve na{e, sa 

starog sala{a. 

PRE vi{e od deceniju 

i po Gabri}i su 

obnovili zasade jabuka,1998. 

je proradila vila 

„Lira“, 2000. godine je 

otvoren sala{, a tri godine 

kasnije proradio je re- 

Leti gosti mogu da uìvaju u vo`wi 

fijakerom i kowima koji jure ravnicom, 

a zimi su im na raspolagawu 

sanke, tako|e sa upregnutim kowima 

ispod kojih pr{ti sneg.


17 

GODI[WE UGOSTE OKO 20.000 QUDI, @EQNIH PRAVOG ODMORA 

“Majkin sala{“ 

uìvaju u hrani 

mesto za opu{tawe Sme{taj u modernoj vili “Lira” 

storan etnopark „Majkin 

sala{“. Sad u „Cvetnom 

sala{u“ ima 15 soba, a u 

~itavom 

kompleksu je 

tipi~no sala{arsko 

dvori{te, 

bazen, 

ergela lipicanera sa {kolom 

jahawa, ribwak, sala 

za sastanke, sauna, sportski 

tereni, postavka starih 

poqoprivrednih ma- 

{ina... U restoranu ima 

400 mesta. 

- PONEKAD razo~aramo 

goste kad im, recimo, kaèmo 

da nemamo „koka-kolu“. 

Jer, ovde je sve doma}e. To 

pi{e i na meni-karti. Ako 

èlite, moète da gledate 

kako kuvar priprema ono 

{to ste naru~ili - poru~uje 

Goran. 

îsto je na sala{ima i 

uredno. Hrana prvoklasna. 

Vila „Lira“ ima ~etiri 

„zvezdice“. „Cvetni 

sala{“ je sa ekskluzivnim 

apartmanima. Ure|en je u 

vojvo|anskom stilu. 

- Redovne su i manifestacije 

kojima doprinosimo 

da se na{i gosti {to 

prijatnije ose}aju, da im 

vreme ovde 

proleti 

- smatra 

Ivana. 

- Svake 

godine organizujemo 

takmi~ewa 

u pecawu, 

u odbojci 

i fudbalu, 

paradu 

„oldtajmera“, 

slikarsku 

koloniju, 

izbor 

za 

mis... 

PALI] je 

„Majkinom sala{u“ i 

„Cvetnom sala{u“ prvi 

kom{ija. Jezero, barokni 

park, spomenici secesijske 

kulture, ugostiteqska 

tradicija. Sve je to na 

INFO 

„CVETNI sala{“ i vila 

„Lira“ - rezervacije za 

sme{taj: 024/753-032 i 

024/753-130; rezervacije 

za restoran u „Majkinom 

sala{u“ 024/753-672, 

www.majkinsalas.rs 

ÊGA IMA U JELOVNIKU 

U RESTORANU doma}e kuhiwe na „Majkinom sala{u“ gosti mogu da uìvaju u dobroj krompira~i, 

tele}em perkeltu i doma}em testu sa sirom, paprika{u sa knedlama od pevca, sala{arskom 

pasuqu, ov~jem paprika{u sa kupusom, sviwskim papcima, pe~enoj patki ili ribqoj ~orbi. 

Na sve to do|e i doma}e vino, mo`da ba{ ono od jabuke. Naravno, ovo je samo deo bogatog menija. 

Pali}u. A na sala{u Gabri}evih? 

- To {to je kod nas sve doma}e 

i autenti~no, {to je 

hrana odli~na, a ambijent 

idealan za odmor ne zna~i 

ni{ta ako gosti to i ne osete, 

ne doìve - doma}inski 

}e Ivan. - Ponosni smo na 

sve {to imamo, posebno na 

na{e plantaè jabuka. 

RIBWAK, seosko dvori- 

{te, vo}wak. Svud okolo je 

ba~ka ravnica koja vetra i 

sunca ima u izobiqu. Ima 

i snega, a tada je na sala{ima 

kao iz bajke. 

U RESTORANU nare|ane 

tegle sa ajvarom, tur{ijom, 

sirom koji se ~uva u uqu. U 

uglu, stari kontrabas. Jedna 

ìca mu se malo vi{e 

rastegla. Ba{ kao iz ~uvene 

pesme. Ako zatreba, kaù 

doma}ini, brzo }e ga opraviti 

neki „crni Steva“. 

„Majkin sala{“ je istovetan 

onom u kojem se ìvelo, 

ra|alo, veselilo i tugovalo. 

Jer, qudi su u ovim 

ravni~arskim podru~jima 

vekovima ìveli u skladu 

sa prirodom. Sala{ je doma}inima 

pruào za{titu 

i maksimalnu funkcionalnost. 

Zato je zatvoren sa severa, 

gde se nalazi zid, zbog 

hladnog vetra severca ili 

gorwaka, kako ga ovde jo{ 

nazivaju...


''ROKIN 

SALA['' 

NA LUDA[KOM JEZERU OAZA U SRCU SPECIJALNOG REZERVATA PRIRODE 

INFO 

Poseta i razgledawe 

sala{a 100 dinara 

Obilazak sala{a sa 

predavawem i uìnom 

230 dinara. 

\a~ke ekskurzije 

- predavawe, ru~ak 

i uìna 550 dinara 

po osobi 

Radionice za decu: 

„Medewaci“, „Pustovawe“, 

„Rezbarewe“ i 

„Slikarstvo“ 100 

dinara po detetu. 

Gurmanski meni po 

èqi gostiju: od 500 do 

1.000 dinara po osobi 

Preno}i{te sa 

doru~kom 1.000 dinara. 

Pun pansion 1.600 

dinara po osobi. 

Tu je vreme ba{ stalo 

Ve} dva veka odoleva svim promenama Idealan za stvarala{tvo mladih 

POHOD u pro{lost, sakrivenu 

u carstvu retkih 

ptica, vode i trske 

i sa~uvanu u staroj „panonskoj 

ku}i“, nabijenici 

sa tr{~anim krovom. Tako 

izgleda poseta „Rokinom 

sala{u“ koji, ugne`den na 

isto~noj obali Luda{kog 

jezera, ve} dva veka odoleva 

svim promenama. 

Biti{e izdvojen od svakodnevice, 

u nasequ Nosa, u 

selu Hajdukovo, skriven u 

samom srcu Specijalnog rezervata 

prirode „Luda{“. 

Na ovom sala{u vreme kao 

da stoji. U „ku}i ~amaca“, 

kako se nekad sala{ zvao, 

posledwi ~amxija bila je 

Erèbet Salma, kojoj su 

priroda, ~ist vazduh, zdrava 

hrana i posao koji je volela 

omogu}ili da doìvi 

96 godina. 

A, da je I{tvan Na|, nekada{wi 

vlasnik sala{a, 

bio dovitqiv i lukav ~ovek, 

moè se suditi po tome 

{to je stekao nadimak Roka 

(na ma|arskom to zna~i - 

lisica). Po tom wegovom 

nadimku je i „ku}a ~amaca“ 

dobila ime „Rokin sala{“ 

ili „Roka tawa“. 

NA „Rokin sala{“ jo{ 

nije stigla elektri~na 

energija, niti ovde ikome 

ona nedostaje. Nema struje, 

ali zato ima starinskih jela 

i kola~a ispe~enih u 

furuni, ima oxaka na tr{- 

~anom krovu 

“panonske ku}e”, kojoj je 

o~uvan ambijentalni izgled; 

ima arhai~nih ogwi- 

{ta, gusaka i morki u dvori{tu, 

krava i kowa u 

{talama... Na sala{u je etnomuzej 

sa zbirkom od oko 

800 eksponata. Arheolo{- 

ki predmeti su prona|eni 

KAKO SE STI@E 

u okolini jezera. Tu je i 

zbirka posve}ena prirodnim 

vrednostima rezervata 

„Luda{“, koji je stani- 

{te retkih ptica i biqnih 

vrsta. 

SLU@E se na ovom sala{u 

doma}i specijaliteti i doma}a 

pi}a. Mogu}e je kupawe 

u jezeru, vo`wa 

~amcima, pecawe, 

{etwa, brawe vo- 

}a, hrawewe doma}ih 

ìvotiwa, 

uìvawe u 

prizoru retkih 

divqih 

ìvotiwskih 

vrsta...”Rokin sala{“ 

~ine dva sala{a 

u jednom. Jedan, 

star oko 200 

godina, vaì za 

spomenik kulture, i vlasni{tvo 

je Udruèwa gra- 

|ana „Etno lajf“. 

ETNOLO[KA zbirka na 

„Rokinom sala{u“ ima za 

ciq da prikaè ìvot na 

vojvo|anskim sala{ima na 

prekretnici 19. i 20. veka i 

da sa~uva 

vrednu arhitektonsku 

i 

gra|evinsku ba{tinu. Mladi 

ovde ~esto dolaze na jednodnevne 

izlete, ekskurzije, 

u radionice, kampove... 

Po starom sala{u, obe ku}e 

se nazivaju „Rokin sala{“, 

iako je pravo ime drugog, 

seoskog doma}instva, 

starog 60 

godina, zap 

r a v o 

„Salma“. 

OVA ku- 

}a je registrovana 

kao poqoprivredno 

dobro, i u slu`bi je seoskog 

turizma. Sobe u 

„ROKIN sala{“ nalazi se na isto~noj obali Luda{kog 

jezera, na 16 kilometara od Subotice. Dolaze}i iz 

pravca Pali}a ka Horgo{u, na izlasku iz sela 

Hajdukovo, kod table „Rokin sala{“ treba skrenuti 

desno i pratiti vidqive putokaze, koji vode pravo 

do ulaza na sala{ i do etnomuzeja. 

Sala{ se moè posetiti od 15. aprila do 31. oktobra, 

kada je otvoren za posetioce svakoga dana od 10 do 17 

~asova. Informacije: 024/541-686, 064/12-23-504, 

I{tvan Hulo, etnolife@eunet.rs, www.etnolife.org 

woj se izdaju posredstvom 

turisti~ke agencije 

„Sam-turs“ iz Subotice. 

„ROKIN SALA[“ je oaza 

za odmor i rekreaciju u netaknutoj 

prirodi koja pru- 

à izuzetne 

mogu}- 

Nema struje, 

ali zato ima 

starinskih jela 

nosti za 

jednodnevne 

izlete, 

|a~ke ekskurzije, 

stru~na 

predavawa i seminare. Ovde 

mogu da se organizuju 

svadbe, porodi~ne sve~anosti, 

banketi, godi{wice i 

sve~ani ru~kovi... N. N.


IDEALNO VOJVO\ANSKO MESTO ZA PORODI^NI ODMOR 

''CVEJIN 

SALA['' 

Jelovnik iz 

spomenara 

Brend sala{a je pita sa orasima 

ârdak, stari predmeti 

Dragan Stojanovi} 

Darko Dozet 

SVOJU 

autenti~nost 

„Cvejin sala{„ u Bege- 

~u, na putu Novi Sad - 

Ba~ka Palanka, uspeo je da 

zadrì uprkos modernizaciji 

i sve ve}im prohtevima 

turista. Sala{ odi{e 

duhom s po~etka pro{log 

veka, kada je i sagra|en. 

Rusti~no dvori{te, ìvina, 

psi, ambar pun kukuruza, 

stara ku}a, miris sve- 

è spremqene hrane... Neki 

bi rekli pravo selo, ali 

ima onih za koje je takvo 

mesto istinski raj. Doma- 

}ini ba{ takve goste pozivaju 

na nezaboravan, ali 

krajwe miran i opu{ten 

odmor. Doma}ini tvrde da 

je sala{ idealan za porodi~ne 

skupove zatvorenog 

ko godina odlu~ila da sve to 

otvori za javnost. Starinski 

sala{ wenih roditeqa 

je tako postao autenti~no 

turisti~ko odredi{te. 

VELIKO dvori{te, po 

kojem {etaju morke, patke, 

koko{ke, }urke, psi i ma~ke, 

okruèno je {umom i 

kukuruzima. Ako se odlu- 

~ite da iza- 

|ete iz dvori{ta, 

lako 

}ete do}i do 

Dunava i ~uvene 

Bege~ke 

jame ili bogatih 

lovnih 

terena. U sala{arskoj 

ponudi su i 

lov, pecawe, 

{etwa do 

obli`weg 

ribwaka, 

~arda „Dunavac“, 

poseta 

manastiri- 

KAKO SE STI@E 

INFO 

CENA punog pansiona 

za jednu osobu je 1.800 

dinara. U cenu su 

ura~unati sme{taj, 

doru~ak, ru~ak i ve~era, 

koje sluè doma}ini. 

tipa, ali i poslovne dogovore, 

onako „na miru“. 

U DVORI[TU je stub iz 

rimskog perioda i ogroman 

hrast star vi{e od sto godina. 

Vlasnica sala{a Zvonimirka 

Cveji} je pre nekoli- 

„CVEJIN sala{“ se nalazi 

na samom ulazu u Bege~. 

Udaqen je 18 kilometara 

od Novog Sada, na putu ka 

Ba~koj Palanci, pre 

ulaska u selo. Adresa i 

informacije: Bege~, 

Nikole Tesle 2, 

021/898-045, 063/538-976. 

ma, vo`wa skelom.... 

Ovde je uìvawe u hrani 

iz bakine kuhiwe uvek zagarantovano. 

Specijaliteti 

ku}e su supa i pa{teta od 

fazana. Doma}a rakija na 

po~etku je neizbe`na, kao i 

pita sa sirom, a onda sledi 

ru~ak po nedeqnom redu. 

PITA sa orasima je brend 

„Cvejinog sala{a“, a tu su 

uvek i kuvano jare}e meso, jaretina 

sa krompirima pod 

sa~em, gula{, pita od vi{awa, 

krofne i nekoliko vrsta 

salata. Nikako se ne treba 

odre}i doma}eg vina, ~uvene 

{trudle sa makom, 

krofni sa „kragnom“, ~orbi, 

rinflaj{a... Sve ba{ 

kao u pesmi. 

IAKO je ovo doma}instvo 

znatno skromnije od 

popularnih i, mora se re- 

}i, modernih sala{a, duh 

POGODNO ZA PRIJATEQE 

POSETIOCIMA su na raspolagawu dvokrevetna soba i dve jednokrevetne, 

uz napomenu da se izdaju samo sve sobe zajedno. U okviru sme{taja su kuhiwa i 

kupatilo. Objekat je, zbog toga, pogodan za boravak i odmor porodice ili grupe 

prijateqa, jer sobe dele kupatilo i kuhiwu. 

starine i proverenih recepata 

te{ko se moè zameniti 

novim sadràjima. 

POSEBNO je zanimqivo 

videti stari ~ardak, kao i 

prostorije u kojima doma- 

}ini primaju posetioce, 

zatim stare predmete, fotografije 

iz pro{lih vremena, 

slike „naivaca“... 

Cela atmosfera odi{e 

starinom i duhom Vojvodine 

koju poznajemo samo iz 

pri~a ili iz filmova.


''PERKOV 

SALA['' 

B. B. Miji} 

laze gosti iz raznih krajeva 

Srbije, Evrope i Amerike. 

"P 

ERKOV SALA[" se Naj~e{}i su Rusi, Moldavci, 

ali je bilo i Amerikana- 

prostire na devet 

hektara. Podignut 

je pre 70 godina i nije Osim prelepog ambijenta 

ca, Danaca, Norveàna... 

mnogo obnavqan. Zadrào podno Fru{ke gore, goste 

je autenti~an izgled. Novina 

je samo struja, dok su pi}e. 

privla~e doma}a hrana i 

spoqni ambijent i unutra- - SVI oboàvaju doma}e 

{wi enterijer ku}e ostali rezance u pile}em paprikaautenti~ni, 

kao pre mnogo {u. Ve}ina sve to dobro „zalije“ 

doma}im vinom i ra- 

decenija. 

- Najpre je postojala ideja 

da sala{ uredimo samo za tambura{i goste je nemogu}e 

kijom. A, tek kada stignu 

Jedu u slast hleb i mast 

Rezanci u pile}em paprika{u Najve}i problem - nedostatak soba 

na{e potrebe. Da nas „èqa 

mine“ za prohujalim 

vremenima. Potom sam dovodio 

svoje poslovne prijateqe 

da zajedni~ki "danemo 

du{om". Oni me i nagovori{e 

da kasnije krenem u 

seoski turizam - zadovoqno 

}e penzionisani trgovac 

Nikola Ivani}, vlasnik 

„Perkovog sala{a“. 

- SADA - dodaje Ivani} - 

vidim da povratka nema. Do- 

oterati ku}i. Zasada nam je 

jedini problem {to nemamo 

pansione za preno}i{te, jer 

interesovawe postoji - obja- 

{wava Nikola. 

Ovaj autenti~ni sala{ 

okruèn je nepreglednim 

NERADIN OKRU@EN MANASTIRIMA 

VARO[ICA Neradin se nalazi na obroncima Fru{ke gore. Poznata 

je kao grad trgovaca i zanatlija, vinara i vinogradara, a u woj je 

1842. godine osnovana prva srpska ~itaonica. U okolini su 

manastiri Staro i Novo Hopovo, Jazak, Vrdnik, Velika Remeta, 

SVE JE AUTENTI^NO KAO PRE VI[E OD SEDAM DECENIJA 

Grgeteg i Kru{edol i drugi, kao i bawa Vrdnik i Sremski 

Karlovci. 

Sala{ je kao vojvo|anski raritet uvr{ten u turisti~ku ponudu 

pokrajine, pa ovde sve ~e{}e navra}aju i stranci. 

KAKO SE STI@E 

''Perkov sala{'' 

se nalazi na ulazu 

u selo Neradin. 

Tri kilometra je 

udaqen od puta 

Ruma - Novi Sad, 

sa skretawem 

u Irigu. 

INFO 

Vlasnik Nikola 

Ivani}. 

Prihvat do 30 gostiju. 

Najave grupnih poseta 

jedan dan ranije. 

Kompletan meni od 

500 do 1.200 dinara 

Nedeqni srema~ki 

ru~ak: pile}a supa, 

sok, pohovana 

piletina, {trudla. 

Glavno jelo: pile}i 

paprika{ sa doma}im 

rezancima uz obiqe 

paradajza ili salate 

od kupusa sa qutim 

papri~icama. 

Pi}e: doma}e vino 

i rakija 

Informacije: 

063/712-37-76, 

perkovsalas@yahoo.com 

poqima, breùqcima i {umama, 

i pruà jedinstven 

doìvqaj pravog sremskog 

ambijenta. Posetioci }e se 

kroz pri~u sa raspoloènim 

doma}inima, a uz neizbe`nu 

~a{icu doma}e rakije 

ili soka i sveè ispe~ene 

kiflice, pite ili kola~e, 

upoznati sa kulturom, istorijom 

i tradicijom ovog dela 

Srema. 

NA sala{u postoji i etnolo{ka 

zbirka, debela hladovina 

za uìvawe, kao i 

prodaja suvenira. Zainteresovani 

posetioci mogu da 

nau~e kako se prave doma}i 

xemovi, slatko i sokovi, ali 

i da po|u u {etwu okolnim 

predelima, sakupqaju lekovito 

biqe ili jednostavno 

da uìvaju. 

Posebna atrakcija sala{a 

je velika kolekcija starih 

fotografija, stare opreme i 

alata za obradu zemqe, starog 

name{taja i ru~no pravqenih 

prekriva~a za krevete, 

starih vi{e od dva veka. 

OKRU@EWE sala{a krasi 

manastir Grgeteg, jedan od 

najstarijih i najlep{ih manastira 

u Srbiji. U okviru 

manastira nalazi se crkva 

posve}ena svetom Nikoli, 

koja ~uva ~udotvornu ikonu 

majke Bo`je Trojeru~ice, za- 

{titnice Fru{ke gore i 

wenih manastira. 

Po tradiciji, 

gosti prilikom 

posete 

sala- 

{u mogu da 

probaju dobru 

doma}u 

rakiju kao i 

razne vrste doma}eg 

peciva, 

koje nisu imali 

prilike da probaju 

na drugim mestima. 

Na sala{u se moè boraviti 

samo u toku dana, jer soba 

za preno}i{te nema. Ipak 

treba ga posetiti, jer pruà 

pravu paorsku atmosferu, 

ima dobre hrane i pi}a, sve 

spremqeno po doma}em, tradicionalnom 

receptu. 

OVDE moète dobiti i pomalo 

zaboravqen specijalitet: 

'leba, masti i aleve paprike. 

Ako ste, pak, siti i 

napiti, moète se izleàvati, 

uìvati u pogledu i ~istom 

vazduhu, ili }askati sa 

doma}inima, koji i te kako 

imaju {ta da kaù.

12 ÊTVRTAK, 15. OKTOBAR 2009. ÊTVRTAK, 15. OKTOBAR 2009. 13 

ÂRDE 

OD BEZDANA 

DO BE[KE 

PIKEC 

BEZDAN - DUNAV 

Vikend-naseqe 

Bara~ka bb 

025/819-909 

025/819-947 

KOD CARINE 


Carinske 

kolonije bb 

025/819-960 

Najpoznatije i najukusnije 

dunavske ribe: ke~iga, som, 

smu|, {aran, deverika, 

{tuka, babu{ka, 

tolstolobik, mrena... 

[EBE[FOK 

BEZDAN 

025/810-200 

063/538-244 

BRUNAI 

KUPUSINA 

Vikend-naseqe 

Buxak bb 

064/238-22-75 

VELIKA 

ÂRDA 


025/819-957 

025/819-977 

VAGONI 

APATIN 

Dunavska 19 

[TUKA 

KUPUSINA 

Mono{torski dunavac 

064/219-69-93 

HARÂ[ 

APATIN 

Dunavska obala bb 

025/773-024 

[ARAN 

APATIN 

Kru`ni nasip 31 

025/774-113 

PLAVI 

DUNAV 

FUTOG 

Ribarska bb 

021/895-497 

ANDRI] 

SOMBOR 

Kanalska obala bb 

025/23-055 

ZLATNA 

KRUNA 

APATIN 

Ive Lole Ribara bb 

025/773-731 

025/776-429 

RAN^ 

BO\ANI 

Berava bb 

021/776-358 

062/469-881 

FLORIDA 

BA^KA PALANKA 

Ive Lole Ribara 150 

021/750-371 

KOD 

NE]KA 

BA^KO NOVO SELO 

Dunavska 2 

021/779-208 

JOLE 

BANO[TOR 

Toze Markovi}a bb 

063/562-390 

DUNAV 

ÂRDA 

BA^KA PALANKA 

Brodarsko naseqe bb 

021/750-800 

KALO[ 

ÂRDA 

BA^KA PALANKA 

Pristani{na 

zona - bager 2 

021/6043-969 

KOD 

BRA[E 

BEGE^ 

Bege~ka jama 56 

021/899-111 

BEGE^KA 

JAMA 

BEGE^ 

Bege~ka jama 1 

021/899-618 

021/898-474 

AKVA 

DORIA 

PETROVARADIN 

Kameni~ki put bb 

021/64-33-11 

BATA 

PE@O 

NOVI SAD 

Kamewar bb 

021/402-110 

SPLAV 

DUNAVAC 

FUTOG 

êrevi}ka skela 

021/895-406 

OBADOV 

NOVI SAD 

Priobalska bb - 

Kamewar 3 

063/594-604 

021/403-979 

KOD 

MA^KA 

SREM. KAMENICA 

Dvor 4 

064/315-70-52 

DUNAV 

SREM. KARLOVCI 

Dunavska 5 

021/884-008 

021/883-735 

KAMEWAR 

NOVI SAD 

Stari Kamewar 83 

021/468-409 

SIDRO 

BE[KA 

Dunavska obala bb 

021/889-099 

022/570-521 

ARKAW 

NAKRAJ SVETA 

KOVIQ 

021/413-249 

SUWOG 

ÂRDA 

HAJDUKOVO 

Prvomajska bb 

024/758-083 

POGLED 

NOVI SAD 

Ribarsko ostrvo 5 

021/468-524 

SREMSKI 

KUTAK 

SREM. KARLOVCI 

Dunavska 3a 

064/613-08-02 

021/882-445 

ÂRDE 

NA SEVERU 

BA^KE 

GUQA[ 

ÂRDA 

[UPQAK 

Prespanska 12 

024/758-093 

ALASKA 

BARKA 

NOVI SAD 

Ribarsko ostrvo 4 

021/466-979 

NEPTUN 

PETROVARADIN 

Ribwak - Dowi put 15 

021/643-56-74 

RIBQA 

ÂRDA 

PALI] 

Obala Lajo{a 

Verme{a bb 

024/753-447 

Ribqi paprika{ 

Za ~etiri osobe je potrebno: 

2 kg o~i{}enog {arana ili me{ane ribe ({aran, som, ke~iga, {tuka) 

200 gr iseckanog crnog luka 

1 ka{ika qute mlevene paprike 

4 ka{ike slatke mlevene paprike 

1 ka{ika soli i 

0,5 dl kuvanog paradajza 

Sve to se stavi u kotli} i prelije se sa dva litra hladne vode, a 

zatim - na vatru! Za paprika{ je najboqa vatra od crvene vrbe i 

topole. Ispod kotli}a se napravi „piramida“ od drveta, i kad 

ona izgori u jakom plamenu - gotov je i paprika{! Kuva se 40-50 

minuta. Na kraju se ~orba zgusne, a posledwih od pet do deset 

minuta paprika{ kqu~a i „{apu}e“. Na sto se iznosi u kotli}u i 

sluì uz doma}e rezance, koji se mese od belog bra{na i 15 jaja. 

Paprika{ se priprema tokom cele godine, a posebna je dra` 

kada se kuva na otvorenom prostoru, pored ~arde. 

Bela alaska ~orba 

Za deset osoba je potrebno: 

3 kg o~i{}ene me{ane ribe 

4 glavice crnog luka 

2 sitno iseckane qute papri~ice 

4 cele qute papri~ice 

3 ka{ike sir}eta 

1 ka{i~ica mlevenog bibera 

3 lista lorbera, so 

5 litara vode 

Riba, za~ini i voda zajedno se stavqaju u 

kotli} i kuvaju 45 minuta na jakoj vatri. 

Pred kraj kuvawa, u ~orbu mogu da se dodaju 

dva umu}ena jajeta.ôrba se kuva iskqu~ivo 

u kotli}u, a sluè je u ~ardi „Arkaw“ u 

Koviqu. 

Prène deverike 

IAKO se bela riba iz Dunava ne smatra toliko 

kvalitetnom da bi se gost u ~ardama odu{evio, stari 

alasi su jedno od najukusnijih jela pravili ba{ od te ribe. 

Uzima se obi~no deverika, ali to mogu biti kara{, babu{ka ili krupa~ica, 

pa se, posle ~i{}ewa, isecka po le|ima na sitne recke, da koske, koje ove ribe 

imaju, ne bi predstavqale problem za grlo. 

Riba se, posle pripreme, posoli, po èqi se moè uvaqati u bra{no pome{ano 

s alevom paprikom i stavqa se u tigaw sa sviwskom ma{}u, dok ne porumeni. 

Danas se moè pe}i i u fritezi, a koristi se sve ~e{}e suncokretovo uqe. 

Stari alasi su o~i{}enu deveriku naj~e{}e stavqali na raàw i pekli pored 

àra nagorelih paweva, na samoj obali Dunava. 

Riba se sprema u koli~ini koliko dru{tvo moè da pojede i obi~no se danas u 

~ardama posluùje kao „desert“, odnosno neko vreme posle jela. 

Posle ovog specijaliteta, najvi{e prijaju hladni {priceri. 

(Preuzeto iz kwige novosadskog publiciste Miroslava Boìna „ârde na Dunavu“)

preuzmite PDF dokument - Novosti.rs

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?