Preuzmi - TuristiÄka organizacija Srbije
Preuzmi - TuristiÄka organizacija Srbije
Preuzmi - TuristiÄka organizacija Srbije
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Bele stene na Kopaoniku<br />
tokova, koji potiču od brojnih izvora sa cele<br />
površine planine, od kojih neki imaju lekovita<br />
svojstva, sa povećanom radioaktivnošću i<br />
mineralizacijom vode. Najpoznatiji izvori na<br />
Kopaoniku su: Marine vode, Krčmar voda,<br />
Pajino preslo, Javor česma, Kaznovske bačije.<br />
Na toku Samokovske reke, najveće vodene<br />
arterije Kopaonika, formiraju se mali vodopadi<br />
i bukovi, dok se na Zaplaninskoj reci izdvaja<br />
višestepeni vodopad – Jelovarnik.<br />
Na tom području nalazi se i nekoliko jezera,<br />
a najveće je Semeteško. U blizini Kopaonika<br />
smestile su se i banje, koje samo potvrđuju<br />
izuzetne sastojke lekovitosti te planine.<br />
Organizovane pešačke ture, izletišta<br />
Metođe, Kadijevac, Đorov most – obilazak<br />
srednjovekovnih manastira i svetilišta u<br />
okruženju: Studenica, Sopoćani, Đurđevi<br />
stupovi, Gradac, vinske ture po Župi<br />
Aleksandrovačkoj, poznate po dobrom<br />
vinu i rakiji, splavarenje Ibrom, sa posetom<br />
srednjovekovnom gradu Magliču, neke su od<br />
mogućnosti koje boravak na Kopaoniku čine još<br />
sadržajnijim.<br />
Iako prvobitno razvijan kao zimski turistički<br />
centar, stalnim obogaćivanjem sadržaja<br />
postignuto je da sezona traje gotovo čitave<br />
godine. A kada ste već tamo, obavezno probajte<br />
slatko od borovnica, koje će vam žitelji obližnjih<br />
sela ponuditi - ili se sami upustite u berbu.<br />
Park prirode<br />
GOLIJA<br />
Iskonska lepota, očuvana priroda, bogat<br />
biljni i životinjski svet, mnoštvo izvora, reka i<br />
rečica sa izuzetno čistom vodom, te raznovrsni<br />
sadržaji kulture i istorije duboko utisnuti u tlo<br />
bili su više nego dovoljni da Park prirode Golija,<br />
odlukom komisije Uneska, bude proglašen za<br />
Rezervat biosfere „Golija–Studenica“, prvi te<br />
vrste u Srbiji.<br />
Golija je najviša planina jugozapadne <strong>Srbije</strong>,<br />
koja se pruža u obliku latiničnog slova S<br />
u dužini od 32 kilometra. Njen najviši vrh<br />
„Jankov kamen“ (1833 m) ime je dobio po Janku<br />
Sibinjaninu, koji je, vraćajući se iz Kosovskog<br />
boja, na samom vrhu, kako kaže legenda,<br />
postavio kamen-obeležje. Čak i da nije tako,<br />
u tu tvrdnju je lako poverovati kada se čovek<br />
nađe na samom vrhu planine i pusti pogled<br />
niz njene obronke. Jer Golija je zaista planina<br />
neverovatne lepote. Prilično slabo naseljena,<br />
sa mnoštvom zemljanih i travnatih staza koje<br />
se ukrštaju u gustim šumama iscrtavajući<br />
74 K O P A O N I K , G O L I J A , G O Č , Ž E L J I N , S T O L O V I
Change language