Preuzmi - Turistička organizacija Srbije

PLANINSKI KROV SRBIJE
Uporišta lepote
Nacionalni park
KOPAONIK
Kopaonik, planina nemerljive lepote, svoje
ime duguje velikom rudnom bogatstvu
zarobljenom u njenim nedrima. Ljudi su
tu od davnina iz srca planine vadili rude
gvožđa, olova i cinka. Vulkanska aktivnost,
vreli mineralni rastopi su usled visokih
temperatura i snažnih pritisaka oblikovali
„kopaoničku rudnu oblast” sa velikim brojem
rudnika u kojima se, pored pomenutih ruda,
mogu naći i retki metali srebra i zlata, ali i retki
minerali volastonita, fluorita i azbesta.
Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji,
koji se proteže dužinom od 80 kilometara,
a u srednjem delu dostiže širinu i do 40
kilometara. Na Kopaoniku su i neki od naših
najviših planinskih vrhova: Pančićev vrh (2017
m), na kome se nalazi Pančićev mauzolej,
Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) .., zbog
čega Kopaonik nosi naziv i – krov Srbije.
Još jedno popularno ime izdvaja taj masiv
– planina sunca. Nad vrhovima Kopaonika
nebo je vedro u proseku 200 dana u godini. Na
planinskom masivu smenjuju se oštri vrhovi,
pitomi pašnjaci, udoline, mešovite i zimzelene
šume... Među značajnim i retkim biljnim i
životinjskim vrstama izdvajaju se Pančićeva
režuha, kopaonička ljubičica, kopaonička
čuvarkuća, suri orao, sivi soko, ušata ševa,
šumska ševa, krstokljun, divlja mačka...
Na hladnim i visokim delovima planine živi
sibirski skakavac. Svet gljiva zastupljen je sa
219 vrsta, a među njima poznatije i jestive
su vrganji, lisičarka, smrčak, sunčanica,
šampinjoni, bukovača...
Zbog relativno malih godišnjih padavina,
Kopaonik nije izvorište velikih reka, ali
zato postoji gusta mreža malih površinskih
K O P A O N I K , G O L I J A , G O Č , Ž E L J I N , S T O L O V I
73