Preuzmi - TuristiÄka organizacija Srbije
Preuzmi - TuristiÄka organizacija Srbije
Preuzmi - TuristiÄka organizacija Srbije
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Pejzaž Deliblatske peščare<br />
200 metara, na površini od 35000 hektara, čine<br />
taj prostor posebnim i retkim.<br />
Deliblatska peščara nalazi se u južnom Banatu.<br />
Po svom postanku, klimi, specifičnom živom<br />
svetu koji je nastanjuje i stalnom smenjivanju<br />
boja cveća i lišća – predeo je neponovljive<br />
lepote. Svet peščanih dina kao da otvara stranice<br />
praistorije, kazujući o postanku sveta.<br />
Specifični ekološki uslovi stvorili su s<br />
PČELARSTVO<br />
Deliblatska peščara je bogata bagremovim<br />
šumama, što je pogodovalo razvoju pčelarstva.<br />
Tradicionalna turistička manifestacija „Sabor<br />
pčelara˝ održava se poslednjeg vikenda<br />
juna na izletištu „Devojački bunar”. U vreme<br />
cvetanja bagrema okuplja se veliki broj pčelara,<br />
koji razmenjuju svoja iskustva, izlažu med i<br />
proizvode od meda.<br />
vremenom prepoznatljivu stepsku vegetaciju,<br />
retke biljne vrste, poput banatskog božura,<br />
kovilja, peščarskog smilja. Oko 40 biljnih<br />
vrsta Deliblatske peščare ima status prirodnih<br />
retkosti. Šumsko-stepski predeli su izvorni<br />
pejzaž peščare, dok je danas znatan deo<br />
ambijenta izmenjen intervencijom ljudi.<br />
Sadnja stranih vrsta drveća na Deliblatskoj<br />
peščari počela je u vreme Marije Terezije, da bi<br />
danas više od 60 procenata njene površine bilo<br />
pod ovim zasadima. Najzastupljeniji su zasadi<br />
bagrema, belog i crnog bora.<br />
Među retkostima faune ističu se vrste sa<br />
stepskih staništa: pustinjski mravi, mravlji<br />
lav, stepski soko, stepski skočimiš, tekunica,<br />
slepo kuče, stepski tvor i druge. Za neke od<br />
njih Deliblatska peščara je jedino ili jedno<br />
od malobrojnih preostalih staništa u Srbiji.<br />
Specifičnost Rezervata je i najvitalnija stalna<br />
populacija vuka u Vojvodini. Vukovi žive u<br />
čoporu, koji predvode dominantni mužjak<br />
i ženka. Samo se oni pare i ceo čopor je<br />
dužan da se brine o njihovom potomstvu. U<br />
spisima s kraja 19. i početka 20. veka vuk se<br />
pominje kao štetočina. Ceo 19. vek obeležen je<br />
organizovanim hajkama na vukove, što je skoro<br />
dovelo do njihovog potpunog uništavanja.<br />
Procenjuje se da u Deliblatskoj peščari danas<br />
CARSKA BARA, DELIBLATSKA PEŠČARA, VRŠAČKE PLANINE I ZELENI BEOGRAD<br />
29
Change language