Preuzmi - TuristiÄka organizacija Srbije
Preuzmi - TuristiÄka organizacija Srbije
Preuzmi - TuristiÄka organizacija Srbije
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
UMBRA KRAMERI – RIBA PAS<br />
Umbra krameri, „mrguda“, „crnka“ ili, kako<br />
je Francuzi zovu, „riba pas“ u Srbiji danas<br />
živi jedino u vodama Zasavice i u kanalskoj<br />
mreži oko Bačkog Monoštora. Crnke su male<br />
ribe, nastanjuju sporotekuće i stajaće vode<br />
Evroazije i Severne Amerike. Žive u mulju<br />
bara i močvara i imaju sposobnost da<br />
gutaju vazduh. Imaju izduženo leđno peraje<br />
smešteno u drugoj polovini tela, zaobljenu<br />
glavu sa relativno velikim ustima, koja svojim<br />
položajem daju namrgođen izgled, te joj otuda<br />
i naziv – mrguda. Mresti se u proleće. U celoj<br />
Evropi Umbra ima status ranjive vrste, a kod nas<br />
je pod najstrožim režimom zaštite.<br />
Fosil školjke iz Panonskog mora<br />
Šetnja Fruškom Gorom<br />
procenata šuma Fruške gore čini čista<br />
lipova šuma, što je jedinstven slučaj takve<br />
koncentracije u Evropi. Zeljastu vegetaciju<br />
odlikuju livado-stepske zajednice reliktnog<br />
obeležja, u čiji sastav ulaze brojne retke<br />
stepske vrste: gorocvet, velika sasa, kovilje...<br />
Svet gljiva zastupljen je sa oko 400 do sada<br />
poznatih vrsta. Poznatije jestive pečurke su:<br />
sunčanica, lisičarka, đurđevača, vrganj.<br />
U šumama Fruške gore žive i divlja mačka,<br />
kuna belica, puh lešnikar, slepi miševi, a<br />
na stepskim obodnim staništima brojne su<br />
kolonije tekunica, koje predstavljaju značajan<br />
izvor hrane pticama grabljivicama. Ornitolozi<br />
su na Fruškoj gori do sada zabeležili tačno 211<br />
vrsta ptica. Najređe, a ujedno i najugroženije,<br />
među njima su ptice grabljivice: orao krstaš,<br />
orao kliktaš, stepski soko, orao belorepan<br />
i patuljasti orao. Posebno je bogata fauna<br />
insekata, među kojima su mnoge vrste na listi<br />
prirodnih retkosti <strong>Srbije</strong>.<br />
Po obodu Nacionalnog parka smešteno je 16<br />
pravoslavnih manastira izgrađenih krajem XV<br />
i tokom XVI veka. Među njima izdvajaju se<br />
Grgeteg, Krušedol, Novo Hopovo, Beočin,<br />
Vrdnik, Rakovac.<br />
Ti manastirski kompleksi, većinom<br />
obnovljeni u XVIII veku, čine<br />
jedinstvenu kulturno-istorijsku<br />
celinu srpske barokne umetnosti,<br />
čija duhovna i turistička uloga imaju<br />
izuzetan značaj. Zbog njihove brojnosti,<br />
Frušku goru često nazivaju srpska Sveta gora.<br />
Nacionalni park godišnje poseti veliki broj<br />
turista i ostalih ljubitelja rekreacije.<br />
16 F R U Š K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V
Change language