pola veka udruženja - Udruženje za pravo osiguranja Srbije

96
Volfgang RORBAH
U Evropskoj uniji će, zbog finansijske krize 2008, uslediti precizne promene u
cilju dodatnog regulisanja tržišta kapitala ili delimična integracija u državni sektor.
Što se tiče partnerstava sa regionima centralne i istočne Evrope u menadžmentu će se
ozbiljnije nego do sada odvajati žito od kukolja. Biće raskrinkavani prodavci magle i
opsenari jer od sada će se ponovo ceniti spremnost za ozbiljan rad i integritet. Austrijanci
su posle 1936. godine postali svesni još jedne stvari: kontrolisati se može samo
ono što se razume. Stoga je važno da se firme iz oblasti finansijskih uslužnih delatnosti,
uprkos svoj kompleksnosti našeg društva, tako urede da ostanu transparentna i
da se mogu usmeravati.
U vezi sa ovim, svetskom tržištu predstoji promena paradigmi. Lukavost, prevejanost
i puka umetnost nagovaranja više neće prolaziti. Stare vrline koje su juče
i danas činile i koje će i sutra činiti suštinu odgovornog preduzetništva, ponovo se
visoko pozicioniraju. To su pre svega: marljivost, štedljivost i upuštanje u sagledive
rizike prepoznavanja i prihvatanja novih dugoročno plodonosnih puteva. To su poruke
iz ovog predavanja
Poslednja dva referata prvog dana konferencije pružila su zanimljiv uvid u strukture
austrijskog tržišta osiguranja. Ralf Alda iz „Capgemini Consulting Österreich
AG” govorio je na temu „Austrijsko tržište osiguranja – analiza i poređenje sa globalnim
trendovima”, a dr Hubert Šultes, generalni direktor Donjoaustrijskog osiguranja
AD referisao je na temu „Pokrajinski osiguravači – poslovni model budućnosti?”
2. DAN: CENTRALNA I ISTOČNA EVROPA, MARKETING I DISTRIBUCIJA
Srpski ekspert za pravo osiguranja, prof. dr Jovan Slavnić i prof. dr Volfgang Rorbah,
ekspert za osiguranje zadužen za centralnu i istočnu Evropu (po majci srpskog
porekla) prezentovali su zainteresovanoj stručnoj publici kroz dvostruku konferansu
temu „Budućnost srpskog zdravstvenog osiguranja i zbrinjavanja”.
Kao što je to u ovom prilogu naglašeno, zakonodavac je na papiru izradio zakon
koji deluje veoma moderno i koji od 2005. godine dozvoljava dopunska privatna
osiguranja u Srbiji. Pošto državne bolnice i domovi zdravlja nažalost često nude medicinske
usluge lošeg kvaliteta uz preduga čekanja na pregled, već čitavu deceniju u
Srbiji postoje i privatni domovi zdravlja i bolnice kojima rukovode domaći lekari i
koji građanima nude kvalitetne usluge.
Iako bi, prema tekstu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, srpsko (državno) zdravstveno
osiguranje i privatnim i državnim bolnicama za osnovne medicinske usluge moralo
da isplaćuje iste novčane iznose, to se u praksi ne događa. Upravni odbor fonda
zdravstvenog osiguranja se, naime, sastoji samo od predstavnika državnih ustanova i
do sada ni sa jednom privatnom klinikom ili drugom zdravstvenom ustanovom nije
obezbedio da se zaključili bilo kakav ugovor o zdravstvenoj zaštiti pacijenata koji
imaju državno zdravstveno osiguranje.