pola veka udruženja - Udruženje za pravo osiguranja Srbije

SEĆANJA I UTISCI JEDNOG ČLANA REDAKCIJE REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
35
„Svakom ‚upornom verovanju da je odabran i poslan, koje u sebi gaji svaki
(ultra)nacionalista odgovara, oduvek jeste i uvek će odgovarati, sa jedne strane
eksternalizacija zla, a sa druge strane stilizovanje protivnika u (smrtnog) neprijatelja.’
Tako se, na primer, investicije ili udeo u vlasništvu stranih kompanija interpretiraju
kao prodaja i izrabljivanje zemlje.”
Veler nastavlja: „Tako ‚eksternalizacija zla oslobađa osećanje sopstvene vrednosti,
razumevanje sebe i samosvest. Iznalaženje stalno novih neprijatelja je način odbrane
od samokritike sopstvenih slabosti.’ Fundamentalni deficit nacionalizma i njegovih
nacionalnih država jeste njegova nesposobnost za nalaženje zadovoljavajućih
mirovnih rešenja na planu unutrašnje i spoljne politike. Upravo, i u naporima za
unutrašnjom integracijom i u propagiranju spoljnih interesa nastaju snažni konflikti.
Ako se nekad i postignu kompromisi u unutrašnjoj ili spoljnoj politici, uglavnom je
to onda kada se obuzdavaju nacionalizam i nacionalistički egoizam.”
Na ovom mestu treba pohvaliti odgovorne u Reviji zbog njihovih stalnih
nastojanja i spremnosti na kompromise u potencijalno vrlo konfliktnim situacijama.
5. RAD SA JAVNOŠĆU U INOSTRANSTVU
Važan aspekt strategije uspeha nekog medija od međunarodnog značaja jeste i
taj da za saradnju pored domaćih naučnika pridobije i strane. To si urednici Revije
znali od samog početka.
Drugi aspekt, čije je dejstvo često potcenjeno, jeste lični rad u javnosti odgovornih
u redakciji, odnosno naučnika u inostranstvu. Takav rad se realizuje kroz referate,
učešćem na kongresima, zajednički rad na sabranim delima itd. Nastaje jedna vrsta
naučnog lobiranja koje je u stanju da se u velikoj meri udalji od manipulativnih
političkih uticaja.
Dugoročne prednosti ličnog prisustva u inostranstvu leže za svakog pojedinca u
proširivanju njegovog uvida u pojedine međuzavisnosti, od kojih su neke nabrojane
kako sledi:
• Zbog snažnijih mogućnosti integrisanja on lakše prepoznaju sopstvena
pogrešna usmerenja,
• Usvaja napredne stragije drugih učesnika i
• Logično, lakše se odvaja od domaćih zastarelih običaja jer mu sopstvena pravila
više ne deluju tako „savršena.”
5.1. DRŽAVNI OKVIRNI ZAKONI I EKONOMIJA OSIGURANJA
U državama u kojima je kultura osiguranja na visokom nivou, u pogledu naučnih
projekata se obično postave zakonski okviri u kojima se praktikuju postupci koji su