pola veka udruženja - Udruženje za pravo osiguranja Srbije

32
Volfgang RORBAH
• da istom cilju služi i novo strukturisanje reosiguranja u pravcu jače
međunarodne podele rizika,
• da će, drugim rečima, stranci u Srbiji samo pojačati korupciju u celokupnom
području zbrinjavanja preko osiguranja.
Ovakve demagoške argumente i ekonomski lažne zaključke najbolje mogu pobiti
ekonomisti koji raspolažu bogatim iskustvom u branši. U svakom slučaju, za to su
potrebna poređenja sa drugim državama, dakle, internacionalnost.
3. INTERDISCIPLINARNA I MEĐUNARODNA ORIJENTACIJA REVIJE
Kada se osvrnemo, vidimo da je najveća i trajna zasluga predsednika
profesora Slavnića u nauci osiguranja u Srbiji u njegovoj potrazi i nalaženju smelih
intredisciplinarnih i internacionalnih saboraca za Reviju. Time je stvorio novu
kulturu osiguranja u Srbiji.
Sa ponosom i radošću danas mogu da naglasmim da je Jovan Slavnić meni i
gostujućim autorima „uvezenim” mojom pomoći, kao i stranim stručnjacima koje je
sam uspeo da pridobije za saradnju, dao mogućnost da postavimo temelj toj kulturi
osiguranja „via Revija.”
Ovaj proces su pratile mnoge rasprave, ali se zbog njih nismo udaljili; naprotiv,
bile su podloga na kojoj su se prijateljski odnosi dalje učvršćivali.
Prema mom životnom principu da je napad najbolja odbrana, počeo sam jednu
prilično široko postavljenu kampanju za argumentaciju protiv nacionalističkih
pseudoistina, iz koje izdvajam sledeće:
U Reviji br. 3/2006, prvom broju za koji sam pisao, objavljen je moj članak
„Privatno osiguranje kao sredstvo protiv korupcije”, u kome sam na primeru privatnog
zdravstvenog osiguranja pokazao da se novac privatnih pacijenata putem poreza i taksi
stavlja na raspolaganje za izgradnju i razvoj uglavnom deficitarnog sistema zdravstvenog
sistema i sistema bolnica. Takav način finansiranja ne pospešuje, već upravo sprečava
korupciju. Naime, tada se ne mogu više tako lako putem „plavih koverata” i raznih vrsta
podmićivanja, puniti džepovi pojedinih korumpiranih zdravstvenih delatnika.
Zvanični porezi na privatne dodatne honorare lekara i povećanje cena luksuznih
bolničkih soba imaju dvostruko korisno dejstvo. Ta sredstva omogućavaju nabavku
najmodernijih medicinskih aparata za bolnice; osim toga, smanjuje se broj
medicinskih radnika koji u potrazi za boljim primanjima odlaze u inostranstvo.
Što se tiče navodnog iskorištavanja osiguravajućih društava u Srbiji od strane
stranih kompanija, treba reći sledeće:
Iskorištavači su često sedeli upravo u domaćim osiguravajućim društvima, gde su
pristajali, na primer, da punu odštetu plate tek kad vide „plavi koverat.”
Strane kompanije su za svako osnivanje društva u Srbiji platile desetke miliona
evra; porez koji su platili poslužio je za saniranje loših puteva, javnog saobraćaja itd.