pola veka udruženja - Udruženje za pravo osiguranja Srbije

SEĆANJA I UTISCI JEDNOG ČLANA REDAKCIJE REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
31
prvom mestu treba pomenuti nauku i istraživanje čije inovacije su pokretački motor
na svim područjima. Logično, naučna saznanja treba primeniti u realnoj ekonomiji.
Na ovaj način je moguće krize ublažiti, a ponekad čak i sprečiti.
U tom pravcu je moj prvi partner za dijalog u Beogradu trebao da bude prof.
dr Jovan Slavnić, ekspert za pravo osiguranja poznat i van granica Srbije. Bio mi je
predstavljen kao novi predsednik Udruženja za pravo osiguranja Srbije (nacionalne
sekcije međunarnodne organizacije AIDA), koji je na tu dužnost stupio zamenivši
profesora dr Predraga Šulejića. Profesor Šulejić je, na osnovu svojih zasluga, godinu
dana kasnije imenovan za počasnog predsednika Udruženja.
Profesor Slavnić mi je na naš prvi susret, nakon koga je posle nekoliko dana
kasnije usledio i drugi, doneo nekoliko primeraka Revije za pravo osiguranja želeći da
o njoj čuje moje mišljenje, predloge, ali i kritike o novoj orijentaciji časopisa.
„I ovde nalazim Okcident Orijenta, kao i u celom gradu”, spontano sam
odgovorio. „Odgovarajući izgled i kvalitetni naučni radovi autora Jovanovića,
Slavnića, Šulejića i drugih.”
Izlaganja koja su navedeni eksperti objavili u Reviji o reformi osiguranja 2004.
godine, kada je na Narodnu banku Srbije preneta funkcija nadzora osiguranja,
i precizno predstavljen početak procesa prilagođavanja u skladu sa direktivama
Evropske unije, zračili su, posle godina mračnog ultranacionalizma, svežim duhom
Okcidenta.
„I gde je tu Orijent, Balkan?”, pitao me je Slavnić oštro.
Moj odgovor je glasio: „Težak i širokim masama nerazumljiv tekst o procesu
prestrukturisanja, pisan samo na srpskom jeziku, samo od strane domaćih autora i
samo iz ugla pravnika, predstavljen pravničkom terminologijom.”
Na primer, nalazimo isuviše suvoparno prikazan prvi reformski korak (2004–
2006), u kome je tri četvrtine domaćih društava, koja nisu ispunjavala pretpostavke i
imala sopstvena sredstva po merilima za savremene osiguravače, predstavljao gubitak
dozvole za rad i likvidaciju od strane Narodne banke Srbije.
U drugom koraku programa prilagođavanja (od 2005. nadalje) usledilo je
izdavanje dozvola za osnivanje društava za osiguranje inostranim osiguravačima.
I opet je postojalo samo pravničko obrazloženje zahteva koje su za ovaj postupak
postavljale direktive Evropske unije.
Ovakvi prikazi su nacionalističkim demagozima bili povod za kreiranje
argumenata:
• da korumpirani političari i intelektualci iz inostranstva prete iskorenjavanjem
domaćih osiguravajućih drušava, i da su vođeni na način da u krajnjem efektu dovedu
do gubitka radnih mesta,
• da predstoji invazija stranih kompanija gladnih novih poslova kojima će iz
zemlje isisati poslednju paru, a retka radna mesta upotrebiti za ustoličenje svojih
štićenika,