pola veka udruženja - Udruženje za pravo osiguranja Srbije

30
Volfgang RORBAH
Upravo onako kako kaže starokineski filozof Konfučije: „Istinite reči nisu lepe, a
lepe reči nisu istinite!”
2. OKCIDENT ORIJENTA
Beograd, grad na dve reke, vezan je za istoriju Austrije u opštem smislu, a za
istoriju osiguranja u posebnom smislu. Kao Austrijanac srpskih korena (sa majčine
strane), u kome se u jednoj osobi stiču istoričar, delatnik u osiguranju i slavist, posle
spajanja evropskog „Okcidenta” i „Orijenta” sam postepeno sve više bio upućen na
grad Beograd, kome toliko odgovara naziv „Okcident Orijenta.”
Ovaj pojam zahteva izvesno objašnjenje:
Ne radi se samo o činjenici da je dugo vremena granica između Otomanskog i
Austrijskog carstva, odnosno Austrijsko-ugarske monarhije bila tamo gde je današnji
Beograd (ranije između Beograda i Zemuna).
Od gradske arhitekture preko elegantnih gastronomskih objekata do pozorišnih
predstava, opera, koncerata i nauke, kultura zapada se posmatraču ovde predstavlja
u mnogim oblicima.
Koliko su ipak različiti, čitaj: orijentalno-balkanski usmereni, sadržaji iza
ili ispod „zapadnjačkog omota”, obrazovana osoba koja iz Srbije često putuje u
inostanstvo uočava po svakom sledećem povratku u domovinu, a stranac tek nakon
dužeg boravka u Beogradu.
Ne radi se pri tome o oceni šta je bolje ili gore (o gostoprimstvu u južnoslovenskim
regionima, na primer, svaki „zapadnjak” može samo da sanja), već se postavlja pitanje
na koji način najbolje i najbrže ove dve kulture učiniti „kompatibilnim.”
Na ovo pitanje je naročito teško odgovoriti kada govorimo o osiguranju.
2.1. PRVI KONTAKTI SA PROFESOROM SLAVNIĆEM I REDAKCIJOM REVIJE
Prvi susret profesora dr Slavnića i mene (u skladu sa starom tradicijom
osiguranja) dogodio se jednog novembarskog dana 2005. godine u Knez Mihajlovoj
ulici, gde se nalazila direkcija „Cepter osiguranja” koje je kupila kompanija „Uniqa”,
a koje je tada bilo najveće srpsko osiguravajuće društvo u privatnom vlasništvu i
nalazilo se u zgradi u kojoj je nekad bila i „Prva hrvatska štedionica.”
Zadatak koji mi je tada poveren od strane centrale „Uniqa”-e u Srbiji sastojao
se u tome da se hitno uspostave i nadograđuju kontakti između nauke i ekonomije
osiguranja u skladu sa međunarodnom praksom. Zbog čega Austrija još od dana
Monarhije neguje ovakav pristup u odnosu sa partnerima (u koje i Srbija spada
još od 19. veka), može se objasniti na sledeći način: Bogatstvo, ekonomski razvoj i
prosperitet društava za osiguranje određeni su mnogim pojedinačnim faktorima. Na