pola veka udruženja - Udruženje za pravo osiguranja Srbije

ODELJAK II: PERIOD OD 2005–2012. GODINE
/ CHAPTER II: 2005–2012 PERIOD
Prof. dr Volfgang RORBAH
SEĆANJA I UTISCI JEDNOG ČLANA REDAKCIJE
REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
1. UVOD
Počev od 2003. godine, godine u kojoj je umrla i moja majka, koja je bila rodom
iz Srbije, moje su se poslovne aktivnosti sve više iz Beča prenosile na Beograd,
odnosno Srbiju. Jedan od najvažnijih putokaza na mom putu bavljenja naukom
osiguranja u Srbiji bio je predsednik Udruženja za pravo osiguranja Srbije, prof.
dr Jovan Slavnić. Naša saradnja je rezultirala između ostalog, mojim sada već
sedmogodišnjim sudelovanjem u radu redakcije visokovrednog časopisa Revija za
pravo osiguranja, kao i mojim učešćem kao referenta i moderatora na redovnim
godišnjim savetovanjima Udruženja, do sada održavanim na Paliću.
Takođe mi je Jovan, nazivam ga imenom jer se naš profesionalni odnos u
međuvremenu pretvorio u prijateljstvo, olakšao put u pravcu mog angažmana kao
gostujućeg profesora na „Visokoj poslovnoj školi Beograd” i, konačno, kao redovnog
univerztetskog profesora u Srbiji u oblasti menadžmenta u osiguranju
Ovaj esej opisuje uspon Revije od nacionalnog, ili lokalno u okviru Srbije
orijentisanog, naučnog medija u intelektualnu „evropsku ligu.”
Sudbina je htela da i ja delimično učestvujem na tom putu svojim stvaralaštvom
i radom.
U svakom naučnom projektu zastoj u radu predstavlja opasnost, pa tako ni u
slučaju Revije nije smelo da dođe do zastoja u objavljivanju radova; zastoj ovde i u
današnje vreme predstavlja nazadovanje i pad u nacionalističku najlošiju ligu, koja,
na žalost, u balkanskim zemljama još uvek nije ispala iz igre.
Sledeće redove sam napisao takođe iz osećaja odgovornosti vršeći dužnost
potpredsednika Austrijsko-srpskog društva i zamenika direktora institucije „Europa
Nostra Austria”; izjašnjavajući se kao Austrijanac, ovako se na isti način izjašnjavam
za povezivanje sa srpstvom i Evropom. U tom duhu su, uostalom, i nastali svi moji,
delom vrlo kritični, članci napisani za Reviju.
Neka čitaoci iznete kritike loših mera upravljanja u Srbiji u prvoj liniji vide kao
animiranje za poboljšanja, tj. reforme, a nikako kao omalovažavanje.