pola veka udruženja - Udruženje za pravo osiguranja Srbije

ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO... 195
godine knigu koja takođe na sistemski i sveobuhvatni način obrađuje ovu vrstu osiguranja
od velike praktične važnosti za bezbednost saobraćaja na putevima, privredu
i život svakog pojedinca pod naslovom Obavezno osiguranje za štete od motornih vozila,
(prvo izdanje, Savremena administracija; drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje,
Naučna knjiga, Beograd), encikopedijskog obima od 318 strana. Ona je bila dugo
vremena nezaobilazan priručnik za rešavanje praktičnih problema koji se pojavljuju
u ovom osiguranju. Korišćena je od strana praktičara, gde god oni radili, a bavili su
se ovim osiguranjem (zaposleni u osiguravajućim organizacijama, advokati, sudije).
U ovoj oblasti, posle objavljivanja pomenute knjige, objavio je veliki broj članaka
koji su se odnosili na inostrano osiguranje ili probleme u vezi sa primenom rešenja o
toj i drugim vrstama obaveznih osiguranja u saobraćaju u propisima donetim posle
objavljivanja pomenute knjige. Pomenuću neke od njih koji su studijskog karaktera,
uglavnom napisanih na više desetina stranica: „Osiguranje motornih vozila u SAD
u poređenju sa nekim rešenjima u osiguranju motornih vozila kod nas”, Osiguranje i
privreda, br. 7–8/1969; „Povodom novih propisa o obaveznom osiguranju u saobraćaju”,
Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1977, januar–april; „Društvena uloga obaveznog
osiguranja za štete od motornih vozila (i nedoslednosti u njenom sprovođenju)”,
Jugoslovenska tribina osiguranja i reosiguranja, Sarajevo, 1989; „Limit obaveze osiguravača
u osiguranju autoodgovornosti”, Pravo, teorija i praksa, br. 10/1996; „Nekoliko
predloga uz pravnu regulativu o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti” u
knjizi Naknada štete i ugovor o osiguranju, Privredna akademija u Novom Sadu, 2004;
„Povodom Nacrta zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju”, u knjizi Primena
novih zakona u oblasti privrede, pravosuđa i radnih odnosa, Zlatibor, 2005. Komentare
rešenja koja se odnose na osiguranje auto-odgovornosti i druga obavezna osiguranja
u saobraćaju, prema propisima sadržanim u Zakonu o osnovama sistema osiguranja
i lica iz 1990. godine objavio je u napred pomenutom komentaru toga zakona iz 1991,
a komentare rešenja sadržanih u Zakonu o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine u
komentaru toga zakona koje je objavilo preduzeće „Dunav Preving” iste godine (ostali
koautori komentara ovog zakona iz 1996. godine bili su profesor Predrag Šulejić,
Dobrosav Ogrizović i Branko Rajičić).
Treća oblast u kojoj je takođe objavio više radova je statusno pravo osiguranja.
U toj oblasti pomenuću neke od većeg značaja: „Nadzor nad radom osiguravajućih
organizacija u SAD”, Osiguranje i privreda, br. 10–11/1969; „Činioci koji su od značaja
za određivanje maksimalnog samopridržaja”, savetovanje Udruženja osiguravajućih
organizacija Jugoslavije o osiguranju industrije i civila, Trogir, 1982. i „Pravni režim
sredstava osiguranja”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 6/1987.
Mnogo veću pažnju od statusnog prava osiguranja kolega Jankovec je poklonio
oblasti koja profiliše proizvode osiguranja, tj. ugovoru o osiguranju. U toj oblasti je
napisao komentar odredaba Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. godine kojima
se i danas uređuje u našem pravu ugovor o osiguranju u knjizi Komentar Zakona