pola veka udruženja - Udruženje za pravo osiguranja Srbije

ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO... 191
ravajućih organizacija Jugoslavije (poglavlje: Propuštene šanse Udruženja za pravo
osiguranja Srbije u razdoblju od aprila 2005. do decembra 2012.)
Pored doktorske disertacije koja je prvi njegov naučni doprinos nauci prava osiguranja,
profesor Vladimir Jovanović je naročito značajan za nauku i lieraturu našeg
prava osiguranja po knjizi Osiguranje u privredi koja je 1962. godine objavljena u
Zagrebu. U to vreme kao nastavno-naučna disciplina pravo osiguranja nije postojalo
ni na jednom pravnom fakultetu u bivšoj Jugoslaviji. I to stanje je bilo sve do 1973. godine
kada je ono uvedeno na Pravni fakultet u Beogradu. Tada je ovaj predmet bio u
začetku i tada je za potrebe studenata prvo izdanje knjige Pravo osiguranja objavio dr
Predrag Šulejić. Sve do pojave ovog udžbenika, a i kasnije knjiga profesora Vladimira
Jovanovića Osiguranje u privredi je bila prva u kojoj je pravo osiguranja sistemski
obrađeno, a dugo godina zatim je ostala kao nezamenjivi priručnik koji je korišćen
od strane praktičara u osiguravajućim organizacijama i privrednim organizacijama u
SFRJ koje su osiguravale svoju imovinu i lica. Nešto kasnije, 1965. godine, objavljen je
takođe u Zagrebu Priručnik o osiguranju, čiji je redaktor i jedan od autora bio profesor
Jovanović (ostali autori su bili dr Nikola Nikolić, D. Janović, dr Ivica Jankovec, V.
Jovović i D. Dančula). I to je bio praktikum namenjen i korišćen u praksi osiguranja
koji je obuhvatio sve oblasti prava osiguranja.
Zapažena i veoma često citirana su njegova sledeća dva članka: „Načelo obeštećenja
u osiguranju”, objavljen u časopisu Osiguranje i privreda, br. 6–7/1971 i „Neposredno
pravo osiguravača na naknadu štete od lica koja je izazvalo osigurani slučaj”,
objavljen u časopisu Osiguranje, mesečniku „Državnog osiguravajućeg zavoda”, br.
7 i 8/1956. Sa dr Predragom Šulejićem u Analima Pravnog fakulteta u Beogradu, br.
5/1956 objavio je članak „Obavezno osiguranje putnika od posledica nesrećnog slučaja
i obavezno osiguranje sopstvenika odnosno korisnika motornih vozila od odgovornosti
u jugoslovenskom pravu.”
Na kraju, ali ne na poslednjem mestu po značaju, pomenuću njegov referat napisan
za „Jugoslovensko savetovanje o preventivi u osiguranju industrije i civila” koje
je u Trogiru 1987. organizovalo Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije.
Tema tog referata je bila: „Mesures preventive dans l assurance en Yugoslavie.”
Malo je poznato delovanje profesora Vladimira Jovanovića kao praktičara u osiguravajućim
organizacijama, koje ću ovde pokušati da koliko toliko osvetlim. On je
prvo bio angažovan u Jugoslovenskoj zajednici osiguranja koja je osnovana Zakonom
o osiguravajućim zavodima i zajednicama osiguranja iz 1961. godine kao oblik obaveznog
udruživanja republičkih, odnosno pokrajinskih zajednica osiguranja, odnosno
osiguravajućih zavoda obavezno udruženih u republičke i pokrajinske zajednice
osiguranja. Prema svojim nadležnostima, mogla se okarakterisati kao ministarstvo
za osiguranje jer je sprovodila reosiguranje u inostranstvu svih osiguavajućih zavoda,
uvodila dobrovoljna osiguranja, donosila jedinstvene tarife premija, jedinstvene
tehničke osnove i jedinstvena pravila osiguranja za osiguranja određena saveznim za-