pola veka udruženja - Udruženje za pravo osiguranja Srbije

188
Jovan SLAVNIĆ
osiguranje „Dunav”, odnosno „Zajednicu osiguranja Dunav” i današnje „Akcionarsko
društvo za osiguranje Kompanija Dunav osiguranje.” Od tada pa sve do kraja njegovog
života intezivno smo sarađivali, što se kasnije pretvorilo u lično prijateljstvo i
porodična druženja. Naš poslednji zajednički istup bio je na Skupu Kopaoničke škole
prirodnog prava u decembru 1994. godina za koji je on napisao rad na temu „Pravičnost
u ugovoru o osiguranju, posebno u uslovima osiguranja od odgovornosti”, koji
je objavljen u časopisu Pravni život, br. 11–12/1994. To je bio period u kome je od
osnivanja 1961. godine delovalo Jugoslovensko udruženje za pravo osiguranja, koje se
kasnije, 1985. godine transformisalo u Savez udruženja za pravo osiguranja u okviru
koga je od 1983. godine delovalo kao samostalni subjekat i član ovog saveza Udruženje
za pravo osiguranja Socijalističke Republike Srbije. Kolega Sokal je bio sekretar
Saveza udruženja od 1985. i istovremeno sekretar Udruženja za pravo osiguranja SR
Srbije, čiji je predsednik od osnivanja 1983. godine bio prof. dr Vladimir Jovanović.
Za vreme događaja koji su prethodili i izazvali raspad Jugoslavije početkom
1990-ih godina, aktivnost Saveza udruženja je mirovala, ali ne i Udruženja za pravo
osiguranja SR Srbije. U to vreme, a naročito posle smrti profesora Vladimira Jovanovića
1993. godine ceo teret funkcionisanja Udruženja preuzeo je kolega Vojislav.
Jako se dobro sećam koliko je mnogo ulagao truda i pre i posle raspada Jugoslavije da
se ne ugase veze koje je Savez imao sa AIDA, i da posle raspada Udruženje za pravo
osiguranja SR Srbije nastavi sa kontaktima sa AIDA i ostane njen član. U tom svom
nastojanju naročito je intenzivno održavao korespodenciju sa dr Karoljom Bardom
iz nacionalne sekcije AIDA Mađarske, četvrtim potpredsednikom AIDA, Njegov je
stoga veliki doprinos što je AIDA priznala Udruženju za pravo osiguranja SR Srbije,
odnosno sada Udruženju za pravo osiguranja Srbije pravno sledbeništvo Saveza
udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije, a posredstvom ovog i Jugoslovenskog
udruženja za pravo osiguranja, pa Udruženje nije moralo posle raspada Jugoslavije
da aplicira za svoj prijem u AIDA. Takođe, kao sekretar Udruženja je ulagao velike
napore da se članstvo okupi na internim sastancima Udruženja po određenim temama
za koje je su on i drugi pojedini članovi Udruženja raspravljali na bazi referata
odštampanih na šapirografu o aktuelnim institutima prava osiguranja od značaja za
praksu osiguranja i sudsku praksu.
Dr Sokal se u osnovi osećao pravnim praktičarem. Godinama je radio na rešavanju
problema koji su se pojavljivali u praksi organizacije za osiguranje u kojoj je bio
zaposlen i osiguranja uopšte, ali i sudskoj praksi. Radio je na izradi uslova osiguranja,
posebno opšte i specijalnih vrsta osiguranja od odgovornosti i drugim poslovnim
aktima. Radi sprovođenja „novih” uslova osiguranja, pisao je uputstva i praktikume
za njihovu primenu, koji su korišćeni za edukaciju zaposlenih u osiguranju u kojima
je i sam učestvovao. Zbog toga je stekao veliki autoritet u osiguravajućoj organizaciji
„Dunav osiguranje” i srpskom osiguranju, među zaposlenima i kolegama u i izvan
ove osiguravajuće organizacije. Ali veliko znanje koje je kumulirao u i za potrebe