pola veka udruženja - Udruženje za pravo osiguranja Srbije
pola veka udruženja - Udruženje za pravo osiguranja Srbije
pola veka udruženja - Udruženje za pravo osiguranja Srbije
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA... 169<br />
osnovana srpska i druge sekcije u sastavu Jugoslovenskog udruženja, da li su i u kojim<br />
mestima Jugoslavije osnovani ogranci pojedinih sekcija, osim da je u Srbiji bilo pokušaja<br />
da se ogranci organizuju. Sekcije su bile organi<strong>za</strong>cioni oblici rada Jugoslovenskog<br />
udruženja bez svojstvo pravnog lica, kao što su to bili i organci republičkih, odnosno<br />
pokrajinskih sekcija.<br />
Organi Jugoslovenskog udruženja bili su: Skupština, Upravni odbor, Nadzorni<br />
odbor, predsednik, podpredsednici i sekretar. Istovetne organe imale su i republičke<br />
i pokrajinske sekcije. Podataka ko su bili članovi Upravnog i Nadzornog odbora i<br />
podpredsednici Jugoslovenskog udruženja ne mogu se utvrditi iz sačuvane dokumentacije,<br />
osim da je prvi sekretar ovog udruženja bio dr Veljko Tomašić, 4 savetnik u<br />
Jugoslovenskoj <strong>za</strong>jednici <strong>osiguranja</strong> čije je sedište bilo, od osnivanja do reorgani<strong>za</strong>cije<br />
u Zavod <strong>za</strong> osiguranje i reosiguranje „Jugoslavija”, u Beogradu. 5 Ono što je važno<br />
primetiti u vezi sa aktivnostima Juglovensko udruženja jeste da ono nije osnovalo i<br />
izdavalo sopstveni časopis u kome bi objavljivalo rezultate svog rada, već je prihvatilo<br />
ponudu redakcije časopisa Osiguranje i privreda iz Zagreba da ovaj časopis objavljuje<br />
u posebnoj rubrici materijale sa stručnih sastanaka udruženja. 6 Ovaj časopis je ostao<br />
„organ” udruženja i nakon što se Jugoslovensko udruženje transformisalo u Savez<br />
udruženja <strong>za</strong> <strong>pravo</strong> <strong>osiguranja</strong> Jugoslavije (videti više o tome dole).<br />
Na sastanku Upravnog odbora Jugoslovenskog udruženja, u Zagrebu je 17. marta<br />
1973. godine <strong>za</strong> novog (drugog) predsednika Udruženja i<strong>za</strong>bran je dr Aleksandar<br />
Goldštajn, profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu i odlučeno je da se sedište Udruženja<br />
iz Beograda preseli u Zagreb. U Srbiji nisu sačuvani dokumenati iz kojih se može<br />
utvrditi ko je u vreme njegovog mandata bio potpredsednik i sekretar Udruženja,<br />
kao ni ko su bili članovi Upravnog i Nadzornog odbora. Ono što je poznato, kao što<br />
će se videti iz teksta koji sledi, nominalno profesor Goldštajn je bio predsednik Jugoslovenskog<br />
udruženja do izbora predsednika kasnije osnovanog Save<strong>za</strong> udruženja <strong>za</strong><br />
<strong>pravo</strong> <strong>osiguranja</strong> Jugoslavije, na prvoj sednici novoformiranog Predsedništva Save<strong>za</strong><br />
održanoj 23. januara 1985. godine.<br />
Ono što na ovom mestu ne možemo <strong>za</strong>obići da istaknemo kada se govori o prva<br />
dva i jedina predsednika Jugoslovenskog udruženja, profesoru Borislavu Blagojeviću<br />
(preminulom 29. decembra 1985. godine) i profesoru Aleksandru Goldštajnu (pre-<br />
4<br />
Tomašić, Veljko. Isto, str. 49.<br />
5<br />
Prema iskazu dr Zorana Radovića, naučnog savetnika Instituta <strong>za</strong> uporedno <strong>pravo</strong> u Beogradu,<br />
u penziji koji je dao Jovanu Slavniću januara 2013, sledeći, drugi, sekretar Jugoslovenskog<br />
udruženja posle dr Veljka Tomašića, u periodu dok je predsednik bio prof. Borislav Blagojević<br />
je bio on. Po njegovom kazivanju, materijalnu pomoć <strong>za</strong> rad Jugoslovensko udruženje <strong>za</strong> <strong>pravo</strong><br />
<strong>osiguranja</strong> i Savez udruženja <strong>za</strong> <strong>pravo</strong> <strong>osiguranja</strong> Jugoslavije su dobijali od Jugoslovenske <strong>za</strong>jednice<br />
<strong>osiguranja</strong>, a od njenog reorganizovanja 1. januara 1968. godine osnivanjem Zavoda <strong>za</strong> osiguranje<br />
i reosiguranje „Jugoslavija” od tog <strong>za</strong>voda i kasnije nastalog spajanjem ovog <strong>za</strong>voda i Zavoda <strong>za</strong><br />
osiguranje „Beograd” u Zavod <strong>za</strong> osiguranje „Dunav”, od ovog <strong>za</strong>voda.<br />
6<br />
Isto, str. 50.
Change language