pola veka udruženja - Udruženje za pravo osiguranja Srbije

126
Jovan SLAVNIĆ
valo sve filijale toga društva sa po jednim primerkom. Uzgred, treba reći da je ovo
društvo bilo u tom periodu jedan od glavnih finansijskih stubova Udruženja jer je
ono svojim donacijama pokrivalo troškove koje je Udruženje nužno moralo imati
radi odvijanja svojih aktivnosti. U potpunom razumevanju za finansijskom pomoći
i podršci Udruženju naročito se isticao gospodin Darko Botić. U periodu kada je on
vodio ovo društvo kao njegov generalni direktor, Udruženje je u „DDOR Novi Sad”
imao glavnog pokrovitelja. I to je trajalo sve dok ovo društvo, do tada sa preovlađujućim
društvenim kapitalom, nije prodato italijanskom kupcu i ono preuzelo upravljanje
ovim društvom – društvu „Fondiaria SAI.” Tada je nastao potpuni preokret u
korporativnoj odgovornosti ovog društva prema struci i nauci osiguranja koja deluje
u Srbiji. Broj primeraka na koje je ovo društvo pretplaćeno sveden je na četiri. Ono se
nije prihvatilo članstva u Udruženju, niti participira u pokriću troškova organizovanja
godišnjih savetovanja i drugih stručnih skupova Udruženja. Na razmenjene dve
elektrosnke poruke koje su sadržale predloge za saradnju, zavaršio se pokušaj mog
bližeg kontakta sa generalnim direktorom tog društva, italijanskim državljaninom.
I moj pokušaj da ga uključim u oblike akademskog rada Udruženja, tj. pridobijem
da kao doktor pravnih nauka prihvati da napiše članak za časopis je takođe propao.
Ono što može da bude interesantno za ovu i prethodnu godinu navodne „štednje”
u društvima za osiguranje uzrokovane finansijskom krizom na koju se pozivaju
direktori nekih društva za osiguranje, kada razgovaram sa njima o pretplati na časopis,
jeste da se izgovaraju da je to upravo razlog zbog čega smanjuju broj pretplata ili
je i otkazuju jeste da se u tim društvima istovremeno isplaćuju „bonusi” za uspešno
poslovanje. Duboki su razlozi kulturne i naučne krize nastale nedovoljnim ulaganjima
u ove društvene delatnosti u Srbiji, o kojima nije mesto da se raspravlja u ovoj
publikaciji. Ono što ostaje kao zapanjujuća činjenica u vezi sa pretplatom na časopis
jeste da je u 2012. godini pretplatu na Reviju imalo samo deset od dvadesetosam društava
za osiguranje koja posluju u Srbiji, a da je broj zaposlenih u ovih dvadesetosam
društva za (re)osiguranje na kraju 2011. godine bio 11.208 zaposlenih prema 11.025
lica koliko je bilo zaposleno u 2010. godini. 1 A u pitanju je pretplata na specijalizovani
stručni i naučni časopis koji nema konkurenta u Srbiji, časopisu koji je jedini prozor
iz koga se u Srbiji čitanjem može pratiti isto ono što se piše i diskutuje, ali od drugih
autora i sa drugačijim argumentima u evropskim časopisima koji imaju za temu pravo
osiguranja i časopis koji prati u korak aktuelnu praksu osiguranja, sudsku praksu
i zakonodavstvo EU. Nasuprot Reviji, značajan tiraž i pretplatnike u Srbiji nalaze „časopisi”
iz osiguranja koji su bogati intervjuima i / ili u kojima su kratki tekstovi propraćeni
krupnim fotografijama generalnih direktora domaćih društava za osiguranje
i njihovih najbližih saradnika.
1
Agencija za privredne registre, Saopštenje o poslovanju finansijskih institucija u Republici Srbiji
u 2011. godinu, strana 8.