pola veka udruženja - Udruženje za pravo osiguranja Srbije

PROPUŠTENE ŠANSE UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE U RAZDOBLJU...
125
Dunav osiguranje” i „DDOR Novi Sad.” Rezultati tih prozivki nisu bili uspešni, tako
da je u Kompaniji Dunav osiguranje sekretar Udruženja Edi Bionda bio uspešniji u
dovođenju članova u Udruženje od članova UO koji su bili na visokim direktorskim
pozicijama u tom društvu.
Isti takav odnos imao sam i prema povećanju broja članova Udruženja iz sastava
društava za osiguranje. Na tom zadatku sam radio sam i uspeo da održim da broj
društava za osiguranje ne bude manji od deset. Kada se brojčano gleda u odnosu na
dvadesetsedam, odnosno nedavno ove godine sa pojavom dvadesetosmog društva za
osiguranje na tržištu osiguranja Srbije, ja ne mogu biti potpuno zadovoljan. Stoga što
nisam uspeo da obezbedim da bar polovina društava prihvati članstvo u Udruženju.
Ipak, imajući u vidu da su članovi Udruženja u navedenom razdoblju postala i ostala
dva naša najveća osiguravajuća društva – „Kompanija Dunav osiguranje” i „Delta
Generali”, ne može se poreći da rezultat nije bio relativno uspešan. Pored ova dva
društva, članstvo, što znači i obavezu da plate članarinu u visini od 220 evra u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, u Udruženju u 2012.
godini prihvatili su još i „Takovo osiguranje”, „Wiener osiguranje”, „Dunav reosiguranje”,
„Triglav osiguranje”, „Uniqa neživotno osiguranje”, „Merkur osiguranje”, „Uniqa
neživotno osiguranje”, „Basler neživotno osiguranje” i „AMS osiguranje” (ukupno
jedanaest društava). Moja deviza je bila, da broj društava članova Udruženja dokazuje
ugled koje ono ima među ovom grupom najvažnijih subjekta na tržištu osiguranja
i da ona čine područje na kome Udruženje može da širi svoj uticaj kao strukovna i
naučna organizacija.
2. IZOSTANAK NAPORA DA SE POVEĆA ČITANOST ČASOPISA
REVIJA ZA PRAVO OSIGURANJA I POVEĆA BROJ UČESNIKA
NA GODIŠNJIM SAVETOVANJIMA UDRUŽENJA
Teško je bilo očekivati u siromaštvu koje je pritiskalo Srbiju u poslednjih desetak
godina, produbljenom naročito prethodnih nekoliko godina, da će pojedinci kupovati
časopis. Do 2010. godine Udruženje je ipak imalo pretplatnike iz reda pojedinaca iz
zemlje, pa čak i iz inostranstva kao i advokatskih kancelarija. U poslednje dve godine
oni su potpuno isčezli sa te liste. Možda ih je odbila i cena pretplate koja je morala biti
veća od očekivane?
Međutim, ono što zbunjuje i daje sliku o slaboj čitanosti časopisa, pa i otsustvu
posvećenosti struci osiguranja, to je da časopis ima mali broj pretplatnika iz reda
društava za osiguranje. Sasvim su retke posredničke i zastupničke firme u osiguranju
koje kupuju časopis.
Svetlu tačku u broju pretplata je činilo društvo za osiguranje i reosiguranje
„DDOR Novi Sad” koje je zaključno sa 2008. godinom, počev od 2001. kada je objavljen
prvi broj časopisa, imalo pretplatu na 40–43 primeraka, što je uglavnom pokri-