pola veka udruženja - Udruženje za pravo osiguranja Srbije

UJEDINILI SU SE DA PODRŽE STRUKU I NAUKU OSIGURANJA!
123
ulažu za pomenute namene i od njih zavisi da li će imati razumevanja za ove potrebe
srpskog osiguranja.
Teško je poverovati en bloc u dobru volju stranaca da su za ovako nešto spremni,
posebno jer će u sredini u koju dolaze da rade naići na ničim opravdani vladajući
omalovažavajući stav većine uprava u stranim preduzećima, uključiv i stranim društvima
za osiguranje, prema institucijama koje uspešno deluju na polju obrazovanja,
struke i nauke.
Lakmus ovakvom mom obojenom stavu, bio je predlog memoranduma o razumevanju
i saradnji čije sam zaključenje u drugoj polovini 2009. ponudio većini naših
društava za osiguranje u ime Udruženja za pravo osiguranje Srbije. U tim memorandumima,
predviđa se da društva za osiguranje, svaka prema svojim mogućnostima,
skromnim finansijskim sredstvima i velikom moralnom podrškom, kao pravna
lica – članovi Udruženja, pomognu ostvarivanje obrazovnih, strukovnih i naučnih
ciljeva Udruženja. Za uzvrat, društvima je ponuđeno da zajednički sa Udruženjem
organizuju razne oblike obrazovnih, strukovnih i naučnih sastanaka i skupova, ali i
da njihove saradnike Udruženje delegira u sastav članova radnih grupa koje deluju
u okviru Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja (AIDA) i učesnike na konferencijama
AIDA Europe i svetskih kongresa AIDA, profesionalne organizacije, čija
je naše Udruženje nacionalna sekcija, a čiji je glavni cilj unapređenje i ujednačavanje
zakonodavstva i prakse osiguranja u Evropi i svetu.
Bilo je dovoljno da obavim samo jedan razgovor sa nosiocima uprave, pa čak i
pisani predlog memoranduma upućenog upravi, da pojedina društva odmah prihvate
ponuđeni memorandum. Prvi su, još u julu mesecu 2009, i sa neodređenim rokom
trajanja, predložene oblike saradnje u memorandumu prihvatile uprave „Delta Generali
osiguranja”, „Takovo osiguranja” i „Merkur osiguranja.” Nešto kasnije, memorandume
sa istovetnim oblicima saradnje i trajanjem, prihvatile su uprave „Kompanije
Dunav osiguranje” i „Kompanije Dunav Re.” Krajem 2009. memorandum je prihatila
uprava društva „Wiener Re”, a januara ove godine i „Wiener Stadtische osiguranja.”
Sa ova dva društva iz grupe „Wiener”, memorandum je zaključen u trajanju od jedne
godine, uz obostranu želju da se u 2010. godini zaključi kao trajni poslovni akt ili u
kontinuiranom trajanju iz godine u godinu.
Da li je potrebno reći posle pregleda društava koja su prihvatila ponuđeni memorandum,
da su tri od navedenih sedam društava domaća, a preostala strana, ili
meštovita društva u kojima upravu društva vode domaći visoki profesionalci?
Ovom prilikom svesrdno im zahvaljujem što su imali razumevanja da se ujedine
oko istog cilja – da podrže struku i nauku osiguranja, od interesa za Republiku Srbiju
u kojim oblastima Udruženje za pravo osiguranja Srbije već niz godina uspešno
ostvaruje određenu ulogu.
31. januara 2010.