Migrena - Ratiopharm
Migrena - Ratiopharm
Migrena - Ratiopharm
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
<strong>Migrena</strong><br />
Nevreme u glavi<br />
SRPSKI
2 MIGRENA<br />
MIGRENA 3<br />
Produžena kičmena moždina<br />
Veliki<br />
mozak<br />
Mali<br />
mozak<br />
Bol<br />
<strong>Migrena</strong><br />
Nevreme u glavi<br />
Migrenu karakterišu posebni simptomi,<br />
kao što je jednostrani, pulsirajući<br />
bol, praćen ekstremnom osetljivošću<br />
na svetlo i buku, kao i mučnina i<br />
povraćanje. Ovaj savetnik za pacijente<br />
treba da vam pomogne da vaših<br />
napada migrene bude manje i da se<br />
nađe najbolja terapija za vas.<br />
Poremećaj vida<br />
Otečeni krvni<br />
sudovi pritiskaju<br />
nervna<br />
vlakna, koja<br />
šalju signale<br />
za bol.<br />
Centar za bol<br />
Krvni sud<br />
Nervno vlakno<br />
Tok bola<br />
Da li vam je ovo poznato? Već se radujete vikendu, konačnom opuštanju. A onda<br />
se desi – imate napad migrene.<br />
Glavobolja ili migrena<br />
<strong>Migrena</strong> je jedna od oko 150 formi<br />
glavobolje. Glavobolju je svako već<br />
imao barem jednom – glavobolju.<br />
Ona se ubraja u najčešće forme bola<br />
i može da zahvati kompletnu glavu<br />
ili samo određeno područje. Često se<br />
javljaju usled stresa, kod premora ili<br />
posle konzumiranja alkohola. Otprilike<br />
jedna četvrtina Austrijanaca pati<br />
redovno od glavobolje, pri čemu se<br />
najčešće javljaju tenziona i migrenozna<br />
glavobolja.<br />
Uporna glavobolja može da bude i<br />
simptom drugih oboljenja. Zbog toga<br />
ne shvatajte olako upornu glavobolju<br />
i otiđite neurologu radi njenog<br />
razjašnjenja.<br />
Tenziona glavobolja – glava u stezi<br />
Ova vrsta glavobolje uglavnom<br />
počinje u predelu čela i potiljka i javlja<br />
se dvostrano. Bol može da bude<br />
tup, pulsirajuća ili stežući poput<br />
obruča. Često je za ovu vrstu glavobolje<br />
krivo nepravilno držanje tela<br />
prilikom sedenja, ležanja ili stajanja.<br />
Česti okidači tenzione glavobolje su i<br />
napetost mišića u predelu glave, potiljka<br />
ili ramena, stres i duševni problemi.<br />
Bolovi mogu da prođu posle<br />
kratkog vremena ili da vremenom<br />
postanu hronični (trajni).<br />
<strong>Migrena</strong> – glava se raspada<br />
Kod migrenoznog napada dolazi do<br />
jake glavobolje, koja se često javlja<br />
u jednoj, ređe u obe polovine glave.<br />
<strong>Migrena</strong> je povratni funkcionalni<br />
poremećaj mozga, kod kojeg se<br />
krvni sudovi mozga šire i dolazi do<br />
Tipični okidači migrene:<br />
• promene ritma sna i budnog<br />
stanja<br />
• oscilacije hormona (menstruacija)<br />
• ishrana (crno vino, tvrdi sir, orasi)<br />
• sredstva za uživanje (kafa, čaj,<br />
alkohol, nikotin)<br />
• lekovi (sredstva koja dovode do<br />
širenja krvnih sudova)<br />
• problemi sa kičmom/napetost<br />
• prodorno svetlo<br />
njihovog zapaljenja. Usled toga nervi<br />
postanu toliko nadraženi da šalju<br />
signale bola.<br />
Individualno je i vrlo različito da li<br />
će i kada će da se javi napad migrene.<br />
Ne reaguje svako na iste okidače.<br />
Svako sa problemom migrene mora<br />
da otkrije „svoje“ okidače i da ih, po<br />
mogućnosti, izbegava.<br />
Napad migrene protiče, obično, u<br />
četiri faze:<br />
1. Uvodna faza<br />
Ona može da traje i nekoliko dana<br />
i karakteriše je npr. umor, zevanje,<br />
promena raspoloženja ili velika<br />
glad za određenim namirnicama.
4 MIGRENA<br />
MIGRENA 5<br />
2. Faza aure<br />
Kod većine pacijenata u ovom stadijumu<br />
dolazi do optičkih znakova,<br />
kao što su munje, treperenje ili cikcak<br />
linije pred očima, ređe se javlja<br />
i poremećaj govora i motorički<br />
poremećaj.<br />
3. Faza glavobolje<br />
Kao što ime kaže, javlja se kao<br />
srednje teška do jaka glavobolja,<br />
koja je često praćena mučninom i<br />
pojačanom osetljivošću na svetlo i<br />
buku.<br />
4. Faza sna/faza poboljšanja<br />
Mnogi pacijenti spavaju pri kraju<br />
napada migrene i probude se bez<br />
bolova.<br />
U kalendaru glavobolje<br />
dnevno se navodi<br />
• kada se bol javio<br />
• koliko dugo je trajao<br />
• koliko je jak<br />
• da li je pulsirajući ili pritiskajući<br />
• da li se javljaj u jednoj ili obe<br />
strane<br />
• koje tegobe se javljaju uz glavobolju<br />
Šta može da pomogne kod<br />
migrene<br />
Napad migrene nema ozbiljne posledice<br />
za telo, ali jako ograničava kvalitet<br />
vašeg života.<br />
Da biste sprečili migrenu,<br />
preporučuje se program tri stuba:<br />
• Lekovi<br />
Pre svih, odabrani beta blokatori i<br />
antagonisti kalcijuma, oba tipična<br />
sredstva za srce i krvotok (protiv<br />
visokog krvnog pritiska, angine<br />
pektoris), kao i određeni antiepileptici<br />
(npr. topiramat) najbolji su<br />
za medikamentoznu prevenciju migrene.<br />
• Terapija ponašanja<br />
Ovom prilikom pacijenti koji pate<br />
od migrene uče kako da se oslobode<br />
stresa, kako da efektivno<br />
planiraju vreme, kako zaista da se<br />
opuste (npr. opuštanje mišića prema<br />
Jakobsonu) i da na pravi način<br />
postupaju sa bolom.<br />
• Sport<br />
Sportovi izdržljivosti, kao što je<br />
vožnja bicikla, džogiranje, plivanje<br />
i hodanje najprikladniji su za<br />
sprečavanje napada boli.<br />
U idealnom slučaju krećite se najmanje<br />
tri puta nedeljno po 30 minuta.<br />
Svaki pojedinačni preventivni postupak<br />
može da vam pomogne da smanjite<br />
učestalost pojave i stepen težine<br />
napada migrene kod vas.<br />
U novije vreme se kod hronične migrene<br />
preventivno koristi botoks. Injekcije<br />
botoksa znatno smanjuju broj<br />
dana sa glavoboljom i migrenom tokom<br />
četiri nedelje.<br />
.<br />
Sredstva protiv bolova i migrene<br />
stvaraju glavobolju<br />
Oprez! Ako se uzimaju redovno duži<br />
vremenski period, lekovi protiv bolova<br />
i migrene mogu i sami da izazovu<br />
glavobolju – tzv. glavobolju od sredstava<br />
protiv bolova.<br />
Pri tome se radi o bolovima usled<br />
odvikavanja, koji nastaju čim popusti<br />
delovanje lekova. Nalazite se<br />
u začaranom krugu, koji može da se<br />
prekine samo prestankom uzimanja<br />
lekova protiv bolova pod lekarskom<br />
kontrolom.<br />
Nemojte sami da se lečite lekovima<br />
protiv bolova, bez konsultacija sa lekarom.<br />
Dajte šansu sebi i svojoj terapiji protiv<br />
migrene i potražite neurologa!<br />
Kalendar glavobolje<br />
Radi lakše dijagnoze i kontrole terapije,<br />
pacijenti bi trebalo da vode kalendar<br />
glavobolje.<br />
U kalendar se unose i mogući okidači<br />
migrene i uzimanje lekova. Što detaljnije<br />
vodite dnevnik glavobolje koja<br />
vas muči, to lakše mogu da se utvrde<br />
uzroci i tačna metoda lečenja.<br />
Koji lekovi pomažu?<br />
Antiemetici mogu da vam pomognu<br />
da ublažite mučninu i nadražaj za<br />
povraćanje, ako ove pojave prate napad<br />
migrene.<br />
• Kod lake i srednje teške migrene<br />
pomažu klasični lekovi protiv bolova,<br />
koji mogu da se dobiju u slobodnoj<br />
prodaji, kao što su acetilsalicilna
6 MIGRENA<br />
MIGRENA 7<br />
kiselina (ASS; šumeće<br />
tablete i tablete za<br />
žvakanje), paracetamol<br />
(čepići) i ibuprofen.<br />
• Kod srednje teške do<br />
teške migrene<br />
potrebni su vam specijalni<br />
lekovi protiv migrene.<br />
Lekovi izbora su tzv.<br />
triptani (npr. sumatriptan).<br />
Oni sprečavaju<br />
širenje krvnih sudova<br />
u mozgu, koji su<br />
odgovorni za migrenu,<br />
oslobađanje materija<br />
koje podstiču upalu i<br />
širenje bolnih nadražaja.<br />
Što pre uzmete triptane,<br />
to će vam oni bolje<br />
pomoći. Oni deluju<br />
samo na migrenu, a ne i<br />
na tenzionu glavobolju.<br />
Probajte da na bolnu regiju glave stavite<br />
hladnu kompresu za glavu ili da uljem<br />
od mente masirate slepoočnice, čelo i zadnji deo vrata.<br />
10 TAČAKA<br />
PROTIV MIGRENE:<br />
1. Registrujte svoje okidače migrene i izbegavajte ih.<br />
2. Izbegavajte redovno uzimanje lekova protiv bolova.<br />
3. Izbegavajte prekomernu buku.<br />
4. “Niko nije savršen“. Ne postavljajte sebi prevelike zahteve i<br />
očekivanja.<br />
5. Naučite da kažete „NE“. Ne preopterećujte se.<br />
6. Planirajte svoj dan. Nemojte da preuzimate previše obaveza i pravite<br />
pauze.<br />
7. Uspostavite fizičku kompenzaciju sportskim aktivnostima.<br />
8. Redovno se opuštajte.<br />
9. Vodite računa o signalima koje vam daje telo. Pokušajte da otkrijete na<br />
šta vas bol upozorava.<br />
10. Uživajte u životu! Razmazite se makar jednom.<br />
Postoji li alternativa za<br />
lekove?<br />
Da, nekoliko. Morate sami da ustanovite<br />
koji lekovi mogu da vam donesu<br />
olakšanje. Pokušajte npr. sa akupunkturom,<br />
homeopatijom (repuh, vratić),<br />
tradicionalnom kineskom medicinom,<br />
biofidbekom i raznim tehnikama<br />
opuštanja (joga, autogeni trening).<br />
Ako primetite da nailazi napad migrene,<br />
nemojte ni u kom slučaju da<br />
se nervirate zbog toga. Pokušajte da<br />
se opustite ili da malo odspavate.<br />
Probajte da na bolnu regiju glave<br />
stavite hladnu kompresu za glavu<br />
ili da uljem od mente izmasirate<br />
slepoočnice, čelo i zadnji deo vrata<br />
– možda će to da vam prija.<br />
<strong>Migrena</strong> nije sudbina! Možete zajedno<br />
sa svojim lekarom da nađete<br />
individualnu terapijsku metodu. Za<br />
pravilnu dijagnozu vrlo je važno da<br />
savesno vodite kalendar migrene. Jer<br />
uz njegovu pomoć možete bolje da<br />
upoznate svoj bol. Posmatrajte vaše<br />
napade migrene i tako nađite pravi<br />
terapijski put. I tako poboljšajte kvalitet<br />
svog života.
8 MIGRENA<br />
MIGRENA 9<br />
USTANOVE ZA KONTAKT<br />
Österreichische Kopfschmerzgesellschaft<br />
www.oeksg.at<br />
KOPFSCHMERZZENTREN in den Bundesländern:<br />
Oberösterreich<br />
Konventhospital der Barmherzigen Brüder Linz<br />
Abteilung für Allgemeine Neurologie<br />
und Schmerzmedizin<br />
Prim. Priv.-Doz. Dr. Christian Lampl<br />
Tel.: 0732/7897-15300<br />
Allgemeines Krankenhaus der Stadt Linz<br />
Abteilung für Neurologie und Psychiatrie<br />
Prim. Univ.-Prof. Dr. Gerhard Ransmayr<br />
Tel.: 0732/7806-6830<br />
Niederösterreich<br />
Landesklinikum St. Pölten<br />
Abteilung für Neurologie<br />
Prim. Priv.-Doz. Dr. Christian Brenneis<br />
Tel.: 02742/300-15609<br />
Salzburg<br />
Universitätsklinikum Salzburg<br />
Univ.-Klinik für Neurologie,<br />
Neurologische Schmerzambulanz<br />
Prim. Univ.-Prof. Dr. Eugen Trinka<br />
Tel.: 0662/4483-3800<br />
IMPRESSUM<br />
Wien<br />
AKH Wien<br />
Kopfschmerzambulanz<br />
Univ.-Prof. Dr. Christian Wöber<br />
Tel.: 01/40400-3124<br />
Kärnten<br />
LKH Klagenfurt<br />
Abteilung für Neurologie<br />
Prim. Univ.-Prof. Dr. Jörg Weber<br />
Tel.: 0463/538-0<br />
Steiermark<br />
LKH Knittelfeld<br />
Abteilung für Neurologie<br />
Prim. Univ.-Doz. Dr. Hans Offenbacher<br />
Tel.: 03512/707-2337<br />
Tirol<br />
BKH Reutte<br />
Dr. Gerhard Franz<br />
Tel.: 05672/601-0<br />
BKH Kufstein<br />
Abteilung für Neurologie<br />
Prim. Univ.-Doz. Dr. Klaus Berek<br />
Tel.: 05372/6966-4405<br />
Medieninhaber, Herausgeber und Verleger: MedMedia Verlag und Mediaservice GmbH, Seidengasse 9/Top 1.1,<br />
1070 Wien. Tel.: 01/407 31 11-0, Redaktion: Mag. Birgit Schmidle-Loss. Layout und DTP: creative director.cc<br />
lachmair gmbh, 2120 Wolkersdorf. Illustration (Seite 2): Henning Riediger, Hamburg. Lektorat: Mag. Andrea<br />
Crevato, 2823 Pitten. Fotos: iStockphoto.com, fotolia.com, shutterstock.com
Change language