Sladila 1 - PBF
Share Embed Flag
Download ePaper

Sladila 1 - PBF

Sladila 1 - PBF Sladila 1 - PBF

pbf.unizg.hr
from pbf.unizg.hr More from this publisher
16.05.2014 Views

26.4.2013 Prof.dr.sc. Draženka Komes Nastavne jedinice 1. Podjela sladila 2. Relativna slatkoća 3. Ugljikohidratna sladila 3.1. Monosaharidna sladila 3.2. Disaharidna sladila 1

26.4.2013<br />

Prof.dr.sc. Draženka Komes<br />

Nastavne jedinice<br />

1. Podjela sladila<br />

2. Relativna slatkoća<br />

3. Ugljikohidratna sladila<br />

3.1. Monosaharidna sladila<br />

3.2. Disaharidna sladila<br />

1

26.4.2013<br />

Povijesni pregled uporabe sladila<br />

1982g. Potrošnja neugljikohidratnih sladila i visokofruktoznih<br />

sirupa nadmašila potrošnju saharoze<br />

......<br />

1879g. Njemački kemičar Constantin Fahlberg otkrio saharin<br />

1860g. Njemačka postaje glavni europski izvoznik šećerne repe<br />

1830g. Zbog uvoza šećerne trske dolazi do pada proizvodnje<br />

šećera iz šećerne repe<br />

1747g.<br />

Pruski kemičar Andreas Sigismund Marggraf i njegov<br />

student Franz Carl Achard otkrili da je šećerna repa<br />

najbolji izvor saharoze<br />

Promjene u konzumaciji sladila od 1960.‐2005. g.<br />

kg ekvivalenata šećera<br />

Intenzivna<br />

sladila<br />

−∙∙− Saharoza<br />

...... <strong>Sladila</strong> na bazi<br />

kukuruza<br />

−−−−<br />

Unos kalorija<br />

putem sladila<br />

2

26.4.2013<br />

Potrošački trendovi<br />

• Velik utjecaj na preferencije potrošača prema hrani:<br />

Senzorska<br />

svojstva<br />

Osjećaji<br />

Kvaliteta<br />

hrane<br />

Sjećanja<br />

Kulturna<br />

tradicija<br />

Trendovi potrošača prema konzumaciji ugljikohidrata<br />

Cjelovite žitarice<br />

Vlakna<br />

Složeni ugljikohidrati<br />

Rafinirani<br />

ugljikohidrati<br />

0 20 40 60 80 100<br />

%<br />

Puno Malo Ni jedno<br />

3

26.4.2013<br />

Zašto se traže i koriste sladila?<br />

Pretilost<br />

•Povezana s<br />

pojavom<br />

kardiovaskularnih<br />

bolesti<br />

Dijabetes<br />

•Mogućnost<br />

kontroliranja razine<br />

glukoze u krvi<br />

Održavanje<br />

oralnog zdravlja<br />

•Velika konzumacija<br />

konditorskih<br />

proizvoda<br />

Upoznatost potrošača s niskokaloričnim sladilima<br />

80<br />

70<br />

60<br />

50<br />

%<br />

40<br />

30<br />

20<br />

10<br />

0<br />

Acesulfam<br />

K<br />

Stevia<br />

(dodatak<br />

prehrani)<br />

Sukraloza Aspartam Saharin<br />

4

26.4.2013<br />

PRAVILNIK O<br />

PREHRAMBENIM ADITIVIMA<br />

(NN 81/08)<br />

• Tvari za zaslađivanje ili sladila – tvari koje<br />

dodane hrani nadopunjuju ili stvaraju<br />

sladak okus.<br />

•Obično se dijele na zamjene za šećer (poliole) i<br />

umjetna sladila ili samo sladila.<br />

Reguliranje uporabe sladila u proizvodnji hrane<br />

Direktiva 94/35/EC<br />

Direktiva 95/31/EC<br />

Daje popis dozvoljenih sladila u<br />

proizvodnji hrane<br />

Propisuje zahtjeve (čistoću) koje<br />

moraju zadovoljiti sladila za<br />

proizvodnju hrane<br />

Sadrži popis prehrambenih proizvoda<br />

kojima se mogu dodati sladila i njihove<br />

najveće dopuštene količine<br />

5

26.4.2013<br />

Tablica 1. <strong>Sladila</strong> dozvoljena za uporabu u EU<br />

Sladilo<br />

Sorbitol<br />

Manitol<br />

Maltitol<br />

Laktitol<br />

Ksilitol<br />

Acesulfam K<br />

Aspartam<br />

Ciklaminska kiselina<br />

Izomalt<br />

Saharin<br />

Sukraloza<br />

Taumatin<br />

Neohesperidin<br />

E broj<br />

E420<br />

E421<br />

E965<br />

E966<br />

E967<br />

E950<br />

E951<br />

E952<br />

E953<br />

E954<br />

E955<br />

E957<br />

E959<br />

Direktiva<br />

94/35/EC<br />

Poželjna svojstva sladila<br />

1.<br />

2.<br />

3.<br />

4.<br />

5.<br />

6.<br />

7.<br />

8.<br />

•Okus sličan konzumnom šećeru<br />

• Bez boje i mirisa<br />

•Ne izaziva naknadni okus<br />

• Mala ili neznatna energetska vrijednost<br />

• Stabilnost pri svim uvjetima proizvodnje<br />

•Pomoć u održavanju oralnog zdravlja<br />

• Konkurentna cijena<br />

•Nema toksično djelovanje<br />

6

26.4.2013<br />

Podjela sladila<br />

• Prema:<br />

Energetska vrijednost<br />

Kemijski sastav (struktura)<br />

Podrijetlo o (izvor)<br />

Intenzitet<br />

Podjela sladila prema energetskoj vrijednosti<br />

Monosaharidi<br />

Disaharidi<br />

Nutritivna<br />

Sirupii<br />

Polioli<br />

Ksilitol<br />

Manitol<br />

Sorbitol<br />

SLADILA<br />

Intenzivna sladila<br />

Aspartam<br />

Taumatin<br />

Alitam<br />

Nenutritivna<br />

Intenzivna sladila<br />

Saharin<br />

Ciklamati<br />

Acesulfam K<br />

Sukraloza<br />

7

26.4.2013<br />

Svojstva nutritivnih sladila<br />

Daju<br />

poželjnu<br />

teksturu<br />

Smanjuju<br />

kiseli ili<br />

gorki okus<br />

Vežu vodu<br />

Nutritivna<br />

sladila<br />

Izvor<br />

energije za<br />

procese<br />

fermentacije<br />

Snizuju<br />

temp. ledišta<br />

otopina<br />

Sudjeluju u<br />

Maillard‐ovim<br />

reakcijama<br />

• imaju određenu energetsku vrijednost<br />

Monosaharidi<br />

Glukoza<br />

glukoza<br />

Fruktoza<br />

Invertni šećer<br />

fruktoza<br />

8

26.4.2013<br />

Disaharidi<br />

saharoza<br />

Saharoza<br />

Maltoza<br />

maltoza<br />

Laktoza<br />

laktoza<br />

Sirupi<br />

Javorov sirup<br />

Sirup šećerne repe<br />

Kukuruzni sirup<br />

Sirup šećerne trske<br />

Sladni sirup ječma<br />

Melasa<br />

Rižin sirup<br />

9

26.4.2013<br />

Polioli<br />

Ksilitol<br />

Manitol<br />

Sorbitol<br />

Eritritol<br />

Maltitol<br />

Izomalt<br />

Laktitol<br />

POLIOLI (šećerni alkoholi)<br />

• hidrogenirani oblik ugljikohidrata ‐<br />

karbonilna skupina (aldehidna ili<br />

ketonska, reducirajući šećer)<br />

reducirana na primarnoj ili<br />

sekundarnoj hidroksilnoj skupini<br />

• često u kombinaciji s drugim<br />

sladilima<br />

•manja energetska vrijednost – 6,6 kJ/g<br />

(1,6 kcal/g) – 13,8 kJ/g (3,3 kcal/g)<br />

ksilitol<br />

manitol<br />

• Akariogeno<br />

djelovanje!<br />

• Imaju laksativni<br />

učinak ako se<br />

konzumiraju u<br />

većim količinama<br />

sorbitol<br />

10

26.4.2013<br />

aspartam<br />

Intenzivna sladila<br />

Aspartam<br />

Taumatin<br />

taumatin<br />

Alitam<br />

alitam<br />

Aspartam<br />

•poznat i kao Nutrasweet<br />

• dipeptid – asparaginska kiselina & fenilalanin<br />

• 180 do 220 puta slađi od saharoze<br />

•nije stabilan pri duljem zagrijavanju<br />

• izaziva fenilketonuriju<br />

Taumatin<br />

• prirodni protein – iz tropske biljke Thaumococcus Danielli<br />

• 1500 ‐ 2000 puta slađi od saharoze<br />

Alitam<br />

• dipeptid ‐ asparaginska kiselina & alanin<br />

• 2000 puta slađi od saharoze<br />

• stabilan pri povišenim temperaturama<br />

11

26.4.2013<br />

• ne metaboliziraju se u organizmu<br />

• nemaju energetsku vrijednost<br />

Saharin<br />

• 300 puta veća<br />

relativna slatkoća<br />

u odnosu na<br />

saharozu<br />

•stabilan bl u širokom<br />

rasponu<br />

temperatura<br />

•ima gorak<br />

naknadni okus kad<br />

se konzumira u<br />

većim količinama<br />

Intenzivna sladila<br />

Ciklamati<br />

•30puta veća<br />

relativna slatkoća<br />

u odnosu na<br />

saharozu<br />

•stabilni bl u širokom<br />

rasponu<br />

temperatura<br />

•nema gorkog<br />

naknadnog okusa<br />

Acesulfam K<br />

• 130 do 200 puta<br />

veća relativna<br />

slatkoća u odnosu<br />

na saharozu<br />

•stabilan bl u širokom<br />

rasponu<br />

temperatura<br />

•nema gorak<br />

naknadni okus<br />

Sukraloza<br />

• derivat saharoze<br />

• 400 do 800 puta<br />

veća relativna<br />

slatkoća u odnosu<br />

na saharozu<br />

Podjela sladila prema podrijetlu (izvoru)<br />

<strong>Sladila</strong><br />

Prirodna<br />

sladila<br />

Umjetna<br />

sladila<br />

12

26.4.2013<br />

•Fruktoza<br />

•Glukoza<br />

•Saharoza<br />

•Ksiloza<br />

•Trehaloza<br />

•Manitol<br />

•Sorbitol<br />

•Maltitol<br />

•Laktitol<br />

•Eritritol<br />

Ugljikohidratna<br />

Polioli<br />

•Stevia<br />

•Lou Han Guo<br />

•Tagatoza<br />

•Glicirizin<br />

•Izomalt<br />

Ostala<br />

Proteinska<br />

• Brazein<br />

•Kurkulin<br />

•Mirakulin<br />

•Monelin<br />

•Taumatin<br />

Aspartam Sukraloza Dulcin<br />

Saharin<br />

Neohesperidin<br />

dihidrohalkon<br />

Glucin<br />

Acesulfam K<br />

Neotam<br />

Ciklamati<br />

Alitam<br />

13

26.4.2013<br />

Podjela sladila prema kemijskoj strukturi<br />

SLADILA<br />

Ugljikohidratna<br />

Neugljikohidratna<br />

• sladila dobivena sintezom neugljikohidratnih spojeva<br />

Intenzivna<br />

sladila<br />

Pro<br />

oteinska<br />

• Aspartam<br />

• Alitam<br />

• Taumatin<br />

Ostala<br />

• Saharin<br />

• Acesulfam K<br />

• Ciklamati<br />

•Sukraloza<br />

•Neotam<br />

• Neohesperidin<br />

dihidrohalkon<br />

14

26.4.2013<br />

Monosaharidna sladila<br />

Disaharidna sladila<br />

Oligosaharidna sladila<br />

Nesaharozni ugljikohidrati<br />

<strong>Sladila</strong> na bazi škroba<br />

Šećerni alkoholi<br />

monosaharidi<br />

disaharidi<br />

oligosaharidi<br />

lanac sadrži<br />

3‐10 jedinica<br />

polisaharidi<br />

dugi lanac sa nekoliko stotina<br />

ili tisuća monosaharidnih jedinica<br />

15

26.4.2013<br />

Monosaharidna<br />

sladila<br />

Glukoza<br />

Disaharidna<br />

sladila<br />

Saharoza<br />

Fruktoza<br />

Laktoza<br />

Ksiloza<br />

Maltoza<br />

Palatinoza<br />

(Izomaltuloza)<br />

Leukroza<br />

Trehaloza<br />

• nastaju kovalentnim povezivanjem dvaju monosaharida<br />

• veza među šećernim jedinicama = glikozidna veza<br />

Tbli Tablica 2. Sastav disaharida<br />

id<br />

Naziv Sastavne jedinice Veza<br />

Saharoza D‐ glukoza D‐ fruktoza 1‐2`<br />

Laktoza D‐ glukoza D‐ galaktoza 1‐4`<br />

Maltoza D‐ glukoza D‐ glukoza 1‐4`<br />

Palatinoza<br />

(Izomaltuloza)<br />

D‐glukoza D‐fruktoza 1‐6`<br />

Leukroza D‐glukoza D‐fruktoza 1‐5`<br />

Trehaloza D‐ glukoza D‐ fruktoza 1‐1`<br />

16

26.4.2013<br />

• sadrže nekoliko najčešće raznovrsnih šećernih jedinica<br />

povezanih glikozidnom vezom<br />

Kupling<br />

šećer<br />

Neošećer<br />

Neošećer<br />

•Mješavina<br />

fruktooligosaharida<br />

koja se sastoji od 28%<br />

1‐kestoze (GF 2 ), 60%<br />

nistoze (GF 3 ) i 12% 1‐ß‐<br />

fruktofuranozil nistoze<br />

(GF 4 )<br />

•oko 50% slatkoće<br />

saharoze<br />

17

26.4.2013<br />

Kupling šećer<br />

•Prvi oligosaharid kojem je<br />

dokazano pozitivno djelovanje<br />

na ljudsko zdravlje<br />

• Mješavina monosaharida,<br />

glikozilsaharoze,<br />

maltozilsaharoze i oligosaharida<br />

koji na reducirajućem kraju<br />

molekule završavaju saharozom<br />

•55 – 65% slatkoće saharoze<br />

•Najviše se upotrebljava u Japanu<br />

anhidro glukoza<br />

kristalna glukoza<br />

glukozni sirup<br />

visokofruktozni sirup<br />

visokomaltozni sirup<br />

hidrogenirani glukozni sirup<br />

18

26.4.2013<br />

sorbitol<br />

izomalt<br />

laktitol<br />

maltitol<br />

manitol<br />

eritriol<br />

...<br />

<strong>Sladila</strong> visokog<br />

intenziteta slatkoće<br />

(INTENZIVNA)<br />

Intenzivna sladila<br />

Taumatin<br />

Neotam<br />

Lou Han Guo<br />

Monelin<br />

<strong>Sladila</strong> niskog<br />

intenziteta slatkoće<br />

(EKSTENZIVNA)<br />

Ugljikohidratna sladila<br />

Polioli<br />

19

26.4.2013<br />

Podjela sladila prema energetskoj vrijednosti<br />

• U novije vrijeme sve se više spominje i podjela sladila prema energetskoj<br />

vrijednosti:<br />

Kalorijska sladila<br />

<strong>Sladila</strong> smanjene kalorijske<br />

vrijednosti<br />

<strong>Sladila</strong> bez kalorijske<br />

vrijednosti<br />

20

26.4.2013<br />

Slatke tvari i slatkoća<br />

Okus hrane rezultat je različitih klasičnih okusa (kiselo<br />

slano, slatko, gorko).<br />

Slatko je za većinu ljudi ugodan okus pa su i namirnice<br />

slatkog okusa vrlo cijenjene u prehrani i bitno utječu na<br />

prihvatljivost prehrambenog proizvoda.<br />

Svaki od okusa povezan je s točno određenom kemijskom<br />

strukturom sastojaka hrane.<br />

Osnovni okusi<br />

SLATKO<br />

SLANO<br />

4 osnovna<br />

okusa<br />

GORKO<br />

KISELO<br />

• 5 okus – “UMAMI”<br />

21

26.4.2013<br />

Jezik‐ mišićni organ na kojem se nalaze okusni pupoljci<br />

odgovorni za osjet okusa<br />

Kiselo<br />

•okus vezan uz kiseline tj. vodikov ion na<br />

receptorskom mjestu<br />

Slano<br />

•okus vezan je uz nitrate i sulfate natrija,<br />

kalija i litija<br />

Gorko<br />

• velik broj tvari daje gorak okus:<br />

•alkaloidi (ksantin, kafein), antibiotici, aspirin,<br />

histamin<br />

Osjet slatkoće predstavlja reakciju amino skupina<br />

aminokiselina (u sastavu proteinskih papila jezika) s<br />

hidroksilnim skupinama šećera<br />

Aminoskupine<br />

Okus<br />

slatkoće<br />

Hidroksilne<br />

skupine<br />

Intenzitet slatkoćeovisio<br />

22

26.4.2013<br />

Područje molekule saharoze koje stvara hidrofobne veze s<br />

proteinskom molekulom<br />

Model hidrofobnog rascjepa proteina na okusnim pupoljcima koji je<br />

prilagođen hidrofobnom (fruktoznom) dijelu saharoze<br />

: hidrofobno područje –fruktozni dio molekule<br />

: hidrofilno područje –glukozni dio molekule<br />

23

26.4.2013<br />

Čimbenici koji utječu na okus<br />

Temperatura<br />

Raspoloženje i<br />

usmjerenost<br />

pojedinca<br />

Koncentracija<br />

Osjetljivost<br />

pojedinca<br />

pH<br />

Boja<br />

Ostali sastojci<br />

• pojam “relativna slatkoća” upotrebljava se za opisivanje i<br />

uspoređivanje slatkoće sladila<br />

Relativna slatkoća<br />

•odnos između koncentracije standardne<br />

vodene otopine saharoze i koncentracije<br />

vodene otopine sladila koja imaju istu<br />

slatkoću<br />

Otopina saharoze ima relativnu slatkoću 1 (jedinicu),<br />

dok se ostala sladila svrstavaju na ljestvici slatkoće u<br />

odnosu na saharozu!<br />

24

26.4.2013<br />

• Za izračunavanje relativne slatkoće koristi se slijedeća formula:<br />

Gdje su:<br />

A – koncentracija vodene<br />

otopine saharoze za<br />

usporedbu (g/ml)<br />

B – koncentracija vodene<br />

otopine sladila<br />

jd jednake slatkoće ć kao i<br />

otopina saharoze za<br />

usporedbu<br />

Tablica 3. Relativne slatkoće nekih ugljikohidrata<br />

Sladilo<br />

RS<br />

Saharoza (standard) 1,0<br />

Glukoza 0,7<br />

Fruktoza 1,3<br />

Laktoza 0,2<br />

Maltoza 0,5<br />

Galaktoza 0,7<br />

Trehaloza 0,45<br />

Rafinoza 0,2<br />

25

26.4.2013<br />

Tablica 4. Relativne slatkoće nekih poliola<br />

Sladilo<br />

RS<br />

Saharoza a (standard) (ta dad) 1,0<br />

10<br />

Sorbitol 0,6<br />

Ksilitol 0,95<br />

Manitol 0,5<br />

Maltitol 0,9<br />

Izomalt 0,5<br />

Laktitol 0,4<br />

Eritritol 0,7<br />

Tablica 5. Relativne slatkoće nekih intenzivnih sladila<br />

Sladilo<br />

RS<br />

Saharoza (standard) 1,0<br />

Saharin 300<br />

Aspartam 180‐200<br />

Acesulfam K 130‐200<br />

Ciklamati 30<br />

Alitam 2 000<br />

Neotam 8 000<br />

Sukraloza 400‐800<br />

Taumatin 1500‐2000<br />

26

26.4.2013<br />

Strukturalna različitost kemijskih spojeva koji imaju sladak okus je<br />

veća nego kod onih koji daju gorak okus<br />

Od svih monosaharida samo je mali broj slatkih<br />

• Velik broj kemijskih spojeva koji nisu ugljikohidrati ima sladak<br />

okus:<br />

Anorganske<br />

soli<br />

soli mravlje<br />

kiseline,<br />

acetati,<br />

propionati<br />

Aminokiseline<br />

glicin,<br />

histidin,<br />

leucin,<br />

tirozin,<br />

fenilalanin i<br />

triptofan<br />

27

26.4.2013<br />

Ugljikohidrati predstavljaju vrlo<br />

važnu skupinu prirodnih organskih<br />

spojeva<br />

Nalaze se u svim dijelovima stanica<br />

živih organizama kao strukturni i<br />

funkcionalni dijelovi<br />

Izolacija, pročišćavanje i prerada<br />

ugljikohidrata predstavljaju važnu<br />

industrijsku djelatnost, a osobito su<br />

važni za prehrambenu industriju<br />

Šećeri, koji se još<br />

nazivaju i saharidi,<br />

smatraju se tipičnim<br />

ugljikohidratima<br />

U širem smislu ovaj<br />

naziv obuhvaća tvari<br />

sastavljene od<br />

polihidroksialdehida i<br />

polihidroksiketona te<br />

njihovih derivata<br />

28

26.4.2013<br />

Izvor energije<br />

Utjecaj na teksturu i<br />

konzistenciju proizvoda<br />

Funkcija ugljikohidrata u<br />

prehrambenim proizvodima<br />

Utjecaj na stabilnost<br />

proizvoda<br />

Okus – funkcija sladila<br />

dl<br />

Ugljikohidratna sladila<br />

Monosaharidi Disaharidi Oligosaharidi<br />

<strong>Sladila</strong> na<br />

bazi škroba<br />

Šećerni<br />

alkoholi<br />

Nesaharozni<br />

ugljikohidrati<br />

– med<br />

Glukoza<br />

Saharoza<br />

Kupling šećer<br />

Glukozni sirup<br />

Sorbitol<br />

Fruktoza<br />

Laktoza<br />

Fruktooligosaharidi<br />

(neošećer)<br />

Fruktozni<br />

sirup<br />

Manitol<br />

Ksiloza<br />

Maltoza<br />

Maltozni sirup<br />

Ksilitol<br />

Tagatoza<br />

Palatinoza<br />

(Izomaltuloza)<br />

Maltodekstrini<br />

Maltitol<br />

Leukroza<br />

Laktitol<br />

Hidrogenirani<br />

sirupi<br />

29

26.4.2013<br />

Monosaharidi su ugljikohidrati koji se sastoje od tri do devet<br />

ugljikovih atoma<br />

Odlikuju se prisutnošću karbonilne skupine<br />

S obzirom na položaj ove skupine, monosaharidi se dijele na<br />

ALDOZE<br />

Karbonilna skupina na<br />

prvom C-atomu <br />

aldehidna skupina<br />

KETOZE<br />

Keto-skupina<br />

30

26.4.2013<br />

Povezivanjem dvaju ili više monosaharida kisikovim mostovima<br />

nastaju složeniji spojevi, odnosno oligomeri i polimeri:<br />

OLIGOSAHARIDI<br />

POLISAHARIDI<br />

2-10 monosaharidnih jedinica<br />

> 10 monosaharidnih<br />

jedinica<br />

S obzirom na konfiguraciju asimetričnog<br />

C-atoma s najvišim rednim brojem<br />

razlikujemo D-monosaharide i L-<br />

monosaharide<br />

Molekule koje na tom C-atomu imaju<br />

istu konfiguraciju kao D-gliceraldehid<br />

svrstavaju se u D-monosaharide<br />

Molekule monosaharida konfiguracijski<br />

srodne L-gliceraladehidu pripadaju u L-<br />

monosaharide<br />

31

26.4.2013<br />

GLUKOZA ( grožđani šećer)<br />

grč. glykys ‐ sladak<br />

Najčešći monosaharid te jedan od najčešćih organskih spojeva u prirodi<br />

Često gradi oligosaharide i polisaharide<br />

aldoza sa 6 C‐atoma aldoheksoza<br />

Javlja se u obliku dva stereoizomera ‐ enantiomera<br />

D‐glukoza – biološki<br />

aktivna<br />

L‐glukoza –zrcalno simetrična struktura –<br />

stanice ne mogu metabolizirati ovaj izomer<br />

Optički je aktivna i pokazuje svojstvo mutarotacije<br />

D- GLUKOZA (DEKSTROZA)<br />

Kristalizira u dva oblika<br />

α-D-glukoza monohidrat<br />

α-D-glukoza anhidrid<br />

(C 6 H 12 O 6 ×<br />

H 2 O)<br />

2 )<br />

92% suhe tvari<br />

C 6 H 12 O 6 -<br />

dehidrirani<br />

monohidrat<br />

99,5% suhe<br />

tvari<br />

Sitni igličasti<br />

kristalići<br />

talište: 83˚C<br />

Fini prah<br />

talište: 146˚C<br />

32

26.4.2013<br />

Pokazuje<br />

Relativna<br />

efekt<br />

slatkoća<br />

ć Prilikom<br />

hlađenja<br />

otapanja 1 g<br />

0,65‐0,75<br />

glukoze<br />

monohidrata<br />

troši se 25,2<br />

kcal iz okoline<br />

Anhidrid glukoze<br />

pokazuje slabiji efekt<br />

hlađenja od monohidrata<br />

Dobro se otapa u vodi (na nižim temperaturama slabije od<br />

saharoze, na temperaturama iznad 60˚C je topljivija od<br />

saharoze)<br />

Sprječava kristalizaciju saharoze<br />

Spada u skupinu reducirajućih šećera (slobodna karbonilna<br />

skupina reducira Fehlingov i Tollensov reagens)<br />

Karbonilna skupina glukoze i amino skupina proteina →<br />

produkti neenzimskog posmeđivanja (Maillard‐ove reakcije)<br />

33

26.4.2013<br />

IZVOR :<br />

• slobodna glukoza –voće, med<br />

• sastavni dio saharoze, maltoze, laktoze, škroba<br />

UPORABA:<br />

•zamjena za saharozu (najčešće monohidrat)<br />

• anhidrid glukoze ‐ u proizvodnji čokolade, posebno u<br />

ljetnim mjesecima jer povećava viskoznost čokolade i<br />

sprječava njeno lijepljenje i omekšavanje<br />

• fondan (efekt hlađenja), komprimati<br />

DOBIVANJE:<br />

•iz kukuruznog škroba<br />

L‐GLUKOZA i ostali lijevi šećeri<br />

Sredinom 80‐ih godina 20. st. Gilbert Levin i njegovi suradnici nastojali<br />

su razviti aternativna ti ugljikohidratna sladila ldil kao zamjenu za saharozu<br />

Takva sladila pored okusa odlikuje sličnost i sa ostalim fizikalno‐kemijskim<br />

svojstvima saharoze<br />

volumen<br />

utjecaj na teksturu i konzistenciju<br />

Tijekom istraživanja javila se ideja da enantiomerne strukture mogu<br />

pokazivati rezistenciju prema probavnim enzimima<br />

Posljedica ‐ izostanak energetske vrijednosti tih šećera<br />

34

26.4.2013<br />

Kada je spomenuti istraživački tim otkrio<br />

svojstvo slatkoće lijevih enantiomera poznatih<br />

šećera, ti su spojevi primijenjeni u nizu<br />

eksperimentalnih proizvoda<br />

Takvi proizvodi većinom su ocijenjeni kao<br />

poželjni, a osobito povoljna svojstva uočena<br />

su kod L‐glukoze<br />

Ispitivani L‐šećeri<br />

Kontrolni uzorci<br />

L‐glukoza L‐guloza L‐fruktoza<br />

saharoza<br />

celuloza<br />

Ugljikohidrati<br />

Ukupna energija<br />

(kalorimetrijski)<br />

(kJ/g)<br />

Energetska<br />

vrijednost u<br />

organizmu<br />

(kJ/g)<br />

Iskoristivost<br />

(%)<br />

Saharoza 16,5 16,3 0,99<br />

Celuloza 17,3 0,1 0,01<br />

L‐guloza 15,7 10,1 0,64<br />

L‐fruktoza 15,7 6,2 0,40<br />

L‐glukoza 16,0 ‐0,8 ‐0,04<br />

D‐tagatoza 15,6 ‐ 0,5 ‐0,03<br />

35

26.4.2013<br />

L‐Glukoza je najprikladnije sladilo iz skupine lijevih šećera:<br />

Prednosti<br />

Nedostaci<br />

Niska<br />

energetska<br />

iskoristivost<br />

u organizmu<br />

Čisti, sladak<br />

okus, sličan<br />

ostalim<br />

šećerima<br />

Niska<br />

relativna<br />

slatkoća ‐<br />

samo 0,6<br />

Pokusi na<br />

štakorima<br />

pokazuju<br />

blago<br />

laksativno<br />

djelovanje<br />

Najveći<br />

nedostatak –<br />

cijena<br />

proizvodnje<br />

Rješenje ‐<br />

dodatak<br />

intenzivnih<br />

sladila po<br />

potrebi<br />

Unatoč<br />

č<br />

tome,<br />

mogućnosti<br />

uporabe L‐<br />

glukoze i<br />

dalje su<br />

značajne<br />

FRUKTOZA (levuloza, voćni šećer)<br />

Ketoza sa šest C atoma ketoheksoza odnosno<br />

hk heksuloza<br />

Često gradi oligosaharide i polisaharide<br />

Kristalizira kao fini, bijeli higroskopni prah<br />

Optički je aktivna i pokazuje svojstvo<br />

mutarotacije<br />

36

26.4.2013<br />

Relativna slatkoća iznosi 1,3 ‐ 1,5<br />

U smjesi sa 55% glukoze ima slatkoću ekvivalentnu saharozi<br />

Kristalni oblik se tali na 102‐104˚C<br />

Nestabilna je na povišenoj temperaturi, degradacija počinje<br />

već na 70˚C pri čemu nastaje hidroksimetilfurfural<br />

Dobro je topljiva<br />

u vodi (bolje od<br />

glukoze i<br />

saharoze)<br />

Reducirajući<br />

šećer<br />

Karbonilna<br />

skupina sudjeluje<br />

u Maillard‐ovim<br />

reakcijama<br />

Zbog svoje<br />

higroskopnosti ne<br />

upotrebljava se<br />

čista već kao<br />

sastavni dio<br />

sirovina (med,<br />

invert)<br />

37

26.4.2013<br />

IZVOR :<br />

• slobodna fruktoza –voće, med, invert<br />

• sastavni dio saharoze i fruktooligosaharida<br />

UPOTREBA:<br />

•zamjena za saharozu u proizvodima za dijabetičare<br />

• marcipan, gume za žvakanje, proizvodi od žitarica,<br />

čokolada, komprimati<br />

DOBIVANJE:<br />

•Iz inverta (ekvimolarna smjese glukoze i fruktoze dobivena<br />

hidrolizom saharoze)<br />

KSILOZA (šećer)<br />

Aldoza sa pet C atoma –aldopentoza<br />

(C 5 H 10 O 5 )<br />

Izomer riboze<br />

Nalazi se u biljkama u obliku ksilana<br />

Dobiva se procesima fermentacije ili<br />

hidrolize prirodnih tvari bogatih<br />

ugljikohidratima (npr. drvna vlakna)<br />

38

26.4.2013<br />

Kristalizira u obliku bijelog<br />

praha<br />

Reducirajući šećer<br />

Nakon oralnog uzimanja<br />

nepotpuno se apsorbira u<br />

probavnom sustavu<br />

Koristi se u proizvodima<br />

za dijabetičare<br />

Redukcijom ksiloze katalitičkom hidrogenacijom<br />

proizvodi se poliol l ksilitol, l kjitk koji također đ služi žikao<br />

zamjena za saharozu<br />

Hidroliza lignoceluloznih materijala bogatih<br />

ksilanom<br />

Katalitička<br />

hidrogenacija D‐ksiloze<br />

Mikrobiološka<br />

konverzija D‐ksiloze<br />

39

26.4.2013<br />

TAGATOZA<br />

Monosaharidno sladilo nešto niže slatkoće od saharoze<br />

Pripisuju mu se povoljni zdravstveni učinci te se koristi za<br />

proizvodnju funkcionalnih prehrambenih proizvoda<br />

Energetska<br />

vrijednost<br />

tagatoze iznosi<br />

1,5 kcal/g<br />

Posjeduje nizak<br />

glikemijski<br />

indeks<br />

Svojstva<br />

poželjna za<br />

proizvodnju<br />

funkcionalnih<br />

proizvoda<br />

Pokazuje<br />

prebiotička<br />

svojstva<br />

40

26.4.2013<br />

Osim povoljnih zdravstvenih učinaka, tagatoza posjeduje i<br />

poželjna žlj th tehnološka lšk svojstva jt<br />

Djeluje kao<br />

pojačivač okusa<br />

Utječe i na<br />

nastajanje okusa<br />

karakterističnog za<br />

pojedine<br />

proizvode<br />

Posebno je<br />

prikladna za<br />

uporabu u<br />

konditorskim<br />

proizvodima i<br />

pićima<br />

Tagatoza je ketoheksoza molekulske formule C 6 H 12 O 6 te je u<br />

istom odnosu sa galaktozom kao i fruktoza s glukozom<br />

GLUKOZA FRUKTOZA GALAKTOZA TAGATOZA<br />

41

26.4.2013<br />

Zastupljenost tagatoze u pojedinim namirnicama<br />

Namirnica<br />

Udjel tagatoze (mg/kg)<br />

Jabuke 3500<br />

Ananas 1800<br />

Naranče 1500<br />

Koncentrat brusnice 800<br />

Grožđice 700<br />

Datulje 700<br />

Pšenica (cjelovito zrno) 100<br />

Bijeli grah (suhi) 100<br />

Sterilizirano kravlje mlijeko 2000‐3000<br />

Kravlje mlijeko u prahu 800<br />

Kravlje mlijeko –UHT postupak 5<br />

Roquefort sir 20<br />

Feta sir 17<br />

Parmezan 10<br />

FIZIKALNO-KEMIJSKA SVOJSTVA TAGATOZE:<br />

Čista tagatoza je bijeli kristalni prah, sličan saharozi<br />

Tali se u temperaturnom intervalu od 133 – 137°C<br />

Stabilna je u širokom rasponu pH‐vriijednosti<br />

Dobro je topljiva u vodi<br />

Topljivost pri 20°C = 58 g u 100 g vode<br />

U vodenim otopinama pokazuje manju viskoznost od<br />

saharoze pri istoj koncentraciji i temperaturi<br />

42

26.4.2013<br />

Usporedba topljivosti tagatoze i najčešće<br />

korištenih monosaharida i disaharida<br />

Tagatoza<br />

Fruktoza<br />

Glukoza<br />

Saharoza<br />

Laktoza<br />

Galaktoza<br />

Tagatoza pokazuje manju higroskopnost od<br />

velikog broja ugljikohidratnih sladila<br />

Tagatoza<br />

Saharoza<br />

Fruktoza<br />

Sorbitol<br />

Eritritol<br />

43

26.4.2013<br />

Tagatoza je reducirajući šećer i odlikuje ju visoka<br />

reaktivnost, zbog čega vrlo lako stupa u Maillard‐ove<br />

reakcije<br />

Reaktivnost tagatoze promatrana je u modelnim<br />

sustavima kako bi se usporedio kinetički mehanizam<br />

ovog monosaharida sa ostalim reaktivnim sladilima<br />

Rezultati istraživanja zabilježili bl žl su potpuno drugačiji<br />

č<br />

profil okusa nego kod ostalih sladila<br />

Reaktivnost tagatoze u Maillard‐ovim<br />

reakcijama može se upotrijebiti za proizvodnju<br />

prehrambenih proizvoda specifičnog okusa na<br />

karamel ili slad<br />

To svojstvo nalazi primjenu u konditorskoj<br />

industriji te pri proizvodnji različitih proizvoda<br />

od žitarica<br />

Zbog visoke reaktivnosti tagatoza nije<br />

prikladna za proizvodnju pekarskih i brašnastokonditorskih<br />

proizvoda, koji se obrađuju pri<br />

visokim temperaturama, a sadrže relativno<br />

nizak udjel vode<br />

Posljedica – Maillard‐ove reakcije je teško<br />

kontrolirati u takvim uvjetima te može doći do<br />

nastajanja spojeva koji su nosioci gorkog okusa<br />

44

26.4.2013<br />

Laktoza<br />

Enzimska<br />

hidroliza<br />

Izomerizacija<br />

Pročišćavanje i<br />

kristalizacija<br />

laktaza<br />

D‐glukoza<br />

D‐galaktoza<br />

Kristalna<br />

tagatoza<br />

Glukozni sirup<br />

D‐tagatoza<br />

45

26.4.2013<br />

SAHAROZA<br />

Nereducirajući disaharid građen od fruktoze i glukoze, vezane<br />

12glikozidnom 1,2 vezom, kemijske formule C 12 H 22 O 11<br />

Bijeli kristalni prah<br />

Optički je aktivna<br />

Temperatura taljenja: 160‐185˚C (uz razgradnju)<br />

Saharoza je najčešće korišteni zaslađivač, popularniji od<br />

svih ostalih prirodnih i umjetnih tvari sličnog okusa<br />

Cijenjen je zbog čistog slatkog okusa, bez neugodnog<br />

priokusa ili naknadnog okusa te predstavlja standard s<br />

kojim se uspoređuju svi ostali zaslađivači<br />

Osim poželjnog okusa, koristi se i za poboljšanje teksture,<br />

stabilnosti i održivosti namirnice<br />

46

26.4.2013<br />

Šećerna repa<br />

(Beta vulgaris<br />

var. saccharifera)<br />

Šećerna trska<br />

(Saccharum<br />

officinarum)<br />

Šećerni javor<br />

(Acer saccharum)<br />

Šećerna palma<br />

(Borassus spp.)<br />

SIROVINE U PROIZVODNJI ŠEĆERA<br />

Dobro je topljiva u<br />

vodi, a njena topljivost<br />

raste povećanjem<br />

temperature otopine<br />

Topljivost u vodi Topljivost saharoze =<br />

masa saharoze (g)<br />

otopljene u 100 g vode<br />

Fizikalno‐ kemijska<br />

svojstva saharoze<br />

Koncentracija otopine<br />

saharoze = izražava se u<br />

% ili ˚Bx<br />

Kristalizacija<br />

Sh Saharoza dobro<br />

kristalizira iz zasićene<br />

otopine<br />

Ovisno o porastu<br />

koeficijenta<br />

zasićenja, povećava se<br />

brzina kristalizacije<br />

47

26.4.2013<br />

HIDROLIZA SAHAROZE<br />

U kiselom mediju saharoza se razlaže na glukozu i fruktozu<br />

Produkti hidrolize su optički aktivni → zakreću ravninu<br />

polariziranog svjetla u suprotnu stranu od saharoze<br />

(inverzija)<br />

Dobivena ekvimolarna smjesa glukoze i fruktoze naziva se<br />

invertni šećer<br />

Brzina inverzije saharoze<br />

proporcionalna je porastu<br />

temperature, koncentraciji<br />

i vrsti kiseline:<br />

Inverzija pomoću enzima<br />

je dugotrajna reakcija,<br />

odvija se na temperaturi<br />

bližoj temperaturi okoline<br />

Vinska kiselina<br />

Limunska kiselina<br />

Mliječna č kiselina<br />

Uporaba u<br />

konditorskim<br />

masama u svrhu<br />

održavanja svježine<br />

proizvoda<br />

Kloridna kiselina<br />

48

26.4.2013<br />

INVERTNI ŠEĆER<br />

UPORABA<br />

Viskozna, higroskopna<br />

tvar svijetložute boje sa<br />

75‐80 % suhe tvar<br />

Relativna slatkoća = 0,9‐<br />

1,2<br />

Bombonske mase<br />

Punjenja u konditorskoj<br />

industriji (smanjuje brzinu<br />

kristalizacije saharoze te<br />

utječe na mekoću proizvoda)<br />

Keksi i srodni proizvodi<br />

(doprinosi svježini i boji)<br />

Proizvodi dobiveni termičkim<br />

razlaganjem saharoze:<br />

Karamel<br />

Kuler<br />

Karakterizira ih specifična boja i okus<br />

49

26.4.2013<br />

KARAMEL<br />

Dobiva se taljenjem<br />

šećera u kristalu na<br />

temperaturi 160˚C<br />

Početna faza<br />

karamelizacije šećera<br />

odvija se i na nižim<br />

temperaturama<br />

Proporcionalno s<br />

povišenjem<br />

temperature nastaje<br />

sve više produkata<br />

razgradnje saharoze<br />

Osnovni<br />

produkti karamelizacije<br />

saharoze su karamelan,<br />

karamelen i karamelin,<br />

a istovremeno nastaju i<br />

derivati furfurola<br />

IZRADA<br />

•Direktno zagrijavanje<br />

posude sa šećerom<br />

uz miješanje<br />

j<br />

• Otopljena masa lijeva<br />

se u kalupe i hladi.<br />

Ohlađeni karamel<br />

drobi se i usitnjava<br />

KULER<br />

Dobiva se zagrijavanjem<br />

koncentrirane otopine<br />

šećera (saharoza,<br />

glukoza i dr.) uz dodatak<br />

amonijevog<br />

bikarbonata<br />

Gusta tamnosmeđa<br />

tekućina slatkog do<br />

slabo gorkog okusa.<br />

Topiv u vodi i<br />

visokopostotnoj otopini<br />

alkohola<br />

Sastoji se od niza<br />

produkata<br />

karamelizacije i<br />

produkata Maillardovih<br />

reakcija<br />

Proizvodnja je<br />

namjenska ovisno o pH<br />

vrijednosti sredine i<br />

izoelektričnoj točki<br />

proizvoda u koji se<br />

dodaje<br />

UPORABA ‐ bojanje<br />

alkoholnih i<br />

bezalkoholnih pića,<br />

piva, vina, konditorskih<br />

masa<br />

50

26.4.2013<br />

LAKTOZA (mliječni šećer)<br />

Disaharid građen od galaktoze i glukoze, kemijske formule<br />

C 12 H 22 O 11<br />

Bijeli kristalni prah<br />

Optički je aktivna<br />

Odlikuje ju vrlo slaba topljivost u vodi<br />

Relativna<br />

slatkoća = 0,3‐<br />

0,4<br />

Reakcije s<br />

kazeinom →<br />

aromatični<br />

spojevi<br />

Primjena:<br />

mliječne<br />

karamele<br />

DOBIVANJE ‐ iz<br />

sirutke<br />

51

26.4.2013<br />

MALTOZA<br />

Disaharid građen od dvije jedinice glukoze<br />

Bijeli kristalni prah<br />

Optički je aktivna<br />

Temperatura taljenja: 102‐ 103˚C (uz razgradnju)<br />

Ubraja se u reducirajuće šećere<br />

Relativna slatkoća iznosi 0,4<br />

Manje je higroskopna od glukoze<br />

•ovo svojstvo dolazi do izražaja u proizvodnji<br />

škrobnog sirupa za bombonske proizvode<br />

Bolje topljiva od laktoze<br />

•do 90˚C otapa se kao laktoza<br />

•iznad 90˚C bolje topljiva od laktoze<br />

52

26.4.2013<br />

Ne koristi se čista<br />

već kao<br />

komponenta<br />

škrobnog sirupa<br />

(bombonski<br />

proizvodi)<br />

Sastavni je dio<br />

sladnog sirupa i<br />

sladnog brašna<br />

(proizvodnja<br />

keksa i srodnih<br />

proizvoda)<br />

Utječe na boju i<br />

aromu<br />

konditorskih<br />

proizvoda<br />

DOBIVANJE ‐<br />

enzimska<br />

razgradnja<br />

škroba<br />

SLADNI EKSTRAKT<br />

(MALTOZNI SIRUP)<br />

SASTAV<br />

80 % suhe tvari<br />

Tamnosmeđa viskozna<br />

tvar karakterističnog<br />

mirisa i okusa po sladu<br />

55 % maltoze<br />

12 % dekstrina<br />

1‐1,5 % mineralnih tvari<br />

53

26.4.2013<br />

DOBIVANJE<br />

Preradom slada<br />

(namakanjem u toploj<br />

vodi, filtracijom i<br />

ugušćivanjem<br />

UPORABA<br />

aromatiziranje bombona i punjenja<br />

izrada tvrdog keksa i krekera<br />

dodatak za korekciju kvalitete<br />

brašna<br />

IZOMALTULOZA (Palatinoza)<br />

Reducirajući disaharid građen od fruktozne i glukozne jedinice<br />

vezane 1,6 glikozidnom vezom<br />

Prirodno zastupljena u medu i ekstraktu šećerne trske<br />

Prvi put opisana 1957. g.<br />

Japan: komercijalna uporaba od 1985. g.<br />

Jogurt<br />

Konditorski proizvodi<br />

54

26.4.2013<br />

Proizvodnja: enzimska pregradnja saharoze<br />

saharoza‐glukozilmutaza<br />

Protaminobacter Rubrum<br />

Tijekom enzimske pregradnje 1,2 glikozidna veza između glukoze i<br />

fruktoze prelazi u 1,6 glikozidnu vezu<br />

Sirova izomaltuloza se zatim proćišćava i kristalizira kao monohidrat<br />

Demineralizacija Kristalizacija Ispiranje<br />

Razlog istraživanja: potreba za<br />

zamjenom saharoze (sva<br />

fizikalna svojstva saharoze ali uz<br />

manju slatkoću)<br />

Izomaltuloza je odabrana zbog<br />

svog kemijskog sastava –glukoza<br />

i fruktoza (najsličnija saharozi)<br />

Polukomercijalni postupak<br />

proizvodnje razvijen je<br />

tijekom 1970‐ih<br />

Relativna slatkoća izomaltuloze:<br />

0,40 –0,45<br />

Okus: čist, sladak okus<br />

karakterističan za šećere, bez<br />

priokusa i naknadnih okusa<br />

55

26.4.2013<br />

FIZIKALNO‐KEMIJSKA SVOJSTVA<br />

Glikozidna<br />

veza između<br />

glukoze i<br />

fruktoze puno<br />

je otpornija<br />

prema<br />

hidrolizi od<br />

glikozidne<br />

veze u<br />

saharozi<br />

U<br />

prehrambenim<br />

proizvodima<br />

niske pHvrijednosti<br />

izomaltuloza<br />

ne hidrolizira<br />

do inverta<br />

Reducirajući<br />

šećer, odlikuje<br />

ga visoka<br />

reaktivnost u<br />

smislu<br />

Maillard‐ovih<br />

reakcija<br />

Slabo topljiva<br />

u odnosu na<br />

saharozu<br />

•Izomaltuloza:<br />

29% w/v<br />

(20°C)<br />

• Saharoza: 67%<br />

w/v (20°C)<br />

Niska<br />

higroskopnost<br />

Nutritivna svojstva<br />

Izomaltuloza se u probavnom sustavu razgrađuje pomoću<br />

enzima do glukoze i fruktoze te posjeduje jednaku energetsku<br />

vrijednost kao i saharoza (4 kcal/g)<br />

Razlika u metabolizmu izomaltuloze i saharoze – hidroliza<br />

izomaltuloze odvija se puno sporije<br />

Posljedica je niži glikemijski indeks i inzulinska reakcija, kako<br />

kod zdravih pojedinaca, tako i kod pacijenata oboljelih od<br />

dijabetesa tipa II (inzulin neovisni tip)<br />

56

26.4.2013<br />

Primjena<br />

Pića<br />

• Osvježavajući bezalkoholni napici<br />

•Energetski napici<br />

• Sportski i izotonični napici<br />

Žitarice i proizvodi na bazi žitarica<br />

• Keksi<br />

•Žitne pločice<br />

Konditorski proizvodi<br />

LEUKROZA<br />

Reducirajući disaharid građen od fruktozne i glukozne<br />

jedinice vezane 1,5 glikozidnom vezom<br />

Konstitucijski izomer saharoze<br />

Otkrivena 1952. g. kao nusprodukt fermentacije saharoze do<br />

dekstrana pomoću bakterije Leuconostoc mesenteroides<br />

Prema nekim autorima, nalazi se i u medu te peludu,<br />

vjerojatno zbog mikrobne aktivnosti<br />

57

26.4.2013<br />

1986. g. patentiran postupak proizvodnje leukroze pomoću<br />

izoliranog enzima, a ne mikrobne kulture (do tada bio uobičajeni<br />

postupak)<br />

Time leukroza postaje dostupna u većim količinama (pilotpostrojenja<br />

do 1 t) te su time omogućena daljnja istraživanja<br />

kemijskih, fizikalnih i toksikoloških svojstava<br />

Tako proizvedena leukroza kristalizira kao monohidrat<br />

Talište: 156 – 158°C<br />

Znatno je otpornija prema<br />

hidrolizi nego saharoza<br />

Fizikalno‐kemijska<br />

svojstva<br />

Relativna slatkoća: 0,5<br />

Topljivost u vodi pri sobnoj<br />

temperaturi: ≈ 60% i raste<br />

porastom temperature do<br />

više od 80% pri 70°C<br />

58

26.4.2013<br />

Nutritivna svojstva<br />

Istraživanja leukroze na ljudskim dobrovoljcima pokazala su da ne<br />

dolazi do cijepanja 1,5 glikozidne veze, te se stoga ovaj disaharid<br />

smatra nekariogenim<br />

In vitro istraživanja pokazala su i blagi antikariogeni učinak<br />

U tankom crijevu dolazi do enzimske hidrolize leukroze na<br />

glukozu i fruktozu<br />

Zbog te činjenice, leukroza ne uzrokuje napuhnutost i dijareju<br />

Zbog oslobađanja glukoze, nije pogodna za dijabetičare<br />

Nisu zabilježeni toksični učinci konzumacije leukroze<br />

59

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!