SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKA

SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKA 

Metoject, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 10 mg/mL 

Pakovanje: napunjen injekcioni špric, 1x1mL 

Metoject, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 15mg/1,5mL 

Pakovanje: napunjen injekcioni špric, 1x1,5 mL 

Metoject, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 20mg/2mL 

Pakovanje: napunjen injekcioni špric, 1x2mL 

Metoject, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 25mg/2,5mL 

Pakovanje: napunjen injekcioni špric, 1x2,5mL 

Proizvođač: 

Medac Gesellschaft für klinische Spezialpräparate mbH 

Adresa: 

Theaterstraße 6, D-22880 Wedel, Nemačka 

Podnosilac zahteva: 

QUATALIA d.o.o 

Adresa: 

Reljina 4/3, 11 000 Beograd, Srbija 

Broj rešenja: 515-01-6312-12-001 od 24.04.2013. za lek Metoject, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu,1x (10mg/mL) 

Broj rešenja: 515-01-6313-12-001 od 24.04.2013. za lek Metoject, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu,1x(15mg/1,5mL) 

Broj rešenja: 515-01-6314-12-001 od 24.04.2013. za lek Metoject, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu,1x (20mg/2mL) 


1 od 14

1. IME LEKA, INTERNACIONALNO NEZAŠTIĆENO IME LEKA (INN) 

Metoject; 10 mg/1 mL, 15mg/1,5 mL; 20 mg/2 mL; 25 mg/2,5 mL; 

rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu 

INN: 

metotreksat 

2. KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI SASTAV 

1 mL rastvora sadrži 10 mg metotreksata u obliku metotreksat-dinatrijuma 

1 napunjen injekcioni špric od 1 mL sadrži 10 mg metotreksata u obliku metotreksat-dinatrijuma. 

1 napunjen injekcioni špric od 1,5 mL sadrži 15 mg metotreksata u obliku metotreksat-dinatrijuma 

1 napunjen injekcioni špric od 2 mL sadrži 20 mg metotreksata u obliku metotreksat-dinatrijuma 

1 napunjen injekcioni špric od 2,5 mL sadrži 25 mg metotreksata u obliku metotreksat-dinatrijuma 

Za spisak pomoćnih supstanci videti odeljak 6.1. 

3. FARMACEUTSKI OBLIK 

Rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu. 

Bistar rastvor, žute boje, bez vidljivih mehaničkih onečišćenja. 

4. KLINIČKI PODACI 

4.1. Terapijske indikacije 

Metotreksat je indikovan za terapiju: 

- aktivnog reumatoidnog artritisa kod odraslih pacijenata, 

- poliartikularnog oblika aktivnog juvenilnog idiopatskog artritisa, kada je neadekvatan odgovor na 

nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID), 

- teške i generalizovane psoriasis vulgaris, naročito plak-tipa i psorijaznog artritisa kod odraslih pacijenata 

koji ne reaguju na konvencionalnu terapiju. 

4.2. Doziranje i način primene 

Metotreksat treba da propisuju samo lekari, koji su upoznati sa raznim karakteristikama leka i njegovim 

mehanizmom dejstva. Terapija metotreksatom treba da počne pod nadzorom lekara, a zatim može da se nastavi 

samostalnom primenom od strane pacijenta. Pacijent mora da bude obučen kako ispravno da primeni supkutanu 

injekciju metotreksata. Prvu injekciju metotreksata treba primeniti pod direktnim medicinskim nadzorom. 

Samostalnu primenu treba da obavljaju samo pacijenti koji su dobro motivisani, adekvatno obučeni i imaju 

pristup stručnim savetima. Metotreksat se injektuje isključivo jednom nedeljno. 

Doziranje kod odraslih pacijenata sa reumatoidnim artritisom: 





2 od 14

Preporučena početna doza je 7,5 mg metotreksata jednom nedeljno, primenjena supkutano, intramuskularno ili 

intravenski. U zavisnosti od individualne aktivnosti oboljenja i podnošljivosti od strane pacijenta, početna doza 

se može postepeno povećavati za 2,5 mg nedeljno. Ne treba prekoračiti nedeljnu dozu od 25 mg. Odgovor na 

tretman se može očekivati posle približno 4-8 nedelja. Nakon postizanja željenih terapijskih rezultata, dozu treba 

postepeno smanjivati do najmanje moguće efikasne doze održavanja. 

Doziranje kod bolesnika sa psoriasis vulgaris i psorijatičnim artritisom: 

Preporučuje se primena test-doze od 5-10 mg parenteralno, jednu nedelju pre terapije, kako bi se otkrila 

neželjena idiosinkratska reakcija. Preporučena početna doza metotreksata je 7,5 mg jednom nedeljno, 

primenjena supkutano, intramuskularno ili intravenski. Dozu treba postepeno povećavati, ali ona, po pravilu, ne 

treba da prevazilazi nedeljnu dozu od 25 mg metotreksata. Odgovor na tretman načelno treba očekivati posle 2-6 

nedelja. Po postizanju željenog terapijskog rezultata, dozu treba postepeno smanjivati do najmanje moguće 

efikasne doze održavanja. 

Pacijenti sa oštećenjem bubrega: 

Metotreksat treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa poremećenom funkcijom bubrega. Dozu treba 

prilagoditi na sledeći način: 

Klirens kreatinina (mL/min) 

> 50 100 % 

20-50 50 % 

5 mg/dl (85,5 µmol/l), metotreksat je kontraindikovan. 

Primena kod starijih pacijenata: 

Kod starijih pacijenata treba razmotriti mogućnost smanjenja doze, zbog smanjene funkcije jetre i bubrega, kao i 

smanjenih rezervi folata koje se javljaju u starijoj starosnoj grupi. 

Doziranje kod dece ispod 16 godina sa juvenilnim idiopatskim poliartritisom: 

Preporučena doza je 10 mg/m 2 telesne površine (BSA) nedeljno. U slučaju nedovoljne efikasnosti, doza se može 

povećati do 20 mg/m 2 BSA nedeljno. Usled nedostatka podataka o intravenskoj primeni kod dece sa juvenilnim 

idiopatskim artritisom, primena metotreksata je ograničena na intramuskularnu i supkutanu injekciju. 

Ne preporučuje se upotreba metotreksata kod dece uzrasta ispod 3 godine, jer nema dovoljno podataka o 

efikasnosti i bezbednosti primene leka u ovoj populaciji (videti odeljak 4.4). 

Trajanje i način primene: 

Metotreksat se može primeniti intramuskularnim, intravenskim ili supkutanim putem. 

O ukupnoj dužini trajanja terapije odlučuje lekar. 





3 od 14

Napomena: 

Ukoliko se sa oralne primene prelazi na parenteralnu, može biti neophodno smanjenje doze, usled promenljive 

bioraspoloživosti metotreksata nakon oralne primene. 

Shodno važećim smernicama, može se uzeti u razmatranje nadoknađivanje folne kiseline. 

4.3. Kontraindikacije 

Metotreksat je kontraindikovan u slučaju: 

- preosetljivosti na metotreksat ili bilo koji od ekscipijenasa, 

- insuficijencije jetre (vidi tačku 4.2), 

- alkoholizma, 

- teške insuficijencije bubrega (klirens kreatinina manji od 20 mL/min (vidi tačke 4.2 i 4.4), 

- postojećih krvnih diskrazija, kao što su hipoplazija koštane srži, leukopenija, trombocitopenija ili značajna 

anemija, 

- ozbiljne, akutne ili hronične infekcije, kao što su tuberkuloza, HIV ili ostali sindromi imunodeficijencije, 

- ulceracije u usnoj duplji i poznata aktivna gastrointestinalna ulkusna bolest, 

- trudnoće, dojenja (vidi tačku 4.6), 

- istovremene vakcinacije živim vakcinama 

4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka 

Pacijentima treba jasno objasniti da terapiju treba primenjivati jednom nedeljno, a ne svakog dana. 

Pacijente na terapiji metotreksatom treba adekvatno kontrolisati, kako bi se znaci mogućih toksičnih efekata ili 

neželjena dejstva otkrili i procenili sa minimalnim odlaganjima. Stoga terapija metotreksatom treba da bude 

započeta pod nadzorom lekara, čije znanje i iskustvo uključuje terapiju antimetabolitima. Zbog mogućnosti 

teških ili čak fatalnih toksičnih reakcija, lekar bi trebalo da detaljno informiše pacijenta o mogućim rizicima i 

preporučenim merama bezbednosti. 

Ne preporučuje se upotreba metotreksata kod dece uzrasta ispod 3 godine, jer nema dovoljno podataka o 

efikasnosti i bezbednosti primene leka u ovoj populaciji (videti tačku 4.2) 

Preporučeni pregledi i mere bezbednosti: 

Pre početka ili nastavka terapije metotreksatom posle perioda mirovanja: 

Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom i brojem trombocita, enzimi jetre, bilirubin, serumski 

albumin, rendgenski pregled grudnog koša i testovi bubrežne funkcije. Ako je klinički indikovano, isključiti 

tuberkulozu i hepatitis. 

Za vreme terapije (najmanje jednom mesečno za vreme prvih šest meseci i potom svaka tri meseca): 

Trebalo bi razmotriti mogućnost povećanja učestalosti nadzora pri povećanju doze. 

1. Pregled usta i grla zbog promena na sluzokoži. 

2. Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom i brojem trombocita. Supresija hematopoeze izazvana 

metotreksatom može nastati naglo i pri prividno bezbednom doziranju. Bilo kakvo značajno smanjenje broja 

leukocita ili trombocita zahteva momentalno obustavljanje leka i primenu odgovarajuće suportivne terapije. 





4 od 14

Pacijente treba savetovati da prijave sve znake i simptome koji ukazuju na postojanje infekcije. Kod 

pacijenata koji istovremeno uzimaju hematotoksične lekove (npr. leflunomid) treba pojačano kontrolisati 

krvnu sliku i trombocite. 

3. Testovi funkcije jetre: Posebnu pažnju treba obratiti na pojavu hepatotoksičnosti. Sa tretmanom ne bi trebalo 

započinjati ili ga treba obustaviti ako već postoji ili se tokom terapije javi bilo kakva abnormalnost 

funkcionalnih testova jetre ili nalaza biopsije jetre. Takve abnormalnosti treba vratiti na normalu unutar dve 

nedelje, posle čega se može nastaviti sa tretmanom, u zavisnosti od procene lekara. Nema dokaza koji 

podržavaju biopsiju jetre u praćenju hepatotoksičnosti u reumatološkim indikacijama. 

Kod pacijenata sa psorijazom sporna je potreba za biopsijom jetre pre i za vreme terapije. Dalja istraživanja 

su potrebna da bi se utvrdilo da li hemijski testovi jetre ili propeptid kolagena tipa III mogu da detektuju 

hepatotoksičnost u dovoljnoj meri. Procena treba da se obavi od slučaja do slučaja i treba da napravi razliku 

između pacijenata bez faktora rizika i pacijenata sa faktorima rizika, kao što je prethodno preterano 

konzumiranje alkohola, trajno povišenje enzima jetre, prethodno oboljenje jetre, porodična anamneza 

urođene bolesti jetre, dijabetes melitus, gojaznost, prethodna značajna ekspozicija hepatotoksičnim 

lekovima i hemikalijama, i produžena terapija metotreksatom ili kumulativne doze od 1,5 g i više. 

Proveriti enzime jetre u serumu: Privremeno povećanje transaminaza do 2-3 puta iznad gornje granice 

normalnih nivoa aktivnosti prisutno je kod pacijenata sa učestalošću od 13-20 %. U slučaju trajnog 

povećanja enzima jetre, treba razmotriti mogućnost smanjenja doze ili prekida terapije. 

Zbog potencijalne toksičnosti za jetru, za vreme terapije metotreksatom ne treba primenjivati druge 

hepatotoksične lekove, osim ako je to jasno neophodno, a upotrebu alkohola treba izbegavati, ili značajno 

smanjiti (vidi tačku 4.5). Intenzivnije praćenje enzima jetre treba preduzimati kod pacijenata koji 

istovremeno primaju druge hepatotoksične lekove (npr. leflunomid). Isto bi trebalo imati na umu kod 

istovremene primene hematotoksičnih lekova (npr. leflunomid). 

4. Bubrežnu funkciju treba kontrolisati testovima bubrežne funkcije i analizom urina (videti tačke 4.2 i 4.3). 

Obzirom da se metotreksat eliminiše uglavnom preko bubrega, u slučaju bubrežne insuficijencije, treba 

očekivati povišene serumske koncentracije, koje mogu da imaju za rezultat teška neželjena dejstva. 

U slučajevima kada bubrežna funkcija može biti kompromitovana (npr. kod starijih pacijenata), treba češće 

sprovoditi kontrole. To se naročito odnosi na situaciju kada se istovremeno primenjuju lekovi koji utiču na 

eliminaciju metotreksata, izazivaju oštećenje bubrega (npr. nesteroidni antiinflamatorni lekovi) ili koji 

potencijalno mogu dovesti do poremećaja produkcije krvnih ćelija. Dehidratacija takođe može pojačati 

toksičnost metotreksata. 

5. Provera respiratornog sistema: Neophodan je oprez u cilju otkrivanja simptoma poremećaja plućne funkcije 

i, ako je potrebno, funkcionalno testiranje pluća. Svaka afekcija pluća zahteva brzu dijagnostiku i prekid 

primene metotreksata. Plućni simptomi (naročito suvi, neproduktivni kašalj) ili nespecifični pneumonitis koji 

se javljuju za vreme terapije metotreksatom mogu biti indikativni za potencijalno opasne lezije i zahtevaju 

prekid tretmana i detaljna ispitivanja. Može se javiti akutni ili hronični intersticijalni pneumonitis, često 

udružen sa eozinofilijom, a prijavljeni su i smrtni slučajevi. Iako klinički varijabilan, tipični simptomi 

oboljenja pluća izazvanog metotreksatom su groznica, kašalj, dispneja, hipoksemija uz prisustvo infiltrata 

na rendgenskom snimku grudnog koša i stoga se mora isključiti infekcija. Ova lezija se može javiti pri svim 

dozama metotreksata. 





5 od 14

6. Metotreksat može, zbog svojih efekata na imuni sistem, poremetiti odgovor na vakcinaciju i uticati na 

rezultate imunoloških testova. Posebna pažnja je potrebna u prisustvu inaktivnih, hroničnih infekcija (npr. 

herpes zoster, tuberkuloza, hepatitis B ili C), zbog njihove moguće aktivacije. Ne treba vršiti istovremenu 

vakcinaciju živim vakcinama. 

Mogu se javiti maligni limfomi kod pacijenata koji primaju male doze metotreksata, i tada se terapija mora 

obustaviti. Izostanak znakova spontane regresije limfoma zahteva započinjanje citotoksične terapije. 

U retkim slučajevima prijavljena je akutna megaloblastna pancitopenija kod istovremene upotrebe sa 

antagonistima folata kao što je trimetoprim/sulfametoksazol. 

Dermatitis indukovan radijacijom i opekotine od sunca se mogu ponovno javiti u toku terapije metotreksatom 

(recall reakcije). Egzacerebracija psorijatičnih lezija se može javiti kod izlaganja UV-radijaciji i istovremene 

upotrebe metotreksata. 

Eliminacija metotreksata je smanjena kod pacijenata sa trećim prostorom distribucije (ascites, pleuralna efuzija). 

Kod takvih pacijenata neophodan je posebno pažljiv nadzor u pogledu toksičnosti, i potrebno je smanjiti dozu, 

ili, u nekim slučajevima, prekinuti primenu metotreksata. Pleuralne efuzije i ascitesi treba da se punktiraju pre 

početka terapije metotreksatom (videti tačku 5.2). 

Dijareja i ulcerozni stomatitis se mogu javiti kao toksični efekti i zahtevaju prekid terapije, u suprotnom može se 

javiti hemoragični enteritis i može nastupiti smrt usled intestinalne perforacije. 

Vitaminski preparati i ostali proizvodi koji sadrže folnu kiselinu, folinsku kiselinu ili njihove derivate mogu da 

smanje efikasnost metotreksata. 

U terapiji psorijaze, upotrebu metotreksata treba ograničiti za indikaciju teškog oblika psorijaze, koji ne reaguje 

adekvatno na ostale oblike terapije, ali samo kada se dijagnoza uspostavi pomoću biopsije i/ili konsultacije sa 

dermatologom. 

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, pa se smatra da je suštinski „bez natrijuma“. 

Mora se potvrditi odsustvo trudnoće pre započinjanja primene metotreksata. Metotreksat izaziva 

embriotoksičnost, abortus i oštećenje fetusa kod ljudi. Za vreme njegove primene, metotreksat utiče na 

spermatogenezu i oogenezu, što može imati za posledicu smanjenu plodnost. Izgleda da se ovi efekti povlače 

nakon prekida terapije. Za vreme tretmana i tokom najmanje šest meseci posle prekida terapije metotreksatom i 

kod muškaraca i kod žena treba primenjivati efikasne mere kontracepcije. Sa pacijentima u reproduktivnoj dobi 

treba prodiskutovati o mogućim rizicima uticaja na reprodukciju i na odgovarajući način posavetovati njihove 

partnere (vidi tačku 4.6). 

4.5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija 





6 od 14

Alkohol, hepatotoksični lekovi, hematotoksični lekovi 

Mogućnost da metotreksat izazove hepatotoksične efekte povećana je pri redovnom unosu alkohola i pri 

istovremenoj primeni hepatotoksičnih lekova (vidi 4.4). Pacijente koji istovremeno dobijaju druge 

hepatotoksične lekove (npr. leflunomid) treba posebno pažljivo nadzirati. Isto bi trebalo uzeti u obzir prilikom 

istovremene primene hematotoksičnih lekova (npr. leflunomid, azatioprin, retinoidi, sulfasalazin). Incidenca 

pancitopenije i hepatotoksičnosti može da se poveća kada se leflunomid kombinuje sa metotreksatom. 

Kombinovana terapija metotreksatom i retinoidima kao što su acitretin ili etretinat dovodi do povećanja rizika od 

hepatotoksičnosti. 

Oralni antibiotici 

Oralni antibiotici, kao što su tetraciklini, hloramfenikol i neapsorbujući antibiotici širokog spektra, mogu uticati 

na eneterohepatičnu cirkulaciju, tako što inhibišu crevnu floru ili suprimiraju bakterijski metabolizam. 

Antibiotici 

Antibiotici, kao što su penicilini, glikopeptidi, sulfonamidi, ciprofloksacin i cefalotin, mogu, u individualnim 

slučajevima, smanjiti bubrežni klirens metotreksata, tako da može da se javi povećana serumska koncentracija 

metotreksata sa istovremenom hematološkom i gastrointestinalnom toksičnošću. 

Lekovi sa visokim koeficijentom vezivanja za proteine plazme 

Metotreksat se vezuje za proteine plazme i drugi lekovi koji se vezuju za proteine plazme ga mogu iz te veze 

istisnuti, npr. salicilati, hipoglikemici, diuretici, sulfonamidi, difenilhidantoini, tetraciklini, hloramfenikol i paraaminobenzoinska 

kiselina i kiseli antiinflamatorni agensi, što može dovesti do povećane toksičnosti kada se 

primenjuju istovremeno. 

Probenecid, slabe organske kiseline, pirazoli i nesteroidni antiinflamatorni lekovi 

Probenecid, slabe organske kiseline, kao što su diuretici Henleove petlje i pirazoli (fenilbutazon) mogu smanjiti 

eliminaciju metotreksata, pri čemu povišene koncentracije u serumu mogu dovesti do povećane 

hematotoksičnosti. Postoji takođe mogućnost povećane toksičnosti kada se kombinuju male doze metotreksata i 

nesteroidnih antiinflamatornih lekova ili salicilata. 

Lekovi koji nepovoljno utiču na koštanu srž 

U slučaju primene lekova koji mogu imati neželjen uticaj na koštanu srž (npr. sulfonamidi, trimetoprimsulfametokszol, 

hloramfenikol, pirimetamin), treba obratiti pažnju na mogućnost poremećaja hematopoeze. 

Lekovi koji uzrokuju deficit folata 

Istovremena primena lekova koji dovode do deficita folata (npr. sulfonamidi, trimetoprim-sulfametoksazol) 

mogu da dovedu do povećane toksičnosti metotreksata. Naročita pažnja je stoga potrebna kod već prisutnog 

deficita folata. 

Lekovi koji sadrže folnu kiselinu ili folinsku kiselinu 

Vitaminski preparati i ostali proizvodi koji sadrže folnu kiselinu, folinsku kiselinu ili njihove derivate mogu da 

smanje efikasnost metotreksata. 

Drugi antireumatični lekovi 





7 od 14

Povećanje toksičnih efekata metotreksata ne bi, generalno, trebalo očekivati kada se Metoject istovremeno 

primeni sa drugim antireumaticima (npr. preparatima zlata, penicilaminom, hidroksihlorohinom, sulfasalazinom, 

azatioprinom, ciklosporinom). 

Sulfasalazin 

Iako kombinacija metotreksata i sulfasalazina može izazvati povećanje efikasnosti metotreksata, sa posledičnim 

porastom neželjenih dejstava koji nastaju usled inhibicije sinteze folne kiseline sulfasalazinom, takva neželjena 

dejstva su primećena u retkim pojedinačnim slučajevima u nekoliko kliničkih ispitivanja.. 

Merkaptopurin 

Metotreksat dovodi do povišenja nivoa koncentracije merkaptopurina u plazmi. Stoga kod kombinacije 

metotreksata i merkaptopurina može biti potrebno podešavanje doziranja. 

Inhibitori protonske pumpe 

Istovremena primena inhibitora protonske pumpe, kao što je omeprazol ili pantoprazol, može dovesti do 

interakcija: istovremena primena metotreksata i omeprazola dovodila je do odložene bubrežne eliminacije 

metotreksata. U kombinaciji sa pantoprazolom, u jednom slučaju je primećena inhibicija bubrežne eliminacije 

metabolita 7-hidroksimetotreksata, sa posledičnom mijalgijom i drhtavicom. 

Teofilin 

Metotreksat može da dovede do smanjenja klirensa teofilina; treba pratiti koncentracije teofilina kada se 

primenjuje zajedno sa metotreksatom. 

Napici koji sadrže kofein ili teofilin 

Za vreme terapije metotreksatom treba izbegavati prekomerno konzumiranje napitaka koji sadrže kofein ili 

teofilin (kafa, osvežavajući napici sa kofeinom, crni čaj). 

4.6. Primena u periodu trudnoće i dojenja 

Primena u periodu trudnoće 

Metotreksat je kontraindikovan za vreme trudnoće (vidi tačku 4.3). U studijama na životinjama pokazano je da je 

metotreksat toksičan za reprodukciju(vidi tačku 5.3). Pokazano je da je metotreksat teratogen za ljude; bilo je 

prijavljeno da izaziva smrt i/ili kongenitalne anomalije kod fetusa. Ekspozicija ograničenog broja trudnica (42) 

imala je za posledicu porast incidence (1:14) malformacija (kranijalnih, kardiovaskularnih i malformacija 

ekstremiteta). Ako se metotreksat obustavi pre začeća, prijavljivane su normalne trudnoće. Žene ne smeju 

zatrudneti tokom terapije metotreksatom. U slučaju da žena zatrudni za vreme terapije, treba potražiti medicinski 

savet u vezi sa rizikom od neželjenih dejstava metotreksata na plod. Stoga pacijenti u polno zreloj dobi (žene i 

muškarci) moraju koristiti efikasnu kontracepciju za vreme terapije metotreksatom i najmanje 6 meseci posle nje 

(vidi tačku 4.4). 

Kod žena u reproduktivnom periodu, pre početka terapije metotreksatom mora se isključiti mogućnost da postoji 

trudnoća korišćenjem određenih mera, npr. test trudnoće. 

Zbog genotoksičnosti metotreksata, sve žene koje žele da zatrudne se savetuju da konsultuju genetsko 

savetovalište, ako je moguće, pre početka terapije, a muškarcima se savetuje da potraže savet o mogućnosti 

prezervacije sperme pre početka terapije. 





8 od 14

Primena u periodu dojenja 

Metotreksat se izlučuje mlekom u koncentracijama koje predstavljaju rizik za odojče i stoga dojenje treba 

prekinuti pre i za vreme primene metotreksata. 

4.7. Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama 

Simptomi od strane centralnog nervnog sistema, kao što su umor i vrtoglavica, mogu se javiti tokom terapije. 

Metoject ima blag do umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i mašinama. 

4.8. Neželjena dejstva 

Najčešća neželjena dejstva su supresija hematopoeznog sistema i oštećenje gastrointestinalnog trakta. 

Sledeći termini su upotrebljeni da organizuju neželjena dejstva shodno njihovoj učestalosti: 

veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100, < 1/10), povremena (≥ 1/1000, < 1/100), retka (≥ 1/10000, < 1/1000) i 

veoma retka (< 1/10000). 

Gastrointestinalni poremećaji: 

Veoma česta: stomatitis, dispepsija, mučnina, gubitak apetita. 

Česta: oralne ulceracije, dijareja. 

Povremena: faringitis, enteritis, povraćanje. 

Retka: gastrointestinalne ulceracije. 

Veoma retka: hematemeza, hematoreja, toksični megakolon. 

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva: 

Česta: egzantem, eritem, pruritus. 

Povremena: fotosenzitivnost, gubitak kose, povećani broj reumatskih nodula, herpes zoster, vaskulitis, 

herpetiformne erupcije po koži, urtikarija. 

Retka: povećana pigmentacija, akne, ekhimoza. 

Veoma retka: Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza (Lyell-ov sindrom), povećana 

pigmentacija noktiju, akutna paronihija, furunkuloza, teleangiektazija. 

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene: 

Retka: alergijske reakcije, anafilaktični šok, alergijski vaskulitis, groznica, konjunktivitis, infekcija, sepsa, 

poremećaj zarastanja rana, hipogamaglobulinemija. 

Veoma retka: lokalno oštećenje (formiranje sterilnog apscesa, lipodistrofija) mesta primene kod intramuskularne 

ili subkutane primene. 

Poremećaji metabolizma i ishrane: 

Povremena: Precipitacija dijabetes melitusa. 

Poremećaji nervnog sistema: 

Česta: glavobolja, umor, pospanost. 





9 od 14

Povremena: vrtoglavica, konfuzija, depresija. 

Veoma retka: poremećaj vida, bol, mišićna astenija ili parestezija u ekstremitetima, promene čula ukusa (metalni 

ukus), konvulzije, meningizam, paraliza. 

Poremećaji na nivou oka: 

Retko: vizuelni poremećaji. 

Veoma retko: retinopatija. 

Hepatobilijarni poremećaji (videti tačku 4.4): 

Veoma česta: povišene transaminaze. 

Povremena: ciroza, fibroza i masna degeneracija jetre, smanjenje serumskog albumina. 

Retko: akutni hepatitis. 

Veoma retko: insuficijencija jetre. 

Kardiološki poremećaji: 

Retko: perikarditis, perikardijalna efuzija, tamponada perikarda. 

Vaskularni poremećaji: 

Retko: hipotenzija, tromboembolijski događaji. 

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: 

Česta: Pneumonija, intersticijalni alveolitis/pneumonitis često udružen sa eozinofilijom. Simptomi koji ukazuju 

na potencijalno teško oštećenje pluća (intersticijalni pneumonitis) su: suv, neproduktivni kašalj, dispneja i 

groznica. 

Retka: Fibroza pluća, Pneumocystis carinii pneumonija, dispneja i bronhijalna astma, pleuralna efuzija. 

Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema: 

Česta: leukopenija, anemija, trombocitopenija. 

Povremena: pancitopenija. 

Veoma retka: agranulocitoza, teški napadi supresije koštane srži. 

Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema: 

Povremena: upale i ulceracije mokraćne bešike, poremećena funkcija bubrega, poremećeno mokrenje. 

Retka: insuficijencija bubrega, oligurija, anurija, poremećaj elektrolita. 

Poremećaji reproduktivnog sistema i na nivou dojki: 

Povremena: upale i ulceracije vagine 

Veoma retka: gubitak libida, impotencija, ginekomastija, oligospermija, poremećaj menstruacije, sekrecija iz 

vagine. 

Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva: 

Povremena: artralgija, mijalgija, osteoporoza. 

Neoplazme benigne, maligne i nespecifične (uključujući ciste i polipe) 

Veoma retka: U pojedinačnim slučajevima prijavljeni su limfomi koji su se povlačili nakon prekida terapije 

metotreksatom. U nedavnoj studiji nije bilo moguće ustanoviti da li metotreksat povećava incidencu limfoma. 





10 od 14

Izgled i stepen ozbiljnosti neželjenih dejstava zavisi od doze i učestalosti primene. Međutim, kako se teška 

neželjena dejstva mogu javiti i pri nižim dozama, neophodno je da lekar kontroliše pacijenta redovno i u kratkim 

intervalima. 

Kada se metotreksat primenjuje intramuskularno, na mestu ubrizgavanja često se može javiti lokalna reakcija 

(npr. osećaj pečenja) ili oštećenje (nastanak sterilnih apscesa, destrukcija masnog tkiva). Subkutana primena 

metotreksata se lokalno dobro podnosi. Primećene su samo blage lokalne reakcije na koži, koje se povlače tokom 

terapije. 

4.9. Predoziranje 

a) Simptomi predoziranja 

Toksičnost metotreksata uglavnom pogađa hematopoezni sistem. 

b) Terapijske mere u slučaju predoziranja 

Kalcijum-folinat je specifični antidot za neutralisanje neželjenih efekata metotreksata. 

U slučaju slučajnog predoziranja, treba dati intramuskularno ili intravenski dozu kalcijum-folinata jednaku ili 

veću od primenjene doze metotreksata, unutar jednog sata i nastaviti sa primenom metotreksata kada se serumski 

nivoi metotreksata spuste ispod 10 -7 mol/l. 

U slučajevima masivnog predoziranja, hidratacija i alkalizacija urina mogli bi biti neophodni za sprečavanje 

precipitacije metotreksata i/ili njegovih metabolita u bubrežnim tubulima. Ni hemodijaliza, ni peritonealna 

dijaliza nisu se pokazale efikasnim u popravljanju eliminacije metotreksata. Efikasan klirens metotreksata opisan 

je kod akutne, intermitentne hemodijalize uz upotrebu dijalizatora sa brzim protokom. 

5. FARMAKOLOŠKI PODACI 

5.1. Farmakodinamski podaci 

Farmakoterapijska grupa: 

Antimetaboliti; Analozi folne kiseline 

ATC kod: 

L01BA01 

Antireumatski lek za terapiju hroničnih, inflamatornih bolesti i poliartritičnih formi juvenilnog idiopatskog 

artritisa. 

Metotreksat je antagonist folne kiseline koji pripada klasi citotoksičnih agenasa, poznatih kao antimetaboliti. 

Deluje kompetitivnom inhibicijom enzima dihidrofolat-reduktaze, čime inhibiše sintezu DNK. Još uvek nije 

razjašnjeno da li je efikasnost metotreksata u terapiji psorijaze, psorijatičnog artritisa i hroničnog poliartritisa 

posledica antiinflamatornog ili imunosupresivnog delovanja i u kojoj meri ovim efektima doprinosi 

metotreksatom izazvano povećanje ekstracelularnih koncentracija adenozina. 

5.2. Farmakokinetički podaci 





11 od 14

Oko 50 % metotreksata vezano je za serumske proteine. Nakon distribucije u telesna tkiva, visoke koncentracije 

poliglutamata nađene su u jetri, bubrezima i naročito u slezini, gde može da se zadrži nedeljama ili mesecima. 

Kada se primeni u malim dozama, metotreksat u minimalnim količinama prelazi u likvor. Terminalni poluživot 

iznosi prosečno 6-7 h i pokazuje značajne varijacije (3-17 h). Poluživot može da bude produžen do 4 puta kod 

pacijenata koji imaju i treći distribucioni prostor (pleuralni izliv, ascites). 

Oko 10 % primenjene doze metotreksata metabolizuje se intrahepatično. Glavni metabolit je 7-hidroksimetotreksat. 

Izlučivanje se odvija, uglavnom u nepromenjenoj formi, primarno bubrežnom glomerulskom filtracijom i 

aktivnom sekrecijom u proksimalnim tubulima. 

Oko 5-20 % metotreksata i 1-5 % 7-hidroksimetotreksata se eliminiše putem žuči. Postoji naglašena 

enterohepatična cirkulacija. 

U slučaju insuficijencije bubrega, eliminacija je značajno odložena. Poremećena eliminacija u vezi sa 

insuficijencijom jetre nije poznata. 

5.3. Pretklinički podaci o bezbednosti leka 

Studije na životinajma pokazale su da metotreksat smanjuje plodnost, deluje embrio- i fetotoksično i teratogeno. 

Metotreksat je mutagen in vivo i in vitro. Studije karcinogenosti kod glodara ne ukazuju na povećanu incidencu 

tumora, ali rezultati ovih studija ne mogu se iskoristiti za donošenje definitivnog zaključka. 

6. FARMACEUTSKI PODACI 

6.1. Lista ekscipijenasa 

Natrijum-hlorid; 

Natrijum-hidroksid; 

Voda za injekcije. 

6.2. Inkompatibilnost 

Kompatibilnost sa drugim parenteralnim lekovima nije proučavana. 

U nedostatku studija kompatibilnosti Metoject, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu se ne sme 

mešati sa drugim lekovima i treba se primenjivati uvek odvojeno. 

6.3. Rok upotrebe 

2 godine. 

6.4. Posebne mere upozorenja pri čuvanju 

Lek čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. 

6.5. Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže 





12 od 14

Injekcioni graduisani špric od bezbojnog stakla (tip I) zapremine 1mL, 2,25mL i 3 mL sa ili bez adaptera za 

injekcionu iglu i elastomernim poklopcem za vrh, potisni zatvarač od hlorobutilne gume (tip I) i polistirenski 

klip insertovan u zatvarač, tako da čini potisni klip šprica. 

Blister sa napunjenim injekcionim špricem sa 1 mL, 1,5 mL, 2 mL ili 2,5 mL rastvora za injekciju, blister sa 

iglom i uputstvo za lek su upakovani u složivu kartonsku kutiju. 

6.6. Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka 

Način rukovanja i uklanjanja mora biti u skladu sa lokalnim zahtevima za citostatike. Trudnice koje su bolničko 

osoblje ne treba da rukuju metotreksatom, ni da ga primenjuju. 

Metotreksat ne treba da dođe u kontakt sa kožom ili sluzokožom. U slučaju kontaminacije, zahvaćena površina 

se mora odmah isprati dovoljnom količinom vode. 

Rastvor je namenjen za jednokratnu primenu. Nakon prve primene ostatak rastvora baciti. 

Neupotrebljeni lek ili otpadni materijal treba odložiti u skladu sa lokalnim zahtevima za odlaganje citotoksičnih 

lekova. 

7. NOSILAC DOZVOLE 

Quatalia d.o.o., Reljina 4/3, 11 000 Beograd, Srbija. 

8. BROJ PRVE DOZVOLE I OBNOVE DOZVOLE 

Metoject 10mg/1mL: broj prve dozvole: 147/2008/12 

Metoject 15mg/1,5mL: broj prve dozvole: 148/2008/12 

Metoject 20mg/2mL: broj prve dozvole: 150/2008/12 

Metoject 25mg/2,5mL: broj prve dozvole: 149/2008/12 

Metoject 10mg/1mL: broj poslednje obnove dozvole: 515-01-6312-12-001 

Metoject 15mg/1,5mL: broj poslednje obnove dozvole: 515-01-6313-12-001 

Metoject 20mg/2mL: broj poslednje obnove dozvole: 515-01-6314-12-001 

Metoject 25mg/2,5mL: broj poslednje obnove dozvole: 515-01-6315-12-001 

9. DATUM PRVE DOZVOLE I DATUM OBNOVE DOZVOLE 

Datum prve dozvole: 25.01.2008. 

Metoject 10mg/1mL: datum poslednje obnove dozvole: 24.04.2013. 

Metoject 15mg/1,5mL: datum poslednje obnove dozvole: 24.04.2013. 

Metoject 20mg/2mL: datum poslednje obnove dozvole: 24.04.2013. 

Metoject 25mg/2,5mL: datum poslednje obnove dozvole: 24.04.2013. 

10. DATUM REVIZIJE TEKSTA 





13 od 14

Mart, 2013. 





14 od 14

SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKA

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?