Ðorđe Balašević – Tekstovi i Akordi – Pub Ilona ... - Akordi-online

Ilona
A
Jednog leta, s kraja sveta,
D A
vozio sam putem sivim.
D A
ja sam putnik, od tog živim.
E7
Samo je podigla taj prsti svoj
D A
i ja sam stao, otvorio njoj.
E7
Ona je an eo bila,
sa greškom - bez krila, moj san.
A D E7 A
Moja Ilona, još se se am tvog imena,
D E7 A Fism
sretna i sama,sva u bajkama,
D E7 A A7
gde li je sada Petar Pan,
D E7
i svi oni momci?
Ilona, tvoja je slika moja ikona.
I im se dignem ja joj namignem
i uvek tako po ne dan.
Dobro guram, kroz život buran
i mada živim dosta sretno,
ja nemam nikoga konkretno,
uz kog bi bio i sretan i lud
i tako miran i siguran svud,
ja nemam nikog da mašta
i pri a mi svašta svu no
kao moja
Ilona, još se se am tvog imena,
sretna i sama, sva u bajkama,
gde li je sada Petar Pan,
i kapetan Kuka?
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona.
I im se dignem ja joj namignem
i uvek tako po ne dan.
or e Balaševi – Tekstovi i Akordi – Pub
30
Slabo pri am, baš nisam vi an,
al' sad re i idu same.
O, život piše ljute drame:
Ja znam detalje, sitnice o njoj,
al' ne znam adresu, telefonski broj,
il' nešto sli no po emu bih saznao
gde li je sad izvesna
Ilona, još se se am tvog imena,
sretna i sama, sva u bajkama,
gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci?
Ilona, tvoja je slika
neka moja mala ikona.
I im se dignem ja joj namignem
i uvek tako po ne dan.
Lutko lepa, dobar dan...
Ratnik paorskog srca
Dm F
Kada se Braca devetneste vrn'o,
C A
s dalekog fronta 'di soldat je bivo,
Dm F
pri 'o nam kako ga trefilo zrno,
C A
pa zavrt'o rukav i to pokaziv'o.
Gm A Dm
A mi, a mi smo bili derani.
Gm A Dm Gm A7
A mi, a mi smo bili derani.
Pri 'o nam Braca o mirisu mora
i o patroli od koje je bež'o,
pa kako je opsov'o nekog majora
i zbog tog posle na robiji lež'o.
A mi, a mi smo bili derani.
A mi, mi smo bili derani.

F C
Pri 'o nam kako je preš'o Karpate,
A7 Dm
zujali meci k'o rojevi p ela.
F C
Rek'o je: "Rat vam je krvav, da znate,
A7 Dm
al' nije mi žao ni ljudi, ni sela.
Gm Gm7 A7 Dm
Ej, žao mi konja..."
Kada se Braca devetneste vrn'o,
svake je ve eri pri 'o na šoru
kol'ko je curica usput prevrn'o
i kako topovi livade oru.
A mi, a mi smo bili derani.
A mi, mi smo bili derani.
im Braca korak iz avlije kro i
skupi se društvo iz našeg sokaka.
A svi smo imali velike o i,
prepuna srca i maštu de aka.
Pa da, jer tad smo bili derani.
Pa da, jer tad smo bili derani.
Psov'o je Braca i krivce i žrtve,
puške i vaške i rov prepun blata.
Rek'o je: "Ne mož’ prebrojati mrtve
jer su se carevi igrali rata.
Ej, žao mi konja..."
Negde u Braci je paorski koren
i može rata i rata da bude.
Kad nije paor za soldata stvoren,
volije konje i zemlju neg' ljude.
A mi, a mi smo bili derani
i sve još je vredelo za nas.
Hej, hej, konji beli nebom terani,
kroz san i kroz oblake u kas.
or e Balaševi – Tekstovi i Akordi – Pub
31
Za sve je kriv Toma Sojer
G Hm
Jedne letnje no i tople, Cile, Pi uka i ja,
poneli smo nešto klope
Em
da se na e za dan dva,
pa smo krenuli u Brazil
D
il' do južnih mora bar.
Smišljali smo neki fazon,
kovali smo dugo plan,
udno zlato i Amazon,
pa je došao taj dan.
Dunavom do Crnog mora,
sve je dalje prosta stvar.
D G C
Za sve je kriv Toma Sojer,
Dis F G
takve knjige ne bi smele da postoje.
Hm
To je bilo iskušenje,
Em D
on je tako dobro terao po svom.
G C
Za sve je kriv i Misisipi,
Dis F G
o kom smo sanjali na našoj staroj lipi,
Hm
Gde smo gledali krog krošnju
Em Am D
kako nebom sve do zvezda plovi Tom,
G
kriv je on.
Birali smo dugo amce,
maznuli smo jedan žut.
Poneli smo ak i mamce
da bi pecali uz put.
inilo se, na po etku,
da e provod biti lep.

Al', nestade nam prvo hleba,
mu ila nas strašna glad,
onda grom iz vedra neba,
pa oluja, kiša, grad.
Al’ na, sre u, neki i a
tad nas primio na šlep.
Za sve je kriv Toma Sojer,
takve knjige ne bi smele da postoje.
To je bilo iskušenje,
on je tako dobro terao po svom.
Za sve je kriv i Misisipi,
o kom smo sanjali na našoj staroj lipi,
kad smo gledali kroz krošnju, kako nebom
sve do zvezda plovi Tom,
na onom splavu svom...
Vratili nas sutra ku i.
Jao, što me bilo stid,
pa sam hteo krišom u i, šunjao se uza zid.
Videla me prva mati:
"Opa, vratio se sin!"
Na to otac re e samo:
"Neka, nek je živ i zdrav..."
Al' sam, ipak, tu i tamo,
posle bio udno plav,
pa su me u školi dugo zvali Haklberi Fin.
Za sve je kriv Toma Sojer,
takve knjige ne bi smele da postoje.
To je bilo iskušenje,
on je tako dobro terao po svom.
Za sve je kriv i Misisipi,
o kom smo sanjali na našoj staroj lipi,
kad smo gledali kroz krošnju
kako nebom sve do zvezda plovi Tom,
na onom splavu svom...
Kriv je on!
or e Balaševi – Tekstovi i Akordi – Pub
32
Za tre u smenu
Em Am H C7 H7
Em H7
Vidiš li gde sam to sad, u kom sam dobu?
Em
udne mi ptice, da znaš, snovima jezde.
G
Jer, još sam suviše mlad
D
da mislim o grobu,
Am H C D
a ve sam suviše star da brojim zvezde...
uješ tišinu, taj zvuk? Prolazi vreme.
Zuji i preti kroz no ,drhti k'o kobra.
Nemoj da na inješ sad ozbiljne teme,
do i, skupi se tu i budi dobra...
Em C
Pa naspi još jednu, za ve ite krivce
Am G
za balansere, ne boj se,imam ja
H7
prili an cug.
Em C
Naspi još jednu, za umorne livce,
Am
za proletere,
G H7 Em
ve eras tre a smena vra a tu i dug...
Skoro e svanuti dan, još jedan praznik.
Svi su ti plavi k'o san, svi su ti isti.
Budiš se retko u šest, samo po kazni,
kad moraš negde na put ili na ispit...
Pa naspi još jednu...
Ponekad tragam i ja, za zlatnim runom.
Možda u sanjati dim, vatru i elik.
Nisi ti kriva za to, ma volim te puno.
Hajde sad, daj mi pred san
poljubac velik...

Pa naspi još jednu...
Pa naspi još jednu, za ve ite krivce,
za balansere,
naspi jos jednu za moje drugare.
Naspi još jednu, za umorne livce,
za proletere,
naspi još jednu za tre u smenu...
Lepa protina k i
Am Em
Još sam bio sasvim mlad,
C G
neke barske ptice sam lovio tad,
Dm Am E7
kad je došla da se kupa
Am
lepa protina k i.
Nije znala gde sam ja,
da je gledam, krišom,
kroz trsku i šaš,
a preko reke no je pala kao plašt.
Hm7b5 E7 Am
Mesec tinja nad vrbakom,
Hm7b5 E7 Am
srebri nebom, zveda roj,
C G Am G F
a kapi vode kao biseri
C E4 E
koji blistaju svud po njoj...
O srce ludo, ludi sni,
ve se moji drugovi mom ili svi.
A ja sam hteo samo jednu
lepu protinu k i.
udnom pesmom zvoni drum,
te su zime svatovi došli po nju,
iz daleka, neki svet za mene tu .
Baš sam prošao sokakom.
or e Balaševi – Tekstovi i Akordi – Pub
33
Padao je prvi sneg.
I još ponekad zazvone praporci
što je odnose, ko zna gde...
Da se ženim, imam kad.
Ja sam, eto, ostao
momak do sad.
Nikad više nisam sreo
lepu protinu k i.
Jedan život, miran, tih.
Nekad bacim kartu il' napišem stih.
Stvari teku, ja se držim izvan njih.
I ljubim dobre, ljubim lake.
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevažne naspram nje...
Pesma o jednom petlu
Hm Cis Fis Hm Hm Cis Fis Hm Fis Hm
Fis Hm
Im'o sam strašnog petla, bio je pravi avo.
A D
Na kiši i na vetru, uvek je stoj’o pravo.
Em Hm
Po selu perje leti, diže se strašna graja.
Fis Hm Fis Hm
U našoj ku i, uvek, bilo je dobrih jaja.
Im'o sam strašnog petla,bio je pravi ludak.
Koju taj koku kljucne,
k'o da je tresnuo budak.
A koke, udne ptice, uvek im srce puca,
za nekim grubijanom koji dobro kljuca.
A D
Za njega nisu bile samo koke slatke.
A D
Ne, taj je skak'o i na guske i na patke.
Em Hm
A tek na urke, im je bilo neke šanse,

or e Balaševi – Tekstovi i Akordi – Pub
Fis Hm Fis Hm
princip je isti,sve su ostalo nijanse.
Im'o sam strašnog petla,
bio je malo udan.
Po danu nešto dremljiv,
al' no u uvek budan.
Curice iz mog sela ule su za tog dasu.
Zbog tog sam petla i ja
bio na dobrom glasu.
Za njega nisu bile...
Im'o sam strašnog petla,
bio je prvak sveta.
Danas su petli udni,
svaka im dlaka smeta.
Ja ne znam šta je razlog,
danas su drugi dani,
uglavnom, spram mog petla,
ovo su sve cverglani!
Meni je še'set peta, stiže jesen pozna.
Putuje moje društvo i ja ekam na red.
Ne bi mi ova starost bila tako grozna
da ujem petla, barem mese no jedared.
Poslušaj zato savet što e ti i a dati:
kad imaš mladog petla,
ne daj mu da se pati.
Pusti ga neka leti, neka ga koke vide.
Posle e biti kasno, i petlu vreme ide.
'Ajd živeli!
Boža zvani Pub
A
Ovo je pri a koju vrlo rado pri am,
to je pri a o Boži zvanom Pub.
Jedni ga hvale, drugi žale, tre i kažu:
"E, moj brale,
E
taj je bio kvaran k’o šupalj zub".
34
D
Odavde pa sve do Pešte
A
i do Srema na jugu
D
još pri a bajke o njemu
A
mutni kockarski krug i kažu:
D A
"Taj u životu nije igr'o na dug!"
E
I svi se slažu kako danas
A
nema takvih kao Boža Pub.
Negde je imao imanje,
to se znalo, više - manje,
mada o tom nije pri 'o ni za lek.
Treb'o je biti veterinar,
al' je ter'o neki inat,
pa je živeo od kocke ceo vek.
O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih.
I uvek hladan kao špricer, uvek opasno tih,
i samo kad tera maler on bi rekao stih.
I svi jos pamte re i
kojim maler tera Boža zvani Pub.
D
Džaba vam novci moji sinovci,
A
džaba vam bilo dobre volje
D
I pogledi vrsti, lepljivi prsti,
A
ja ipak varam malo bolje.
E E7
E, pa da!
D
Al' karta je kurva,
izvin'te me što psujem,
A
jer ja samo pri am
onako kako ujem.
E
I ako su lagali mene

A A7
i ja lažem vas.
D
Tu pri u zna svako,
od vraga do popa,
A
jer mnogi su mangupi
ostali tropa.
E7
Kockar se krije i u i
u svakom od nas
i eka pravi as.
Jednom se kart'o
s nekim ruskim emigrantom,
to je bio lihvar, bogat kao knez.
Igr'o je i upravnik pošte
zvani Ljup e od milošte
i neki švercer kog je jurio sav srez.
U, to je partija bila, još se pri a o njoj,
kibiceri u transu, 'ladan probija znoj.
Na stolu kamara para,
da ne spominjem broj,
i povuk'o je damu na osamn'est,
mrtav ladan, Boža Pub.
A znate li za ono
kad je s izvesnim baronom
igr'o etir' dana? To je bio rat!
Išle ga stalno karte jake
pa je odn'o i fijaker,
crnog konja, tabakeru,štap i sat.
Baron je pri ao posle da je špil bio star,
da je previše pio, da ga poneo žar!
Ma, svi što gube se ljute,
to je poznata stvar,
a svako gubi bar ponekad
ali nikad Boža zvani Pub.
Džaba vam novci
moji sinovci...
or e Balaševi – Tekstovi i Akordi – Pub
35
Sa švalerske strane nije spad'o u Tarzane,
al' daleko od tog da je bio zec.
Im'o je neke tu i tamo,
al' svi vrlo dobro znamo
da kod žena igra neki peti kec.
Ljubav je igra u kojoj esto ne pali blef,
srce se otvara teže nego najbolji sef.
Im'o je on svoje dame:
karo, pik, herc i tref,
i bio im je veran sve do sudnjeg dana
Boža zvani Pub.
Gospodo draga, on je nestao bez traga
i to celoj pri i daje udan ton.
Neki se džambasi kleli
da su kod Sombora sreli
jednog tipa što je bio isti on.
Možda ga odvela karta ak u Prag ili Be .
Ve dugo niko o njemu nije uo ni re .
Dal' se drži na svetu il' je predao me
pa s an elima na vrh neba
igra raub, preferans i ajnc?
Džaba vam novci moji sinovci...
Predlog
A
Pile moje, kako stvari stoje,
D
vreme radi za nas.
E
Baš se mislim,što bi zalud kisli,
D E
kad bi mogli ostati kod vas?
A
Kiša pada, gde bi išli sada?
D E
Crni oblaci iznad grada.
A
Šta je - tu je,

E Dm A
sakrijmo se od oluje.
Srce lupa kao vojni bubanj
to je opasan znak.
Imam krizu i uvek kad ste blizu
pada mi na o i mrkli mrak.
Sad bi, možda, plo a dobro došla,
neka muzika davno prošla,
abi eker ili neki sli an šmeker.
Fism
Otkad vas znam,
Cism
stare slike mi imaju novi ram,
D
otkad vas znam,
Hm E
neke obi ne stvari mi udno zvu e.
Fism Cism
Bio sam sam, kao niko na svetu,
koliko znam.
D Hm
Bio sam sam, al’ sve je to bilo
E A
odavno, ju e još!
Dame biraju...
A Fism Hm E A Fism Hm E
Ove no i mi smo mogli po i
u restoran il' bar.
Ma gde bili mi bi nešto pili.
To je problem, baš u tom je stvar.
Što da krijem, gadan sam kad pijem,
ja se posva am pa se bijem,
zato bolje ostanimo tu nas dvoje.
Otkad vas znam,
stare slike mi imaju novi ram,
otkad vas znam, neke obi ne stvari
mi udno zvu e.
or e Balaševi – Tekstovi i Akordi – Pub
36
Bio sam sam, kao niko na svetu,
koliko znam.
Bio sam sam, ali sve je to bilo
odavno ju e još!
Drugar'ce biraju...
Na pola puta
E H
Hej, mnoge vatre sam ložio,
Gis Cism
i mnoge vode zamutio
E A
nošen sre om i zlom.
E H
I da znaš,tri sam banke potrošio,
Gis Cism
a da nisam ni slutio,
A H
da sve to tek prohuji s vihorom,
Jednom za uvek...
Hej, gde su sad oni klikeri,
trešnje sa periferije,
sveske iz šestog b?
Gde su sad
svi gimnazijski šminkeri,
prve studentske ferije
i ežnjiva pisma iz armije?
H A
I vidiš ve sam tu,
Gis Cism H A
na pola puta - sve je dim!
E H
I fotografije od vremena izbledele.
A Gis
I vidiš ve sam tu,na pola puta,
Cism H A
sad mi trebaš ti,

E
budi vodi moj
A E H
kroz mutne predele.
Hej, udne staze do uspeha,
vrsta vera u drugove,
sve je to varljiva stvar.
I sad, ako postoji uteha,
ja nisam praštao dugove
i svakom sam vratio isto bar.
I vidiš ve sam tu,
na pola puta...
Hej, sada znam gde sam grešio
i gde sam, na žalost, bio gad,
a gde, na žalost, ne.
I da znaš, sve sam rebuse rešio,
ali ipak se ponekad
još zaletim na vetrenja e.
I vidiš ve sam tu, na pola puta...
or e Balaševi – Tekstovi i Akordi – Pub
37