Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak
Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak
Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
da je popularnost počela kod naroda i nižih partijskih redova pre nego što je je partija počela sa<br />
popularisanjem svog vođe. To je, po njemu, počelo u Crnoj Gori po obrascu plemenskog<br />
mitiziranja (Đilas 1990, str. 360), dok Petranović navodi da je Titovo popularisanje kroz pesmu<br />
počelo kod srpskog življa oko Kozare. U Jajcu je 28.11.1943. Kardelj saopštio da slovenačka<br />
delegacija predlaže Tita za maršala. Tito je reagovao: «Da to ne bude previše, i da se Rusi ne<br />
uvrede?» (Đilas 1994, str. 45). Ovim činom vojska i pokret stekli su novi zvučni vrh kao<br />
protivtežu tradicionalnom monarhističkom. Maršal (Tito) je i po činu nadmašio generala<br />
(Mihajlovića). Još u ratu su prvi međunarodni dodiri NOP-a sa stranim vojnim misijama<br />
nametali potrebu protokola, pokret je okoštavao, a hijerarhija je potiskivala drugarstvo. Đilas<br />
beleži da je, otprilike do maja 1944, svako mogao ići kod Tita ili članova CK ukoliko nisu<br />
zauzeti. Od tada počinje prijavljivanje, večere sa misijama i određivanje gde će ko sesti.<br />
Postojala je nezvanična politička hijerarhija, a neformalna državna. Funkcioneri su postali<br />
osetljivi na činove i dodeljena sedišta. «Najosetljivije su bile drugarice niskih činova koje su<br />
odvajane od drugova i trpane u bezličnu sredinu sale. Ljubomorne. Bili smo siromašni, ali vlast<br />
i država nameću svoje forme i u bedi i u bogatstvu. Tito je počeo u pećini da uvežbava potpis u<br />
skladu sa novim vladarskim zvanjem (šef nacionalnog komiteta)» (Đilas 1990, str. 367).<br />
Naporedo sa okoštavanjem pokreta još u ratu se počelo sa izdavanjem direktiva za<br />
popularisanje Titove aktivnosti (Terzić 1997, str. 147). Odmah nakon oslobođenja CK KPJ, sa<br />
Đilasovim potpisom, uputio je pismo svim partijskim organima da se javno obeleži Titov<br />
rođendan i istakne njegova uloga u ratu i izgradnji Partije i da rukovodioci pošalju pozdravene<br />
telegrame Titu: «Sve to treba da je nenametljivo, jednostavno i prosto, ističući ogroman<br />
istorijski značaj druga Tita. Kroz sve to treba da izbija ona velika ljubav koju narodne mase<br />
imaju prema Titu». Proslava je, dodaje Petranović, dozirana da se ne pozledi autoritet Staljina<br />
(Zapisnici 1995, str. 9). Ratna legenda je po zaposedanju vlasti postupno prelazila u neizbežno<br />
istaknuti birokratski autoritet države, a nešto opreznije je nametana harizmatizacija zbog odnosa<br />
sa SSSR-om. Izgleda da je u ovom periodu jačanje Titovog autoriteta podupirao i Staljin. Po<br />
Đilasovom svedočenju, Staljin je na jednoj večeri sredinom 1946. govorio o evropskoj misiji<br />
Tita: čitava Nemačka «mora biti naša», pri čemu bi lično Titu bila namenjena uloga sovjetskog,<br />
odnosno svekomunističkog naslednika. <strong>Drugo</strong>vi su zaneto ovo prepričavali, a Tito je sijao od<br />
gordosti (Đilas 1991, str. 91). Ne treba zaboraviti da su i Titovi sledbenici bili zainteresovani za<br />
isticanje njegovog autoriteta da bi ojačali vlastiti položaj i nedodirljivost. Ipak čvorna je<br />
funkcija Titovog autoriteta u ovom periodu bila birokratska. Snažno izdignuti i veličani<br />
autoritet novog državnog poglavara imao je prepoznatljivu racionalnu funkciju: ujedinjenje<br />
teritorija i međunacionalne harmonije, centralizacija državne sile i ostvarenje pravnih propisa<br />
na celokupnom državnom prostoru. U tom pogledu, različitim sredstvima negovani, Titov<br />
autoritet imao je nadlično i natpartijsko značenje, sažimajući simbolično suverenitet nove<br />
republike. Suverenitet počiva na patriotizmu, a Tito je njegov živi primer, pisao je Đilas 1952:<br />
«A najsadržajniji živi primer te i takve borbe za tu i takvu domovinu, za socijalizam i<br />
nezavisnost i slobodu, za nove demokratske i socijalističke odnose, za svoj narod i ravnopravne<br />
i bratske odnose među narodima jeste kod nas drug Tito» (Đilas 1952, str. 7). U ovoj odredbi<br />
sažeta je složena funkcija Titovog autoriteta: ideološka, državna i nadnacionalna.<br />
Ipak sve do početka 1950-ih Titov ideološki autoritet bio je u senci autoriteta državnog<br />
poglavara. Zbog nepoljuljanog direktivnog autoriteta Moskve, u krug ideoloških klasika u<br />
ovom periodu još uvek nije uključivan Tito.Osim toga, ideološka strana Titove harizme nije<br />
bila upadljiva i zbog narodno-demokratske frazeologije, tj. nastojanja režima da zbog Zapada<br />
ne ispoljava otvorene komunističke simbole. U ideologiji KPJ su, doduše, ostaci buržoazije bili<br />
glavni javni neprijatelji, ali je to neutralizovano objašnjenjem da je buržoazija bila aktivni<br />
saradnik okupatora, kvislinga i narodnih neprijatelja. U senci Staljinove harizme Tito je uživao<br />
ugled antifašističkog vođe oslobodilačke vojske, koji se, za razliku od kralja, nije odvajao od<br />
naroda,a zatim čuvara nacionalnog bratstva i jedinstva. Tek će nakon sukoba sa KP SSSR-a kult<br />
Tita (koji je delom stvaran kao imitacija kulta Staljina) aktivnije biti korišćen za<br />
osamostaljivanje i otpor Jugoslavije.<br />
170
Change language