Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak
Share Embed Flag
Download ePaper

Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak

Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak

kczr.org
19.03.2014 Views

i otvoreno kod Staljina, a nešto skrivenije kod Brežnjeva. Tito je koristio snagu dugih procesa, ali, nakon raskida sa Staljinom, i strepeo od srpsko-ruskog prijateljstva. Antistaljinizam je neutralisao panslavizam i slabio nepoverenje Zapada, kritika kapitalizma i imperijalizma bila je opomena prozapadnim strujama, a okrenutost ka nesvrstanosti smanjivala je napetost unutar zemlje između proruskog i prozapadnog latentnog ili otvorenog raspoloženja stanovništva. Iščezavanje višeslojne spoljne politike takođe je pojačalo eksplozivni vakuum integracije krajem 1980-ih. Odveć tesna veza spoljne i unutrašnje politike na krupnim istorijskim prekretnicama pokazala se riskantnom jer je iščezli integrativni potencijal spoljne politike jačao unutrašnji haos. Titovu diplomatsku aktivnost treba posmatrati u sklopu šire istorijske celine i trajnijih osobenosti balkanskog prostora, koji je hronično nestabilan usled promenljivih i nedefinisanih interesa velikih sila, koje su lako uspevale da destabilizuju etnički i konfesionalno izmešani prostor. O tome govore raspadi višenacionalne Jugoslavije 1941. i 1992. godine. Na krupnim istorijskim prekretnicama najviše je ugroženo jedinstvo višenacionalnih država. Premda je Kraljevina Jugoslavija bila osetljivija na potrese evropskog versajskog poretka nego što je SFRJ bila osetljiva na zbivanja u socijalističkom lageru, obe države su nestale sa rušenjem versajskog sistema i Jaltskog ugovora, na kojima je počivala evropska bezbednost. Krupne promene okruženja jačale su ili smanjivale značaj Jugoslavije, uticale na njen raspad, ali ne i na karakter raspada koji je tekao u znaku genocidnog građanskog rata. Aktuelnost međuratne Jugoslavije slabila je sa nestankom francuskog i britanskog interesa za antigermanski i antisovjetski sanitarni kordon krajem 1930-ih, jednako kao što je sa urušavanjem lagera i sovjetskog socijalizma Jugoslavija pola stoleća docnije izgubila u značaju, osuđena na periferijski položaj, i kao niz evropskih neutralnih država koje su bile tampon među blokovima, postala nepotrebna. Pošto su savezi iz hladnog rata izgubili značaj, stvaraju se nove koalicije. Na Balkanu je rasparčana Jugoslavija okružena zemljama koje se trude da uđu u NATO, a Grčka i Turska koje su nekada imale zajednički interes da zaustave širenje SSSR-a, sada su lišene zajedničkog neprijatelja pa su i njihovi odnosi postali složeniji. Ranije ideološke napetosti potisnule su versko-konfesionalne i nacionalne. Ovi procesi u Titovom dobu nisu bili vidljivi, a stabilna podela interesnih sfera i snaga levice u svetu bili su važan predvidljivi oslonac jugoslovenske spoljne politike. I nesvrstanost je više pripadala dobu antikolonijalnog otpora Trećeg sveta nego kraju 20. veka. Ipak bi bilo odveć fatalistički svesti uspehe Titove diplomatije na neponovljivost svetske situacije i misliti da bi ovu situaciju, bez izrazitije umešnosti, možda iskoristio i neki drugi čelnik Jugoslavije. Ova gledanja su neodrživa ne samo otuda što je položaj aktivnog jezička između blokova KPJ u određenoj meri sama stvorila, već i otuda što su pružene, ali i izborene okolnosti neobično gipkom taktikom umešno održavane i korišćene. Važna pretpostavka realne nezavisnosti bilo je prevazilaženje periferijskog položaja nerazvijene zemlje, koja je do tada bila agrarni privezak metropola. Ne treba smetnuti s uma da je snažan industrijski razvoj socijalističke Jugoslavije ojačao njenu samostalnost, a u nezavisnoj spoljnoj politici relativno autarkična vojna industrija nije bila samo psihološka potpora. Okrenutost i otvorenost svetu socijalističke Jugoslavije bila je u ovom periodu najveća u istoriji država ovoga prostora, a Titova gotovo instinktivna neprovincijalnost (od ilegalnosti do smrti)bila je važan uzrok tome. Kada mu je usled rasta ugleda ojačala pregovaračka moć, Tito bi najpre u razgovorima kruto branio stavove, a potom popuštao koliko je bilo potrebno. Po svedočenju posmatrača, uglavnom je osećao dokle može ići, ali je neretko bio tvrd, uporan i prkosan. Prevazišao je kompleks pripadanja malom narodu na Balkanu što mu je širilo perspektive, pa je lišen «sitničarenja» nastupao sa upadljivim neprovincijalnim samopouzdanjem. Izuzetno jasno je uočavao odnos snaga u svetu, a manevar mu nisu sprečavale mnogo ideološke, a pogotovo ne nacionalne isključivosti. Slično je postupao i u odbiru vodećih diplomatskih kadrova. Kombinovao je poslušnike i individualiste, a iz ovih poslednjih regrutovani su šefovi diplomatije i glavni ambasadori, čije je predloge razmatrao, a protivljenja tolerisao (K. Popović, M. Nikezić, M. Tepavac, V. Mićunović, L. Mates). 154

Koliko dosadašnji izvori svedoče, izgleda da je i u vođenju spoljne politike Tito bio arbitar između latentne ideološki tvrđe prolagerske struje i otvorenije prozapadne, koja je držala da je interes Jugoslavije u Evropi, a vanblokovska politika samo dodatni oslonac (npr. otvoreno neslaganje I. Gošnjaka i K. Popovića). Od Sovjeta je strepeo, a ideološka postojanost ga je odvraćala od kapitalizma, pa je bio za nesvrstani kurs, koji je federaciju lišavao podela i trvenja. U celini uzev, Titova spoljna politika je, u odnosu na unutrašnju, bila manje ideološki opterećena, odnos prema međunarodnim osloncima manje emotivan i doktrinaran, zreliji i pragmatičniji. Premda nije bila lišena zaokreta i nedoslednosti, koje su zbunjivale, ličnih Titovih promašaja i manje značajnih lutanja koji su izazivali otpor u vrhu, dilema, zabluda i iluzija, ipak je spoljna politika bila u zemlji široko prihvaćena i popularna. Spoljna politika dugo je i uspešno izdizala Jugoslaviju iznad periferijskog statusa, ali je nesrazmerno veliki ugled Tita i države u svetu slabio osećanje odgovornosti vrha i bio pokriće unutrašnjih promašaja. U titovskom duhu ovo spoljnopolitičko «kompenzovanje» nastojalo se održati i posle smrti predsednika. Titova sahrana, koja je 1980. na jednom mestu okupila do tada najviše državnika sveta, nije bila puko konvencionalno priznanje sveta Titovoj ličnosti, već i realno svedočanstvo Titovog državničkog prestiža i ugleda i značaja Jugoslavije. Cilj spektakularnog pogrebnog ceremonijala i ideologizovane kultne emocionalnosti bio je da što duže zadrži u svesti stanovništva viziju izuzetnosti i značaja države u svetu. Idiličnu predstavu o neposustaloj snazi međunarodnog ugleda Tita i Jugoslavije i njenom trajno nezavisnom stavu,desetak godina kasnije, zamenilo je oporo otrežnjavanje od iluzija. Prazne nade dela političkog vrha socijalističke Jugoslavije u nerazorivost države i nepromenjeni odnos sveta prema njoj bile su ispod nivoa Titovog stalnog spoljnopolitičkog opreza. Okolnost da je i danas u svetu mišljenje o Titu manje promenjeno nego u ispolitizovanom javnom mnjenju država bivše Jugoslavije govori da su načela Titove spoljne politike bila univerzalnija, trajnija i iznad pronicljivog pragmatizma. Istorija će verovatno, u stalnom preispitivanju i preocenjivanju, Titovu spoljnu politiku dugo beležiti kako zbog njenih univerzalnih načela tako i veštine kojom je diplomatija male zemlje uspela da obezbedi visoki ugled u međunarodnim odnosima. 155

Koliko dosadašnji izvori svedoče, izgleda da je i u vođenju spoljne politike Tito bio arbitar<br />

između latentne ideološki tvrđe prolagerske struje i otvorenije prozapadne, koja je držala da je<br />

interes Jugoslavije u Evropi, a vanblokovska politika samo dodatni oslonac (npr. otvoreno<br />

neslaganje I. Gošnjaka i K. Popovića). Od Sovjeta je strepeo, a ideološka postojanost ga je<br />

odvraćala od kapitalizma, pa je bio za nesvrstani kurs, koji je federaciju lišavao podela i trvenja.<br />

U celini uzev, Titova spoljna politika je, u odnosu na unutrašnju, bila manje ideološki<br />

opterećena, odnos prema međunarodnim osloncima manje emotivan i doktrinaran, zreliji i<br />

pragmatičniji. Premda nije bila lišena zaokreta i nedoslednosti, koje su zbunjivale, ličnih<br />

Titovih promašaja i manje značajnih lutanja koji su izazivali otpor u vrhu, dilema, zabluda i<br />

iluzija, ipak je spoljna politika bila u zemlji široko prihvaćena i popularna. Spoljna politika<br />

dugo je i uspešno izdizala Jugoslaviju iznad periferijskog statusa, ali je nesrazmerno veliki<br />

ugled Tita i države u svetu slabio osećanje odgovornosti vrha i bio pokriće unutrašnjih<br />

promašaja. U titovskom duhu ovo spoljnopolitičko «kompenzovanje» nastojalo se održati i<br />

posle smrti predsednika. Titova sahrana, koja je 1980. na jednom mestu okupila do tada najviše<br />

državnika sveta, nije bila puko konvencionalno priznanje sveta Titovoj ličnosti, već i realno<br />

svedočanstvo Titovog državničkog prestiža i ugleda i značaja Jugoslavije.<br />

Cilj spektakularnog pogrebnog ceremonijala i ideologizovane kultne emocionalnosti bio je da<br />

što duže zadrži u svesti stanovništva viziju izuzetnosti i značaja države u svetu. Idiličnu<br />

predstavu o neposustaloj snazi međunarodnog ugleda Tita i Jugoslavije i njenom trajno<br />

nezavisnom stavu,desetak godina kasnije, zamenilo je oporo otrežnjavanje od iluzija. Prazne<br />

nade dela političkog vrha socijalističke Jugoslavije u nerazorivost države i nepromenjeni odnos<br />

sveta prema njoj bile su ispod nivoa Titovog stalnog spoljnopolitičkog opreza. Okolnost da je i<br />

danas u svetu mišljenje o Titu manje promenjeno nego u ispolitizovanom javnom mnjenju<br />

država bivše Jugoslavije govori da su načela Titove spoljne politike bila univerzalnija, trajnija i<br />

iznad pronicljivog pragmatizma. Istorija će verovatno, u stalnom preispitivanju i<br />

preocenjivanju, Titovu spoljnu politiku dugo beležiti kako zbog njenih univerzalnih načela tako<br />

i veštine kojom je diplomatija male zemlje uspela da obezbedi visoki ugled u međunarodnim<br />

odnosima.<br />

155

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!