Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak
Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak
U Zrenjaninu, januara 1998. Predgovor drugom izdanju Od pojave prvog izdanja ove knjige proteklo je skoro šest godina. Za to vreme nije otkrivena nikakva spektakularna nova arhivska gra a o Titovoj aktivnosti, ali se slika Tita ipak menja. Ovde bi ukratko trebalo uo iti pravce ove promene. U poslednjih nekoliko godina, od uvo enja i normalizovanja kapitalizma u Srbiji, izmenile su se potrebe nove vladaju e klase i njenih prate ih medijskih ljubitelja prošlosti kod oblikovanja novog poretka se anja. Osim toga, usled postojane ekonomske krize delimi no je izmenjena i slika socijalizma kod obi nog oveka. S jedne strane u teku oj politi ko-pojmovnoj borbi za kulturnu hegemoniju i u »revoluciji zdesna« antititoizam ne malaksava. S druge strane, pak, profil se anja spontano se menja jer, pod uticajem krize, socijalizam u svakodnevnom pam enju prima nostalgi nu crtu. Osim toga, stasava nova, tzv. e-mail generacija ili generacija posnih patriota, formirana po etkom 21.veka, koja socijalizam ne nosi u iskustvu, ve ga posredno prima kao autoritarnu i stabilnu prošlost. Tito je u novom srpskom kapitalisti kom poretku se anja preobra en u antiheroja, slo enost njegove vlasti je i u nauci redukovana na stereotip u cilju homogenizovanja nacije, a od 2000. i zbog slu benog normalizovanja kapitalizma. Antititoizam, kao obrazac i imperativ kolektivnog pam enja, premda razli ito akcentovan, skoro da je podjednako raširen kod liberala i konzervativaca. Jednozna na osuda titoizma udobnija je od njegove slo ene rekonstrukcije, a slika istorije brzo se prilagodjava novim potrebama. Antititoizam ujedna ava razli ite politi ke alternative i stvara uniformni antitotalitarni politi ki jezik ija je va na komponenta vizija klju nog »kumrova kog d elata«. Tito je u središtu savremenog pam enja jugoslovenskog socijalizma. Ko ka e komunizam, ka e Tito. Tito je klju ni simbol u epohalnom zaokretu izme u dve istorije pobednika. Svedoci smo, naime, zaokreta od monumentalne komunisti ke istorije u Ni eovom smislu ka istoriji Titovih rtava koju pišu novi pobednici. im je pam enje Tita »odmrznuto« on se preko no i preobratio iz heroja u antiheroja. Ova knjiga jeste pisana kao kritika monumentalne komunisti ke istorije, ali i kao protivstav novoj »monumentalnoj antititoisti koj istoriji«. Prošlost je stalno instrumentalizovana u pravdanju dr ave i njene slave. Hladna ocena Tita, lišena moralizma i ose ajnosti, mogla bi da bude subverzivna antiteza pam enju kao osnovi mo i. Srpska istoriografija pratila je hegemonu slu benu kulturu se anja, rtvuju i saznajna na ela. U Srbiji je komunisti ki antifašizam postao suvišan tek u drugoj fazi konverzije posle pada Miloševi a, kada je odmah normalizovan etnokratski liberalizam, preko spoja nacionalizma i liberalnog antitotalitarizma u obrascu “demokratskog nacionalizma”. Titovi protivnici postaju pozitivni junaci i branitelji nacionalnog kapitalizma. Inauguracijom dva antifašisti ka pokreta ( etni kog i partizanskog) relativisana je Titova ratna harizma. Oko kastracije druge va ne strane Titove harizme, antistaljinizma, nije se ni trebalo mu iti, jer se antistaljinizam nije uklapao u teku i hegemoni antitotalitarizam. Doma a, prete no nacionalisti ka istoriografija i dalje se trudi da «uravnote i» sliku o Titu, tj. da odgovori na jednostranosti komunisti ke istoriografije novim jednostranostima,odnosno da glorifikaciju Tita zameni njegovom demonizacijom. Odmah treba re i da osporavanje Tita nije teklo paralelno sa razvojem slu benog nacionalizma u Srbiji. U periodu gra anskog rata i Miloševi eve vlasti slu bena ocena Tita bila je u srpskim ud benicima istorije izbalansirana, etni ki antifašizam još nepriznat, a politika srpskih kvislinga nije bila još rehabilitovana. Nakon pada Miloševi a, pre svega zbog spoljnopoliti kih razloga, u slu benoj politici izme u 2000. i 2004. godine nacionalizam jeste donekle ubla en, ali zato ocene Tita nisu postale odmerenije, ve , za razliku od ocena iz Miloševi evog re ima, još jednostranije. To najbolje pokazuje poslednja revizija slike Tita i antifašizma u srednjoškolskim ud benicima istorije u Srbiji 2003. Tu su u antifašizam uklju eni etnici, ime je ovaj pojam relativizovan, a i slika Tita time je izmenjena. Kapitalizam, koji je u Srbiji uveden 2000. godine tra io je, uz 10
to, i dodatno još sna nije odbacivanje Tita kao komuniste. Nasuprot slu benoj politici, odredjeni zaokret u pravcu pozitivnije ocene Tita, medjutim, uo ava se kod vidjenja socijalizma obi nih gra ana. Sa ja anjem nejednakosti i pogoršanjem polo aja širih slojeva, socijalizam i Tito se u se anjima javljaju u pozitivnijem svetlu. Nova istra ivanja slike prošlosti u svakodnevnici Srbije 21. veka to jasno pokazuju. Dakle, slika Tita se u doma oj stvarnosti neravnomerno menja u svojim razli itim segmentima: dok u istoriografiji i slu benoj politici se anja ja a antititoizam, u pam enju obi nih ljudi proces je obrnut. Slike prošlosti, kao sastojci ideologije, imaju aktivnu ulogu. Kada se prou avaju krupne li nosti iz prošlosti sve jasnije biva okolnost da nisu samo oni bili akteri, nego da je i slika o njima (pozitivna ili negativna ) tako e inilac razvoja. Razli ito akcentovane slike Tita bile su aktivni idejni inioci zbivanja u Jugoslaviji u minulih petnaestak godina. Najpre je Savez komunista Srbije od 1987. do 1990, zaklanjaju i se Titovim autoritetom, pokušao da izmeni odnose u federaciji. Zatim je u periodu vlasti SPS-a Tito ignorisan, iako u slu benim slikama prošlosti nije jednozna no demonizovan. U ovom periodu Tita je najviše demonizovala srpska opozicija nekriti ki poistove uju i Tita i Miloševi a. Kritika Miloševi a tekla je uglavnom preko antititoizma. Uzgred re eno, što se više nastoji da se poka e da su naši politi ki neprijatelji, me u sobom prijatelji, to je politizacija upadljivija. Izjedna avanje Tita i Miloševi a je primer poistove ivanja ove vrste. Nakon 2000. premda emotivno hladnije, slu beno odbacivanje Tita je izri itije, jer je osporava komunisti ki antifašizam. Ipak za nacionalni poraz retko mogu biti odgovorna dva ravnopravna krivca, demonizacija tra i jednoga – to je Miloševi . Donekle potisnut, Tito je danas kao upropastitelj u senci Miloševi a, ali je njegov prete a, u vertikali restaurativnog srpskog antikomunizma. Razmatranje savremene slike Tita va an je deo prou avanja njegove istorijske uloge. Titov u inak još traje, danas u obliku aktivnog uticaja njegove prera ene slike. Istorijski na in posmatranja uvek je usmeren ka sadašnjosti. Istorijska svedo anstva prevode se na jezik sadašnjice, pa se i istorijski zna aj prošlih doga aja uvek meri u svetlu istori arevog opa anja sadašnjice. Ovaj istra iva ki prioritet istaknut je tamo gde su u središtu prou avanja procesi, a ne gola zbivanja. Analisti ko vidjenje istorije uvek je dvodimenzionalno: ono se kre e oko ta aka iz prošlosti, ali i oko posmatrane sadašnjice. Suo ene su prošle istorijske perspektive na ondašnju prošlost, sadašnjost i budu nost, s jedne, i današnja gledanja s druge strane, na taj na in, da se i uo avanjem razlika izmedju njih mogu itati istorijske promene. Nijedan konkretnoistorijski sklop ne mo e dovoljno objasniti konkretni dogadjaj: uvek je potrebno razlikovati istorijsku perspektivu prošlosti (tj. budu nost koja je tada bila pred istori arima) i budu nost prisutnu kod savremene slike prošlosti. Klju ne ta ke istorijske promene jesu one prošle situacije koje su pod uticajem novih kolektivnih iskustava i na ina posmatranja, trajno izmenile perspektive gledanja na sadašnjost, prošlost i budu nost. Dakle, ne svi minuli dogadjaji , nego samo oni koji imaju potencijal da dalekose no izmene tuma enja istorijskih spletova, jesu istorijski zna ajni. To su zbivanja koja su kadra da trajno revolucionišu sliku istorije. U ovom pogledu kod nas je, uprkos krupnim promenama dr ave i društva, slika Tita i socijalizma još uvek u previranju. Nesre eno stanje nije stvorilo uslove da se se anje na Tita “ohladi” i liši iracionalnih sastojaka u sve svoje tri dimenzije: politi koj, nau noj i u pam enju obi nih ljudi. 11
- Page 1 and 2: Todor Kuljić TITO -sociološkoisto
- Page 3: Literatura i izvori Summary Regista
- Page 6 and 7: moćnih pojedinaca, ali koji su tak
- Page 8 and 9: objavljena arhivska građa, (5) rad
- Page 12 and 13: Slika Tita ipak ne zavisi samo od p
- Page 14 and 15: modernizacije, koja sporo menja ust
- Page 16 and 17: spojem domaćih i iberijskih idejni
- Page 18 and 19: društvu opterećenoj različitim v
- Page 20 and 21: II TRADICIJSKE KOMPONENTE BALKANSKO
- Page 22 and 23: neravnomerno (u Zapadnoj Evropi je
- Page 24 and 25: i prototip seljačkog demagoga (gov
- Page 26 and 27: labilni autoritet rivalskih mladih
- Page 28 and 29: sastavni deo dinarskog mentaliteta.
- Page 30 and 31: uržoaskom parlamentarizmu, plansko
- Page 32 and 33: napetosti srodnih nacija itd. Oslob
- Page 34 and 35: klasnog preobražaja od socijaliste
- Page 36 and 37: ugled borca koji pada, ali se staln
- Page 38 and 39: hervanija (ogrtač koji je dobio od
- Page 40 and 41: narodnjačke slavenofilske vizije s
- Page 42 and 43: vojnik. Ne manje odlučno, Tito je
- Page 44 and 45: azumevanjem smisla i namera najutic
- Page 46 and 47: neistoričnom poređenju i poistove
- Page 48 and 49: ovom regionu (vojne pobune, štrajk
- Page 50 and 51: ponovne centralističke snage (Đor
- Page 52 and 53: puta deluju razorno. Treba prelazit
- Page 54 and 55: prećutno. Nerado je gledao na meš
- Page 56 and 57: Titova samostalnost do zaposedanja
- Page 58 and 59: svetovnih prosvetiteljskih ideologi
U Zrenjaninu, januara 1998.<br />
Predgovor drugom izdanju<br />
Od pojave prvog izdanja ove knjige proteklo je skoro šest godina. Za to vreme nije otkrivena<br />
nikakva spektakularna nova arhivska gra a o Titovoj aktivnosti, ali se slika Tita ipak menja.<br />
Ovde bi ukratko trebalo uo iti pravce ove promene. U poslednjih nekoliko godina, od<br />
uvo enja i normalizovanja kapitalizma u Srbiji, izmenile su se potrebe nove vladaju e<br />
klase i njenih prate ih medijskih ljubitelja prošlosti kod oblikovanja novog poretka se anja.<br />
Osim toga, usled postojane ekonomske krize delimi no je izmenjena i slika socijalizma kod<br />
obi nog oveka. S jedne strane u teku oj politi ko-pojmovnoj borbi za kulturnu hegemoniju<br />
i u »revoluciji zdesna« antititoizam ne malaksava. S druge strane, pak, profil se anja spontano<br />
se menja jer, pod uticajem krize, socijalizam u svakodnevnom pam enju prima nostalgi nu<br />
crtu. Osim toga, stasava nova, tzv. e-mail generacija ili generacija posnih patriota, formirana<br />
po etkom 21.veka, koja socijalizam ne nosi u iskustvu, ve ga posredno prima kao<br />
autoritarnu i stabilnu prošlost. Tito je u novom srpskom kapitalisti kom poretku se anja<br />
preobra en u antiheroja, slo enost njegove vlasti je i u nauci redukovana na stereotip u cilju<br />
homogenizovanja nacije, a od 2000. i zbog slu benog normalizovanja kapitalizma. Antititoizam,<br />
kao obrazac i imperativ kolektivnog pam enja, premda razli ito akcentovan, skoro da je<br />
podjednako raširen kod liberala i konzervativaca. Jednozna na osuda titoizma udobnija je od<br />
njegove slo ene rekonstrukcije, a slika istorije brzo se prilagodjava novim potrebama.<br />
Antititoizam ujedna ava razli ite politi ke alternative i stvara uniformni antitotalitarni<br />
politi ki jezik ija je va na komponenta vizija klju nog »kumrova kog d elata«.<br />
Tito je u središtu savremenog pam enja jugoslovenskog socijalizma. Ko ka e komunizam,<br />
ka e Tito. Tito je klju ni simbol u epohalnom zaokretu izme u dve istorije pobednika. Svedoci<br />
smo, naime, zaokreta od monumentalne komunisti ke istorije u Ni eovom smislu ka istoriji<br />
Titovih rtava koju pišu novi pobednici. im je pam enje Tita »odmrznuto« on se preko no i<br />
preobratio iz heroja u antiheroja. Ova knjiga jeste pisana kao kritika monumentalne<br />
komunisti ke istorije, ali i kao protivstav novoj »monumentalnoj antititoisti koj istoriji«.<br />
Prošlost je stalno instrumentalizovana u pravdanju dr ave i njene slave. Hladna ocena Tita,<br />
lišena moralizma i ose ajnosti, mogla bi da bude subverzivna antiteza pam enju kao osnovi<br />
mo i.<br />
Srpska istoriografija pratila je hegemonu slu benu kulturu se anja, rtvuju i saznajna<br />
na ela. U Srbiji je komunisti ki antifašizam postao suvišan tek u drugoj fazi konverzije posle<br />
pada Miloševi a, kada je odmah normalizovan etnokratski liberalizam, preko spoja<br />
nacionalizma i liberalnog antitotalitarizma u obrascu “demokratskog nacionalizma”. Titovi<br />
protivnici postaju pozitivni junaci i branitelji nacionalnog kapitalizma. Inauguracijom dva<br />
antifašisti ka pokreta ( etni kog i partizanskog) relativisana je Titova ratna harizma. Oko<br />
kastracije druge va ne strane Titove harizme, antistaljinizma, nije se ni trebalo mu iti, jer se<br />
antistaljinizam nije uklapao u teku i hegemoni antitotalitarizam.<br />
Doma a, prete no nacionalisti ka istoriografija i dalje se trudi da «uravnote i» sliku o Titu,<br />
tj. da odgovori na jednostranosti komunisti ke istoriografije novim jednostranostima,odnosno<br />
da glorifikaciju Tita zameni njegovom demonizacijom. Odmah treba re i da osporavanje Tita<br />
nije teklo paralelno sa razvojem slu benog nacionalizma u Srbiji. U periodu gra anskog rata i<br />
Miloševi eve vlasti slu bena ocena Tita bila je u srpskim ud benicima istorije izbalansirana,<br />
etni ki antifašizam još nepriznat, a politika srpskih kvislinga nije bila još rehabilitovana.<br />
Nakon pada Miloševi a, pre svega zbog spoljnopoliti kih razloga, u slu benoj politici<br />
izme u 2000. i 2004. godine nacionalizam jeste donekle ubla en, ali zato ocene Tita nisu<br />
postale odmerenije, ve , za razliku od ocena iz Miloševi evog re ima, još jednostranije. To<br />
najbolje pokazuje poslednja revizija slike Tita i antifašizma u srednjoškolskim ud benicima<br />
istorije u Srbiji 2003. Tu su u antifašizam uklju eni etnici, ime je ovaj pojam relativizovan,<br />
a i slika Tita time je izmenjena. Kapitalizam, koji je u Srbiji uveden 2000. godine tra io je, uz<br />
10
Change language