Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiÅ¡a - BeÄejski mozaik

26.02.2014 Views
8 DRUŠTVO broj 470. 4. septembar 2009. PAKAO NISU DRUGI (II) Identitet, integracija, višejezičnost - jer živimo zajedno PUTUJEM. Sama sam u kolima. Neko stopira, ali neću stati. Ne želim da sedne pored mene. Ne želim da pričam s njim, jer ga ne poznajem. Ne želim da živim zajedno s njim ni dok putujemo. Odbijanje zajedničkog života sa nekim – neprihvatanje „stranca“ – nije samo naš problem i nije od juče, već postoji oduvek. Za istinski zajednički život potrebno je da poznajemo određene pojmove koje svakodnevno koristimo, ali ne znamo šta zaista znače. Identitet (isti, istovetnost): samosvest; označava način na koji pojedinac ili grupa doživljavaju sami sebe. Identitet je (ili bi trebalo da bude) odgovor na pitanje: Ko sam ja? Ko smo mi? Reč je o samosvesti osobe, o svesti o svojim karakterističnim svojstvima, koju ona stiče kroz društvene i kulturne procese. Potreba za identifikovanjem, razlikovanjem i poistovećivanjem može se smatrati kao trajna odlika ljudskosti. S jedne strane svi se međusobno razlikujemo, a s druge imamo potrebu da se poistovećujemo i grupišemo sa drugim ljudima. Osnova za uspostavljanje društvenog identiteta je sposobnost razlikovanja na relaciji ja – drugi i mi – oni. Identitet uvek upućuje na neku relaciju prema drugom i različitom. Integracija (sastavljanje, spajanje, sjedinjavanje). Socijalna integracija je proces međusobnog povezivanja pojedinaca ili društvenih grupa i njihovog uklapanja u neku veću, manje-više skladnu društvenu celinu. Jačanje socijalne integracije vodi do obrazaca ponašanja koji su primereni društvenim normama i do skladnog i efikasnijeg funkcionisanja grupe, a subjektivno gledano, do povećanja zadovoljstva pojedinca, prihvatanja zajedničkih simbola i razvijanja identiteta grupe. Integracija znači da su u državi sve institucije na raspolaganju svim građanima bez obzira na njihovu etničku ili neku drugu posebnost. Ona znači i da svi građani države, dobrovoljno učestvuju u njenom političkom i društvenom životu. Njen cilj je formiranje jedinstvenog civilnog društva unutar države. Višejezičnost (plurilingvizam) znači da je pojedinac u stanju da koristi više jezika, dok multilingvizam (i ova reč se prevodi kao višejezičnost) znači da više jezika živi zajedno u jednoj društvenoj grupi. Pojam multikulturalnosti danas uglavnom označava istovremeno postojanje mnogobrojnih kultura na nekom prostoru. Međutim, multikulturalizam u najširem smislu znači miran suživot različitih etničkih, kulturnih i verskih zajednica u istoj državi/na istom prostoru. Priznavanje prava kulturnih grupa i pozitivno vrednovanje njihovih različitosti zbog toga je u centru multikulturnih zahteva. Vil Kimlika naglašava da je cilj multikulturnih zahteva integracija manjina kroz njihovo priznavanje. Ako sistem postoji uz pristanak i saradnju svih aktera, on je time efikasniji. Ako se dominantni sistem vrednosti zalaže za toleranciju, pluralizam, različitost, on oplemenjuje društvenu svest koja postaje sve osetljivija na društvenu diskriminaciju i podstiče i njenu racionalnost. Multikulturalizam se suprotstavlja tendencijama globalizacije. Interkulturalnost, za razliku od pojma multikulturalnosti, pre svega označava veze i odnose između različitih kultura. U multikulturalnom društvu komunikacija između različitih grupa je moguća, ali nije obavezna. Zato se kao pojam koji podrazumeva komunikaciju i razmenu među grupama koristi pojam interkulturalnosti. On podrazumeva dijalog ravnopravnih strana, razmenu iskustava i saradnju, ali bez nužnog preuzimanja kulturnih obrazaca. Etnička grupa i etnički identitet. Etnička grupa se Serijal tekstova o manjinskim pitanjima Cilj projekta „Pakao nisu drugi – integracija mađarske manjine u lokalne sredine“, koji traje devet meseci, je promocija suštinske integracije mađarske nacionalne manjine u društvo u Bečeju i u Novom Bečeju. U okviru dvojezičnog (srpski i mađarski) projekta novinari Bečejskog mozaika će se baviti prezentacijom manjinskih problema i pitanja kroz istraživačke tekstove i analize, a informisanje i edukacija šire javnosti trebalo bi da doprinese prevladavanju predrasuda, govora mržnje i unapređenju međunacionalne saradnje kao važnih činilaca u demokratizaciji društva. Tekstovi će, osim u štampanom izdanju Bečejskog mozaika, biti dostupni i na internet stranici novina (www.becejski-mozaik.co. rs). Projekat finansira Norveška narodna pomoć. zamišlja kao grupa ljudi zajedničkog porekla, čiji članovi dele određene kulturne obrasce i imaju zajedničku istorijsku sudbinu. Smatra se da pripadnici grupe dele zajednički etnički identitet – zajedničke kulturne obrasce i zajedničke osobine. Verovanje u zajedničko poreklo, a ne u činjenice koje bi dokazivale njegovo stvarno postojanje, predstavlja karakterističnu crtu etničke identifikacije. Etnička pripadnost je u izvesnom smislu paradoksalan fenomen, jer se bazira u isto vreme na objektivnom poreklu i na subjektivnoj svesti o sopstvenoj pripadnosti. Ona najčešće jeste određena rođenjem, ali može biti i slobodnom voljom izabrana. Neki ljudi tokom života dolaze u situaciju da raskinu veze sa grupom kojoj pripadaju po rođenju i da pristupe nekoj drugoj grupi. Neki ljudi ozbiljno i duboko doživljavaju svoju etničku pripadnost, a drugi površno, dok neki uopšte ne žele da se izjašnjavaju o svojoj pripadnosti ili su, jednostavno, odlučili da nemaju pripadnost. Neki ljudi pak istovremeno mogu osećati povezanost sa više etničkih grupa i kultura. U nekim situacijama etnicitet se ispoljava samo kao razmena šala između različitih kulturnih grupa koje običaje drugih doživljavaju kao tuđe i neobične. U drugim situacijama on vodi u nasilje. Savremeni pristup etničkoj problematici počeo je da se formuliše u društvenim naukama tokom šezdesetih godina prošlog veka. Taj pristup karakterišu dva stava: etnička pripadnost ne zavisi od objektivnih kulturnih razlika nego od samosvesti aktera društvenog života (neko je Srbin ili Mađar zato što se tako oseća). Osnova za formiranje jedne etničke grupe nije objektivni sadržaj kulture, nego sposobnost grupe da simbolički definiše svoje granice u odnosu na druge grupe iste vrste. Granice etničkih grupa ne poklapaju se nužno sa objektivnim kulturnim različitostima i moguće je da ih ljudi i elementi kulture prelaze, a da se postojanje granice time ne dovede u pitanje (mešoviti brakovi ili postojanje istovetnih kulturnih obrazaca koje dve grupe dele, ne dovodi u pitanje njihovu ideju da predstavljaju dve različite etničke zajednice). Najsnažniji simboli etničke diferencijacije obično su jezik, vera, istorija, tradicija, teritorija... Ipak, nisu svi simboli kompleksni, u multietničkim sredinama ima i mnogo jednostavnijih primera. Najuspešnije deluju oni simboli koji najlakše pokreću zajedničke emocije – maternji jezik, praznici koji slave herojsku prošlost, muzika i pesma, poezija, geografski predeli za koje se vezuje poreklo grupe... Nacionalna ili etnička manjina je izraz koji se koristi kako bi opisao društvene grupe temeljene na pripadnosti određenoj naciji i/ili etničkoj zajednici koje tvore manjinu unutar stanovništva određene geografske regije i/ili političkog entiteta, najčešće suverene države. Nacionalne manjine se ponekad razlikuju od etničkih manjina po tome što prve predstavljaju deo nacije s vlastitom matičnom nacionalnom državom. U mnogim državama nacionalne manjine su službeno priznate od vlasti države i imaju određena manjinska prava, koja se najčešće tiču zastupljenosti u telima vlasti (rezervisana mesta u nacionalnom parlamentu) ili autonomije u određenim oblastima društvenog života. Pod etničkom manjinom u društvenim naukama podrazumeva se grupa koja je brojčano inferiorna prema ostaloj populaciji u društvu i državi, koja politički nije dominantna i koja se reprodukuje kao etnička kategorija. U društvenim naukama poslednjih godina pod pojmom manjina ne podrazumeva se samo grupa koja je u brojčanoj manjini, nego svaka marginalna, društveno podređena grupa, grupa koja ima manju društvenu i političku moć bez obzira na brojnost. Postojanje većinskih i manjinskih grupa na teritoriji iste države otvara pitanje statusa ovih drugih, pogotovo ako je država definisana kao nacionalna država većinskog naroda. Nacionalni program je u ovom pogledu po pravilu ambivalentan – s jedne strane je demokratski i egalitaran prema pripadnicima sopstvene nacije, ali nije prema pripadnicima drugih grupa. Prisustvo manjina na teritoriji jedne države predstavlja problem i za liberalne mislioce i političare – ako se postojanje različitosti priznaje, time se opasno narušava jedinstvo političkog prostora i princip jednakosti građana. Ako se negira, narušava se sloboda građana i pravo na izbor načina života. Manjina u jednom društvu/državi može da bude potpuno diskriminisana ili potpuno integrisana, ali u stvarnosti većina manjinskih grupa nalazi se negde između. Zaštita manjina je važan segment u okviru jedne države. S druge strane, nejednakosti su danas još uvek prisutne i zato se u svetu mnoge grupe bore, argumentujući svoju borbu postojanjem etničkih ili rasnih predrasuda čije su one navodna ili stvarna žrtva. Konflikti manjina i većina javljaju se ne samo u nedemokratskim nego i u razvijenim zemljama zapadne demokratije. Popis stanovništva Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, u Srbiji, bez Kosova i Metohije, broj pripadnika nacionalnih manjina je 1.135.393. Najveći broj manjina - 26 - živi na teritoriji Vojvodine. Po popisu iz 2002. godine najviše je bilo Mađara (290.207), Hrvata (56.654), Slovaka (56.637), zatim Rumuna (30.419), Roma (29.057), Bunjevaca (19.766), Rusina (15.626), Makedonaca (11.785), Ukrajinaca (4.635)... Srbi u Vojvodini po popisu iz 2002. godine čine 65,05 odsto stanovništva, a 34,95 posto su pripadnici nacionalnih manjina. Najveći broj Mađara živi u Vojvodini, 290.207, što čini 14,28 posto u ukupnom stanovništvu Vojvodine, a u centralnoj Srbiji je nastanjeno samo 3.092 pripadnika ove zajednice. Ukoliko uporedimo brojke iz popisa stanovništva iz 1991. i 2002. godine, vidimo da se broj Mađara smanjio za 49.284. Naime, po podacima popisa iz 1991. godine, u Vojvodini je bilo najviše Srba 1.143.723 (56,8%) i Mađara 339.491 (16,9%), zatim Jugoslovena 174.295 (8,7%), Hrvata 74.808 (3,7%), Slovaka 63.545 (3,2%), Crnogoraca 44.838 (2,2%), Rumuna 38.809 (1,9%), Roma 24.366 (1,2%), Bunjevaca 21.434 (1,1%), Rusina 17.625 (0,9%) i Makedonaca 17.472 (0,9%). Stereotip je pojednostavljena slika ili ideja o drugim ljudima, pojedincima ili grupama. U društvenom životu, uloga stereotipa je da pojednostavi komunikaciju i orijentaciju i omogući brzo donošenje suda o drugim ljudima. Stereotipi se ne zasnivaju na stvarnosti i iskustvu, ali nisu uvek ni u sukobu sa njima. Oni ne moraju biti štetni, naročito kada ne podrazumevaju apriori negativan vrednosni sud prema drugim ljudima, ali ako su apriori negativni, nepravedni i uvredljivi za druge, onda su štetni i opasni u komunikaciji. Tada je reč o negativnim stereotipima i/ili predrasudama. Pojam predrasuda ukazuje na nešto što prethodi rasuđivanju. Predrasude su čvrsto uvrežene iako su najčešće pogrešne i veoma uvredljive za ljude na koje se odnose (recimo lenji Romi, prljavi Jevreji...). Predrasude u suštini opravdavaju ili podstiču nasilje prema drugima. Tolerancija se odnosi na kolektivnu i pojedinačnu praksu prihvatanja i saradnje sa osobama koje nisu iste vere, ne misle na isti način, imaju drugačiji politički stav ili se razlikuju po nekom drugom osnovu. Tolerancija uključuje svesnu odluku da se postupi nenasilno ili uzdržano. Zasnovana je i na verskim učenjima svih dominantnih religija, ali i na državnim zakonima koji ustanovljavaju pravo na različito mišljenje i neugrožavanje pojedinca. Tolerancija u najširem smislu znači sposobnost dijaloga sa drugima. Reč tolerancija izvorno znači trpljenje, podnošenje, popuštanje. To značenje se u današnje vreme menja u poštovanje drugog i drugačijeg, priznavanje prava na različitost, potrebu za dijalogom. Tolerantna osoba je ona koja dopušta i poštuje različita mišljenja, uključujući i ona sa kojima se ne slaže. K.D.F. (Izvori: Mi i oni drugi - Priručnik za istraživanje multietničnosti u lokalnoj sredini, Grupa 484; Wikipedia; Leksikon stranih reči i izraza) Prema popisu iz 2002. godine u opštini Bečej živi ukupno 40.987 građana, u gradu Bečeju 25.774, a u naseljenim mestima 15.213, od toga 16.832 Srba (u gradu Bečeju 11.197), 20.018 Mađara (u gradu Bečeju 11.725), 1.070 Jugoslovena (u Bečeju 808), 479 Roma (u Bečeju 185), 437 Hrvata (u Bečeju 298), 229 Crnogoraca (u Bečeju 172), 87 Muslimana (u Bečeju 71), 66 Albanaca (u Bečeju 59), 62 Makedonaca (u Bečeju 55), 46 Nemaca (u Bečeju 38), 37 Slovaka (u Bečeju 27), 24 Rusina (u Bečeju 19), 16 Bunjevaca (u Bečeju 11), 15 Slovenaca (u Bečeju 10), 14 Ukrajinaca (u Bečeju 13), 12 Bugara (u Bečeju 9), 6 Bošnjaka (u Bečeju 4); 824 građana nije želelo da se izjasni o nacionalnoj pripadnosti ili su bili neopredeljeni. Srbi čine 41,06, a Mađari 48,83 odsto stanovništva na teritoriji opštine. U samom gradu Bečeju Mađari čine 45,49, a Srbi 43,44 odsto stanovništva. U Bačkom Gradištu Mađari čine 46,26, a Srbi 44,38 posto stanovništva; u Bačkom Petrovom Selu su takođe Mađari većina, jer čine 70,71 posto stanovništva, a Srbi 21,41 posto; u Mileševu je većinsko stanovništvo takođe mađarsko (51,07 posto), a Srbi čine 43,38 posto; dok u Radičeviću živi 87,53 posto Srba i 2,10 posto Mađara. B.M.

oj 105. „VELIKOGOSPOJINSKI DANI“ I OVE GODINE SU BILI USPEŠNI Sjajna stvar u Novom Bečeju, slava je za Gospojinu „STARA stvar u Novom Bečeju, slava je za Gospojinu“, stihovi Đorđa Balaševića trebalo bi da dožive malu promenu jer se u Novom Bečeju svake godine krajem avgusta dešavaju nove pozitivne stvari vezane za „Velikogospojinske dane“. Reč „stara“ trebalo bi da zameni „sjajna“, jer poslednje četiri godine organizatori priređuju sve bogatiji i raznovrsniji program, u Novi Bečej krajem avgusta dolazi sve više zvezda iz Srbije i sa prostora bivše Jugoslavije. U varošicu kraj Tise dolazi i sve više posetilaca, onih „običnih“, ali i ljudi iz javnog života Srbije. Ove godine mnogobrojne posetioce „Velikogospojinskih dana“ zabavljali su Haris Džinović, YU grupa, Kiki Lesendrić, Neno Belan, Vlado Georgiev, „Dan 6.“, „Sveti gral“, održana je Smotra paradnih zaprega, Etno bazar, revija borilačkih veština, ringišpili su se okretali, bilo je i ćeten alve i orasnica, džidžabidža svih vrsta, ića i pića... Ponovo pobedio bačvanski petopreg Manifestacija je počela u četvrtak (27. avgust) Smotrom paradnih zaprega u organizaciji Konjičkog kluba „Vranjevo“. Smotra je otvorena tradicionalnim obredom svećenja slavskog kolača koji su obavili sveštenik Milenko Savić iz Bašaida, Milivoje Sekulić, namesnik novobečejski i Milivoj Vrebalov, predsednik opštine Novi Bečej. Iako je program kasnio sat vremena i bilo je pakleno vruće, veliki broj posetilaca Protokol o bratimljenju U toku „Velikogospojinskih dana“ potpisan je i protokol o bratimljenju Novog Bečeja sa opštinom Straža (Slovenija). Povelju su potpisali Milivoj Vrebalov, predsednik opštine Novi Bečej i Alojz Knafelj, predsednik opštine Straža u prisustvu delegacija iz bratskih gradova Knjaževca, Mezetura iz Mađarske i Krupa na Uni. Pokrovitelji i sponzori Pokrovitelji „Velikogospojinskih dana“ bili su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo kulture i Pokrajinski sekretarijat za kulturu. Generalni sponzori su Naftna industrija Srbije i „BD Agro“ Dobanovci, zvanična banka bila je Metals banka, a Amstel je bilo oficijelno pivo. Sponzori ovogodišnje manifestacije bili su i „Nexe group“, DDOR Novi Sad, Telekom Srbija, „Wait“, Aleva, „MVM motors“, Brantner otpadna privreda, Promes, Žitoprerada, MCI brodogradilište Novi Bečej, Građevinsko preduzeće Novi Bečej, „Knott autoflexyug“, Operativa Novi Bečej, Bečejprevoz, Agro Ilinčić, ZZ Vrebalov, FSH Bečejka, Metalopromet Kula i Jazak, zvanična voda festivala. ispratio je šesnaestu Smotru paradnih zaprega. Pred oko 3.000 gledalaca prodefilovala je 81 zaprega u četiri konkurencije – jednoprezi, dvoprezi, četvoroprezi i petoprezi. Najzanimljivija je svakako bila parada petoprega, zaprega koje su kroz istoriju samo Novobečejci imali dozvolu da prežu. Ali, ne lezi vraže, Banaćani već drugu godinu zaredom ostaju bez titule najboljeg petoprega. Kao i prošle godine, titula je otišla „s one strane Tise“. Najbolji petopreg (od ukupno 12) upregao je Vojislav Gaković iz Kucure, koji je pored slave dobio i ček na 50.000 dinara. Drugo mesto zauzeo je petopreg Stevana Dražete iz Banovaca (nagrada od 20.000 dinara), a treće konji Milenka Radakovića iz Surčina (10.000 dinara). Pobednik u konkurenciji petoprega je posle uručenja nagrada blistao od sreće: „Presrećan sam. Nije samo novac u pitanju. Veliko je zadovoljstvo pobediti na ovakvoj manifestaciji. Konjarstvom se bavim ceo svoj vek, oko 40 godina, i ovo su neki od najlepših momenata u karijeri. U zaprezi su pored mene bili i moji sinovi Milan i Miloš, a najmlađi Borivoj je bio treći u takmičenju dvoprega. Medalju smo uzeli i kod četvoroprega, tako da smo u potpunosti zadovoljni. Prošle godine smo imali drugi, sada prvi petopreg, a doći ćemo i dogodine da ponovimo ovaj rezultat. Imamo još dobrih konja koji bi trebalo da zablistaju na 17-oj smotri u Novom Bečeju“, rekao je Gaković. U konkurenciji jednoprega pobedio je Slobodan Prodanović (Temerin), drugi je bio Stevan Dražeta, a treći Pobednički petopreg Goran Petković Novobečejac Slavko Golušin. Pobedu je kod dvoprega odneo Nedeljko Srdić (Karađorđevo) ispred Olivera Bunforda (Subotica) i Borivoja Gakovića. Najbolji četvoropreg upregao je Milenko Radaković, Vojislav Gaković je bio drugi, a Antal Tot Vašingeri treći. Stručni žiri je za najboljeg pastuva proglasio grlo „27 MTrampeta III“, vlasništvo Zrenjaninca Aleksandra Mrkobrata, dok je za najbolju kobilu proglašena „7 Vila-XX“ Bogdana Stojanova iz Kikinde. U pauzi Smotre paradnih NIS za decu konja, na bini na Tiskom keju nastupila su deca iz predškolske ustanove „Pava Sudarski“ koja su izvela predstavu „Banatska svadba“. Dok je na Tiskom keju trajala smotra, u crkvi Svetog Nikole i u manastiru Uspenja majke Božje održani su liturgija i bdenje, a posle pozdravnog govora Milivoja Vrebalova, predsednika opštine, manifestaciju je otvorio Goran Petković, predsednik organizacionog odbora „Velikogospojinskih dana“ i državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Vrebalov je poželeo posetiocima dobrodošlicu u Novi Bečej, da se lepo osećaju u gradu kraj Tise, da popiju vino „krokan“, pojedu dobru riblju čorbu, nađu nove prijatelje, popiju malo tiske vode, jer će se na taj način ponovo vratiti u Novi Bečej. „Velikogospojinski dani se održavaju već više od 200 godina, tada su naši preci išli u manastir, palili sveće, molili se Bogu za zdravlje i polagali licitarska srca za ljubav. I danas je sve isto, samo što smo tu mi i vi, što su prošle mnoge godine i što je sve postalo ovako veliko. Srećan sam što ste se okupili u ovako velikom broju, bilo da ste došli zbog Velike Gospojine, vina ’krokan’, Glavaševe kuće, najlepšeg keja na Tisi, starih prijatelja ili rodbine. Razlog nije bitan, bitno je da ste tu, jer bez vas U dvorištu Narodne biblioteke u subotu je održana „Avlija zabavlija“, tradicionalna manifestacija za decu. Uoči predstave „Lepotica i zmaj“ u izvođenju pozorišne trupe „Spot“ iz Novog Sada, Naftna Industrija Srbije podelila je deci poklone i balone sa bubamarama, znakom nove NISove kampanje za promociju domaćeg evro dizela 5. ova manifestacija ne bi uspela. Želja mi je da u narednom periodu, uz vašu pomoć, od naše opštine napravimo mesto iz koje ljudi neće odlaziti, nego će se u nju rado vraća- Banatska svadba ti, mesto gde ćemo napraviti sigurnu budućnost za našu decu i njihove potomke“, rekao je Vrebalov. Petković je, otvarajući manifestaciju, rekao da je Ministarstvo ekonomije prepoznalo „Velikogospojinske dane“ kao festival gde se sreću tradicija i budućnost. „U Srbiji postoji preko 700 različitih manifestacija i festivala, ali su samo jedni ’Velikogospojinski dani’. Ovo je mesto gde se okuplja dobra publika i izvođači, gde se poštuju drevni običaji, mesto gde se spaja tradicija sa onim što je dobra zabava. Dobri festivali su jedan od najboljih proizvoda u Srbiji, treba negovati tradiciju dobrih domaćina kod nas, a ’Velikogospojinski dani’ su svakako dobar primer za to. I u budućnosti ćemo podržavati profesionalne i uspešne manifestacije“, FOTO: S. Malešev rekao je Petković. Posle svečanog otvaranja na binu je izašao bend „Betty Boop“, a posle jednosatne svirke devojaka iz Zrenjanina Novom Bečeju se „dogodio“ Haris. Šmeker svetskog glasa, Haris Džinović je već prvim taktovima uvodne pesme učinio da se dogodi „hemija“ između njega, benda i preko 20.000 posetilaca na Tiskom keju. Džinović je preko dva sata, sjajnim glasom (ponekad i nestvarnim) „ispaljivao“ hitove iz svog repertoara, a mogli su se čuti i hitovi Duška Kuliša („Ti meni lažeš sve“, tekstopisac Džinović), „Bijelog dugmeta“, narodne izvorne pesme, kao i sevdalinke. Više od 20.000 ljudi je zdušno pevalo „Dajte vina, hoću lom“, „I tebe sam sit kafano“, „Hladno je, ugrij me“, „Jesu l’ dunje procvale“, „Laže mjesec“. Publika je čak dva puta sprečila Harisa da ode sa bine. Njegov treći pokušaj bio je uspešan. Ukus Vojvodine - riblja čorba, vino i tamburaši Miris zapaljenog drveta i zvuci tambura u ranim poslepodnevnim časovima najavljivali su drugi čin „Velikogospojinskih dana“. I pre zvaničnog početka takmičenja u kuvanju riblje čorbe (18 sati), učesnici su za svoje društvo već pripremali različite specijalitete (pečena riba, roštilj, jagnjeći paprikaš, srneći gulaš), a atmosfera je bila vrela. Plato na Tiskom keju bio je postavljen za veliki broj ekipa, a organizatori su podelili prostor na „ulice“, tako da su, makar za jedan dan, sokak sa svojim imenom u

Page 1 and 2: Nijedna zima ne traje večno, niti

Page 3 and 4: IZMEĐU DVA BROJA POČELA JE ŠKOLA

Page 5 and 6: péntekenként 2009. szeptember 4.

Page 7: TÁRSADALOM 470. szám, 2009. szept

Page 11 and 12: NOVI BEČEJ broj 470. 4. septembar

Page 13 and 14: Bečejski kajakaši u Novom Bečeju

Page 15 and 16: DRUGI DEČJI INTERKULTURALNI KAMP R

Page 17 and 18: Kombinacije za predstojeću jesen C

Page 19 and 20: NOVI BEČEJ: Najveću pažnju, ako

koji

godine

nije

koja

novi

samo

kada

koje

posle

bilo

slavlje

kraj

tise

mogla

pokvari

mozaik

becejski-mozaik.rs

Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiÅ¡a - BeÄejski mozaik

Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiÅ¡a - BeÄejski mozaik ... View more Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiÅ¡a - BeÄejski mozaik

Delete template?

Save as template ?

Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiÅ¡a - BeÄejski mozaik

Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiÅ¡a - BeÄejski mozaik Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiÅ¡a - BeÄejski mozaik