Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiÅ¡a - BeÄejski mozaik

More documents

Recommendations

Info

14 PEŠČANIK broj 470. 4. septembar 2009. MLADI KAO POLITIČKI LIDERI: ČAČAK (XII) Uloga statiste Naši sagovornici nemaju dileme kada je položaj mladih u Čačku u pitanju. Jednom rečju - beznadežno, s tendencijom da situacija bude još lošija ako u skorije vreme ne dođe do promena u lokalnoj vlasti FELJTON U POLITIČKOM SMISLU Čačkom vlada nacionalističko-socijalistička lokalna vlast koju čini koalicija Nova Srbija-DSS-SPS-PUPS-SRS. U propagandnom smislu Čačak je sedište organizacije Dveri srpske. Ono što ovako komponovana lokalna vlast propušta u radu sa mladima, kompenzuju aktivisti Dveri srpskih, koji već godinama u ovom gradu imaju agresivan medijski nastup namenjen, pre svega, vrbovanju mladih ljudi. I ne samo to. Saradnja stranaka na vlasti u Čačku i Dveri srpskih nije samo na ideološkom i medijskom planu, već je operativna i u zajedničkim nastupima na mitinzima na gradskom trgu i sličnim javnim skupovima, kao i u organizaciji Letnjih dana kulture u Čačku, koji su finansirani iz budžeta grada, a prošle godine su gotovo u potpunosti programski bili oslonjeni na Dveri srpske. Čačak je grad išaran nacionalističkim i šovinističkim grafitima, pri čemu se nacistički kukasti krst može videti na mnogim fasadama i u samom centru, ali reakcije lokalne vlasti na tu pojavu nema. Na drugoj strani omladina se upućuje na ideologiju koja propagira srpstvo i ksenofobiju, netrpeljivost prema svemu što nije pravoslavno i zaziranje od svega što dolazi sa Zapada. U takvom, nesumnjivo nepovoljnom ambijentu, svoje mesto pod Suncem traže oni mladi ljudi u Čačku koji su se odlučili da aktivnim političkim delovanjem pokušaju da promene lokalnu politiku koja je, od stuba otpora Miloševićevom režimu i primera samoodržanja i ekonomske vitalnosti zahvaljujući privatnom preduzetništvu u vremenu privredne izolacije Srbije od ostatka sveta, Čačak žrtvovala političkoj karijeri jednog čoveka i pretvorila ga u učmalu srpsku palanku. Mladi u politici Naši sagovornici na mini okruglom stolu posvećenom temi mladi i politika su Svetlana Konjikušić, predsednica Kluba demokratske omladine pri Gradskom odboru DS, Jovana Civrić, članica Gradskog odbora LDP-a u Čačku i dr Slobodan Blagojević, odbornik G17 plus u Skupštini grada Čačka. Evo kako oni razmišljaju na temu učešća mladih ljudi u politici: - Generalno gledano, učešće mladih u politici u Srbiji, a naročito u Čačku, je minimalno. Mladi su tu da učestvuju ali ne i da odlučuju, što je paradoksalno samo po sebi, jer upravo mladi ljudi koji su danas politički aktivni su oni koji će sutra donositi važne odluke i biti nosioci politika partija i stranaka kojima pripadaju. Moj motiv da se politički aktiviram bio je program stranke G17 plus u kome sam prepoznao političke stavove i principe kroz čiju realizaciju Srbija sebi otvara puteve ka Evropi i vodi ostvarenju težnji koje prepoznajem i kao svoju ličnu težnju, a to je da građani Srbije postanu ravnopravni sa građanima ostalih evropskih država. Ima i drugih političkih stranaka, demokratske opcije, sa programima koji vode istom cilju i mislim da je u tome naša snaga. Očigledno je da takve stranke mnogo više ulažu u svoje mlade članove, pre svega u edukaciju svog podmlatka, nego što to rade političke stranke koje imaju retrogradne programe. Recimo moja stranka ima izuzetnu saradnju sa Beogradskom otvorenom školom i Fondacijom „Konrad Adenauer“, pa tako često imamo mogućnost učešća na edukativnim seminarima - kaže dr Slobodan Blagojević. - Osnovni cilj omladine političkih stranaka iz, nazovimo demokratskog bloka, je pre svega animacija mladih ljudi da izlaze na izbore. Cilj je da se mladima predoči sav značaj aktivnog učešća na izborima i preuzimanja građanske odgovornosti da svojim glasom na izbornom mestu kreiraju političke procese u državi. Mladi koji su pasivni, snose deo odgovornosti za to što se u Srbiji samo deklarativno, od izbora do izbora, otvaraju teme vezane za interese mladih ljudi, ali suštinski krivica je na strankama koje se mladih sete samo pred izbore. Moramo shvatiti da veće učešće mladih u politici donosi i veći uticaj na donošenje odluka, a time raste i stepen odgovornosti mladih ljudi za aktuelna dešavanja u društvu. Sve skupa utiče, naravno, na mnogo bolji kvalitet odluka koje se donose. Iz svog iskustva i kao profesor engleskog jezika, dakle sa životnim opredeljenjem da se kroz svoj radni vek bavim obrazovanjem, znam da su ljudi danas najvažniji brend i da su mladi motor svakog društva. Shodno tome, mlade u DS doživljavam kao motornu pokretačku snagu stranke - ističe Svetlana Konjikušić, predsednica Kluba demokratske omladine u Čačku. Mladi kao politički lideri Asocijacija lokalnih nezavisnih medija „Lokal pres“ od 25. maja realizuje projekat pod nazivom „Mladi kao politički lideri u Srbiji“. Projekat predstavlja serijal od 20 istraživačkih tekstova koje pišu lokalni novinari i koji će biti dostupni i na sajtu www.localpress.org. rs. Stav mladih je: budi kreator a ne žrtva politike Uloga mladih, značaj, mesto u sprovođenju politike, njihov uticaj na zbivanja, koliko su aktivni učesnici, a koliko posmatrači su pitanja sa kojima namerava da se bavi ovaj projekat. Projekat finansira američka organizacija NED. B.M. - Mladi u Srbiji danas nemaju neku važnu društvenu opciju kao što je u poslednjih šezdeset godina nikada nisu ni imali. To je naročito izraženo u Čačku, gde ih se malo ko seti i pred izbore a, i kada ih se neko seti, mladi su većinom nezainteresovani. U Vladi i ministarstvima nije ništa bolje, a i ovo malo mladih koje imamo u vrhu vlasti ponašaju se kao starmali. Moje aktivno bavljenje politikom počelo je pre desetak godina pojavom Otpora, kada sam stekla nadu da slede velike i značajne promene u našem društvu. Posle svega što se desilo, nakon nazovi demokratskih promena u Srbiji, priključila sam se LDP-u kao političkoj partiji koja je, po mom mišljenju, jedina spremna da nastavi započeti reformski put bez kompromisa. Čini mi se da predsednik moje partije još uvek prepoznaje interese mladih u politici na način kako ih je zastupao kada je i sam, kao vrlo mlad čovek, bio u žiži političkih zbivanja. Smatram da on najbolje od svih političkih lidera koje danas u Srbiji imamo na najbolji način ume da politiku približi interesima mladih - smatra Jovana Civrić. Mladi u Čačku Naši sagovornici nemaju dileme kada je položaj mladih u Čačku u pitanju. Jednom rečju - beznadežno, sa tendencijom da situacija bude još lošija ako u skorije vreme ne dođe do promena u lokalnoj vlasti. - U našem gradu najmanje se ulaže u omladinu, a poneki lokalni političari retko ih se sete i pred izbore. A i tada samo u funkciji lepljenja plakata i statiranja na izbornim listama. Pomoć nadarenim učenicima i studentima prilikom školovanja je simbolična i svodi se na više nego bednu budžetsku stavku, a stimulacija povratka mladih ljudi u Čačak posle studiranja je nikakva. Tako na studiranje svake godine iz Čačka ode čitava jedna generacija, a vrate se samo oni koji nikako nisu uspeli da završe studije ili da se i nekoliko godina po završenom studiranju zaposle u nekom većem gradu ili u inostranstvu, pa im je Čačak poslednja stanica. Lokalna vlast, godinama unazad, ne radi ništa na tome da školovanu omladinu vrati, da je stimuliše za dalje stručno usavršavanje ili zaposli - kaže dr Slobodan Blagojević. Blagojević ističe da kao opozicioni odbornik u Skupštini grada, malo može da utiče da se donošenjem adekvatnih skupštinskih odluka situacija popravi. - Osnovni problem je nespremnost odbornika lokalne koalicione vlasti da podrže bilo koji predlog opozicije. Opozicioni odbornici vrlo aktivno učestvuju u radu Skupštine grada i podnose brojne amandmane i predloge, ali politika lokalne vlasti u Čačku je da se apriori odbija svaki predlog opozicije, ma koliko konstruktivan bio. Zbog toga nam ostaje jedino mogućnost da svoje ideje i predloge realizujemo vaninstitucionalno, kad god je to moguće - konstatuje dr Blagojević. - Slobodan je apsolutno u pravu kad kaže da ne postoji stimulacija za povratak mladih u Čačak, po završetku studiranja u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu ili nekom drugom većem gradu. Mi stalno tražimo da se povećaju stipendije, jer par hiljada dinara onome ko studira u Beogradu nije ni simbolična pomoć. Demokratska stranka je u svom predizbornom programu istakla inicijativu da se u Čačku otvori Kancelarija za mlade, kako bi se aktivnije pristupilo rešavanju problema mladih u našem gradu. Nažalost, to i dalje stoji samo kao inicijativa jer DS nije na vlasti u gradu, a postojeća vlast ne nalazi za potrebno da takva kancelarija postoji. Mi ćemo i dalje insistirati na tome, a u međuvremenu Klub demokratske omladine DS će pokušati da stranka organizuje u svojim prostorijama jedan informativni punkt koji bi mladima davao potrebne informacije o zapošljavanju, programima edukacije, kulturnim dešavanjima i drugim oblastima za koje mladi pokazuju interes. Kao predsednica KDO inicirala sam organizovanje promocija i akcija na kojima mladima predstavljamo demokratske i evropske ideje, koje smatramo temeljnim vrednostima svakog uređenog društva - kaže Svetlana Konjikušić. Ona ističe da je veoma važno pripremiti i edukovati svakog mladog čoveka kako bi mogao da učestvuje u političkom i društvenom životu zasnovanom na sistemu vrednosti koji je opšteprihvaćen u uređenim i demokratskim društvima. - Ja bih ulogu mladih u lokalnoj zajednici i politici okarakterisala na isti način kao i ulogu mladih u srpskom društvu uopšte, a to je uloga statiste. Dok u Čačku bude važilo pravilo da je neko zelen da se bavi politikom dok ne napuni šezdeset godina, nema uslova da se promeni uloga omladine u našoj lokalnoj zajednici. Tačno je da je nezainteresovanost mladih ogromna, ali i kod ono malo njih koji bi da budu aktivni, ima ih koji povlače ručnu sve u strahu zbog pritisaka sa strane, pa da li će odabrati pravu stranačku opciju, pa kako će se protumačiti njihova namera da i oni nešto kažu, pa da li će okolina da prihvati njihovu aktivnost, pa krenu ogovaranja i, na kraju krajeva, šta ako ne budu mogli da se zaposle zato što su politički aktivni. Generalno, ovaj grad, pod pritiskom vlasti kakvu ima, ne prihvata omladinu urbanog tipa. Ovde se neguje kičeraj, turbo-folk, kult pečenjare i novosrbijanski primitivizam. Ovaj grad sa sto hiljada stanovnika u gradskoj zoni ima samo jedan Internet kafe. Godinama već nije bilo nijedne kvalitetne pozorišne predstave, sportskog događaja, a bioskop tavori, pa projekciju filma možete pogledati samo ako nahvatate još troje-četvoro ljudi koji bi bili voljni da u vonjivoj i hladnoj sali sede sa vama, jer projekcija ne počinje ako u sali nema najmanje petoro gledalaca. Pitijade i kupusijade su, po merilima lokalne vlasti, vrhunac kulturnih događanja u gradu - zaključuje Jovana Civrić (LDP). Aktivan ili pasivan Na kraju razgovora u okviru mini okruglog stola na temu mladi i politika, naše sagovornike pitali smo šta preporučuju svojim vršnjacima - biti politički aktivan ili na politiku gledati samo kao pasivan posmatrač. - Moja preporuka, u svakom slučaju je biti aktivan, jer samo ako uzmeš učešće u nečemu, možeš to da promeniš i imaš pravo da kritikuješ. Ako si pasivan posmatrač nemaš pravo ni da kritikuješ ono što je loše, ni da hvališ ono što je dobro. Ima kod nas još uvek onog titoističkog shvatanja politike, e, šta će ko da pomisli o tvojim političkim stavovima i šta je dozvoljeno, a šta nije i da li si na pravom kursu. Evidentno je da nas muče isti problemi, samo političke stranke često različito vide načine kako te probleme rešiti. U razmeni idejnih rešenja leži ono konačno, a mlade ljude treba ohrabrivati da, u zavisnosti od svojih shvatanja i prihvatanja programa i delovanja političkih stranaka, postanu politički aktivni i vremenom i sami postanu oni koji donose odluke - smatra dr Slobodan Blagojević (G17 plus). - Mislim da je ovo pitanje oko koga ćemo se svi složiti: da definitivno treba biti politički aktivan. Svaka vrsta apatičnosti, kako u našim privatnim životima, tako i u našem političkom i društvenom životu je opasna već kao samo činjenica da, na takav način, odluku o svojim životima prepuštamo drugim ljudima, koji često znaju biti vrlo neodgovorni i skloni tome da društveni i opšti interes uvek podrede svom ličnom interesu. Imali smo prilike da u najnovijoj istoriji tako nešto i sami doživimo i u Srbiji i u našem gradu - kaže Svetlana Konjikušić (DS). - Sigurno je da se treba aktivno uključiti u društvena dešavanja a samim tim i u politiku koja, na kraju krajeva, ta dešavanja i kreira i to, pre svega, zbog sebe samog, jer svako sebi, svojoj porodici i prijateljima želi najbolje i niko drugi mu neće, na uštrb sopstvenog interesa, činiti bilo kakvu uslugu. Rekla bih to ovako: učestvuj i budi kreator a ne žrtva politike - zaključuje Jovana Civrić (LDP). Stojan Marković
DRUGI DEČJI INTERKULTURALNI KAMP Rad sa decom sa posebnim potrebama Na vuka povika, a lisice kolo vode Tekst (čitalačko pismo; prim. redakcije) povodom Dana Bečeja izazvao je, kao što se i očekivalo, određene reakcije. On izražava ne samo moje mišljenje, nego i osećanja onih sugrađana koji su revoltirani procesima koji se ovde odvijaju prikriveno ili otvoreno, kao i mišljenja brojnih Bečejaca koji su posle objavljivanja teksta bili saglasni sa iznetim stavovima. Inače, priznajem da prilikom pisanja neke stvari nisam znao, na primer da se to zove „Dan ravnopravnosti“ (sada kada znam da sam ravnopravan, mnogo mi je lakše), kao i to da je manjak u opštinskoj kasi 10 miliona dinara. Moj tekst kritikuje ne samo opštinsku vlast koja je isforsirala 1. avgust kao Dan grada, nego i one koji su omogućili da se takva odluka izglasa i da se takvi simboli grada usvoje. U svome odgovoru predsednik opštine ipak nije opovrgao neke teze. Ne može se poreći da oktobarsko oslobođenje Bečeja nema veze sa oslobađanjem Evrope od fašizma. Takođe, ako donedavno neki nisu želeli da proslavljaju 8. oktobar kao Dan opštine, zašto onda neki treba da slave dan donošenja Povelje kojom je data privilegija naslovljena sa „Hungaricae Nationi“. Ne može se zbog klimatskih prilika koje su povoljne za Učesnici kampa È ITALAÈKA FOTO: LJ.M. DEČJI interkulturalni kamp „Pruži mi ruku, budi mi drug! - Nyújtsd felém a kezed, legyél barátom!“ za decu sa smetnjama u razvoju sa teritorije opštine Bečej je po drugi put održan ovog vikenda u domu Izviđačkog odreda „Ivo Lola Ribar“ (Radarska stanica) u Bečeju. Kamp je organizovalo Društvo prijatelja dece u okviru Lokalnog plana akcije za decu (LPA) opštine Bečej u saradnji sa članovima „Kosmopolite“ iz Gimnazije Bečej. Oko 40 učenika ŠOSO „Bratstvo“ se tri dana družilo na kreativnim, obrazovnim radionicama i sportskim aktivnostima koje su pripremile „Kosmopolite“. U subotu su za decu organizovane zabavne aktivnosti, kao što su jahanje ponija i vožnja fijakerima, koje je omogućio uzgajivač konja i izrađivač kočija Sima Gajić. Potom su članovi MKD „Petefi Šandor“ učili decu da plešu, a polaznici kampa su izveli i završnu priredbu kojoj su pored roditelja, članova LPA tima, predstavnika škola prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave. „U kampu su okupljena deca sa smetnjama u razvoju različitog uzrasta i nacionalnosti, koja uz druženje, pomoć i podršku ’Kosmopolita’ iz Gimnazije, uče i primenjuju stečena znanja, stiču različite veštine, savlađuju teškoće u komunikaciji, usvajaju osnovne higijenske i kulturne navike. Kroz ovakve aktivnosti možemo da pratimo njihov rad i razvoj, jer su to deca koja su prošle godine boravila u kampu, tribina proslavu 1. avgusta, a nepovoljne 14. marta (dana donošenja treće Povelje kojom se stvarno priznaje ravnopravnost žitelja Bečeja) falsifikovati istorija. Zastava nacionalne zajednice je postojala i pre tridesetak godina kao trobojka crveno-belo-zeleno sa crvenom petokrakom. Ova sadašnja zastava je trobojka sa državnim grbom Mađarske, bez ikakve specifičnosti koja bi označavala povezanost mađarskog stanovništva na ovim prostorima sa ovom državom. Upravo takva je bila državna zastava Mađarske u periodu 1940-1945. godine, u vreme koje ovde nije ostalo u najlepšoj uspomeni. Naravno da znam da je ova, kao i neke druge zastave nacionalnih zajednica, odobrena od strane Skupštine Srbije, ali nažalost ona izaziva neprijatna osećanja (isto kao i ranije Dan oslobođenja kod nekih). Takođe, na svečanoj akademiji u Gradskom pozorištu se svirala državna himna Mađarske zbog prisustva predstavnika bratskih opština i Generalnog konzula, a uobičajeno je da se himna strane države svira samo na dočeku predsednika druge države, prilikom smotre počasne garde ili važnih međunarodnih sportskih takmičenja. Bečej je bio tolerantan grad u kojem su svi imali KALEIDOSKOP a uslov da i ove godine učestvuju je bio da su pokazali dobre rezultate u školi. Pored toga, sva deca su dobila higijenske pakete, obrazovni materijal za školu i majice“, rekla je Izabela Šormaz predsednica Društva prijatelja dece. Rad kampa su finansirali opština Bečej (180.000 dinara) i Fond Pestaloci, a kancelarija UNICEF-a iz Beograda je obezbedila potrošni materijal. LJ.M. prava i svi mirno živeli dok nije počelo sa forsiranjem autonomija (pokrajinske, teritorijalne unutar Pokrajine, personalne, kao i one unutar škola), zatim tolerancije, multietničnosti, multinacionalnosti (isto znači, samo je jedno latinsko-grčka a drugo latinsko-latinska kovanica), multikulturalnosti, multikonfesionalnosti i ostalih zvučnih pojmova demagoške namene. Nemire su unele političke stranke u borbi za opstanak na vlasti. Ja lično nikada nisam bio član nijedne stranke, pa ni KPJ, Mađare cenim i u školi sam sedeo u klupi sa Mađarima i sada imam dobre prijatelje Mađare ali se, kao i mnogi drugi, protivim tome da se od Bačke pravi „Délvidék“, pa je stoga jedina zastava koju priznajem zastava Republike Srbije. U svome odgovoru predsednik opštine se u pisanju nije pokazao baš kao najbolji stilista pa je snizio nivo dobrog ukusa koristeći izraze kao što su: „bitno je popljuvati...“, „...od kada Vas je majka rodila...“, „...to je Vaša slika i prilika...“, „Vi i Vama slični su večiti gubitnici...“, „...miriše na bljuvotinu....“, „...samo što nije povratio...“, „...pokvarili ste stomak...“. Što se tiče teksta urednice „Bečejskog mozaika“ - hvala joj što me je tako opširno citirala i to ravnopravno, dvojezično. Vojin Reljin Dimitrije - Mita Milovanov LIKOVNA KOLONIJA NA RADARSKOJ STANICI Deca i umetnici U NEDELJU se na Radarskoj stanici u Izviđačkom domu okupilo 15 amaterskih slikara iz Temerina, Bačkog Petrovog Sela i Bečeja koji su slikali zajedno sa decom iz interkulturalnog kampa. Članovi likovnog udruženja „Duga“ iz Bečeja svake godine u avgustu organizuju likovnu koloniju na Radarskoj stanici u saradnji sa Izviđačkim odredom „Ivo Lola Ribar“ i svoje radove poklanjaju domaćinu u humanitarne svrhe, a ovo je druga godina kako sarađuju i sa organizatorima dečjeg interkulturalnog kampa. Predstavnica udruženja „Duga“ Katalin Holo rekla je da će i ove godine slike pokloniti u humanitarne svrhe, za decu opštine Bečej, i da planiraju da ova akcija postane tradicionalna. „Slike sa prošlogodišnje likovne kolonije članova udruženja ’Duga’ su prodate na humanitarnoj aukciji, a sredstva su bila namenjena deci sa posebnim potrebama i materijalno ugroženim majkama sa decom, uzrasta ispod tri godine. Predstavnici ovog udruženja 9. Dimitrije - Mita Milovanov TRAGAJUĆI ZA poznatim Bečejcima koji su svoju afirmaciju stekli van rodnog grada, a da pri tome nisu zaboravili odakle su, nailazimo na Dimitrija – Mitu Milovanova. I dan danas se njegova fotografija nalazi u svečanoj sali upravne zgrade DTD u Novom Sadu. Kada su, po idejnoj zamisli inž. Nikole Mirkova, počele pripreme za izgradnju velikog hidrosistema Dunav- Tisa-Dunav, Milovanovu je povereno mesto tehničkog direktora. U početku je vršio i dužnost direktora Direkcije za izgradnju kanala DTD i s izuzetnim smislom postavio je studijsko-projektantsku i izvođačku službu. Njegova je velika zasluga što je ovaj gigantski projekat od početka dobio dobre osnove i što su tokom 15 godina, koliko je proveo u ovom preduzeću, ostvareni veliki rezultati. U leto 1965. godine, kada je Dunav kod Novog Sada dostigao najveći posleratni vodostaj i kada je zapretila opasnost da Novi Sad bude poplavljen, Milovanov je na čelu gradskog štaba za odbranu rukovodio celokupnom operacijom. Preuzeo je na sebe veliku odgovornost u najkritičnijim trenucima i uspeo je da odbrani grad. Zaslužan je i za odbranu Limana, koji su pojedinci hteli da žrtvuju radi spasavanja centralnog dela Novog Sada. Dimitrije Milovanov je tokom svog radnog veka obavljao odgovorne dužnosti; od direktora Direkcije kanala DTD (1950-1953), pa do sekretara Samoupravne interesne zajednice za osnovno uređenje voda Vojvodine. Sa ove potonje je i otišao u penziju. Pokrenuo je godišnjak „Vode Vojvodine“ i jedno vreme bio njegov urednik. Nosilac je i visokih državnih odlikovanja: Ordena rada i Ordena zasluga za narod, dobitnik je nagrada Oslobođenja grada Novog Sada (1964) i Oslobođenja grada Bečeja (1972). Dimitrije – Mita Milovanov je rođen u Bečeju 1912. godine. Poreklom je iz seljačke porodice, od oca Aleksandra i majke Ljubice. Po završetku osnovne škole i gimnazije pohađa Tehnički fakultet u Beogradu. Diplomirao je 1938. godine. Posle odsluženja vojnog roka u Sarajevu, 1939. godine započinje svoj rad u vodoprivredi. Iako trajno nastanjen u Novom Sadu, Mita Milovanov je, zbog posla ili porodice, dolazio u rodni grad bar jednom nedeljno. Uključio se, takođe, svojevremeno u projekat izgradnje keja na Tisi. Priča se da su njegovi saveti u bečejskoj vodoprivredi uvek pažljivo saslušani i uvažavani. U tihim penzionerskim danima, onako, za svoju dušu, prihvatio se izrade rodoslova porodice Milovanov. Ponosio se podatkom da su prvi Milovanovi žitelji Bečeja još od 1711. godine. Umro je 1991. godine. Bio je oženjen Slavinkom, nekadašnjom nastavnicom matematike. Oba njihova sina, Aleksandar i Ivan, postali su mašinski inženjeri. Dušan Opinćal su bili prisutni prilikom uručenja paketa i uverili su se da su sredstva zaista namenski potrošena. To je, na neki način učvrstilo našu saradnju, pa je odziv umetnika ove godine veći. Slike koje će sada pokloniti, biće ponuđene na humanitarnoj aukciji koju ćemo organizovati pred Božić, a prikupljena sredstva će se usmeriti materijalno ugroženoj deci za obrazovanje“, rekla je Marija Lučev članica međusektorskog tima Lokalnog plana akcije za decu opštine Bečej. LJ.M. DRUŠTVO UČITELJA BEČEJA Neobavešteni učitelji U ŠKOLI „Petefi Šandor“ 31. avgusta održana je 7. godišnja Skupština Društva učitelja Bečeja (DUB) na kojoj je prisustvovalo devet učitelja iz tri osnovne škole, „Petefi Šandor“, „Zdravko Gložanski“ iz Bečeja i „Novak Radonić“ iz Mola. Na početku Skupštine, konstatovano je da je osnovni razlog slabog odziva učitelja to što u pojedinim školama ne postoji blagovremen i adekvatan prenos informacija, što otežava efikasan rad ovog udruženja. Podnet je zatim izveštaj o radu i ostvarenim projektima DUB-a u prošloj godini, među kojima broj 470. 4. septembar 2009. 15 su obuka o dečjim pravima u okviru Lokalnog plana akcije za decu i inkluzivni program (deca - starije osobe) koji su sufinansirani iz opštinskog budžeta. Predstavljen je plan rada do kraja 2009. godine, razmatrano je učešće članova udruženja na 23. Saboru učitelja Srbije u Beogradu i na konkursima koje raspisuje Udruženje vojvođanskih učitelja. Bilo je reči i o stručnom usavršavanju i napredovanju učitelja za koje se prvi petogodišnji ciklus završava, a novi počinje od 1. septembra 2009. godine i o najavi ministra prosvete o proveravanju primene znanja stečenog na seminarima. Članovima je upućen i predlog Upravnog odbora da članarina, koja je do sada bila kolektivna, od 2010. godine bude individualna u iznosu od 400 dinara mesečno, čime bi se omogućilo bolje funkcionisanje udruženja. Prisutnima je saopšteno i da je Skupština Udruženja vojvođanskih učitelja za najaktivnije učiteljsko udruženje u Vojvodini u 2008. godini proglasila Društvo učitelja Bečeja, a svečano uručenje plakete je planirano prilikom obeležavanja Dana učitelja, 5. oktobra. LJ.M.
Page 1 and 2: Nijedna zima ne traje večno, niti
Page 3 and 4: IZMEĐU DVA BROJA POČELA JE ŠKOLA
Page 5 and 6: péntekenként 2009. szeptember 4.
Page 7 and 8: TÁRSADALOM 470. szám, 2009. szept
Page 9 and 10: oj 105. „VELIKOGOSPOJINSKI DANI
Page 11 and 12: NOVI BEČEJ broj 470. 4. septembar
Page 13: Bečejski kajakaši u Novom Bečeju
Page 17 and 18: Kombinacije za predstojeću jesen C
Page 19 and 20: NOVI BEČEJ: Najveću pažnju, ako

Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiÅ¡a - BeÄejski mozaik

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiÅ¡a - BeÄejski mozaik