pdf - Kultura polisa

KULTURA POLISA
časopis za negovanje demokratske političke kulture
Izdavač: Udruženje za političke nauke Srbije
Ogranak u Novom Sadu
Suizdavač: Megatrend univerzitet, Beograd
Uredništvo: dr Srbobran Branković, dr Mirko Miletić,
dr Zoran Đerić, dr Aleksandar Petrović,
dr Slaviša Orlović, dr Slobodan Bjelica,
dr Predrag Marković, dr Srđan Milašinović
mr Nebojša Petrović, mr Nenad Đuretić
Glavni i odgovorni urednik: dr Ljubiša Despotović
Zamenik gl. i odgov. urednika: dr Zoran Jevtović
Pomoćnik gl. i odgov. urednika: dr Darko Gavrilović
Članovi uredništva iz inostranstva: dr Vasilis Petsinis (Grčka),
dr Pol Mojzes (SAD), dr Pavel Bojko (Ruska Federacija),
dr Marko Atila Hoare (Velika Britanija), dr Srđa Pavlović (Kanada)
Prelom i priprema: Milan Karanović, Branimir Trošić
Savet časopisa: dr Ilija Vujačić, predsednik,
dr Vukašin Pavlović, dr Milan Tripković,
dr Vučina Vasović, dr Dragan Koković,
dr Čedomir Čupić, mr Nebojša Kuzmanović
Tiraž: 300.
UDK 316.334.56:008
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
3
КУЛТУРА полиса: часопис за неговање демократске политичке културе/
главни и одговорни уредник Љубиша Деспотовић.-Год. 6, посебно издање
(2009)-.- Нови Сад:
Удружење за политичке науке Србије Огранак у Новом Саду; 2009-.- 21 cm
Уредник посебног издања: Србобран Бранковић
ISSN 1820-4589
COBISS.SR-ID 199568391
Urednik posebnog izdanja: dr Srbobran Branković
Napomene: Radove objavljene u časopisu, nije dozvoljeno preštampavati ni u delovima
ni u celini bez saglasnosti izdavača. Ocene iznesene u radovima stavovi su autora
istih, i ne izražavaju mišljenje uredništva časopisa.
Rukopisi se recenziraju, i ne vraćaju autorima. Objavljeni radovi se
honorarišu u skladu sa finansijskim mogućnostima izdavača.

SADRŽAJ
UVOD.............................................................1
Prof. dr Srbobran Branković
DNEVNA EKONOMIJA VREMENA ŽITELJA SRBIJE:
Projekat istraživanja i osnovne dimenzije, mere i nalazi ............... 3
Prof. dr Mirko Miletić
ŠKOLA, MEDIJI I DOKOLICA U ŽIVOTU MLADIH U SRBIJI .........37
Prof. dr Zorica Tomić
UDEO KOMUNIKACIJE U DNEVNOJ EKONOMIJI VREMENA.......55
Prof. dr Zoran Jevtović
KOMUNICIRAM – ZNAČI POSTOJIM! .............................71
Irina Milutinović
UTICAJ INTERNETA NA KOMUNIKACIONU PRAKSU
~ jedan pogled na Srbiju ~ ....................................... 91
Prof. dr Ljubiša Despotović
SLOBODNO VREME I ŽIVOTNI STILOVI
IZMEĐU „PROTESTANTSKE ETIKE“ I KULTURE HEDONIZMA....109
PRILOZI.........................................................137
Posebno izdanje Kulture polisa

UVOD
U ovom zborniku predstavljamo rezultate istraživanja Dnevna ekonomija
vremena žitelja Srbije, koje su u decembru 2008. godine sproveli
TNS Medium Galup i Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta.
Istraživanje je urađeno u formi dnevnika na uzorku od 1600 ispitanika,
koji reprezentuje populaciju žitelja Srbije starijih od 12 godina.
Zbornik je sastavljen od četiri dela:
1. Prvi deo je projekat istraživanja u kojem se iznose razlozi za njegovo
pokretanje, izlaže analitička podela istraživanog fenomena,
postavljaju hipoteze i obrazlaže metodologija istraživanja.
2. Drugi deo čine iskustveni podaci – snimljeni i izmereni indikatori
o načinu na koji stanovnici Srbije upravljaju svojim vremenom
na kraju prve decenije 21. veka. Podaci su dati u tekstu
Koordinatni sistem: osnovne dimenzije i mere dnevne ekonomije
vremena i u prilogu Osnovni nalazi.
3. Treći deo nosi naziv Smisao i značenje: Različiti uglovi gledanja
na ekonomiju vremena.
Naime, istraživanje nije bilo zamišljeno kao gola deskripcija
– nepregledni niz frekvencija i izmerenih odnosa među varijablama.
Taj cilj ostvaren je u okviru obrazovne funkcije ovog projekta
– praktičnog rada studenata Fakulteta za kulturu i medije u
okviru predmeta Medijska analitika. U ovom, trećem delu podaci
se sagledavaju i tumače iz različitih perspektiva. Za učešće u
ovom delu projekta pozvani su istraživači sa osobenim i snažnim
autorskim pristupom koji prevazilazi deskriptivni kredo o vrednosnoj
neutralnosti društvenog istraživanja, i od njih je zatraženo
da daju svoje tumačenje nalaza do kojih se došlo.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 1-2

2
4. Četvrti deo projekta čine prilozi:
1) Osnovni nalazi – ono što se u statistici naziva distribucijom
frekvencija
2) Upitnik
3) Struktura uzorka
4) Spisak članova istraživačkog tima studenata i TNS Medium
Galupa.
Konačno, treba dodati da je namera autora okupljenih oko ovog
projekta da, po izlasku zbornika, organizuju dalju raspravu o rezultatima
istraživanja i tumačenjima koja su im data.
Na kraju želim da dam jednu napomenu. Posle prvog javnog saopštavanja
rezultata istraživanja, javio nam se prof. dr Predrag Aleksić sa
neočekivanim poklonom na kome smo mu neizmerno zahvalni. Obavestio
nas je da je slično istraživanje sprovedeno 1973. u Kragujevcu,
u okviru velikog međunarodnog projekta „Budžet vremena gradskog
stanovništva“ i ljubazno nam ustupio knjigu sa osnovnim nalazima.
Iako to nije istovetna populacija kao ona obuhvaćena našim projektom,
podaci su velikim delom međusobno uporedivi. Ovim su naši nalazi
dodatno dobili na smislu: nijedan podatak, ma kako precizno izdvojen
i očitan, ne može biti od naročite koristi ako ga ne možemo uporediti s
nekim sličnim, tj. ako ga ne sagledamo u komparativnoj perspektivi. A
poređenje sa nalazima iz doba od koga nas deli skoro pola veka vremena
obeleženog burnim promenama u načinu života ljudi, predstavljalo je
zaista uzbudljiv izazov.
Stoga su u razmatranja u zborniku uključeni i nalazi ovog istraživanja.
Srbobran Branković
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

ONR UDK 316.728:303.6(497.11)"2008"
316.776(497.11)"2008"
Primljen: 1.4.2009. ID 168153100
Prof. dr Srbobran Branković
Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta
Direktor TNS Medium Gallup
DNEVNA EKONOMIJA VREMENA
ŽITELJA SRBIJE:
Projekat istraživanja i osnovne dimenzije, mere i nalazi
Sažetak: U tekstu se izlažu projekat i glavni nalazi istraživanja Dnevna
ekonomija vremena žitelja Srbije, koje su pod rukovodstvom autora u decembru
2008. sproveli TNS Medium Galup i Centar za istraživanja u kulturi i medijima
Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta. Istraživanje je urađeno
u formi dnevnika na uzorku od 1600 ispitanika koji reprezentuje populaciju
žitelja Srbije starijih od 12 godina.
Istraživanje je utvrdilo da prosečan žitelj Srbije 32 odsto svog ukupnog
dnevnog vremena provede u spavanju, 30 odsto posveti svakodnevnim poslovima
i obavezama (rad na radnom mestu, poslovi u kući, odnosno domaćinstvu,
učenje, lična nega i dnevni obroci), 19 odsto u praćenju medija, devet odsto čini
slobodno vreme (deo koji ne obuhvata praćenje medija), a 11 odsto u aktivnostima
i stanjima koje ne mogu da se razvrstaju ni u jednu od pomenutih grupa.
Televizija odnosi 55 odsto ukupnog vremena posvećenog praćenju medija, radio
24%, internet 11 i štampa devet odsto. Najveći deo slobodnog vremena (39%)
otpada na posete prijatelja odnosno prijateljima, 30 odsto čini vreme provedeno
u kafanama i klubovima, 10 odsto u čitanju knjiga.
Prosečan žitelj, takođe, dnevno provede 267,8 minuta u komuniciranju s drugim
osobama, bilo neposredno, licem u lice, ili posredstvom neke od savremenih
tehnologija. Neposredna aktivna komunikacija čini 34,5% ukupne komunikacije,
neposredna pasivna 43,7%, posredna aktivna 9,6% i posredna pasivna 12,2%. On
se tokom jednog dana 178,4 minuta oseća posebno dobro i srećno, a 44,3 minuta
posebno loše i nezadovoljno. Potomci (deca i unuci) i ženski deo populacije su
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

4
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
osobe koje izazivaju najviše dobrih osećanja, dok najmanje dobrih i najviše loših
osećanja dolazi iz uloga vezanih za posao i odnose koji nisu porodični.
Ključne reči: mediji, korišćenje dnevnog vremena, komuniciranje, osećaj
sreće, slobodno vreme, gledanje televizije, slušanja radija, čitanje štampe, korišćenje
interneta, fejsbuk, korišćenje mobilnih telefona
A) PROJEKAT ISTRAŽIVANJA
1. Formulacija problema
1.1 Osnovna pitanja koja su pokrenula ovo istraživanje bila su: kako
izgleda jedan običan dan prosečnog čoveka u Srbiji pri kraju prve decenije
21. veka? Koliko vremena u tom danu otpada na rutinske, svakodnevne
poslove, koliko je slobodno vreme, šta ljudi najčešće rade u
tom vremenu koje im ostane posle svih obaveza? Da li su, pod snažnim
razvojem novih tehnologija i medija (mobilna telefonija, internet), polje
i opseg komunikacije prošireni u odnosu na ukupno dnevno vreme?
I da li se promenio udeo neposredne komunikacije u ukupnoj komunikaciji,
tj. da li je povećan udeo (tehničkim sredstvima) posredovane
komunikacije nauštrb one koja se odvija licem u lice?
Način na koji pojedinac upravlja 1 svojim vremenom postao je društveno
i naučno važno pitanje onda kada se steklo nekoliko značajnih
uslova: 1) kad je slobodno vreme 2 postalo masovan fenomen, a ne samo
privilegija povlašćenih klasa; 2) kad je ono toliko naraslo da su u vezi sa
načinom njegovog korišćenja bile potrebne važne privatne i društvene
odluke, i 3) kad je oko popunjavanja slobodnog vremena izrasla ogromna
industrija zabave, odnosno kad je to postalo važno polje ekonomije
i poprište snažne tržišne utakmice.
S druge strane, činjenica je da način na koji upravljamo svojim
vremenom odražava i naš životni stil pa i životnu filozofiju, ali i da je
1
2
U stručnoj literaturi za upravljanje vremenom kod nas je uglavnom korišćen
izraz budžetiranje, ali i ekonomija vremena. U literaturi na engleskom najčešće
se upotrebljava izraz „korišćenje vremena“ (time use).
Prva važnija istraživanja upravljanja vremenom su i bila usredsređena na korišćenje
slobodnog vremena.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 5
to istovremeno i deo društvene svesti i samosvesti naše uže društvene
zajednice, naše nacije i cele civilizacije kojoj pripadamo.
1.2 Verovatno, prvo istraživanje koje se bavilo načinom na koji ljudi
organizuju svoje vreme sprovedeno je 1912. godine u SAD. Džordž
Bevans (1913) je anketirao radnike u Njujorku, tražeći da popune koliko
obično sati posvete nekim aktivnostima tokom jednog tipičnog dana u
nedelji. Od značajnijih istraživanja u prvim decenijama 20. veka treba
spomenuti ono koje je pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede
SAD, od 1927. do 1934, sprovedeno među domaćicama u poljoprivrednim
domaćinstvima. Najdragocenija studija o istraživanjima budžeta
vremena iz tog doba je Upravljanje vremenom u ponašanju ljudi Pitirima
Sorokina i Klarensa Bergera (1933).
Iskustvena istraživanja zasnovana na merenju vremena provedenog
u različitim aktivnostima i stanjima tokom dana, sprovođena su i
u Sovjetskom savezu i to već početkom dvadesetih godina 20. veka: u
periodu od 1920. do 1925. sprovedeno je nekoliko istraživanja na različitim
populacijama – radničko stanovništvo, seosko, gradsko, potom
aktivisti nekih novonastalih organizacija. Pregled takvih istraživanja iz
dvadesetih i tridesetih godina, a i kasnijih, može se naći kod Artemova
i Novohatskaje (2004). Od pedesetih godina ta istraživanja se rade i u
institutima Sovjetske akademije nauka.
Jedan od najiscrpnijih pregleda ove vrste istraživanja u svetu dat
je u tabeli koju je sačinio Centar za istraživanje korišćenja vremena pri
Odseku za sociologiju Sent Hju koledža Univerziteta Oksford 3 .
Istraživanja korišćenja vremena su poslednjih decenija toliko narasla
da su nastale snažne institucije i organizacije koje se time bave, poput
Međunarodnog udruženja za istraživanje korišćenja vremena 4 , pomenutog
oksfordskog centra, Programa istraživanja korišćenja vremena pri
kanadskom Univerzitetu „Sveta Marija“ 5 , pri kome deluje i pomenuto
međunarodno udruženje. U okviru američkog Instituta za korišćenje
vremena sprovodi se gigantski projekat pod nazivom Američko istraži-
3
Ovaj pregled može se naći na internet stranici http://www.timeuse.org/information/studies/
4
International Association for Time Use Research
5
Saint Mary’s University - Time Use Research Program
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

6
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
vanje korišćenja vremena (American Time Use Survey, skraćeno ATUS),
jedno od retkih koje se radi na nacionalno reprezentativnom uzorku 6 .
Prvo istraživanje u Jugoslaviji na ovu temu sprovedeno je 1957.
godine u okviru jednog međunarodnog projekta u organizaciji Uneska
(UNESCO).
Potom je usledilo istraživanje koje je 1965. godine sproveo Institut
za sociološka istraživanja u Beogradu na uzorku od 2.144 ispitanika, pod
rukovodstvom dr Predraga Aleksića (Aleksić, 1973), takođe kao deo velikog
međunarodnog projekta pod nazivom Budžet vremena gradskog stanovništva,
koji je ostvaren u dvanaest zemalja. 7 Organizator projekta bio
je Uneskov Evropski centar za koordinaciju istraživanja sa sedištem u
Beču, a njime je rukovodio prof. dr Aleksandar Salaj (Alexander Szalai).
Kako ćemo kasnije videti, populacijski zahvat ovog istraživanja je uži od
projekta koji ovde predstavljamo. To znači da se podaci mogu porediti
u ograničenom obimu, tj. samo u onim oblastima dnevnog vremena 1)
koje su obuhvaćene u oba istraživanja i 2) u kojima u našem istraživanju
ne postoje značajne razlike između seoskog i gradskog stanovništva.
1.3 Po čemu se istraživanje koje ovde predstavljamo razlikuje od onih
koja su ranije sprovođena kod nas, a i od većine drugih koja se sprovode
u svetu?
Najpre, ono pokriva celokupnu populaciju, a ne samo pojedine
demografske ili socijalne kategorije.
Druga njegova osobenost je što nastoji da meri i komunikaciju
među ljudima, naročito onu zasnovanu na najnovijim tehnologijama
i socijalnim mrežama, kao što su mobilni telefon i internet. Posebno se
sačinjava stablo komunikacije i prati njeno kretanje unutar istih polnih
i generacijskih grupa, kao i ono koje se odvija između grupa.
Konačno, ispitanici su označavali delove dana u kojima su se osećali
posebno dobro i srećno i one kad su osećanja bila suprotna, što pruža
velike mogućnosti za iskazivanje podataka ne samo po pojedinim demografskim
grupama, već i po vrstama aktivnosti i stanja koja su se odvijala u
vreme kad se neka osoba osećala posebno dobro ili posebno loše. Poslednja
6
Veličina uzorka je 48.000 ispitanika! Pokriva se populacija starija od 15 godina.
7
Belgija, Bugarska, Francuska, Mađarska, Poljska, SAD, Peru i tadašnje SR Nemačka,
DR Nemačka, Sovjetski Savez i Jugoslavija, u okviru koje su obuhvaćeni gradovi
Kragujevac i Maribor.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 7
dva uvida (obim komunikacije i stepen zadovoljstva) su novina ne samo u
odnosu na istraživanja u Srbiji, već i na ona koja se sprovode u svetu.
Budući da nudi do sada neostvarene uvide u pomenute oblike mikrodruštvenosti,
ovaj projekat je od izuzetnog naučnog i društvenog značaja.
2. Ciljevi istraživanja
Osnovni cilj ovog istraživanja je prevashodno statistički opis ekonomije
dnevnog vremena u Srbiji među populacijom starijom od 12
godina.
U drugoj ravni ispitaće se odnosi povezanosti između nekih socijalno-demografskih
činilaca (starosti, pola, obrazovanja, mesta življenja)
i pomenute dnevne ekonomije vremena.
Konačno, kao mogući cilj postavlja se i pronalaženje modela koji
objašnjavaju neke navike i stanja istraživane populacije.
3. Predmet istraživanja
3. 1. Osnovne definicije
Pod dnevnom ekonomijom vremena podrazumevamo upravljanje
svojim životom (interesovanjima, potrebama, željama) i raspolaganje
vlastitim vremenom i resursima tokom jednog dnevnog ciklusa.
U ovom istraživanju bavimo se dnevnom ekonomijom vremena pojedinca.
Populacija koju obuhvatamo istraživanjem jesu žitelji Srbije starosti
12 i više godina.
Osnovna jedinica analize je jedan dnevni ciklus života stanovnika
Srbije starosti 12 i više godina. Ne posmatra se, dakle, jedan kalendarski
dan, koji počinje u 00.00 i traje do 24.00, već jedan dan života koji
je omeđen buđenjem posle glavnog spavanja i ponovnim odlaskom na
naredno glavno spavanje.
Pod glavnim spavanjem podrazumevamo ono koje se uglavnom
odvija noću i koje je po pravilu najduže, ali koje kod različitih ljudi počinje
u različito vreme: kod starijih ljudi na selu ono obično počinje oko 20
sati i završava se oko 5 ili 6 sati narednog dana, ali kod jednog broja mlađih
ljudi u većim gradovima ono može da počne, recimo, u 03.00 ujutru
i traje do 11.00 pre podne tog dana. U tom slučaju, dan koji posmatramo
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

8
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
počinje od 11.00 i sve aktivnosti se u upitniku nanose u odgovarajuće
podeoke od tog vremena pa nadalje. Ukoliko taj dan (o kome se popunjava
dnevnik) pređe ponoć i uđe u naredni kalendarski dan, onda se
te aktivnosti iz narednog dana (recimo, vreme provedeno u kafiću od
24.00 do 02.30) unose u tabelu u predviđenim intervalima sve do vremena
ponovnog odlaska na spavanje, bez obzira na to što se to u tabeli
formalno pojavljuje ispred aktivnosti tog posmatranog dana (koje su
prethodile ovom ponoćnom vremenu).
Sve aktivnosti i stanja u kojima se čovek može naći tokom dana
podelimo na 1) one koje predstavljaju neku vrstu biološke nužnosti
(san, obroci, lična nega i higijena) ili društvene obaveze (posao, škola,
kućni poslovi, vreme provedeno u prevozu i druge aktivnosti koje potpadaju
pod neku vrstu obaveza) i 2) one koje nisu uslovljene nužnošću
ni obavezama.
Slobodno vreme određujemo kao vreme koje ostaje po odbitku vremena
obuhvaćenog gore pomenutim nužnostima i obavezama i o čijem
korišćenju i organizaciji odluku može da donosi sam pojedinac. Deo
slobodnog vremena koji se koristi za praćenje medija operacionalno je
izdvojen jer su mediji posebno važan predmet ovog istraživanja.
Komunikaciju operacionalno definišemo kao razmenu ili samo
slanje ili samo primanje informacija i poruka sa nekom drugom osobom
ili grupom osoba, bilo da se ono odvija neposredno (uživo, licem u
lice), ili posredstvom neke od savremenih tehnologija kao što su fiksni
i mobilni telefon i računar – internet sa svim njegovim oblicima komuniciranja
(i-mejl, ćaskanje dopisivanjem, razgovor, razmena sadržaja i
poruka na „Fejsbuku“ ili „Maj spejsu“).
3.2. Razrada predmeta istraživanja
Predmet istraživanja se klasifikuje po dva osnova:
a) aktivnosti i stanja u kojima se jedna osoba može naći tokom
dana;
b) demografska, socijalna i druga obeležja koja mogu biti povezana
sa načinom na koji ta osoba raspoređuje pomenute aktivnosti i stanja
tokom jednog dana svog života.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 9
Pratiće se sledeće aktivnosti i stanja: 1) svakodnevne aktivnosti, koje
se uglavnom ponavljaju i spadaju u dnevnu rutinu, 2) praćenje medija, 3)
komunikacija s drugim osobama ili grupama, 4) slobodno vreme.
A) Aktivnosti i stanja
U okviru posmatranog dana (dnevnog ciklusa) prate se sledeće
aktivnosti i stanja:
1) DNEVNA RUTINA I SVAKODNEVNE AKTIVNOSTI,
što obuhvata:
1) Spavanje
2) Ustajanje
3) Lična nega
4) Doručak
5) Ručak
6) Večera
7) Vreme u kući (obuhvata i sve navedene aktivnosti koje se obavljaju
u kući, ali i „sedenje“ u kući, vreme kad se ništa ne radi)
8) Kućni poslovi
9) Vreme na poslu
10) Vreme u školi / fakultetu
11) Vreme u prevozu do posla, škole, fakulteta ili nekog drugog
mesta
12) Dnevno spavanje (svako spavanje van glavnog)
13) Učenje
2) KOMUNIKACIJA
1) Uživo / licem u lice
2) Mobilnim telefonom
3) Fiksnim telefonom
4) SMS – slanje
5) SMS – primanje
6) Četovanje
7) Facebook
8) MySpace
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

10
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
Komunikacija zauzima centralno mesto u ovom istraživanju. Klasifikovaćemo
je po nekoliko osnova:
1) Prema načinu na koji se odvija na:
• neposrednu (onu koja se odvija uživo, tj. licem u lice);
• posrednu (onu koja se odvija posredstvom neke tehnologije: fiksnih
ili mobilnih telefona i interneta).
2) Prema aktivnosti osobe koja učestvuje u istraživanju:
• aktivna – kad osoba koja popunjava dnevnik govori ili se na
neki drugi način obraća drugoj osobi ili grupi;
• pasivna – kad osoba koja popunjava dnevnik sluša ili na neki
drugi način prati obraćanje druge osobe ili grupe (ovde se ne
uzima u obzir obraćanje preko medija, već samo preko pomenutih
sredstava komuniciranja).
3) Prema generacijskom kriterijumu:
• komunikacija unutar generacije;
• komunikacija među generacijama.
4) Prema polu:
• komunikacija unutar iste polne grupe;
• komunikacija među polovima.
5) Prema tome da li među učesnicima komunikacije postoji srodstvo:
• komunikacija među srodnicima;
• komunikacija među nesrodnicima.
6) Prema tome sa kakvim sagovornikom se odvija komunikacija:
• komunikacija među osobama koje se poznaju;
• komunikacija među osobama koje se ne poznaju (komunikacija
koja se može odvijati putem interneta).
Računanje 1) udela komunikacije u dnevnom vremenu, 2) udela
pojedinih od napred navedenih oblika komunikacije u ukupnom vremenu
provedenom u komunikaciji.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 11
3) MEDIJI
1) GLEDANJE TV
a) Muzički program
b) Filmski program
c) Serijski program
d) Informativni program
e) Obrazovni program
f) Zabavni program
g) Sportski program
2) INTERNET / Sajtovi i ostalo što nije komunikacija s drugim
osobama ili grupama
3) RADIO
a) Radio / muzički program
b) Radio / informativni program
c) Radio / kontakt program
d) Radio / sportski program
e) Muzika sa MP3/4
4) ČITANJE DNEVNIH NOVINA
5) ČITANJE MAGAZINA, ČASOPISA
4) SLOBODNO VREME
1) Vreme provedeno u kafiću / klubu
2) Vreme provedeno u kafani / restoranu
3) Vreme provedeno u poseti prijateljima
4) Poseta kulturnim događajima (koncerti, bioskop, pozorište i sl.)
5) Poseta sportskim dešavanjima
6) Kupovina
7) Kladionica
8) Šetnja
9) Sport – rekreacija
10) Čitanje vanškolskih knjiga
11) Drugo
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

12
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
B) Demografska, socijalna i druga obeležja
Starost u godinama
Doba godine u koje su rođeni i horoskopski znak
Najviši nivo završenog obrazovanja
1) Osnovno ili niže
2) Završena srednja škola
3) Viša škola ili fakultet
Radni status
1) Puno radno vreme ili skraćeno radno vreme (uključuje i samozaposlenost)
2) Nezaposlen
3) Domaćica
4) Student
5) Penzioner
Bračno stanje
1) Udata / Oženjen
2) Neudata / Neoženjen
3) Razvedena / razveden
4) Udovica / Udovac
5) U vanbračnoj zajednici
Lični mesečni prihod ili džeparac
1) Do 3000 dinara
2) Od 3001 do 6000 dinara
3) Od 6001 do 12000 dinara
4) Od 12001 do 18000 dinara
5) Od 18001 do 30000 dinara
6) Od 30001 do 48000 dinara
7) Više od 48000 dinara
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Sa kim ispitanik živi:
1) S roditeljima
2) S partner(k)om
3) S prijateljima
4) Sama
Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 13
Ukupan broj članova domaćinstva
Vrsta naselja u kome živi
1) Gradsko naselje
2) Prigradsko
3) Seosko naselje
Region
1) Beograd
2) Vojvodina
3) Centralno-zapadna Srbija
4) Jugoistočna Srbija
Dan u nedelji u kome se vodi dnevnik (uzorkom je predviđeno da
svih 7 dana bude podjednako zastupljeno).
C) Kako se oseća u različitim dobima dana
4. Hipoteze
S obzirom na to da ima malo ranijih istraživanja ovog predmeta
i da mnogi podaci iz onih koja postoje ne mogu da se porede sa ovim
današnjim, nije moguće izvesti veliki broj zasnovanih pretpostavki o
svojstvima istraživanog predmeta i mogućim pravilnostima koje ga
odlikuju, pa se ne može razviti ni veći broj preciznih hipoteza.
Stoga ćemo poći od nekoliko opštih hipoteza:
Dnevna ekonomija vremena uslovljena je demografskim, socijalnim
i drugim činiocima navedenim u prethodnom poglavlju: osobe različitog
socijalnog i demografskog profila imaju različite navike, vreme i načine
obavljanja svakodnevnih poslova, komuniciranja, praćenja medija i
korišćenja slobodnog vremena.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

14
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
Takođe se može pretpostaviti da osobe različitog socijalnog i demografskog
profila imaju značajno različite preferencije, tj. da u različitim
aktivnostima i stanjima tokom dana osećaju značajno različit stepen
zadovoljstva i nezadovoljstva.
Spisak mogućih odnosa povezanosti i uzajamne uslovljenosti različitih
promenljivih iz ovog istraživanja (a time i mogućih hipoteza), dat
je u Prilogu.
Ova uslovljenost je višestruka i višeslojna, što upućuje na činjenicu
da se mogu postavljati sledeće radne hipoteze: mladi ljudi u gradu (12-20)
imaju korenito različite navike od starijih ljudi na selu (55 i više godina);
mlađi muškarci u gradu više učestvuju u kućnim poslovima od starijih
muškaraca uopšte i značajno više od starijih muškaraca na selu; korisnici
interneta imaju znatno širi obim komunikacije od onih koji to nisu.
Jedna od konkretnijih hipoteza koju je moguće izvesti povezana
je sa osnovnim istraživačkim pitanjem datim u Formulaciji problema
i ona glasi: nove tehnologije (računari, odnosno internet, mobilna telefonija)
proširile su obim komunikacije (udeo vremena trajanja komunikacije
u jednom kalendarskom, 24-časovnom danu), ali su istovremeno
povećale učešće posredovane u odnosu na neposrednu komunikaciju
(licem u lice).
5. Metodologija
Ovaj projekat spada u kategoriju istraživanja životnih stilova, ali
s obzirom na definisani predmet i ciljeve istraživanja, kao i na postavljene
hipoteze, on se ne može ostvariti primenom klasičnih metoda
prikupljanja podataka – intervjua licem u lice. Stoga se kao metod
određuje dnevnik: ispitanici popunjavaju upitnik u kome su navedeni
napred pomenuti delovi predmeta istraživanja i 15-minutni vremenski
segmenti koji označavaju vreme posvećeno svakom od tih predmeta –
aktivnostima i stanjima (upitnik je u Prilogu).
Ovakav način beleženja podataka je mnogo pouzdaniji jer se ne
oslanja na sećanje, već samo registruje ono što se dešava. Stoga podaci
pružaju autentičnu i neretuširanu sliku o stvarnim životnim navikama
različitih kategorija stanovništva. Ti podaci su ujedno i znatno precizniji
nego kod klasičnih istraživanja jer trajanje neke aktivnosti ili stanja
mere u minutima.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 15
5.1. Populacija i uzorak
Prema popisu iz 2002. godine, istraživana populacija, starosti od 12
i više godina, procenjuje se na približno 6.500.000 ljudi. Muškaraca ima
oko 48,6% (ili 3.160.000), a žena 51,4% (ili 3.340.000).
Primenjuje se kvotni uzorak prema polu, starosti i danima u nedelji:
svaki anketar je dužan da obezbedi po 14 osoba koje će voditi dnevnik,
a koje će ispunjavati sledeće kriterijume. Uzorkom je obuhvaćeno
1600 ispitanika.
Tabela 1: Broj ispitanika u svakoj starosnoj grupi
POL 12-17 18-23 24-30 31-40 41-50 51-60
61
i više
Ukupno
Žensko 1 1 1 1 1 1 1 7
Muško 1 1 1 1 1 1 1 7
Ukupno 2 2 2 2 2 2 2 14
U uzorku od 14 osoba svaki dan u nedelji bio je pokriven sa po dva
ispitanika. Izbor ispitanika unutar zadatih kvota je slučajan.
Kao što se vidi, starosna grupa od 12 do 30 godina je više zastupljena
nego što učestvuje u populaciji. Razlog je to što je ova grupa
najzanimljivija sa stanovišta cilja istraživanja i glavnog istraživačkog
pitanja. Kad se podaci iskazuju za celu populaciju, uzorak se posebnim
statističkim procedurama usklađuje sa parametrima osnovnog skupa
(žitelji Srbije stariji od 12 godina).
Uzorak je dovoljno velik da se mogu izvoditi veoma precizne procene.
Primera radi, za procenu broja sati spavanja, iskazanu u satima s
decimalama (7,505 za celu populaciju), mogućnost greške za nivo preciznosti
od 99% je 0,109, a za nivo preciznosti od 95% svega 0,082. To je
zanemarljivo.
5.2. Hipotezu da su nove tehnologije proširile obim komunikacije, ali
da su povećale učešće posredovane u odnosu na neposrednu komunikaciju,
nije moguće testirati prostim poređenjem jer bi nam za to bili
potrebni podaci o vremenu trajanja dnevne komunikacije u periodima
kad ove tehnologije nisu postojale.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

16
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
5.3. Međutim, u radu sa podacima koje imamo, poslužićemo se nekom
vrstom kvazieksperimenta, ili pre naknadnog eksperimenta: uzorak
ćemo podeliti na one koji ne koriste ili značajno manje koriste moderne
tehnologije i one koji ih koriste, ili značajno više koriste. Budući da
nemamo prethodne okvirne podatke o obimu korišćenja moderne tehnologije
u komunikaciji, za sada nije moguće postaviti kriterijume za
razvrstavanje ispitanika u ove dve grupe, te će se stoga oni naknadno
postaviti, u radu sa podacima do kojih se dođe istraživanjem. Potom će
se porediti obim neposredne komunikacije u ove dve grupe.
Poređenje će se izvoditi primenom nekoliko statističkih koncepata:
1. t-testom (na uparenim uzorcima) ćemo ispitati značajnost razlike
između aritmetičkih sredina dve promenljive: p1) broj minuta posredne
komunikacije u grupi ispitanika koji ne koriste ili značajno manje koriste
moderne tehnologije, i p2) broj minuta posredne komunikacije u grupi
ispitanika koji koriste ili značajno više koriste moderne tehnologije;
2. Pirsonovim koeficijentom korelacije ćemo ispitati stepen i značajnost
povezanosti promenljivih p3) broj minuta posredne komunikacije
i p4) broj minuta neposredne komunikacije.
Da bi se isključio uticaj tzv. zamagljujućih činilaca 8 , na samim
podacima će se testirati koje su demografske promenljive povezane sa
obimom komunikacije, pa će se te promenljive držati pod kontrolom
tako što će se porediti odnos ispitanika koji koriste i onih koji ne koriste
ove tehnologije unutar pojedinih kategorija svake od njih. Na primer,
ako se pokaže da je pol značajno povezan sa obimom komunikacije,
onda će se posmatrati obim komunikacije u poduzorcima osoba istog
pola, koje koriste (ili više koriste) i, s druge strane, onih koji ne koriste
(ili se manje koriste) ove tehnologije.
Primenom regresione analize pokušaćemo da razvijemo model
objašnjenja dobrog i lošeg raspoloženja i zadovoljstva ljudi. U obzir za
uključivanje u model objašnjenja trebalo bi uzeti sledeće promenljive:
broj minuta posredne komunikacije; broj minuta neposredne komunikacije;
broj minuta spavanja; broj minuta provedenih na poslu, u školi,
na fakultetu; broj minuta provedenih u prevozu do posla / škole / fakulteta;
broj minuta gledanja televizije; broj minuta slušanja muzike; broj
8
U literaturi na engleskom ovi činioci zovu se confoundings ili confounding factors
/variables.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 17
minuta provedenih na internetu; pol ispitanika (kao binarna promenljiva);
visina prihoda; broj godina života; broj godina obrazovanja.
Naravno, model će se dograđivati tokom same analize, sve dok se
ne dođe do takvog skupa determinanti koji najbolje objašnjava veći ili
manjih stepen raspoloženja i zadovoljstva ispitanika.
5.4. Na polju društvenih nauka sreću se različiti pristupi u radu sa podacima
do kojih se dođe sociometrijskim istraživanjima ovog tipa. Jedan
je ugao gledanja glavne struje u anglosaksonskoj društvenoj nauci.
Polazeći od klasične pozitivističke paradigme o objektivnoj datosti
društvenih činjenica (društveno se objašnjava društvenim) i uslovljenosti
individualnog ponašanja tim spoljnim agensom, funkcionalizam i
bihejviorizam, kao najuticajniji pravci pokušavaju da objasne ponašanje
pojedinca, prevashodno ga tretirajući kao zavisnu promenljivu u zbiru
drugih društvenih činilaca prevedenih u socijalne indikatore, odnosno
u statističke varijable. Pri tome se odbacuju pokušaji da se problematizuju
etička ili ontološka pitanja.
S druge strane, veoma uticajno je i stanovište da ozbiljan naučni
pristup podrazumeva da se podaci do kojih se došlo raznim društvenim
merenjima stave u globalni i vremenski (ponekad i istorijski) kontekst.
Korak dalje je shvatanje po kome se posao istraživača društvenih fenomena
ne završava prostim opisom svog predmeta, već se nastavlja kritikom
faktičkog stanja stvari, sa stanovišta ključnih društvenih vrednosti, ciljeva
i sredstava glavnih aktera. Primenjeno na naš predmet, to bi moglo da
pokrene pitanje da li je snimljena struktura dnevnog vremena pojedinca
zaista proizvod svesne odluke slobodne ličnosti, ili ona predstavlja jedan
samooblikovani ritam potrošačkog društva, nenasilno uspostavljen, ali u
suštini nametnuti obrazac življenja, koji nam se samo prikazuje kao slobodan
izbor, a u stvari to nije.
Osnovna namera pripreme i izdavanja ovog zbornika bila je upravo
da se podaci do kojih se došlo istraživanjem sagledaju i tumače iz različitih
teorijskih i filozofskih perspektiva.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

18
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
B. KOORDINATNI SISTEM:
OSNOVNE DIMENZIJE I MERE
DNEVNE EKONOMIJE VREMENA
Svrha ovog dela teksta je da iscrta osnovne dimenzije istraživane
pojave – dakle, životne svakodnevice žitelja Srbije. To drugim rečima
znači: da izvede osnovne analitičke podele, postavi okvir, ustanovi mere
i premeri taj predmet, kako bi ostala razmatranja, koja se bave pojedinim
celinama ovog predmeta, mogla da se smeste u jedan prostorni kontekst.
Poređenje sa nalazima iz istraživanja sprovedenog 1965. godine,
omogućiće nam da sadašnje nalaze bar u izvesnoj meri posmatramo i u
vremenskom kontekstu.
Najpre ćemo dati presek celog jednog dana i to u njegovim najkrupnijim
celinama, potom ćemo izložiti sastavne celine radnog dela dana,
praćenja medija i slobodnog vremena. Posebno ćemo prikazati komunikaciju,
koja je bila jedno od središnjih pitanja ovog istraživanja.
Prikazano u satima, s decimalama, žitelji Srbije u proseku provedu
u spavanju 7,62 sata; na grupu aktivnosti koje smo nazvali dnevna
rutina i svakodnevni poslovi otpada 7,12 sati; u praćenju medija 4,65;
oni, potom, imaju 2,03 sata slobodnog vremena, dok 2,58 sati otpada
na kategoriju ostalo, gde spadaju sve druge aktivnosti i stanja koje nije
moguće svrstati u neku od navedenih kategorija.
Grafikon 1: Osnovna podela celokupnog dnevnog vremena
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 19
Tabela 2: Prikaz po celinama: dnevna rutina – svakodnevni poslovi
Minuta
dnevno
Sati
dnevno
Procenat
Kućni poslovi (kuvanje, čišćenje...) 77,52 1,29 18,2
Posao 162,83 2,71 38,1
Škola – nastava 33,19 0,55 7,8
Učenje 18,70 0,31 4,4
Lična nega 37,43 0,62 8,8
Obroci 57,93 0,97 13,6
Prevoz 39,34 0,66 9,2
Ukupno 426,92 7,12 100,0
Najveći deo vremena koje smo označili kao dnevna rutina otpada
na vreme provedeno na poslu. Naravno, u ovom slučaju prosek je računat
za opštu populaciju, dakle, uključujući i one koji nisu zaposleni, pa
ne provode ni minut na poslu. Ista je procena i za vreme provedeno u
školi i na fakultetima – dobijenih 0,55 sati odnosi se na svih šest i po
miliona žitelja starijih od 12 godina, a ne samo na učenike i studente.
Televizija dominira u medijskom vremenu, i prosečan pripadnik
populacije starije od 12 godina provede u praćenju ovog medija 115,4
minuta, ili 2,6 sati; na drugom mestu je radio, koji se sluša 1,1 sat, potom
internet kome se posvećuje oko pola sata, dok se u čitanju novina provede
približno 25 minuta.
Grafikon 2: Prikaz po celinama: korišæenje medija
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

20
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
Tabela 3: Raspodela preostalog dela slobodnog vremena
(po odbitku onog koje otpada na praæenje medija)
Minuta dnevno Sati dnevno Procenat
Čitanje knjiga 10,35 0,17 8,5
Kafana, kafić, klub, kladionica 29,62 0,49 24,3
Poseta prijateljima 38,72 0,65 31,7
Poseta kulturnim događajima 3,52 0,06 2,9
Poseta sportskim događajima 1,62 0,03 1,3
Kupovina 7,00 0,12 5,7
Šetnja 18,03 0,30 14,8
Sport / rekreacija 5,56 0,09 4,6
Drugo 7,62 0,13 6,2
Ukupno 122 2,03 100,0
U strukturi slobodnog vremena neobuhvaćenog praćenjem medija,
najviše učestvuju posete prijateljima i izlasci u kafane, kafiće, klubove i
kladionice, dok se najmanje vremena posvećuje sportu i rekreaciji, kao i
poseti kulturnim i sportskim događajima.
Komunikacija
Na komuniciranje građani Srbije dnevno utroše ukupno 267,8 minuta,
odnosno 4,5 sati. Naravno, to vreme se ne nalazi u grafikonu osnovne
podele jer bi se preklopilo sa svim njegovim delovima, izuzev onog koji
prikazuje vreme spavanja, budući da ljudi komuniciraju i u okviru svakodnevnih
poslova, tokom praćenja medija, u slobodno vreme.
Operacionalna definicija komunikacije data je u projektu istraživanja.
Tu je izvedena i podela na
1) neposrednu komunikaciju, pod kojom podrazumevamo razmenu
ili primanje ili slanje informacija u kontaktu uživo, licem
u lice, i
2) posrednu, koju određujemo kao razmenu ili primanje ili slanje
informacija posredstvom fiksnog i mobilnog telefona i različitih
servisa na internetu.
Druga je podela na 1) aktivnu komunikaciju, u kojoj posmatrana
osoba šalje poruku (govorom, pisanjem, gestovima, mimikom itd.) dru-
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 21
goj osobi ili grupi osoba, i 2) pasivnu, u kojoj jedna osoba prima poruku
od druge osobe ili grupe osoba. 9
Kombinovanjem ova dva kriterijuma dobijamo četiri oblika komunikacije:
1) neposredna aktivna, 2) posredna aktivna, 3) neposredna
pasivna i 4) posredna pasivna.
Komunikacija je merena tako što su ispitanici odgovarali na pitanje
koliko su minuta proveli u pojedinim oblicima komunikacije (razgovor
licem u lice, putem mobilnog i fiksnog telefona, ćaskanjem na
internetu i sl.). 10 Oni su istovremeno izdvajali onaj deo komunikacije u
kome su oni govorili, što je poslužilo kao osnov da se identifikuje obim
aktivne komunikacije. Tako dobijeni podaci su kasnije grupisani i tako
su nastala četiri činioca ove osnovne podele.
Grafikon 3: Uèešæe pojedinih oblika komunikacije
u ukupnom vremenu posveæenom komuniciranju.
Na prvi pogled vidimo da je pasivna komunikacija obimnija od
aktivne, jer i neposredna i posredna pasivna zajedno zauzimaju 56 odsto,
a oba vida aktivne svega 44 odsto ukupnog vremena koje jedna osoba
provede u komuniciranju. Neko će se zapitati kako je to moguće ako
9
Iz ovoga se vidi da je u ovom projektu istraživana prevashodno interpersonalna
komunikacija, dok je grupna zahvaćena u onoj meri u kojoj su ispitanici kao
pojedinci u nju bili uključeni (razgovor ili drugi oblik komunikacije u užim
društvenim grupama kao što su porodica, krug prijatelja i sl., forumi i grupe na
„Fejsbuku“ i internetu uopšte.
10
Videti upitnik u Prilogu.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

22
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
je uzorak reprezentativan: jer ako je neko bio pasivan u komunikaciji,
neko je za to vreme morao biti aktivan, te bi stoga udeo ova dva oblika
uvek morao da se kreće oko 50%. To je samo naizgled tako jer tu proporciju
kvari grupna komunikacija. U jednoj grupi od tri osobe za jedan
sat imamo ukupno tri pojedinačna sata („čovek-sat“) komunikacije i da
je svako od njih govorio po 20 minuta, svako bi morao da sluša po 40
minuta. Stoga je u ravni pojedinca aktivna komunikacija uvek manja od
pasivne ukoliko je u komunikaciju bilo uključeno više od dve osobe.
Nema negativne korelacije između posredovane i neposredne
komunikacije. Naprotiv, postoji izvesna pozitivna korelacija, koja je uz
to statistički značajna! To znači da osobe koje više koriste „Fejsbuk“ i
internet uopšte, u isto vreme više komuniciraju i uživo i ta razlika se ne
može smatrati proizvodom greške uzorka. 11
Tabela 4
Ukupna komunikacija licem
u lice u minutima
** Correlation is significant at the 0.01 level (2-tailed).
Ukupna posredna
komunikacija u minutima
(internet, mobilni, fiksni)
Pearson Correlation ,208(**)
Sig. (2-tailed) 0,000
N 1.518
Još je ubedljiviji nalaz koji pokazuje smer i stepen povezanosti
(korelacije) između ukupne komunikacije licem u lice i one koja
je posredovana tehničkim sredstvima – mobilnim telefonom, internetom
i fiksnim telefonom. Ako bi bojazan da moderne tehnologije
otuđuju ljude bila razložna (tj. da – nudeći mogućnost komuniciranja
uz pomoć tehnike – one utiču na smanjenje „prirodne“ komunikacije
licem u lice), onda bi morala da postoji značajna negativna korelacija
između ukupnog vremena provedenog u komunikaciji licem u lice i
onog u posrednoj komunikaciji. Drugim rečima, osobe koje više komuniciraju
posredstvom tehničkih pomagala, morale bi srazmerno manje
da komuniciraju licem u lice. U ovom slučaju, međutim, postoji čak i
snažnija obrnuta korelacija (0,208, značajnost 0,000), ona koja pokazuje
11
To je značenje koncepta značajnosti u tabeli o korelaciji (pokazatelj označen skraćenicom
Sig.).
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 23
da – što je veća posredovana – to je veća i ona neposredna komunikacija,
i obrnuto. Drugim rečima, postoje komunikativne i manje komunikativne
osobe, a one prve se više koriste i tehničkim sredstvima da
zadovolje svoju natprosečnu potrebu za komuniciranjem. Nema, dakle,
mesta ni razloga negativno-utopijskim vizijama o odumiranju prirodne
komunikacije među ljudima.
No, kad se premere pojedini oblici komunikacije, jasno se vidi
koliko je mali udeo tehničkim sredstvima posredovane komunikacije u
ukupnom vremenu koje dnevno provedemo u komuniciranju.
Dakle, od ukupno 267,8 minuta provedenih u komuniciranju
tokom jednog dana, na razgovor licem u lice otpada 222 minuta, na razgovor
mobilnim telefonom 13, fiksnim 22 i na komuniciranje putem
interneta 11 minuta.
Istina, mlađi ljudi mnogo više koriste tehničke posrednike u komuniciranju
od starijih. Tako u najmlađoj grupi – od 12 do 17 godina,
mobilnim telefonom se u proseku priča 15 minuta, fiksnim 21 minut,
a na komuniciranje putem interneta se utroši 51 minut. Međutim, ova
generacija u komuniciranju licem u lice provede 223 minuta, dakle ne
manje od prosečnog pripadnika naše istraživane populacije.
S druge strane, najstarija generacija (61+) mobilnim priča svega
pet minuta, fiksnim 20, putem interneta komunicira svega 0,1 minut,
a licem u lice 116 minuta, što ukupno čini 141 minut. U njenom slučaju
udeo žive komunikacije u ukupnoj je 81,9%, dakle, nešto manji od proseka
populacije.
Grafikon 4
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

24
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
Oseæaj sreæe
Posebna pažnja u ovom istraživanju posvećena je merenju vremena
kad su se ispitanici osećali posebno dobro i srećno i posebno loše
i nesrećno. Podaci su dati u grafikonu koji sledi.
Grafikon 5: Procenat vremena kad se žitelji Srbije oseæaju posebno dobro i
sreæno i posebno loše i nesreæno tokom 24 sata (pitanje je glasilo:
Oznaèite periode kada ste se oseæali posebno dobro i sreæno i
kada ste se oseæali posebno posebno loše i nesreæno)
Prosečan pripadnik populacije starije od 12 godina oseća se posebno
dobro i srećno 178,4 minuta ili tri sata dnevno, dok je loše osećanje dva i
po puta manje – 44,3 minuta dnevno 12 . Grafikon 5 pokazuje da je osećaj
12
Podaci u ovom tekstu zasnovani su na istraživanju iz decembra 2008. Slični podaci,
objavljeni u Kulturi polisa, bazirani su na istraživanju i pitanjima iz marta
2009. godine, pa se oni zato u izvesnoj (veoma maloj) meri razlikuju. Razlika
proističe iz činjenice da je jedno istraživanje rađeno u zimskom mesecu, a drugo
u prolećnom. Razumljivo je da u ova dva godišnja doba postoje izvesne razlike
pre svega u dužini obdanice (trajanje dana i noći), vremenskim prilikama,
mogućnostima da se bude van kuće, i da se sve to odražava na dnevni ritam života
ljudi, ali i na njihovo opšte raspoloženje. Dva su razloga što smo izložili podatke
iz oba istraživanja: jedan je tehničke prirode – ovaj tekst je pisan nešto ranije,
kada podaci iz drugog istraživanja još nisu bili obrađeni, a drugi je da bi se uočile
upravo pomenute razlike u dnevnom korišćenju vremena u dva godišnja doba.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 25
sreće i dobrog raspoloženja povezan sa dnevnim ritmom, tj. da se menja
u zavisnosti od doba dana. Ako izuzmemo noć, tačnije vreme od ponoći
do šest ujutru, vidimo da je najniži stepen dobrog osećanja zabeležen
u vreme kad većina ljudi ustaje, priprema se i odlazi na posao, u školu,
ili u obavljanje poslova vezanih za domaćinstvo. To vreme napetosti je
ujedno i doba dana kad je loše osećanje najveće – u vremenskom rasponu
od sedam do osam sati ono je izjednačeno sa dobrim osećanjem.
Smiraj dana i ponovni povratak kući, slobodno vreme, očito su dobar
ambijent za dobro raspoloženje: ono se penje od 16 sati i kulminaciju
dostiže u vreme od 21 do 22 sata.
Stablo dobrih i loših oseæanja
Ovo stablo je sačinjeno tako što su svi ispitanici tokom vođenja
dnevnika o korišćenju dnevnog vremena označavali one delove dana
(15-minutne podeljke) u kojima su se osećali posebno dobro i srećno i one
u kojima je osećanje bilo suprotno. Oblast oivičena tačkastom linijom na
grafikonu označava ukupno vreme kada se ispitivana populacija osećala
posebno dobro u društvu neke od navedenih osoba (uloga), a puna kad
osećala posebno loše. Podaci za pojedine uloge (kolega, drugarica, komšija...)
dobijeni su na osnovu odgovora ispitanika na pitanje u čijem društvu
su se nalazili u vreme kad su se osećali posebno dobro i posebno loše.
Potomci (deca i unuci) i ženski deo populacije (gornji levi kvadrant
grafikona) su očigledno osobe koje izazivaju najviše dobrih osećanja,
dok najmanje dobrih i najviše loših osećanja dolazi iz uloga vezanih za
posao i odnose koji nisu porodični (donji polukrug na grafikonu). Naročito
je zanimljivo da se ovi podaci veoma malo razlikuju u odnosu na
one objavljene u Kulturi polisa. To, s jedne strane, govori o kvalitetnom
merenju, a s druge, o činjenici da je poželjnost odnosno nepoželjnost
osoba iz gore navedenih društvenih uloga snažno socijalno ukorenjena
i da ne zavisi od doba godine kao dnevni ritam života ili neke odluke o
dnevnom korišćenju vremena.
Takođe se može zaključiti da je osećaj sreće značajno povezan sa
godinama života i stepenom obrazovanja.
Najbezbrižnija i najbolje raspoložena je generacija studentskog
uzrasta – 18 do 24 godine: prosečno vreme trajanja dobrih osećanja je
236,6 minuta, odnosno skoro četiri sata, a loše raspoloženje u proseku
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

26
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
traje 47,7 minuta dnevno. Najmanje osećanja sreće beleži se u najstarijoj
grupi (61+) – 135,8 minuta, ali je u ovoj grupi ima i najmanje suprotnog
osećanja – približno 34 minuta.
Grafikon 6: Stablo emocionalne prohodnosti: osobe (uloge) u èijem društvu
se ljudi oseæaju posebno dobro (oznaèeno taèkastom linijom) ili
posebno loše (puna linija)
Grafikon 7: Procenat vremena kad pripadnici devet starosno-obrazovnih
grupa oseæaju posebno dobro i sreæno i posebno loše i nesreæno
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 27
Bolje obrazovani su mnogo srećniji u odnosu na one sa nižim obrazovanjem:
osobe sa visokim i višim obrazovanjem provedu 243 minuta
dnevno u dobrim osećanjima i 45 minuta u lošim, a one sa osnovnim
obrazovanjem svega 116 minuta u dobrim i 31 minut u lošim.
Pokušali smo da kombinujemo ova dva kriterijuma i da na jedinstvenoj
skali uporedimo raspodelu sreće i dobrog osećanja. Radi preglednosti,
obeležje starosti smo iskazali na trostepenoj skali: od 12 do
29, od 30 do 50 i 51 i više godina. Kad se ta podela ukrsti sa obrazovanjem,
takođe iskazanim na trostepenoj skali, dobijamo devetostepenu
skalu sa vrlo zanimljivim nalazima.
Grafikon 7 nam pokazuje da je obrazovanje važniji faktor za procenu
osećaja sreće nego životna dob. On prikazuje broj minuta koje prosečan
pripadnik svake od ovih devet grupa provede u dobrom i lošem osećanju
i razliku koja ostane kad se od broja minuta provedenog u osećanju sreće
oduzme broj koji meri suprotan osećaj. Vidimo da i pripadnici najstarije
grupe sa visokim obrazovanjem imaju znatno veću pozitivnu razliku u
vremenu od pripadnika najmlađe grupe sa osnovnim obrazovanjem, ali
veću i od pripadnika najmlađe generacije sa srednjim obrazovanjem.
Daleko najmanje su srećne osobe najnižeg stepena obrazovanja u srednjim
(najproduktivnijim) godinama: one provedu svega 30 minuta osećajući
se posebno dobro i srećno i 21 minut u suprotnom osećanju, a pozitivna
razlika iznosi svega devet minuta. Može se pretpostaviti da je to odraz nezadovoljstva
zbog činjenice da je u savremenom društvu bez formalne kvalifikacije
i podrške znanja veoma teško izboriti se za dosezanje željenih životnih
ciljeva, ali i za sopstveni biološki opstanak i opstanak svoje porodice.
Da ta pretpostavka ima osnova, potvrđuje i podatak da su sušta suprotnost
ovoj grupi osobe najmlađe životne dobi sa visokim obrazovanjem: one
provedu 301 minut, odnosno pet sati u dobrom osećanju, sa pozitivnom
razlikom od 258 minuta.
Razlike u korišæenju vremena 1965. i 2008.
Kako je već rečeno, neki podaci će biti upoređeni sa nalazima iz
sličnog istraživanja koje je 1965. godine sproveo Institut za sociološka
istraživanja u Beogradu na uzorku od 2.144 ispitanika, pod rukovodstvom
dr Predraga Aleksića (Aleksić, 1973), pod nazivom Budžet vremena
gradskog stanovništva. U uvodnom tekstu već je rečeno da se
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

28
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
podaci mogu porediti u ograničenom obimu, tj. samo u onim oblastima
dnevnog vremena: 1) koje su obuhvaćene u oba istraživanja i 2) u kojima
u našem istraživanju ne postoje značajne razlike između seoskog i gradskog
stanovništva.
Tabela 5: Uporedivi podaci iz istraživanja iz 1965. i 2008, iskazani u broju
sati tokom jednog proseènog dana 13
2008. 1965.
Razlika
(’08-‘65)
Spavanje 7,53 7,6 -0,07
Gledanje TV 2,62 0,8 1,82
Slušanje radija 1,05 1,4 -0,35
Čitanje štampe i knjiga 0.42 0,6 -0,18
Ukupno mediji 4,78 2,8 1,98
Obroci 0,96 1,1 -0,14
Sport, rekreacija, šetnja 0,33 0,2 0,13
Kupovina 0,14 0,5 -0,36
Poseta kulturnim događajima 0,06 0,1 -0,04
Vreme provedeno na poslu 2,92 4,1 -1,18
Kućni poslovi 1,18 3,2 -2,02
Vreme u prevozu 0,7 1,3 -0,6
Lična nega 0,68 1 -0,32
Iz tabele vidimo da se najveća promena desila, s jedne strane, u smanjenju
udela vremena ispunjenog obavezama: vreme posvećeno obavljanju
kućnih poslova manje je za više od dva sata, a vreme provedeno na
radnom mestu za 1,18 sati. 14 S druge strane, snažno je naraslo vreme
posvećeno praćenju medija – za čitava dva sata, pa se s pravom može
pretpostaviti da su mediji usisali gro tog novooslobođenog vremena.
Smanjenje udela kućnih poslova u dnevnoj ekonomiji vremena
je relativno lako razumljivo. Može se pretpostaviti nekoliko ključnih
13
Radi uporedivosti, izdvojeni su podaci samo za gradsku populaciju, jer je Kraguje
vac izabran da reprezentuje upravo tu populaciju.
14
Polazimo od (naravno grube) pretpostavke da je odnos gradsko stanovništvo ’65:
gradsko stanovništvo ’08 približno jednak odnosu seosko stanovništvo ’65: seosko
stanovništvo ’08, kad su u pitanju navike u korišćenju vremena, te da stoga nisu
značajno narušene naše procene za celu populaciju.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 29
razloga za to: najpre, značajno je smanjen natalitet i pri tome je vremenom
razvijana mreža dečijih vrtića, celodnevne nastave i sličnih ustanova,
što je svakako uticalo na smanjenje vremena posvećenog čuvanju
i nezi dece, a to je jedna od najvećih celina unutar kućnih poslova. S
druge strane, na smanjenje vremena posvećenog kućnim poslovima
snažno je uticao i tehnološki napredak u oblasti uređenja i održavanja
stambenog prostora (poput daljinskog grejanja koje je isključilo ljudski
rad u te svrhe u samom domaćinstvu), potom razvoj industrije brze
hrane, korišćenje naprednijih materijala koji olakšavaju čišćenje i održavanje,
kao i čitavog niza uređaja i aparata koji skraćuju potrebno vreme
za kuvanje i različite poslove održavanja u domaćinstvu.
Kako je smanjeno vreme koje prosečni pojedinac provodi na poslu?
Jedan od najvažnijih razloga je, svakako, smanjenje radne nedelje, koja
je 1965. iznosila 48 sati (radilo se i subotom), a danas – 40 sati; kad se
to prevede na celu nedelju, znači da su zaposleni tokom jedne nedelje u
proseku radili 6,85 sati dnevno, dok je pri petodnevnoj radnoj nedelji,
kakvu imamo danas, taj prosek smanjen na 5,71 sat, što pokazuje da je
oslobođeno u proseku 1,14 sati dnevno po zaposlenom.
Ovde najpre treba napraviti izvesnu distancu prema uporedivosti
nalaza iz 1965. i onih iz 2008. godine. Kad se tih 1,14 sati podeli sa udelom
zaposlenih u ukupnoj gradskoj populaciji starijoj od 12 godina, 15
dobija se da je po prosečnom pripadniku ove populacije po osnovu smanjenja
radne nedelje „oslobođeno“ svega oko pola sata.
Ostatak ove razlike može se objasniti najpre starenjem populacije
Srbije, tj. opadanjem udela onog dela stanovništva koje je u radno aktivnom
dobu u odnosu na ukupno stanovništvo; konačno, tome treba dodati
i neminovni učinak tranzicije, tj. gubitak posla značajnog broja ljudi koji
su postali tehnološki višak.
Valja reći i da je više od pola sata „oslobođeno“ iz kontingenta vremena
koje ljudi provode u prevozu, što je takođe razumljivo ako se ima u
vidu da su vozila danas brža, a mreža puteva i ulica ipak značajno kvalitetnija
nego u 1965. godini.
Druga strana ovog kontingenta oslobođenog vremena je snažan
porast vremena posvećenog medijima. No, dramatičnost promena ne
ogleda se samo u povećanju medijskog vremena, već i razlikama u njegovoj
strukturi. Dok je sredinom 1960-ih radio zauzimao tačno polo-
15
Taj udeo iznosi približno 30%.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

30
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
vinu ukupnog medijskog vremena, danas je ulogu centralnog medija
preuzela televizija: sada ona zauzima više od polovine tog vremena, dok
je udeo radija spao tek na nešto više od jedne petine.
Zanimljivo je da je u istraživanju iz 1973. dobijen gotovo istovetan
podatak za dužinu sna: i tada je prosečno vreme spavanja iznosilo 7,6
sati. To u izvesnom smislu govori o kvalitetu dva istraživanja: kad su u
pitanju biološki parametri, dakle, oni čije promene nisu mnogo verovatne,
procene dva istraživanja su u njima gotovo istovetne.
No, vratimo se osnovnim nalazima iz tabele koja poredi rezultate iz
1965. i 2008. godine.
Kad se sabere vreme oslobođeno po osnovu smanjenja obima kućnih
poslova i vremena provedenog na poslu, dobija se ukupno 3,2 sata
dnevno. Ako sada izdvojimo aktivno dnevno vreme, ono koje ostane
kad se od 24 sata odbije 7,6 sati spavanja, vidimo da novooslobođeno
vreme čini petinu aktivnog dnevnog vremena! Drugim rečima, za
čitavu petinu aktivnog vremena smanjen je prostor obaveznog a povećan
prostor slobodnog vremena, onog koje je stavljeno na raspolaganje
pojedincu i društvu. Ako to prevedemo s pojedinca na ravan čitavog
osnovnog skupa obuhvaćenog uzorkom, onda govorimo o uvećanju slobodnog
vremena od 13 i po miliona čovek-sati dnevno.
S druge strane, ta uvećana sfera medija i komunikacije postala je
središte ukrštanja interesa i moći snažnih društvenih činilaca: politike,
krupnog kapitala, čvrstih socijalnih mreža kao što su sindikati i nevladine
organizacije, a u poluperifernim društvima poput našeg, izraženiji
je uticaj i krugova sive ekonomije, polukriminalnih i kriminalnih
struktura. Ipak, potencijalno najveći obrt, koji će vrlo brzo doći do
izražaja, jeste pojava i munjevit razvoj interneta, kao metamedija, koji
u sebe uključuje i do tada postojeće medije, ali istovremeno čuva i svoju
snažnu osobenost.
Ovi nalazi čine središnji i najznačajniji deo projekta. Oni reljefno
oslikavaju šta se dešavalo s društvom i pojedincem tokom poslednjih
pola veka.
Ti podaci, koji ocrtavaju glavne konture dnevne ekonomije vremena
žitelja Srbije, kao i oni nižeg stepena opštosti, biće u tekstovima
koji slede podvrgnuti analizi iz različitih uglova, ali i iz različitih pristupa,
od kojih su neki veoma kritični prema društvenim kretanjima
koja ti podaci oslikavaju.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 31
PRILOG:
TABELA 1: Svakodnevne aktivnosti – dnevna rutina
AKTIVNOST / STANJE
DNEVNA RUTINA I
SVAKODN. AKTIVNOSTI
Ustajanje
Ukupno spavanja
Lična nega
Doručak
Ručak
Večera
Vreme u kući
Kućni poslovi
Vreme na poslu
Vreme u školi / fakultetu
Vreme u prevozu
Dnevno spavanje
Učenje
Vreme kad se odvijalo
Ukupno vreme trajanja
Dan u nedelji
Pol
Obrazovanje
Radni status
Bračno stanje
Da li ima i koliko dece
Braće / sestara
Broj članova domaćinstva
Samac ili sa...
Lični mesečni prihod
Selo / grad
Region
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

32
TABELA 2: Slobodno vreme
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
SLOBODNO VREME
UKUPNO
Vreme provedeno u kafiću /
klubu
Vreme provedeno u kafani /
restoranu
Vreme provedeno u poseti
prijateljima
Kulturni događaji
Poseta sportskom dešavanju
Kupovina
Kladionica
Šetnja
Sport-rekreacija
Čitanje vanškolskih knjiga
Drugo
Vreme kad se odvijalo
Ukupno vreme trajanja
Dan u nedelji
Pol
Obrazovanje
Radni status
Bračno stanje
Da li ima i koliko dece
Braće / sestara
Broj članova domaćinstva
Samac ili sa...
Lični mesečni prihod
Selo / grad
Region
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

TABELA 3: Komunikacija
Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 33
Region
Selo / grad
Lični mesečni prihod
Samac ili sa...
Broj članova domaćinstva
Braće / sestara
Da li ima i koliko dece
Bračno stanje
Radni status
Obrazovanje
Pol
Dan u nedelji
Kolege / saradnici
Rođak
Dete
Dečko/devojka/partner-ka
Drugarica
Drug
Sestra
Brat
Majka
Otac
STABLO: nije rođačko
STABLO: rođačko
STABLO: međugeneracijska
STABLO: unutargeneracijska
Ukupno vreme trajanja
KOMUNIKACIJA
Uživo / licem u lice
Udeo: neposredna
Udeo: posredovana
Udeo: aktivna
Udeo: pasivna
Mobilni
Fiksni
Sms – slanje
Sms - primanje
Internet
Četovanje
Facebook
MySpace
Sajtovi
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

34
TABELA 4: Mediji
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
MEDIJI
Vreme kad se odvijalo
Ukupno vreme trajanja
Dan u nedelji
Pol
Obrazovanje
Radni status
Bračno stanje
Da li ima i koliko dece
Braće / sestara
Broj članova domaćinstva
Samac ili sa...
Lični mesečni prihod
Selo / grad
Region
GLEDANJE TV
Muzički program
Filmski program
Serijski program
Informativni program
Obrazovni program
Zabavni program
Sportski program
INTERNET
Radio / muzički program
Radio / informativni program
Radio / kontakt program
Radio / sportski program
Muzika sa MP3/4
Čitanje dnevnih novina
Čitanje magazina, časopisa
TABELA 5: OSEÆAJ SREÆE
OSEĆAJ
SREĆE:
Oseća se...
Vreme kad se odvijalo
Ukupno vreme
Dan u nedelji
Pol / vreme po polu
Obrazovanje
Radni status
Bračno stanje
Da li ima i koliko dece
Braće / sestara
Broj članova domaćinstva
Samac ili sa...
Lični mesečni prihod
Selo / grad
Region
Aktivnosti u toku dana
Mediji
Slobodno vreme
Aktivnosti po polu
Slobodno vreme po polu
Mediji po polu
... posebno
dobro i srećno
... posebno loše i
nesrećno
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 35
Literatura
• Aleksić, P.: Budžet vremena gradskog stanovništva, Sociološki
institut, Beograd, 1973.
• Artemov, V. and O. Novokhatskaya, Paper presented at the
International Association for Time Use Research XXVI
Conference: Time Use: What’s New in Methodology and
Application Fields?, Rome, Italy, 27-29 October, 2004.
• Bevans, G. E.: How Working Men Spend Their Spare Time. New
York: Columbia University Press, 1913.
• Eurostat (1999): Survey on Time Use, DOC E2/TUS/3.2/99,
http://epp.eurostat.ec.europa.eu
• Sorokin, P. A.: Time-budgets of human behavior, Cambridge,
Harvard University Press, 1939.
• Lundberg, G. A., Komarovky, M. and A. M. McInery:
Leisure: A Suburban Study, Columbia University Press 1934.
(sprovedeno u periodu novembar 1931 – maj 1932)
• Szalai, A. (ed.): The Use of Time: Daily Activities of Urban and
Suburban Populations in Twelve Countries, The Hague, Paris:
Mouton, 1972.
• http://www.smu.ca/partners/iatur/
• http://www.timeuse.org/information/studies/
(pregled istraživanja)
• http://www.timeuseinstitute.org/
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 3-36

36
Prof. dr Srbobran Brankoviæ
OSP UDC 316.728:303.6(497.11)"2008"
316.776(497.11)"2008"
Received: April 1 st , 2009 ID 168153100
Professor Srbobran Branković, PhD
Faculty of Culture and Media, Megatrend University, Belgrade
CEO TNS Medium Gallup
SERBIAN CITIZEN'S DAILY TIME USE:
Research Project, Basic Dimensions, Measures & Findings
Summary: The text presents both the project and the main findings of the research
The Daily Economy of Time of Inhabitants of Serbia, which was carried out in December
2008, under the author’s leadership, by TNS Medium Gallup and the Center for Research
in Culture and Media of the Faculty for Culture and Media of Megatrend University. The
research was carried out in the form of a diary, on a sample of 1600 subjects who represented
the population of inhabitants of Serbia over 12 years of age.
The research showed that the average inhabitant of Serbia spends 32 percent of his/
her total daily time sleeping, 30 percent is devoted to everyday tasks and duties (work at
the workplace, work in the house or household, study, personal care and daily meals), 19
percent to following media, 9 percent is free time (the part excluding following media),
while 11 percent is spent in activities and states that cannot be classified in any of the said
groups. Television takes up 55 percent of the total time devoted to following media, radio
24%, the Internet 11% and print media 9 percent. The largest portion of free time (39%)
is reserved for visiting friends, 30 percent is time spent in cafes and clubs, and 10 percent
is spent reading books.
The average inhabitant also spends 267.8 minutes per day communicating with
other people, either directly, face to face, or by way of one of the modern technologies.
Direct active communication makes up 34.5% of total communications; direct passive
communication makes up 43.7%, indirect active 9.6% and indirect passive 12.2%. The
average inhabitant feels especially good and happy 178.4 minutes each day, while feeling
especially bad and unsatisfied 44.3 minutes each day. Posterity (children and grandchildren)
and the female part of the population are persons who elicit the greatest amount of
good feelings, while the least amount of good and the greatest amount of bad feelings stem
from roles tied to work and non-family relations.
Key words: medias, daily time use, communication, heppines, free time, TV watching,
radio listening, papers reading, Internet use, Facebook, cell phone use
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

ONR UDK 379.8-053.6(497.11)
316.776-053.6:659.3/.4(497.11)
Primljen: 15.3.2009. ID 168153612
Prof. dr Mirko Miletić
Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
ŠKOLA, MEDIJI I DOKOLICA
U ŽIVOTU MLADIH U SRBIJI
Sažetak: Na osnovu rezultata empirijskog istraživanja o dnevnoj ekonomiji
vremena građana Srbije, autor u radu analizira dva problema. Prvi: koliko
vremena mladi tokom dana provode u školi i učenju, koliko su izloženi medijskim
sadržajima i kako koriste slobodno vreme? I drugi: imajući u vidu medijski
ambijent socijalizacije mladih u savremenosti, kojem mediju „pripada“ budućnost?
Deskriptivno-analitičkim metodom utvrđuje se da su i u Srbiji mladi, u
smislu efektivnog vremena, mnogo više izloženi delovanju medija, nego što ga
provode u nastavi i učenju. U dokolici izrazito malo vremena posvećuju kulturnim
i sportskim aktivnostima i rekreaciji. Najdominantniji mediji u životu
mladih su internet i televizija. Uzimajući u obzir podatke Republičkog zavoda
za statistiku Srbije o porastu broja personalnih računara i korisnika interneta u
poslednjih nekoliko godina, predviđa se da će u budućnosti novi medij zagospodariti
i procesom socijalizacije mladih ljudi i u Srbiji. U zaključku se insistira na
redefinisanju sistema obrazovanja konvergencijom klasične škole i medijskog
kompleksa, kao paralelnog i alternativnog obrazovnog sistema.
Ključne reči: mladi, škola, učenje, mediji, mas-mediji, internet, slobodno
vreme, dokolica
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 37-54

38
Prof. dr Mirko Miletiæ
I
Podaci dobijeni empirijskim istraživanjem Medium Galupa
(Medium Gallup) i Fakulteta za kulturu i medije o dnevnoj ekonomiji
vremena građana Srbije starijih od 12 godina 1 , biće u ovom tekstu korišćeni
za promišljanje dva pitanja (problema), koja izlučuju tekuće društvene
promene, najčešće označene kao informaciona revolucija.
Prvo se odnosi na relaciju škola–mediji–slobodno vreme i mladi
u Srbiji, a eksplicitno formulisano glasi: koliko vremena mladi u našoj
zemlji provode u školi i učenju, koliko su izloženi medijskim sadržajima
i kako i koliko koriste slobodno vreme?
Drugo pitanje samo na prvi pogled nije u vezi sa prethodnim i
odnosi se na stepen izloženosti mladih različitim medijima koji danas,
dakle u epohi informacione revolucije, dominiraju društvenim životom.
Naime, utvrđivanje stepena izloženosti mladih delovanju različitih
medija može da predstavlja vrlo ubedljiv indikator mogućeg dominantnog
medijskog pejzaža u budućnosti. Eksplicitno postavljeno, pitanje
glasi: imajući u vidu medijski ambijent socijalizacije mladih u savremenosti,
kojem mediju „pripada“ budućnost?
Ovde ćemo pod pojmom mladi (mlade generacije, omladina i sl.)
podrazumevati generacije od 13 do 24 godine, svrstane istraživanjem u
dve grupe. Prvu čini omladina od 13 do 17 godina, odnosno učenici sedmog
i osmog razreda osnovne i prvog i drugog razreda srednje škole, a
drugu mladi od 18 do 24 godine, dakle učenici trećeg i četvrtog razreda
srednje škole i studenti (ovako obrazložena podela ne ističe glavni razlog:
da prvu grupu čine nepunoletni a drugu punoletni). Polazeći od postavljenih
pitanja, unutar pomenutih grupa neće biti uzimane u obzir njihove
ostale individualne (npr. polna određenost) i socijalne karakteristike
(npr. materijalni položaj), koje su, inače, bile obuhvaćene istraživanjem.
Interesuju nas mladi kao kompaktni socijalni agregat, povezan činjenicom
da svi ispitanici idu u školu ili studiraju, i njihov odnos prema školi
/ fakultetu, medijima i slobodnom vremenu u holističkoj ravni.
Škola i fakultet biće tretirani kao celovit društveni podsistem,
odnosno institucionalizovani obrazovno-vaspitni sistem u društvu, koji
1
Detaljnije o istraživanju u: prof. dr Srbobran Branković, Istraživački projekat
Dnevna ekonomija vremena građana Srbije, Medium Gallup – Fakultet za kulturu
i medije, Beograd, 2008.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Škola, mediji i dokolica u životu mladih u Srbiji 39
je mladima socijalno ’nametnuta’ obaveza (pohađanje nastave i učenje),
nasuprot izloženosti medijima i aktivnostima u slobodnom vremenu.
Pojmom mediji označeni su društveno najdominantniji mediji
masovnog komuniciranja (dnevne i periodične novine, radio i televizija),
kao i Internet, globalni sistem kompjuterskih mreža, potpuno
novi medij u odnosu na mas-medije, budući da su u njemu mogući svi
obrasci protoka i korišćenja informacija (dakle, pored alokucije, karakteristične
za masovno komuniciranje, i konverzacija, registracija i konsultacija;
detaljnije: МcQuail, 1994). Razlikovanje mas-medija i „mreže
svih mreža“ predstavlja hermeneutičku premisu za odgovor na drugo
od postavljenih pitanja na početku teksta.
Slobodno vreme je „skup aktivnosti kojima se pojedinac po svojoj
volji može potpuno predati, bilo da se odmara ili zabavlja, bilo da povećava
nivo svoje obaveštenosti ili svoje obrazovanje, bilo da se dobrovoljno
društveno angažuje ili da ostvaruje svoju slobodnu stvaralačku
sposobnost pošto se oslobodi svojih profesionalnih, porodičnih i društvenih
obaveza” (Dumazdier, 1962:29). Tako shvaćeno slobodno vreme
ima tri osnovna sadržaja: zadovoljavanje bioloških potreba, ispunjavanje
porodičnih rutina, i razonodu, odnosno dokolicu, koja se može shvatiti
kao vreme izvan uticaja svake biološke, socijalno-egzistencijalne i grupno-porodične
nužnosti.
Ovakav pojmovno-kategorijalni aparat biće korišćen u okviru
deskriptivno-analitičkog metoda koji će biti primenjen u interpretaciji
podataka dobijenih u pomenutom empirijskom istraživanju, prvom
takve širine i zahvatnosti u Srbiji.
Međutim, empirijska istraživanja u polju postavljenih pitanja na
početku teksta već su realizovana u svetu.
II
Početkom osamdesetih godina minulog veka, kada su procesi internacionalizacije
i globalizacije masovnog komuniciranja, proliferacije
medijskih kanala, konvergencije medijskih tehnologija, koncentracije
kapitala u medijskom kompleksu i komercijalizacije medijskih sadržaja,
dobili na intenzitetu u okviru zahuktale naučno-tehnološke revolucije,
u to vreme i nazvane informacionom revolucijom (vidi: Miletić, 2008),
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 37-54

40
Prof. dr Mirko Miletiæ
najpre među pedagozima čulo se zvono za uzbunu. Iz dana u dan postajalo
je sve očiglednije da mladi više vremena, u efektivnom smislu, provode
izloženi delovanju mas-medija, nauštrb školi i učenju. Budući da
su u razvijenim i srednje razvijenim delovima sveta radio i televizija,
brojem prijemnika po domaćinstvu, gotovo u potpunosti zasitili društvo,
oni su postali neizbežni deo „dekora privatne sfere” (Gone, 1998) i
ozbiljna alternativa klasičnoj, tradicionalnoj i, sve više, konzervativnoj
školi, namećući se, efektivnim vremenom koje im mladi posvećuju, kao
novi gospodari njihove socijalizacije od malih nogu. Isprva tiha upozorenja
bivala su sve glasnija, jer se uviđalo da su „škole i nastavnici (...)
na taj način u velikoj meri izgubili vodeće mesto koje su imali u procesu
sticanja znanja” (Delor, 1996:132).
Prva empirijska istraživanja pokazala su da nema mesta bilo kakvoj
rezervisanosti u pogledu rastuće uloge mas-medija u životu mladih.
Jedno od njih, realizovano u većem broju zapadnoevropskih zemalja
početkom osamdesetih, potvrdilo je ono što je već bilo više nego očigledno.
„Školska deca u industrijalizovanim zemljama provode u proseku
dvadeset četiri i po časa svake sedmice gledajući televiziju, blizu
šest sati slušajući radio i muziku i tri sata čitajući stripove, novine, magazine
i knjige. Ovim podacima treba dodati posete bioskopu i rastuće
korišćenje videa. Grubo govoreći, trideset i više časova sedmične izloženosti
mas-medijima je primetno više od dvadeset i nešto više časova
koje deca provode u učionici u najindustrijalizovanijim zemljama“ (New
directiones in media education, 1990:3).
Zato je, tokom poslednje dve decenije 20. veka, u okviru Uneska
organizovano mnoštvo naučnih skupova i seminara, koje su rezultirale
brojnim deklaracijama o neophodnosti obrazovanja mladih svih uzrasta
za mas-medije. Najvažnija od njih svakako je Deklaraciji Grunvald
(Grunwald Declaration on Media Educatione), koju su usvojili predstavnici
19 zemalja na međunarodnom simpozijumu u SR Nemačkoj 1982.
godine. U njoj se ističe da živimo u svetu u kojem su mediji sveprisutni
i da u najrazvijenijim zemljama deca više efektivnog vremena provode
u recepciji televizijskih i drugih mas-medijskih sadržaja nego u školi.
Stoga, stoji dalje u Deklaraciji, „pre nego što odbacimo ili prihvatimo
nesumnjivu moć medija, treba da prihvatimo njihov značajan uticaj i
proboj širom sveta kao uspostavljenu činjenicu i, takođe, razumemo
njihovu važnost kao elementa kulture u današnjem svetu. Uloga komu-
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Škola, mediji i dokolica u životu mladih u Srbiji 41
niciranja i medija u procesu razvoja ne treba da bude potcenjena, niti
funkcija medija kao instrumenata za aktivno učešće građana u društvu.
Politički i obrazovni sistemi treba da prepoznaju njihove obaveze
da pomognu njihovim građanima u kritičkom razumevanju fenomena
komuniciranja“ (www.unesco.org/education/pdf, 2009).
Pod pokroviteljstvom Uneska održano je, zatim, nekoliko konferencija
koje su promovisale medijske studije, medijsku pedagogiju, edukomunikaciju.
Jedna od važnijih bavila se Novim pravcima u obrazovanju
za medije (Tuluz, Francuska, 1990). I organi Evropske unije su se sve
učestalije bavili ovim pitanjima, naročito Veće za kulturnu saradnju i
Upravni komitet za masovne medije. Rezultat je i međunarodna konferencija
Obrazovanje za medije i digitalno doba, koja je 1999. godine
održana u Beču. Nimalo slučajno, jer problem je više nego multiplikovan
kada je novi medij – internet, krenuo nezaustavljivo, početkom
devedesetih, da zaposeda vreme koje su mladi do tada posvećivali masmedijima.
Naime, još 1997. godine je u SAD, „prema jednoj studiji trećina
korisnika interneta provodila manje vremena gledajući televiziju
od kada su počeli da koriste Net, a već danas internet je postao suparnik
konvencionalnim medijima, novinama i televiziji, kao izvor informacija“
(Straubhaar and La Rose, 2004:12-13).
A Srbija?
Srbija je devedesetih bila izolovana autistična zemlja u kojoj je
mali broj stručnjaka naslućivao problem suočavanja institucionalizovanih
(škola) i alternativnih (medijski kompleks) obrazovno-vaspitnih
sistema, kao i problem ’sudara’ mas-medija sa novim medijem – internetom,
u životima mladih ljudi. Ali, i učestali naučni skupovi i konferencije
(Beograd, Sombor, Jagodina...) posle dve hiljadite, o temi mediji
i obrazovanje, uglavnom su sadržali saopštenja eksperata (pedagoga,
psihologa, sociologa, komunikologa...), koja su se oslanjala na empirijska
istraživanja realizovana u inostranstvu.
Upravo zbog toga istraživanje, koje je empirijska podloga ovog teksta,
predstavlja dragocen izvor podataka za objektivno promišljanje na
početku teksta formulisanih problema i moguće odgovore na postavljena
pitanja u domicilnom socijalnom kontekstu.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 37-54

42
Prof. dr Mirko Miletiæ
III
Podsetimo, prvo od njih glasi: koliko vremena mladi u našoj zemlji
provode u školi i učenju, koliko su izloženi medijskim sadržajima i kako
i koliko koriste slobodno vreme?
Uzorkom obuhvaćeni ispitanici iz starosnih grupa od 13 do 17 i
od 18 do 24 godine, koji pohađaju školu ili fakultet, datim odgovorima
pokazuju da je tendencija njihove visoke izloženosti medijima, u poređenju
sa vremenom provedenim u nastavi i učenju, a posebno aktivnostima
u časovima dokolice, uočljiva i u našoj zemlji, uprkos činjenici
da je Srbija u svakom, a prvenstveno u materijalnom pogledu, na margini
dinamičnog društvenog razvoja. Naime, mlađi ispitanici (13-17)
izloženi su delovanju medija nešto više od 5 sati, tj. podjednako koliko
dnevno provedu u nastavi i učenju, dok je starija grupa (18-24) izložena
medijima više od 5,5 časova, ali zato bitno manje vremena – samo nešto
više od 3 sata, provodi u nastavi i učenju.
Tabela 1.
Grafikon 1.
MEDIJI
ŠKOLA/FAKULTET
I UČENJE
SLOBODNO VREME
(DOKOLICA)
13-17 308,81 min. 317,11 min. 42, 83 min.
18-24 347,67 min. 174,87 min. 43,52 min.
350
300
250
200
150
13 - 17
18 - 24
100
50
0
MEDIJI
ŠKOLA/FAKULTET I
UČENJE
SLOBODNO VREME
(DOKOLICA)
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Škola, mediji i dokolica u životu mladih u Srbiji 43
Prethodni podaci ilustrovani grafikonom pokazuju da su mladi iz
obe starosne grupe približno isto vreme izloženi medijima.
Značajna razlika među grupama u pohađanju nastave i učenju
posledica je obaveznosti osnovnog i neophodnosti (u smislu poželjne
minimalne obrazovanosti danas) srednjeg obrazovanja. Uostalom, to
potvrđuju i sledeće tabele, u kojima su razloženi podaci o vremenu koje
se provodi na nastavi i u učenju, iz kojih se jasno vidi da učenici starijih
razreda osnovne i prva dva razreda srednje škole (13-17) dvostruko više
vremena provode na nastavi, ali samo nešto više (13 minuta) u učenju.
Tabela 2.
ŠKOLA/FAKULTET I UČENJE
13-17
Vreme u
Vreme u
18-24
minutima
minutima
Nastava 239,26 Nastava 110,15
Učenje 77,85 Učenje 64,72
Ukupno 317,11 Ukupno 174,87
Ako se pođe od pretpostavke da studenti odlaze na nastavu na kojoj
ostvaruju efektivnu pažnju najvećim delom njenog trajanja, a da učenici
određenom broju časova samo ’prisustvuju’, ova razlika u vremenu
između dve starosne grupe dobija prilično ubedljivo objašnjenje, koje,
u krajnjem, može da opravda zaključak o približno istom efektivnom
vremenu koje mladi u obe starosne grupe poklanjaju nastavi i učenju.
Tim pre, što je dramatična razlika u pogledu vremena koje su izloženi
medijima i efektivnom učenju izvan škole / fakulteta.
Velika, moglo bi se tvrditi i zabrinjavajuća, razlika uočljiva je
kada se poredi vreme u kojem su mladi izloženi medijima i vreme koje
posvećuju najznačajnijim aktivnostima u časovima dokolice, koje se
odnose na kulturu, umetnost, sport i rekreaciju. Drugim rečima, na tzv.
samoizabrane aktivnosti koje im preostaju posle konzumiranja medijskih
sadržaja, obaveznog učenja, egzistencijalnih imperativa i dnevnih
rutina. Poređenje se može izvršiti jednostavnim matematičkim operacijama,
ako se pođe od idealtipskog rasporeda aktivnosti u 24 časa tokom
jednog dana: 8 sati rada, 8 sati spavanja i 8 sati slobodnog vremena.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 37-54

44
Prof. dr Mirko Miletiæ
U obe starosne grupe u ovih poslednjih 8 sati (slobodnog vremena),
mediji im ’oduzimaju’ više od 5 (13-17), odnosno 5,5 sati (18-24), a
pomenutim aktivnostima posvećuju u proseku manje i od tri četvrtine
jednog časa: 42,83 minuta (13-17) i 43,52 minuta (18-24).
Grafikon 2.
350
300
250
200
150
13 - 17
18 - 24
100
50
0
Grafikon 3.
MEDIJI
UČENJE
350
300
250
200
150
13 - 17
18 - 24
100
50
0
MEDIJI
ŠKOLA
Tabela 3.
AKTIVNOSTI 13-17 18-24
Šetnja 12,79 17,15
Čitanje knjiga 13,82 12,74
Sport i rekreacija 12,97 10,89
Posete kulturnim događajima 0.57 2,37
Posete sportskim događajima 2,68 0,37
UKUPNO (u minutima tokom dana) 42,83 43,52
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Grafikon 4.
Škola, mediji i dokolica u životu mladih u Srbiji 45
ŠETNJA
12,79
ČITANJE KNJIGA
13,82
DOKOLICA
(13-17)
SPORT
I REKREACIJA
12,97
POSETA
SPORTSKIM
DOGAĐAJIMA
2,68
POSETA
KULTURNIM
DOGAĐAJIMA
0,57
Grafikon 5.
ŠETNJA
17,15
ČITANJE KNJIGA
12,74
DOKOLICA
(18-24)
SPORT
I REKREACIJA
10,89
POSETA
SPORTSKIM
DOGAĐAJIMA
0,37
POSETA
KULTURNIM
DOGAĐAJIMA
2,37
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 37-54

46
Prof. dr Mirko Miletiæ
Sumiranjem nekih od ovih podataka na mesečnom nivou dobijaju
se vrlo zanimljivi indikatori koji pokazuju u kojoj meri mediji ’proždiru’
slobodno vreme mladih u odnosu na pojedinačne aktivnosti u časovima
(možda je bolje reći – minutima) dokolice. Naime, u obe starosne
grupe mesečno se, u proseku: pročita samo po jedna knjiga (oko 7 sati),
izvan obavezne školske / fakultetske udžbeničke literature, čiji je obim,
zavisno od brzine čitanja, nešto manji ili nešto veći od sto stranica;
poseti jedva jedan (18-24) ili nijedan (13-17) kulturni događaj (filmska
ili pozorišna predstava, književno veče ili koncert...); provede u šetnji od
6,5 (13-17) do 8,5 (18-24) sati; i ode na jedan sportski događaj (13-17) ili
ni to ne učini (18-24).
Na drugoj strani, medijima se mesečno izlažu više od 150 (13-17),
odnosno 165 sati (18-24), vreme u kojem bi mogli da pročitaju najmanje:
10 knjiga od sto stranica, odu na isto toliko sportskih ili kulturnih događaja,
svakog drugog dana tokom meseca odigraju neku utakmicu od
jednog sata, te prevale u šetnji više od 750 kilometara. Ili, još bolje, sve to
međusobno uravnoteže, ne isključujući ni umereno izlaganje medijima.
Dakle, ako uzmemo zbirno vreme koje mladi ’potroše’ u izlaganju
svim medijima i uporedimo ga sa bilo kojom pojedinačnom aktivnošću
koja se odnosi na školu ili slobodno vreme, postaje očigledno da je
tvrdnja o medijima kao gospodarima socijalizacije mladih generacija (i
u Srbiji) potpuno tačna.
IV
Naravno, kada se izloženost pojedinačnim mas-medijima i internetu
razloži, dobija se skala njihovog mogućeg i stvarnog uticaja na
mlade, koja može biti empirijska osnova, i u našim uslovima, za odgovor
na drugo pitanje postavljeno na početku teksta: kojem mediju ’pripada’
budućnost, imajući u vidu medijski ambijent socijalizacije mladih
u savremenosti?
Već letimičnim uvidom u podatke dobijene istraživanjem, jasno je
da se tokom najvećeg dela ’medijskog vremena’ mladi nalaze pred kompjuterskim
monitorima ili televizijskim ekranima, izlažući se medijima
koji posreduju stvarnost u najpunijem, audio-vizuelnom simboličkom
spektru.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Škola, mediji i dokolica u životu mladih u Srbiji 47
Tabela 4.
13-17 Vreme u minutima
INTERNET 120,84
TELEVIZIJA 113,27
MUZIKA MP3/4 35,76
RADIO 23,20
NOVINE 15,74
Ukupno 308,81
Tabela 5.
18-24 Vreme u minutima
TELEVIZIJA 126,97
INTERNET 100,38
RADIO 60,37
MUZIKA MP3/4 43,27
NOVINE 16,68
Ukupno 347,67
Odnosi su nedvosmisleni, jer starosna grupa od 13 do 17 godina,
od 308 minuta dnevnog konzumiranja medijskih sadržaja, 234 minuta
(skoro 4 sata) sedi pred ekranima, dok grupa od 18 do 24 godine to čini
samo nešto manje tokom dana – 227 minuta. Iskazano u procentima
to je 76% (13-17), odnosno 65,5% (18-24) u korist interneta i televizije u
odnosu na ostale medije.
Grafikon 6.
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
TV I
INTERNET
OSTALI
MEDIJI
13 - 17
18 - 24
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 37-54

48
Prof. dr Mirko Miletiæ
Internet i televizija nesumnjivo su, kada je reč o mladim ljudima,
mediji kojima su oni najviše izloženi tokom dana. Odmah se, naravno,
postavlja pitanje koji će od ovih medija prevladati u nailazećem informacionom
društvu, s obzirom na to da će upravo današnje mlade generacije
i njihova medijska orijentacija, nastala socijalizacijom u savremenom
medijskom okruženju, determinisati ulogu i značaj svakog od postojećih
mas-medija i interneta. Premise za mogući odgovor jesu: prva, poznata
Mekluanova zakonitost da: „Jedno novo opštilo (medij – M.M.) nikada
nije dodatak nekom starom, niti pak ostavlja staro opštilo na miru. Ono
nikada ne prestaje da tlači stara opštila, sve dok za njih ne pronađe nove
oblike i položaje” (Makluan, 1971: 224); i druga, današnja zasićenost srpskog
društva, s jedne strane, televizijom, i sa druge – internetom.
Kada je o televiziji reč, nezavisno od opšteg društvenog siromaštva,
nije sporno da je njom ostvarena gotovo potpuna, da ne kažemo stopostotna,
zasićenost, jer 98,4% domaćinstava u Srbiji poseduje barem
jedan televizijski prijemnik (Vukumirović i drugi, 2008:12).
Zbog poznatih zbivanja u Srbiji i oko nje tokom poslednje decenije
20. veka, prvi komercijalni provajder za internet pojavio se tek 1996.
godine, a razvoj novog medija, brojem personalnih računara konektovanih
na ’mrežu svih mreža’, dešavao se mnogo sporije nego u drugim,
početkom devedesetih, srednje razvijenim zemljama. Ipak, podaci Republičkog
zavoda za statistiku pokazuju da se i kod nas razvoj novog medija
poslednjih nekoliko godina dešava u skladu sa poznatom S-krivom, koja
ukazuje na opšti model zasićenosti društva svakim medijem, kao, uostalom,
i svakim izumom za masovnu upotrebu: najpre ga koristi uzak krug
stručnjaka i poznavalaca, zatim društvena elita i, na kraju, najširi krug
građana. Naime, personalni računar je 2006. godine posedovalo 26,5%
domaćinstva, 2007 – 34%, a 2008. godine – 40,8% domaćinstva. Istovremeno,
na Internet je bilo priključeno: 2006 – 18,5%, 2007 – 26,3 %, i 2008.
godine – 33,2 odsto domaćinstava (isto: 14). Malo, i u jednom i u drugom
slučaju, u poređenju sa razvijenim zemljama (SAD, zapadnoevropske
zemlje, Japan...), u kojima preko 80% domaćinstava poseduje personalni
kompjuter, koji su skori svi priključeni na internet, ali sa uočljivo brzom
progresijom, koju će, nadalje, sasvim sigurno podsticati pad cena hardvera
i softvera i orijentacija njihovih proizvođača na zemlje poput Srbije,
u kojima je zasićenost kompjuterskom tehnologijom niska, a nezaposednuto
tržište, uzimajući sve takve zemlje zajedno, veliko.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Škola, mediji i dokolica u životu mladih u Srbiji 49
Ne zaboravljajući pomenute premise, može se pretpostaviti da će
među mladima, u relativno bliskoj budućnosti, vreme korišćenja interneta
uveliko premašiti vreme u kojem se izlažu svim mas-medijima, pa
i televiziji, posebno ako se obrati pažnja na razloge zbog kojih mladi
koriste internet, odnosno gledaju televiziju.
Podaci pokazuju da je televizija za njih postala dominantno zabavni
medij, dok ih informativni i obrazovni program, zanemarljivim vremenom
koje im posvećuju tokom dana, gotovo i ne interesuju.
Tabela 6.
TELEVIZIJA
13 – 17 Vreme 18 – 24 Vreme
Filmovi 31,33 Filmovi 36,56
Serije 23,28 Muzički program 25,83
Sport 22,09 Serije 23,19
Muzički program 15,96 Sport 16,68
Zabavni program 15,81 Zabavni program 12,15
Informativni program 3,03 Informativni program 8,85
Obrazovni program 1,77 Obrazovni program 3,71
Ukupno (u minutima) 113,27 Ukupno (u minutima) 347,67
Internetu, međutim, pristupaju prvenstveno zbog njegovog najvažnijeg
(World Wide Web) servisa, kojim se, barem u teorijskom modelu,
izbalansirano ostvaruju njegove informativne, obrazovne i zabavne
društvene funkcije.
Tabela 7.
INTERNET
13 – 17 Vreme 18 – 24 Vreme
Sajtovi (surfing) 70,95 Sajtovi (surfing) 70,21
Ćaskanje (chating) 29,75 Ćaskanje (chating) 15,68
Facebook, My Space 20,14 Facebook, My Space 14,49
Ukupno (u minutima) 120,84 Ukupno (u minutima) 100,38
Da li će se ’duel’ između televizije i interneta završiti njihovom
koegzistencijom (uz predominaciju interneta), konvergencijom (nastajanjem
takozvanih telepjutera) ili apsorbovanjem svih mas-medija u
’mrežu svih mreža’ (postojanjem jednog, istovremeno, unimedija i mul-
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 37-54

50
Prof. dr Mirko Miletiæ
timedija), ostaje da se vidi. Međutim, sva empirijska istraživanja u svetu,
uključujući i ovo koje je prvi put izvršeno u Srbiji, kao i ispoljene globalne
tendencije u medijskom kompleksu, opravdavaju predikcije da će
internet postati suveren ne samo u slobodnom vremenu mladih, nego i
oblikovatelj novih tipova socijalnih zajednica, pretpostavka drugačijeg
razumevanja javne i privatne sfere, te novog poimanja prostora (dislociranost)
i vremena (asinhronost) u ljudskom komuniciranju, možda
i uslov odvijanja političkog procesa (’permanentni referendum’), čak i
razlog za nastajanje novih klasnih odnosa u društvu (nekada zemljoposednici
– seljaci, danas kapitalisti – radnici, sutra vektoralisti – vlasnici
informacija – hakeri; vidi: McKenzie, 2006)...
Kada je reč o radiju, a posebno dnevnim i periodičnim novinama,
sasvim je sigurno, i podaci iz ovog istraživanja to pokazuju, da su ovi
mas-mediji počeli da broje svoje poslednje ’dane’, zapravo desetleća. To
nikako ne znači njihov potpuni nestanak, ali znači preobražaj radija u
dominantno lokalni mas-medij, koji će u današnjem obliku funkcionisati
samo u posebnim delovima dana (uoči odlaska na počinak ili prilikom
buđenja, pre i posle povrataka sa posla u tzv. driving time-u, itd.),
dok tiraži novina, kao klasičnog štampanog mas-medija sa fizikalnom
strukturom, padaju vrtoglavom brzinom kod nas i u svetu, mada se ne
smanjuje broj njihovih čitalaca, čak se i povećava, ali u onlajn verziji.
No, takozvane elektronske novine su to samo svojim sadržajem; one
su kao posebni medij, u posredničkom smislu, već uveliko integrisane
u globalni sistem kompjuterskih mreža – internet, jer i u Srbiji sve iole
relevantne (uključujući i lokalne) novine imaju i moraju imati svoje
’mrežno izdanje’.
V
Rezultati empirijskog istraživanja, koji su analizirani u ovom tekstu,
potvrđuju, kada je reč o odnosu škola–mediji u životu mladih i u
Srbiji, da je opstanak i budućnost škole, kao tradicionalne obrazovnovaspitne
institucije, neposredno zavistan od njene otvorenosti za funkcionalno
povezivanje sa medijskim kompleksom i njegovim sve snažnijim
obrazovno-vaspitnim potencijalima, uključujući oba (pozitivni i
negativni) vrednosna predznaka. Pedagoški svrsishodna konvergencija
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Škola, mediji i dokolica u životu mladih u Srbiji 51
dva, za sada, paralelna sistema nije moguća ako klasična škola širom ne
’otvori’ vrata medijima, tretirajući ih kao premise sasvim novih oblika
nastave i učenja, kojim se impregniraju, nadopunjuju, ali i supstitušu
klasične forme obrazovno-vaspitnog rada. Obrazac te konvergencije ne
može da bude: mediji u školi kao nastavna sredstva, niti: škola i mediji
kao paralelni sistemi, nego: škola i mediji kao potpuno novi obrazovnovaspitni
sistem.
Ali, koji mediji?
Sudeći po podacima i iz ovog istraživanja, jedan jedini – internet,
kome, sva je prilika, ’pripada’ budućnost. Samo ovaj medij, naime, omogućava
konfigurisanje potpuno novog obrazovno-vaspitnog sistema u
formi multimedijske ’učionice’, koji u prostorno dislociranom i vremenski
asinhronom ’pohađanju’ nastave i učenju omogućava istovremeno
i izbalansirano ostvarivanje društvenih funkcija svakog medija, pa i
škole kao svojevrsnog ’medija’ u transmisiji znanja, vrednosnih sistema
i kulturnih obrazaca po vremenskoj vertikali (vidi: Debre, 2000). Internet
omogućava čoveku da uz pomoć sve sofisticiranijih korisničkih
programa, brišući razliku između radnog i slobodnog vremena, bude
na svakom mestu i u svako vreme sa sopstvenim, individualno određenim
zahtevima i očekivanjima, bili oni motivisani informativnim,
obrazovnim ili distraktivnim razlozima. U krajnjem ishodu internet,
kroz ispoljenu tendenciju apsorbovanja medija masovnog komuniciranja,
omogućava čoveku-pojedincu (danas, ponajpre, mladom čoveku)
da sam uobliči i prima različite sadržaje, polazeći od sopstvenih potreba
i obraćajući se nekom od mnoštva izvora koji mu stoje na raspolaganju,
u vremenu koje sam bira, a ne u satnici koje određuju ’svemogući’ masmedijski
gejtkiperi ili konzervativne školske vlasti.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 37-54

52
Prof. dr Mirko Miletiæ
Literatura
• Branković, S.: Istraživački projekat Dnevna ekonomija vremena
građana Srbije, Fakultet za kulturu i medije, Beograd, 2008.
• Debre, R.: Uvod u mediologiju, Klio, Beograd, 2000.
• Delor, Ž.: Obrazovanje skrivena riznica, Ministarstvo prosvete
Republike Srbije, Beograd, 1996.
• Dumazdier, J.: Vers une civilisation du loisir, Editions de Seuil,
Paris, 1962.
• Grunwald Declaration on Media Education 1982,
www.unesco.org/education/pdf/MEDIA_E.PDF, 2009.
• Gone, Ž.: Obrazovanje i mediji, Klio, Beograd, 1998.
• McKenzie, W.: Hakerski manifest, Multimedijalni institut, Zagreb,
2006.
• Mekluan, M.: Poznavanje opštila – čovekovih produžetaka, Nolit,
Beograd, 1971.
• МcQuail, D.: Mass Communication Theory, SAGE Publications,
London, 1994.
• Miletić, M.: „Informaciono društvo: između utopije i ideologije“,
Resetovanje stvarnosti, Protocol, Novi Sad, 2008.
• New directiones in media education, British Film Institut, London,
1990.
• Straubhaar, J. and R. La Rose: Media Now, Wadsworth/Thompson
Learning, Belmont CA, 2004.
• Vukumirović, D., Pavlović, K. i Šutić, V.: Upotreba informaciono
komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji 2008, Republički
zavod za statistiku Republike Srbije, Beograd, 2008.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Škola, mediji i dokolica u životu mladih u Srbiji 53
OSP UDC 379.8-053.6(497.11)
316.776-053.6:659.3/.4(497.11)
Received: March 15 th , 2009 ID 168153612
Professor Mirko Miletić, PhD
Faculty of Philosofy, University of Novi Sad
SCHOOL, MEDIA & LEISURE
IN THE LIFE OF THE YOUTH IN SERBIA
Summary: In this paper the author is analyzing two issues at the base of
results empirical research about a daily using time of citizens in Serbia. Firstly,
how much time every day the youth spend in school and learning, how much
time they are exposed to media contents and in what way they are using a spare
time? Secondly, which medium wiil be dominant in the future, having in mind
a media milieu for the socialization of the youth in contemporery times? Using
the descriptive-analytics method the author ascertains the youth, in Serbia too,
much more exposed to influence of media, in sense of actual time, than thay are
spending a time in school and learning. In leisure they are spending distinct a
short time in cultural, sports and recreation activities. Internet and television
are predominant media in the life of the youth. Taking into consideration data
of The Statistical Office of The Republic of Serbia about the growth of personal
computer and users of Internet in last few years the author predicts that new
medium will impose one’s rule over a process of socialization of the yuong people
in Serbia, too. In the conclusion he insists on redefining of educational system
through covergency of classical school and media complex, like parallel and
alternative educetional system.
Key words: youth, school, learning, media, mass media, Internet, spare
time, leisure
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 37-54

ONR UDK 316.776:621.721.5(497.11)"2008"
316.728(497.11)
Primljen: 7.4.2009. ID 168154636
Prof. dr Zorica Tomić
Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta
UDEO KOMUNIKACIJE
U DNEVNOJ EKONOMIJI VREMENA
Sažetak: U radu se interpretiraju rezultati istraživanja dnevne ekonomije
vremena građana Srbije, koji se odnose na „komunikativno ponašanje“. Na
osnovu dobijenih podataka, u radu se ispituju potencijalne promene u komunikativnim
standardima utemeljenim na distinkciji između komunikacije „licem
u lice“ i posredovane (telefonske) komunikacije, s obzirom na centralnu kategoriju
„dnevne ekonomije vremena“. Cilj je detektovanje potencijalnih razlika u
„komunikativnom“ ponašanju različitih društvenih grupa s obzirom na parametre
pola, uzrasta i mesta stanovanja.
Ključne reči: komunikacija, posredovanje, mediji, socijalno umrežavanje,
interpersonalne relacije, bliskost, distanca
Istraživački projekat Dnevna ekonomija vremena građana Srbije
(Branković, S., 2008), posvetio je znatan prostor ispitivanju fenomena
komunikacije. Polazeći od teze da je savremeno doba u pravom smislu reči
doba vladavine medijske kulture, odnosno, da je u pitanju svojevrsni News
Age (Tomić, Z. 2008), u ovom delu istraživanja pažnja je bila fokusirana na
pitanje da li je snažan razvoj tehnologije, a posebno u sferi medija (mobilna
telefonija, i internet sa svojim komunikativnim performansama), uslovio
i promene u načinu na koji komuniciramo. Takođe, polazeći od teze da
je savremeno doba mogućno odrediti i kao doba obeleženo svojevrsnim
delirijumom komunikacije (Bodrijar, Ž., 1991), jedno od centralnih pitanja
odnosilo se na problem polja i opsega komunikacije u odnosu na ukupno
dnevno vreme, a time i na pitanje o prevalenciji medijskog posredovanja u
odnosu na direktnu i neposredovanu interpersonalnu komunikaciju.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 55-70

56
Prof. dr Zorica Tomiæ
Teorijski okviri
Postoji mišljenje da su se jezik i neverbalna komunikacija razvili
kako bi obavljali dve različite funkcije – jezik da informiše o idejama
i događajima, a nevrebalna komunikacija o neposrednom društvenom
saobraćanju, odnosno o ličnim doživljajima subjekata, koji su uslovljeni
datim komunikativnim kontekstom. Problematičnost ovog stava,
međutim, osvedočena je činjenicom da verbalna komunikacija zadovoljava
više potreba uključenih u socijalnu interakciju, pa se može reći
da izbor jezika u verbalnoj komunikaciji odražava i determiniše vrstu
društvenog saobraćanja i odnos među učesnicima komunikacije, isto
kao i neverbalni znaci (Tomić, Z., 2000).
Utoliko se može reći da je jedna od najznačajnijih odlika interpersonalne
komunikacije, definisanje i oblikovanje odnosa sa drugim ljudima,
bez obzira na to da li su ti odnosi porodični, ljubavni, poslovni ili
susedski. U oblikovanju kontakta ili odnosa sa drugim ljudima veliku
ulogu igra i veština neverbalnog komuniciranja. Jezičke veštine omogućavaju
razvijanje, upotrebu ili nametanje određenog stila govora, dok
društvene uključuju senzibilnost u odnosu na različite zahteve učesnika
interakcije, okolnosti i teme razgovora.
Iako postoje brojne teorije komunikacije (Littlejohn, S., 1992), njena
kontekstualna zavisnost, s jedne, odnosno topos efekata komunikacije,
s druge strane, omogućava njeno tipološko razvrstavanje. Tako, interpersonalna
komunikacija može biti:
Formalna / neformalna: Ovo određenje definiše razliku između
kalkulisane i spontane upotrebe komunikacijske veštine, ukazujući na
stepen svesti koju komunikator može imati u pogledu efekata svog kontakta
sa drugima.
Javna / privatna: Ovom podelom sugerisana je razlika u pogledu
konteksta komunikacije, odnosno, u pogledu predstavljanja i svesti da
komunikacijski proces može posmatrati neko sa strane. Tako na primer,
kao po pravilu, komunikacija na javnom mestu pretpostavlja izbegavanje
upotrebe neverbalnih znakova i isključuje pokazivanje emocija.
3. Distancirana / intimna: Ovo određenje ukazuje na različit kvalitet
odnosa i veza između osoba koje su u komunikaciji. Ali, isto tako
može ukazivati i na razliku u pogledu mesta na kojem se komunikacija
odvija. Distancirana komunikacija uključuje izvestan formalizam
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Udeo komunikacije u dnevnoj ekonomiji vremena 57
u govoru ili nastupu, dok intimna pretpostavlja bliže i čvršće odnose
među ljudima.
Ritualna / otvorena: Ova distinkcija ukazuje na različite mogućnosti
predvidivosti upotrebe određenog komunikacijskog koda. Ritualizovana
komunikacija potvrđuje veze, sklonosti i osećanja sigurnosti
u grupi koja upražnjava izvesne ritualne forme opštenja. Upravo zbog
ovoga ona ne omogućava razvijanje otvorenih formi opštenja, u okviru
kojih se komuniciranje koristi kako bi se izrazila osećanja ili nove ideje.
Funkcionalna / ekspresivna: Razgraničenje ovog tipa ukazuje na
razlike u kvalitetu i svrhovitoj upotrebi jezika. Drugim rečima, u prvom
slučaju jezik se koristi striktno funkcionalno, a u drugom kao sredstvo
diskusije i spekulacije (Tomić, Z., 2000).
Regulacija kontakta sa drugom osobom u zavisnosti je, istovremeno,
i od svesnih i od nesvesnih znakova, ali isto tako i od konteksta, koda,
situacije ili svrhe komunikacije shvaćene kao povratna informacija ili
fidbek (feedback). U interpersonalnoj komunikaciji koncept povratne
sprege ima dva aspekta. U prvom smislu, povratna sprega pretpostavlja
slanje određene poruke preko verbalnih ili neverbalnih kanala, kako
bi se dobio odgovor na datu poruku, od osobe kojoj je upućena. Drugi
aspekt povratne sprege ukazuje na činjenicu da se odgovor podešava
u skladu sa sadržajem, stilom i ciljem komunikacije. Povratna sprega
može biti i verbalna i neverbalna, ohrabrujuća ili neodobravajuća, pa je
upotreba adekvatnih strategija efikasno sredstvo za dobijanje povratnog
odgovora (sprege).
Istraživanje koje je pred nama temelji se na ispitivanju potencijalne
razlike u vremenu provedenom u direktnoj (licem u lice) i indirektnoj
komunikaciji (posredstvom fiksnog ili mobilnog telefona) u dnevnoj
ekonomiji vremena građana Srbije. Iako su istraživanja (Plant, S., 2001)
pokazala da nema strukturalnih razlika među kulturama (na primer,
istočne kulture i Amerika) u pogledu korišćenja mobilnih telefona, čini
se da je ovo istraživanje jedno od prvih (ako ne i prvo) koje postavlja
pitanje o mestu (značaju i intenzitetu) međuljudskih kontakata (komunikacije)
u okviru svakodnevne rutine.
Ako se uzme u obzir internacionalna priroda tehnologije (Rheingold,
H., 2002), fascinacija novumima savremene kulture (Tomić, Z.,
2008), i već ranije teorijski elaborirani fenomen narcističke kulture
kao strukturalne forme postindustrijskih društava (Lasch, C., 1986), u
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 55-70

58
Prof. dr Zorica Tomiæ
čijem su središtu fenomeni distance i kalkulisane komunikacije (Tomić,
Z., 2006), onda se i čitavo istraživanje, a posebno deo koji se tiče komunikacije,
može svrstati u red onih koja fundamentalno elaboriraju problem
„životnih stilova“ (Čejni, D., 2003).
Na promenjenu strukturu „iskušavanja sveta“ pod uticajem tehnologije,
a posebno medija, ukazao je svojevremeno Makluan (Makluan,
M., 1971), koji je – saglasno svojoj teoriji kulture kao teoriji medija –
apostrofirao značaj medija za razumevanje strukture komunikacije, a
time i za procese enkodiranja i dekodiranja poruke, čime se u fokus teorije
stavlja ne primarno komunikacija, već upravo transmisija (Debre,
R., 2000). Ako se prihvati njegova teorijska hipoteza, prema kojoj je telefon
svojevrsni produžetak čula sluha i govora (Makluan, M., 1971:238),
onda se u savremenoj elektronskoj epohi može reći da više od toga,
mobilni telefoni predstavljaju tehnološki modus koji uslovljava savremeni
fenomen komprimovanja prostora i vremena.
Teza Irvina Velša da ne podnosi mobilne telefone jer nam njihovi
vlasnici „nasrtljivo nabijaju svoj posao u lice“, danas kada mobiteli nisu
više privilegija japijevaca, uvek budnih berzanskih mešetara, i kada je
sve više čak i dece koja se ne mogu zamisliti bez ove svojevrsne mešavine
igračke i elektronskog povodca na koji su ih smišljeno stavili roditelji,
deluje anahrono.
U eri hipertehnologije koja omogućava telefoniranje bukvalno sa
svakog mesta, od ulice, gradskog prevoza, bioskopa ili školskog časa,
ne samo da smo potencijalno na raspolaganju drugima u svako doba
i na svakom mestu, već smo neosetno uvučeni u tuđe privatne živote i
ispovesti, dnevne jelovnike, rođačka ogovaranja ili erotska ćaskanja. Jer,
telefon je kao aparat koji jemči privatnost, kao deo lične i prisne opreme
pojedinca – kako bi to rekao Makluan, iz zatvorenosti privatnog prostora
predsoblja ili dnevne sobe, izašao u javnost na ulice i trgove. Štaviše,
može se reći da je pojava mobilnog telefona, kao ličnog komunikacionog
aparata, kao deo privatne opreme pojedinca, uslovila promenu
na planu funkcionalizovanja komunikativnog prostora porodice. Ako
je stacionarni telefon koji su koristili svi članovi porodice uglavnom bio
lociran u predsoblju, što je potvrđivalo njegovo svojstvo „zajedničkog
dobra“, i time ograničavalo vreme pojedinačnog telefoniranja, ostavljajući
ukućanima više mogućnosti za direktne interakcije, znači li to da
je masovna upotreba mobilnog telefona, ne samo promenila komuni-
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Udeo komunikacije u dnevnoj ekonomiji vremena 59
kativne navike i izuzela iz opticaja standardizovanje uobičajenog vremena
u kojem se telefonira, već i uticala na promenu intenziteta i opsega
komunikacije u okviru porodice?
Sudeći prema rastućem broju korisnika mobilnih telefona (Plant, S.,
2001), moglo bi se zaključiti da savremeni svet neprekidno komunicira,
da razgovara više, češće i duže nego ikada pre. A u stvarnosti, čini se da
su u pravu oni koji su saglasno savremenoj (neo)narcističkoj paradigmi,
detektovali zapravo siromašenje komunikacije (Lipovecki, Ž., 1987). U
trendu opšte telefomanije, celodnevnog priključenja na mobilni kao na
infuziju, sveopšteg, brzog i jeftinog slanja SMS poruka, pothranjuje se
iluzija da je lako stići do drugoga. Kafići, trgovi i ulice su puni usamljenih
ljudi koji umesto da razmenjuju poglede, kontakte i dodire sa drugima,
provode vreme zadubljeni u ekrane svojih telefona igrajući igrice,
šaljući poruke ili razgovarajući sa odsutnima. U eri globalnog umrežavanja,
površnog komuniciranja i proračunatih kontakata, čini se da je i
u Srbiji sve manje ljudi spremnih na otvorenu i direktnu komunikaciju,
a sve više unezverenih solera (Tomić, Z., 2006), koji umesto partnera
ili kućnog ljubimca grle svoj mobilni telefon. Da li će stvarni zagrljaji
ustupiti pred zavodljivošću telefoniranja, ostaje da se vidi. Ali s tehnologijom
moramo biti oprezni, jer su njene opcije savremena varijanta
pakta sa vragom: koliko nam pruži – toliko će nam uzeti.
Iako su do sada urađena brojna istraživanja koja su se bavila pitanjem
uticaja mobilnih telefona na promene životnih stilova, koja su finansirale
ili velike kompanije ili uticajni provajderi (Plant, S., 2001), ona su predstavljala
pokušaj interpretacije učinka tehnologije na razumevanje pojave
novih kulturnih i socijalnih fenomena (Rheningold, H., 2003). Tako su
se kao teorijski toposi pojavili fenomeni nove „pismenosti“ ili „apologije
distance“ (Tomić, Z., 2006), kao jedne od kardinalnih odlika visokotehnologizovane
savremene kulture, kao i pitanja o različitim mogućnostima
primene performansi mobilne telefonije na druge sfere socio-kulturnog
umrežavanja od tele-učenja, pa sve do glasanja (Nyri, K., 2003).
U ovom radu se koriste samo podaci koji se odnose na vreme provedeno
u direktnoj komunikaciji sa drugom osobom, licem u lice (u kući
i van kuće), kao i na broj razgovora (fiksnim ili mobilnim telefonom)
obavljenih u toku dana. Podaci su relevantni za detektovanje potencijalnih
promena životnog stila građana Srbije, nastalih kao posledica
šizofrenosti tranzicije i teških političko-ekonomskih pritisaka kojima
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 55-70

60
Prof. dr Zorica Tomiæ
je Srbija izložena u poslednjih 20 godina, kao i ispitivanju potencijalnih
razlika u komunikativnim navikama s obzirom na uzrast (7 starosnih
grupa), pol i mesto stanovanja (grad / selo).
Živa komunikacija
Apartno od razlike između „žive“, odnosno direktne, i indirektne
komunikacije, pokušaj detektovanja „komunikativnih kvota“ saglasno
odrednicama „komunikacije u kući“ i „van kuće“, imao je za cilj mapiranje
potencijalnih razlika u komunikativnom ponašanju ispitanika,
saglasno pomenutim promenama socio-kulturne paradigme, odnosno
uticaju nove komunikacione tehnologije. Iako istraživanje u ovoj fazi nije
imalo za cilj ispitivanje sadržaja, odnosno kvaliteta tipološki razvrstanih
modela komunikacije, vreme posvećeno komunikaciji sa „drugima“ u
kući i van kuće, može biti značajan pokazatelj promena u intenzitetu
interpersonalnih relacija ostvarenih u okviru porodičnog prostora, i
time, mogući indikator globalnog fenomena „disfunkcionalizovanja“
porodice kao i generalnog labavljenja socijalnih veza (Lasch, C., 1986.)
Tabela 1: Živa komunikacija (licem u lice) u kuæi i van kuæe
Učesnici u komunikaciji uživo
Prosečno trajanje
(minuta)
ŽIVA KOMUNIKACIJA U KUĆI / STANU, s ukućanima 47,32
S prijateljima 17,27
Sa dečkom / devojkom 9,37
Sa kolegama i saradnicima na poslu 11,53
UKUPNA ŽIVA KOMUNIKACIJA VAN KUĆE: Koliko vremena ste
135,97
van kuće proveli u direktnom (licem u lice) razgovoru sa vašim...
Ukućanima 14,91
Sa prijateljima 47,29
Sa dečkom / devojkom 11,90
Sa kolegama i saradnicima na poslu 61,87
Sa kolegama i saradnicima na poslu 62,23
Ukupna živa komunikacija sa prijateljima 64,56
Ukupna živa komunikacija sa dečkom / devojkom 21,27
Ukupna živa komunikacija sa kolegama / saradnicima 73,40
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Udeo komunikacije u dnevnoj ekonomiji vremena 61
Tabela pokazuje da ukupno dnevno vreme žive komunikacije i u
kući i van kuće sa ukućanima iznosi prosečno 62,23 minuta, sa prijateljima
64,56, sa dečkom ili devojkom 21,27, dok na kolege i saradnike na
poslu otpada 73, 40 minuta.
U I starosnoj grupi (13-17) najviše vremena u živoj komunikaciji
posvećeno je razgovoru sa prijateljima (oko 99,09 minuta), sa ukućanima
(oko 67,73) sa dečkom ili devojkom (oko 24,85), dok na ostale
(kolege i saradnike) odlazi 32,10 minuta.
Zanimljivo je, a s obzirom na uzrast i očekivano, da populacija
„mlađih adolescenata“ u živoj komunikaciji sa ukućanima van kuće
provede relativno malo vremena (10,77 minuta), što pokazuje da mladi
u ovom uzrastu retko provode vreme van kuće sa roditeljima ili ukućanima.
Takođe, činjenica da slobodno vreme van kuće u najvećoj meri
posvećuju komunikaciji sa prijateljima (u proseku 82,47 minuta), može
biti pokazatelj životnog stila mladih, u kojem međusobne kućne posete
skoro da nisu u opticaju.
U II grupi (18-24 godina) primetna je veća vremenska kvota posvećena
direktnoj komunikaciji sa dečkom, odnosno devojkom, sa kojima u
živoj komunikaciji van kuće provedu 36,7 minuta dnevno. Za razliku od
prethodne grupe, u ovoj je primetno izvesno „socijalno otvaranje“, koje
pretpostavlja međusobno posećivanje momaka i devojaka koji su u vezi,
što potvrđuje podatak da prosečno 26,30 minuta dnevno posvećuju ovom
tipu žive komunikacije u kući. Kako mladi u ovom uzrastu, zbog školskih
(i poslovnih) obaveza, najviše vremena provode van kuće, sasvim je prirodno
da nešto više vremena posvećuju komunikaciji sa prijateljima (76,29)
i saradnicima (75,91) nego partnerima (63,01) ili ukućanima (60,22).
U III grupi (25-30) ispitanika, koji predstavljaju socijalno aktivan
sloj mladih ljudi na početku karijere, potpuno je očekivan rezultat
prema kojem najveći deo vremena provedu u komunikaciji sa kolegama
i saradnicima (110,64 minuta dnevno). U živoj komunikaciji sa prijateljima
provedu prosečno 75,31 minuta dnevno, dok sa ukućanima 57,72
minuta. Zanimljiv je podatak da u poređenju sa ovim pokazateljima,
drastično manje vremena, tek 40,85 minuta, provedu u komunikaciji sa
partnerima. Ovaj podatak je relevantan između ostalog i zato što potvrđuje
tezu o promenjenoj kulturnoj paradigmi, i time ocenu da je problem
„bliskosti“ i ostvarivanja interpersonalnih partnerskih veza, jedan
od najsimptomatičnijih repera nove društvene klime (Tomić, Z., 2006).
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 55-70

62
Prof. dr Zorica Tomiæ
U IV grupi (31-40) – radno i socijalno veoma aktivnoj grupi, najveća
„komunikativna kvota“ primetna je u komunikaciji sa kolegama
i saradnicima na poslu, na šta odlazi 131,53 minut dnevno. Iako ovu
grupu uglavnom sačinjavaju ljudi koji imaju svoje porodice ili žive u
braku, zanimljivo je da je u odnosu na komunikaciju sa ukućanima
(68,92 minuta dnevno), komunikacija sa prijateljima, kako van kuće
tako i u kući, prilično intenzivna i da iznosi prosečno 59,45 minuta. U V
grupi (od 41-50), podaci su gotovo identični kao sa pokazateljima iz IV
grupe (sa ukućanima 68,55, sa prijateljima 57,68, sa kolegama i saradnicima,
114,05 minuta u danu). Zanimljivo je da se u VI grupi (od 51-60)
ukupno vreme provedeno u komunikaciji sa prijateljima neznatno, ali
ipak povećava, i iznosi 63,66 minuta, dok se vreme provedeno u komunikaciji
sa saradnicima i kolegama značajno smanjuje (94,93). Ovi rezultati
nedvosmisleno pokazuju različite vrednosne i socijalne orijentacije
ispitanika, u zavisnosti od životnog uzrasta. Ako je, naime, u radno
aktivnoj dobi izrazit naglasak na socijalno-statusnom pozicioniranju i
time na komunikaciji u okviru poslovnog okruženja, porast interesovanja
za komunikaciju sa prijateljima, s jedne, i više slobodnog vremena, s
druge strane, bitno markiraju orijentaciju ispitanika iz VI grupe. Zanimljivo
je, takođe, da se vreme provedeno u komunikaciji sa ukućanima,
u IV, V i VI grupi gotovo međusobno ne razlikuje, dok u poređenju sa
ispitanicima iz III grupe, postoji znatno odstupanje. Manje intenzivna
komunikacija sa ukućanima u okviru ove grupe, predstavlja takođe
jedan od očekivanih rezultata, budući da je u pitanju potreba za intenzivnijim
socijalnim umrežavanjem, van porodičnog okruženja.
Što se tiče VII grupe (61+), primetna je tendencija smanjenja intenziteta
žive komunikacije, budući da ukupna komunikacija sa ukućanima iznosi
52,80, sa prijateljima 56,70, dok sa saradnicima i kolegama (zbog odlaska u
penziju ili pripreme za penziju) spada na samo 3,24 minuta dnevno.
Predrasuda da su žene u načelu pričljivije i „komunikativnije“ od
muškaraca izgleda da će morati da bude delimično revidirana. Istraživanje
je pokazalo da žene u živoj komunikaciji sa ukućanima provedu
62,37 minuta, sa prijateljima 60,14, sa partnerima 19,09, dok sa kolegama
i saradnicima provedu 70,87 minuta dnevno. Muškarci, međutim,
u živoj komunikaciji sa ukućanima provedu gotovo jednako vremena
kao i žene (62,05), dok prijateljima posvete čak 10 minuta više (70,05),
a sa kolegama i saradnicima na poslu provedu 76,54 minuta. Najzani-
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Udeo komunikacije u dnevnoj ekonomiji vremena 63
mljiviji je podatak da i u komunikaciji sa partnerkama provedu više vremena
(23,96) nego žene sa svojim partnerima! Ovaj podatak može da
ukaže na nekoliko zaključaka.
Prvi je da u Srbiji danas, veći broj muškaraca nego žena ima partnerku
ili uživa u emotivnoj vezi, u kojoj je mogućno ostvarivati direktnu,
živu i neposredovanu komunikaciju!
Drugi zaključak je, da određeni procenat muškaraca u Srbiji ima
„dvostruke“ ili višestruke veze, čime bi se objasnila pokazana razlika u
„ženskoj“ i „muškoj“ minutaži u partnerskoj komunikaciji!
Konačno, ovi podaci možda govore u prilog tezi da su muškarci
više nego žene, skloniji direktnoj, neposredovanoj, odnosno komunikaciji
„licem u lice“ sa partnerkama. Takođe, ovaj podatak može ukazivati
na činjenicu da muškarci, za razliku od žena, ne preferiraju korišćenje
telefona za razmenu onih poruka koje su u opticaju u partnerskim
vezama i koje deluju prirodnije u „živom“ kontaktu.
U pogledu mesta stanovanja, istraživanje je pokazalo da su ljudi
koji žive u prigradskim naseljima gostoljubiviji i zainteresovaniji za
komunikaciju u kući, kako od stanovnika urbanih (ne poznaju komšiluk),
tako i od stanovnika u seoskim sredinama (nemaju vremena za
„ćaskanje“). Najviše vremena u komunikaciji sa partnerima provedu
stanovnici urbanih sredina (24,38), stanovnici prigradskih naselja nešto
manje (22,78), dok u seoskim sredinama ta kvota iznosi tek 11,94 minuta
dnevno. Ovaj podatak može ukazivati na nekoliko činjenica, od kojih je
prva da je u seoskim sredinama institucija „zabavljanja“ retka, odnosno
da kraće traje nego u gradovima, zatim da su ispitanici iz ovih sredina
uglavnom već u braku, i konačno, da u selima živi sve manje mladih
ljudi, raspoloživih za pomenuti tip komunikacije.
Posredna komunikacija
U ovom delu istraživanja pažnja je bila posvećena detektovanju
potencijalnih razlika u korišćenju fiksnog, odnosno mobilnog telefona,
s obzirom na parametre uzrasta (sedam starosnih grupa), pol i mesto
stanovanja. Cilj ovog dela istraživanja bio je da se ispitaju potencijalne
razlike u navikama među ovim grupama korisnika, kao i da se mapiraju
eventualne razlike u sklonosti ka posredovanoj komunikaciji, koje
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 55-70

64
Prof. dr Zorica Tomiæ
bi mogle da budu relevantni pokazatelji pojave novih socio-kulturnih
fenomena. Za razliku od prethodnog dela istraživanja koje je u fokusu
imalo vreme provedeno u komunikaciji, u ovom delu istraživanja akcenat
je na kategoriji učestalosti upotrebe telefonskih aparata.
Fiksni telefon
Podaci pokazuju da prosečan građanin Srbije dnevno obavi 4,04
razgovora fiksnim telefonom, od čega 1,76 odlazi na razgovore sa kolegama
ili poslovnim saradnicima, dok 1,94 na razgovore sa majkom.
Žene u Srbiji koriste fiksni telefon više nego muškarci. One telefoniraju
4,59 puta dnevno i to najčešće majci (3,38), dok su u ovoj praksi muškarci
nešto umereniji – telefoniraju 3,37 puta dnevno, od čega 1,29 put
kolegama na poslu. Činjenica da žene prednjače u telefoniranju majkama,
može biti interpretirana kao podatak koji svedoči o još uvek živoj
porodičnoj komunikaciji i snažnim porodičnim vezama, pa makar one
bile i samo preko telefona. Takođe, ovaj podatak može govoriti o tome
da je savremeni stil života, prestrukturisanje radnog dana i smanjeni
prostor slobodnog vremena, uslovio smanjivanje mogućnosti za direktne
susrete, kako sa prijateljima, tako i sa članovima porodice.
U odnosu na mesto boravka, najčešće koriste fiksni telefon stanovnici
gradova (4,58 puta dnevno), dok ga stanovnici prigradskih i seoskih
naselja koriste ređe, i skoro u identičnoj meri – 3,25 puta u prigradskim
i 3,22 puta u seoskim naseljima. Iako stanovnici urbanih sredina predominantno
koriste fiksni telefon da razgovaraju sa svojim majkama,
stanovnici prigradskih naselja uglavnom uravnoteženo koriste fiksni
telefon, sa nešto izraženijom navikom da se telefonira deci (0,56 puta).
Zanimljivo je, takođe, da stanovnici seoskih sredina najviše koriste fiksni
telefon za komunikaciju koja se tiče posla (1,39).
U I grupi (13-17 godina), prosečno se obavi 3,56 telefonskih razgovora
fiksnim telefonom, od čega 1,21 put se telefonira drugu ili drugarici,
dok u II grupi (18-24) fiksni telefon se koristi samo 2,94 puta. III grupa
(25-30) nešto ređe nego prva grupa koristi fiksni telefon (3,29 puta),
uglavnom zbog posla (1,55 puta). Vrlo slični nalazi su i u okviru III grupe
(31-40 godina), u kojoj se sa fiksnog telefona razgovara 3,63 puta dnevno,
takođe najviše zbog posla (1,51). Fiksni telefon najviše koristi V grupa
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Udeo komunikacije u dnevnoj ekonomiji vremena 65
(41-50) – čak 6,92 puta dnevno, dok VI grupa (51-60) obavlja razgovore
fiksnim telefonom 5,21 puta dnevno. Fiksni telefon najređe koristi najstarija
grupa ispitanika (61+), tek 2,64 puta dnevno, što je s obzirom na
siromašenje njihovih socijalnih ili profesionalnih veza i očekivano.
Tabela 2: Proseèan broj razgovora fiksnim telefonom, dnevno
Učesnici u komunikaciji sa ispitanikom
Broj razgovora / dan
Ukupan broj razgovora fiksnim telefonom 4,04
Drug / prijatelj 0,89
Drugarica / prijateljica 1,01
Dečko / devojka – partner / partnerka 0,51
Majkam 1,94
Otac 0,63
Brat 0,12
Sestra 0,20
Dete (sin / ćerka) 0,50
Rođak 0,95
Neko drugi 0,84
Kolege i druge osobe vezane za posao kojim se ispitanik bavi 1,76
Mobilni telefon
Činjenica da prosečan broj razgovora mobilnim telefonom u Srbiji
za jednu četvrtinu premašuje broj telefoniranja fiksnim, pre svega ukazuje
na zavodljivost tehno-novuma, bogatije performanse nove generacije
aparata kao i na „internacionalnu prirodu“ tehnologije, odnosno, na
činjenicu da se u pogledu aplikacije novih tehno-gadžeta Srbija ne razlikuje
od ostalih zemalja u okruženju, budući da broj korisnika mobilne
telefonije neprekidno raste.
Žene u proseku obave 3,95 razgovora mobilnim telefonom, od čega,
0,79 puta razgovaraju sa drugom ili drugaricom, 0,64 sa partnerom i
0,48 sa kolegama ili saradnicima na poslu. Za razliku od njih, muškarci
prosečno obave 6,47 razgovora dnevno mobilnim telefonom, od čega
2,11 puta razgovaraju sa kolegama ili saradnicima na poslu, 1,29 puta sa
drugom, dok sa partnerkom obave 0,86 razgovora dnevno.
Činjenica da muškarci u Srbiji skoro dva puta češće razgovaraju mobilnim
telefonom sa svojim drugovima nego sa partnerkama, može ići u prilog
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 55-70

66
Prof. dr Zorica Tomiæ
tezi, da kada su u pitanju interpersonalne, a posebno partnerske relacije,
muška populacija preferira direktnu komunikaciju u odnosu na telefonsku.
Jedan od mogućih razloga za ovakav rezultat treba tražiti u tradicionalnoj
podeli polnih uloga, prema kojoj muški „aktivizam“ po definiciji isključuje
„previše“ priče, a posebno strast „ćaskanja“ karakterističnu za žene.
Tabela 3: Proseèan broj razgovora mobilnim telefonom, dnevno
Učesnici u komunikaciji sa ispitanikom
Broj razgovora / dan
Ukupan broj razgovora mobilnim telefonom 5,08
Drug / prijatelj 0,71
Drugarica / prijateljica 0,58
Dečko / devojka – partner / partnerka 0,74
Majka 0,34
Otac 0,15
Brat 0,15
Sestra 0,20
Dete (sin / ćerka) 0,52
Rođak 0,22
Neko drugi 0,26
Kolege i druge osobe vezane za posao kojim se ispitanik bavi 1,21
Sa druge strane, muška orijentacija prema razgovorima sa prijateljima,
ukazuje na tendenciju očuvanja tzv. muškog saveza, što zbog promenjene
strukture radnog dana i sve manje slobodnog vremena upućuje
na ovaj vid komunikacije kao na supstituciju „stvarnih susreta“ i
nadomeštanje direktne interakcije.
Generalno uzevši, i ovi podaci, kao i oni koji se odnose na „živu“
komunikaciju, pokazuju da su muškarci zapravo mnogo veće „pričalice“
od žena, odnosno, da su saglasno relevantnom kategorijalnom aparatu,
socijalno snažnije umreženi nego žene. Ako se tome doda i činjenica
pojave novih menadžerskih poslova, u čijem su središtu različite forme
„posredovanja“ i strategije pregovaranja, koji pretpostavljaju neku vrstu
obaveze da se „komunicira“, onda ovakav nalaz ne treba da čudi. Sa
druge strane, pomenuti rezultati pokazuju da su u odnosu na žene, kao
i kad su u pitanju, recimo, automobili, ili svojevremeno audio-oprema,
muškarci u većoj meri tehno-zavisnici.
Takođe, treba imati u vidu da se u ovom delu istraživanja nije uzela
u obzir ni učestalost kao ni sadržaj „epistolarne komunikacije“ mobil-
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Udeo komunikacije u dnevnoj ekonomiji vremena 67
nim telefonom, odnosno performanse SMS komunikacije. Mogućno
je da bi nalazi ovog tipa mogli biti drugačiji, odnosno da bi pokazali
sličnu, ako ne i jednaku zainteresovanost kako muškaraca tako i žena
za ovu vrstu posredovane, odnosno „distancirane“ i potencijalno „odložene“
komunikacije.
Što se tiče kategorije mesta stanovanja, istraživanje je pokazalo da
ljudi u gradskim sredinama obave prosečno 6,06 razgovora mobilnim
telefonom, u prigradskim 5,58, dok u seoskim samo 2,09. U malim seoskim
sredinama, čini se da je potreba za posredovanom komunikacijom
manja nego u gradskim sredinama, između ostalog i zato što su „razdaljine“
manje, a struktura organizacije radnog dana manje podređena
socijalnom umrežavanju nego u gradovima ili prigradskim naseljima.
U pogledu starosnih grupa, ispitanici u uzrastu od 13 do 17 godina
obave prosečno 5,24 razgovora mobilnim telefonom. Apsolutno najveći
broj razgovora mobilnim telefonom dnevno obave korisnici uzrasta od
18 do 24 godine, čak 8,53 puta dnevno. U grupi od 25 do 30 godina,
taj broj je nešto manji i iznosi 7,95 razgovora dnevno, da bi sa svakom
sledećom grupom taj broj postepeno opadao. Tako već u grupi uzrasta
od 31 do 40 godina, broj razgovora mobilnim telefonom iznosi 6,78, u
grupi od 41 do 50 godina 6,61, u grupi od 51 do 60 godina 3,96, dok u
najstarijoj grupi ispitanika uzrasta preko 61 godine, u proseku se dnevno
obavi tek 1,08 razgovora mobilnim telefonom. Relativno slaba upotreba
mobilnih telefona u grupi najstarijih ispitanika, ne samo da potvrđuje
prethodno iznetu tezu o postepenom slabljenju njihovih socijalnih veza,
već i činjenicu da su „tehno-novumi“ retko njihov izbor i izazov.
Ako najmlađi korisnici (I grupa) mobilni telefon najčešće koriste
kako bi razgovarali sa drugovima i drugaricama (1,39 puta), najaktivniji
korisnici (18-24) najviše koriste mobilni telefon za razgovor sa dečkom,
odnosno devojkom (1,74 puta), kao i sa drugom (1,65) ili drugaricom
(1,58). U uzrastu od 25 do 30 godina, takođe se najviše puta razgovara
sa partnerom / partnerkom (1,69), ali ipak manje nego u prethodnoj
grupi, između ostalog i zato što znatan deo „komunikativne raspoloživosti“
ove populacije otpada na komunikaciju sa kolegama ili saradnicima
(1,62 puta). Upućenost na korišćenje mobilnih telefona u poslovnoj
komunikaciji raste sa uzrastom, pa je tako u grupi od 31 do 40 godina
taj broj 2,14, dok je u najaktivnijoj i socijalno najpotentnijoj grupi (41-50
godina), taj broj znatno veći i iznosi 2,63 razgovora dnevno.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 55-70

68
Prof. dr Zorica Tomiæ
Relativno slaba upotreba fiksnih telefona u odnosu na mobilne,
svakako je u vezi sa činjenicom da mobilni telefon pretpostavlja „privatnost“
kao kategoriju koja omogućava komparativnu prednost u odnosu
na fiksni telefon. Takođe, laka dostupnost, permanentna komunikativna
raspoloživost, mogućnost kontrole komunikativnog okruženja sa
opcijom identifikacije poziva u svom središtu, kao i standard odložene,
odnosno planirane komunikacije, predstavljaju opcije koje trasiraju
nove forme društvene komunikacije.
Ovo istraživanje je pokazalo da – saglasno promenama u strukturi
radnog dana – koje u doba „turbo-kapitalizma“ u uslovima tranzicije,
dramatično skraćuju vreme raspoloživo za direktnu interakciju
sa drugima koje doživljavamo kao bliske (porodica, partneri, prijatelji),
potreba za kontaktom, s jedne strane, odnosno društvena obaveza da se
„komunicira“, s druge, nalazi svoju realizaciju u široko rasprostranjenoj
„posredovanoj“ komunikaciji. Treba, međutim, uzeti u obzir činjenicu
da je ovo istraživanje rađeno neposredno pre nego što je svetska ekonomska
kriza obnarodovana. Može se, naime, pretpostaviti da će nastupajući
opoziv paradigme „turbo-kapitalizma“ sa visokokompetitivnim
načelom u svom središtu, bezobzirnošću koja se nalaže kao društveni
kôd i prikrivenim „nalogom“ da se „izgubimo u komunikaciji“, doneti
promenu vrednosnog sistema, socio-ekonomskog okruženja i time nužnost
povratka „arhaičnim“ praksama društvenog opštenja, utemeljenim
na direktnoj, otvorenoj i prisnoj komunikaciji sa ukućanima, prijateljima,
partnerima i komšijama.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Udeo komunikacije u dnevnoj ekonomiji vremena 69
Literatura
• Bodrijar, Ž.: Simulakrumi i simulacija, Novi sad, Svetovi, 1991.
• Branković, S.: Dnevna ekonomija vremena građana Srbije,
Beograd, 2008.
• Čejni, D.: Životni stilovi, Beograd, Klio, 2003.
• Debre, R.: Uvod u mediologiju, Beograd, Klio, 2000.
• Lasch, C.: Narcistička kultura, Zagreb, Naprijed, 1986.
• Lipovecki, Ž.: Doba praznine, Novi Sad, Književna zajednica
Novog Sada, 1987.
• Littlejohn, S. W.: Theories of Human Communication, Belmont
CA, Walsworth, 1991.
• Makluan, M.: Poznavanje opštila, Beograd, Prosveta, 1971.
• Nyri, K.: Mobile Democracy-Essays on Society,Self and Politics,
Passagen, 2003.
• Plant, S.: On the mobile-the effect of mobile telephone on social and
individual life, Motorola, 2000.
• Rheingold, H.: Smart Mobs: The next Social Revolution, Basic
Books, 2003.
• Schramm, W.: Man, Messages and Media, Harper and Row, 1973.
• Tomić, Z.: Komunikologija, Filološki fakultet, Beograd, 2000.
• Tomić, Z.: News Age, Službeni glasnik, Beograd, 2008.
• Tomić, Z.: Poljubac u doba kuliranja, Narodna knjiga, Beograd, 2006.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 55-70

70
Prof. dr Zorica Tomiæ
OSP UDC 316.776:621.721.5(497.11)"2008"
316.728(497.11)
Received: April 7 th , 2009 ID 168154636
Professor Zorica Tomić, PhD
Faculty of Culture and Media, Megatrend University, Belgrade
THE ROLE OF COMMUNICATION
IN DAILY TIME ECONOMY
Summary: The work interprets the results of a research of Serbian citizens’
daily time economy, as they relate to „communicational behavior.” On the basis
of obtained data, the work investigates potential changes in communicational
standards based on a distinction between „face-to-face“ communication and
indirect (telephone) communication, as they relate to the central category, “daily
time economy.” The goal is to detect potential differences in the “communicational”
behavior of various social groups, in accordance with the parameters of
gender, age and place of residence.
Key words: communication, mediation, media, social networking, interpersonal
relations, closeness, distance
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

ONR UDK 316.776:801.73
316.774
Primljen: 12.4.2009. ID 168155404
Prof. dr Zoran Jevtović
Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta
KOMUNICIRAM – ZNAÈI POSTOJIM!
Sažetak: Posledice najnovijih globalnih zbivanja u sferi masovnog komuniciranja
sve su vidljivije i u javnom prostoru Srbije, koji se sve češće nalazi pod analitičkom
lupom komunikologa, mediologa, psihologa, antropologa, sociologa, lingvista,
filozofa i drugih naučnika. Nove medijske alatke menjaju tradicionalne pojmove
prostora i vremena, jer proizvodeći simulacije i simulakrume nameću nove vrednosti
kreativnog života prepunog emocionalnih, intenzivnih, kvalitetnih i multidimenzionalnih
doživljaja. Otuda poruka menja identitet, slika opčinjava i zavodi, idoli
reprezentuju sofisticirano kreirane potrošačke navike, dok publika, utonula u obećavajući
mrak medijskih iluzija, skoro i ne primećuje da sve više postaje narkotički
zavisnik od komunikacionih produžetaka.
U fokusu ovog istraživanja je preobražaj tradicionalnog komuniciranja izazvan
mobilnim telefonima i diskursom koji je nametnuo nova značenja. Ono što je
tranzistor učinio za eksploziju audio-tehnike, to je mobilni telefon za sferu modernih
komunikacija. Magija SMS poruka, ali i novih medijskih formata nije samo tehnološki,
već i kulturni proces koji redefiniše naše slobodno vreme. Poplava dolazećih
i odlazećih poruka postepeno osamljuje pojedinca, koji živeći u sopstvenom svetu
informacije kreira prema fabrikovanim hedonističkim potrebama. Klasična nauka
sporo odgovara na mobilni izazov, sa sve izglednijom nedoumicom šta se komunicira:
poruka ili značenje? Tehnološki produžeci sjajno koriste neraskidivost biološkog
i komunikološkog, jer u svetu poderanih društvenih tkanina moć je u direktnoj
zavisnosti od količine i kvaliteta simbola kojima pojedinci i zajednice raspolažu.
Kopernikanskim preobražajima ruše se prethodne personalne barijere, medijskim
predstavama beži se od stvarnosti, dok se intenzivnim komunikacionim signalima
nadoknađuje žudnja za izvornim druženjem, ljubavlju i bivstvovanjem. Kreativne
industrije nude imaginarni identitet, ali pravo pitanje je: ima li u njemu mesta za
ljudsku dušu?
Ključne reči: mas-mediji, slobodno vreme, mobilni telefoni, nove forme komunikacije,
zabava
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 71-90

72
Prof. dr Zoran Jevtoviæ
Doba u kojem živimo nemoguće je zamisliti bez masmedijskih
alatki, jer su nekadašnja opštila čovekovih produžetaka 1 toliko duboko
zašla u prostore čovekovog delovanja, da se može konstatovati kako bi
život bez njih postao nemoguć! U Srbiji više od 1,9 miliona građana koristi
internet, 97,8% poseduje barem jedan TV aparat, 33% prikopčano je
na kablovsku mrežu, računare ima 37% a laptopove 4,8%. 2 Kolektivne
potrebe za informacijama, zabavom i inovacijama sve više se prilagođavaju
interesima profita, što kao posledicu proizvodi dramatičan preobražaj
sociokulturnog okruženja. Počinje velika bitka medija za trenucima
čovekove pažnje, redefinicija kulturnih navika koje se prilagođavaju
društvu nomada, koji se sele s kraja na kraj sveta, prateći puteve
kapitala. Ukupnost mediamorfoza vodi savršenstvu samoobmanjivanja,
jer medijske slike i poruke zavodljivim strukturiranjem nameću
nove uloge profesionalnim komunikatorima. 3 Strah malih naroda i
kolektiviteta da ne postanu Robinsoni na marginama globalnih komunikacionih
talasa, rezultira olakim i ponekad nekritičkim prihvatanjem
konfekcijskih masmedijskih formata, koji jednosmernim determinisanjem
običnog čoveka vode ka slepoj ulici. Između građanske kulture i
ideološke hegemonije rasprostiru se polja različitih vrednosti i verovanja,
koja lako prerastaju u kalupe političke odanosti ili mantri potrošačkih
korporacija. Mediji imaju sve veću ulogu u promovisanju ideja globalizacije,
time što širenjem ideja, slika i vrednosti, koje su u skladu sa
zapadnim potrošačkim mentalitetom, doprinose otvaranju novih tržišta i
prodoru domaćih preduzeća širom sveta (Hejvud, 2004:389).
Novi mediji preoblikuju globalno društvo, jer pored sposobnosti
da trenutno primaju vesti i informacije, poseduju moć povratne veze,
uključujući i proizvodnju poruka. Tako svaki bloger ispisujući stranice
internet dnevnika može biti i novinar, vlasnik mobilnog telefona (ako se
nađe u pravo vreme na pravom mestu) potencijalno postaje fotoreporter
ili izveštač, dok posredstvom digitalnih tehnologija i prenosa preko
1
Pojam Maršala Makluana, pri čemu autor ne razmatra samo sadržinu već i
kulturnu matricu u okviru koje deluje posebno opštilo, 1971:45.
2
Podaci Republičkog zavoda za statistiku, prvi kvartal 2008, telefonska anketa u
2.000 domaćinstava.
3
Denis Mekkvejl tako zagovara novi koncept sa četiri uloge modernog žurnalizma:
nadgledanja (monitoring role), podsticanja (facilitative role), saradnje
(collaborative role) i radikalne ili kritičke uloge (radical role).
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Komuniciram – znaèi postojim! 73
satelita pokrivamo sve tačke na planeti, pa tako mišljenja pojedinaca
teorijski postaju dostupna svim žiteljima globalnog sela. Novi mediji
imaju ono što nikada u istoriji nisu imali: moć bez presedana – da kreiraju
događaje, da u njima učestvuju i da ih istog časa međusobno razmenjuju.
4 Njihova snaga je u dijametralno drugačijem odnosu ka tradicionalnim
subjektima informaciono-komunikacionih procesa. Poruka
ide od izvora (baze) ka vrhu, uz minimalan ili nikakav urednički proces
kontrole, izazivajući javno reagovanje i diskusije koje se dalje rasplamsavaju
po forumima, mrežama i onlajn zajednicama. Građanin više nije
ovca u stadu, anomičan 5 i nesposoban objekt kojim manipulišu centri
otuđene moći. On je autonomna ličnost koja samostalno širi sopstveni
uticaj, prikuplja, analizira, objavljuje i širi informacije, konkurišući oficijelnim
institucijama i profesionalnim novinarima. O, kako je Marks
bio u pravu predviđajući kako će jednog trenutka čovek doći do stanja
u kome će, s jedne strane, merilo potrebnog vremena biti u stvari potreba
društvene individue, a s druge strane, razvoj društvenih snaga biće tako
brz da će porasti slobodno vreme svih, jer stvarno bogatstvo je razvijena
proizvodna snaga svih pojedinaca; merilo bogatstva nije tada radno, nego
slobodno vreme (Marks, K., 1953:956).
Brojni teoretičari kulture vekovima su pokušavali da teorijski
omeđe konture predmeta, nudeći oko dve stotine definicija, pri čemu
nijedna nikada nije univerzalno prihvaćena. 6 Iako pojam vodi poreklo
od latinske reči cultus, sa značenjem gajenje, obrada polja (poljoprivredna
kultura), već kod Cicerona imamo značenje kultura duha
(duhovna kultura), koje će se zadržati u značajnom broju kasnijih tumačenja.
Empirijska osnova tražena je u kvantitativnoj, istorijskoj, pojavnoj
i čulnoj stvarnosti, čime se referentni okvir saznanja širio u skladu
sa pojmovnim tumačenjem prostorno-vremenskih okvira. Kultura
podrazumeva čovekovo svesno i plansko preobražavanje pomoću ideja
i prakse, ali i kreiranje specifičnih duhovnih vrednosti kojima se obli-
4
Peskin, D. i Načison, E.: „Mediji u nastajanju preoblikuju globalno društvo“,
eJournal USA, Washington, 2006, str. 4
5
Pojam u smislu Dirkemovog izraza anomique, u značenju onog kojim se ne vlada,
ili Rizmanovog da su to pokretni pacijenti pod okriljem moderne kulture koji
pokazuju simptome suviše velikog pokoravanja i suviše malog uvida u stvarnost
(2007:267).
6
Alfred Luj Kreber, Klajd Klakon, Luj Dolo, Božović Ratko, Avramović Zoran…
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 71-90

74
Prof. dr Zoran Jevtoviæ
kuju postupci i uverenja unutar društvene zajednice. Pitanje porekla
pojma prepustićemo kulturnim antropolozima, dok ćemo našu pažnju
fokusirati na savremeno doba i nove kulturne obrasce koji se posreduju
masovnim medijima i „javnim snovima“ (public dreams). Procesi globalizacije
nude bazično drugačije ustrojstvo sveta, pri čemu estetska,
kritička i medijska aktivnost konstituišu novu stvarnost, nudeći tržištu
propagandno oblikovanu, popularnu, postinformatičku kulturu.
Zavodljivim slikama sa TV ekrana, bilborda, SMS porukama ili onim
sa grafita, bukom sa radio talasa ili tihim šapatom u sobama za četovanje,
kruži mnoštvo informacionih paketa, koji zajedno čine proces
prevrednovanja životnih stilova i navika, propagirajući hedonizam i
vrtloge potrošačkih manira primerenih izmenjenom mentalnom tkivu
mladih naraštaja. Komuniciram – znači postojim, parafrazirani je kredo
21. veka, pri čemu se sve manje računa vodi o kulturološkim potencijalima
i intelektualnim naporima. Dezintegracija ličnosti u prostoru prikriva
se količinom vremena provedenog u masmedijskom univerzumu,
koji kreirajući stvarnost neosetno menja ljudsko ponašanje. Tako nove
tehnologije nameću nove vrednosne obrasce, uz ponekad neumerena
fatalistička shvatanja, po kojima su tehnološke inovacije osnovni uzrok
društvenih promena, a ljudska bića nemaju drugog izbora nego da se
zavale i gledaju kako se neizbežni proces odvija 7 .
Više nema nikakve dileme kada konstatujemo da masmediji oblikuju
javnost. Međutim, pitanje je kako oni troše čovekovo slobodno
vreme, boreći se za svaki trenutak pažnje, jer će budućnost proizvodnje
masmedijskih sadržaja sve više zavisiti od načina njihove potrošnje. Do
2010. godine, mobilnim telefonima će se prenositi 228 milijardi slika
(statičnih i pokretnih). To će biti više od ukupnog broja snimaka urađenih
svim ostalim aparatima zajedno 8 . Mediji se podsmehuju ljudskim
ograničenjima, dok ni najoprezniji futuristi ne uočavaju gde su granice
njihovog rasta. U svetu je sve uočljiviji višak podataka i manjak mesta
za njihovo skladištenje: da su se pre samo tri godine sve fotografije, videozapisi,
elektronska pošta, internetske stranice, kratke poruke, telefonski
razgovori i ostali sadržaji pretvorili u digitalne nule i jedinice, ispostavilo
bi se da je na našoj planeti stvorena 161 milijarda gigabajta ili 161
7
Langdon Winner: The Whale and the Reactor, University of Chicago Press,
Chicago – London, 1986, str. 215.
8
Info Trends, januar 2008.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Komuniciram – znaèi postojim! 75
egzabajt podataka 9 . To bi podsećalo na 12 ogromnih gomila knjiga koje
bi se poređane u nizu, protezale od Zemlje čak do Sunca. Ako vam je
lakše: to je tri miliona puta više činjenica nego u svim klasičnim spisima
ikada štampanim! Pojednostavljeno, novi komunikacioni alati izazivaju
gušenje u protoku podataka, jer okeani informacija uvećavaju se svakog
trenutka, preteći digitalnim potopom kao posledicom neumerenog
korišćenja.
Pojam slobodno vreme različito je objašnjavan u raznim enciklopedijama,
monografijama, studijama i udžbenicima. Terminološki i
leksički uočavaju se značajno drugačija gledišta, od Fridmanovog da
je to vremenski interval oslobođen svake obaveze, u kome ličnost pokušava
da se izrazi po izboru i da se, ako poseduje sposobnosti i sredstva,
razvije, 10 preko Kaplanovog tumačenja o bliskoj povezanosti sa vrednostima
kulture… prožete elementima igre, 11 do Markuzeovog zapažanja
kako kvantitativno smanjenje radnog vremena vodi ka kvalitativnoj
promeni u ljudskoj egzistenciji, otvarajući dilemu između onoga što
je poželjno i onoga što je razborito, između nagona i uma 12 . Rajski vrt
zabave i razbibriga pasivizira čovekov stvaralački duh, nudeći nove
kontakte čije vrednosti određuju kretanja na globalnom tržištu. Širenje,
eksplozivnost, fragmentarnost i specijalizovanost medijskih prostora
u kombinaciji s atraktivnošću novih komunikacionih formi, stvaraju
potrebu za demasifikacijom, što nudi savršenu prevaru, nevidljivu običnom
čoveku. Sve veći broj diferenciranih informacionih alata okupira
sve više čovekovog slobodnog vremena i pažnje, definišući modele i
matrice kulturnih identiteta. Na Svetskom forumu o održivom razvoju
u Johanesburgu 2002. godine, dr Vivijen Riding, najodgovornija osoba
za medije u Evropskoj uniji, konstatujući metamorfozu medija i ukupne
društvene percepcije, zapazio je kako: audiovizuelnim medijima
9
Stojiljković, S.: „Nepregledni okean podataka“, Politika, Beograd, 7. april 2009.
10
Francuski sociolog Džordž Fridmen u delu: „Le loisir et la civilization technicienne“,
Revue internationale des sciences sociales, no. 4, 1960, str. 556.
11
Maks Kaplan, analizirajući američka iskustva, predlaže šest tipova slobodnog
vremena, pri čemu je za ovu studiju važan treći i četvrti tip. U njima ovaj sociolog
vidi sredstva masovnog komuniciranja koja dovode svet u sobu čoveka, nudeći
kreativne mogućnosti koje su ograničene u menjanju sveta, ali bogate za komunikaciju
privida u čudesnim zbivanjima u okruženju.
12
Markuze, H.: Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb, 1965, str. 179.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 71-90

76
Prof. dr Zoran Jevtoviæ
pripada i fundmentalna uloga u razvoju i posredovanju socijalnih vrednosti.
To nije samo zbog toga što oni odlučuju koje će činjenice o svetu
i koje će slike iz sveta objavljivati, već zbog činjenice da oni – politički,
kulturno, socijalno, etnički, geografski – jednostavno uspostavljaju pojmove
i kategorije koje trebamo da te činjenice i slike postanu prihvatljive
za širenje mase korisnika 13 . Mediji više nisu samo informativni stubovi,
izvori informacija i obaveštenja; oni su i dečje dadilje, partneri u deobi
slobodnog vremena, učitelji koji nas uvode u svet drugih klasa, kultura,
identiteta; ljubavnici koji nas uvek verno čekaju. Istovremeno, oni otuđeni
deo društva pretvaraju u robove konzumerizma, ali i udaljuju od
stvarnog života, nudeći masmedijski surogat koji hedonistički ispunjava
uspavane snove i vizije. Ljudsko dostojanstvo sve više ostaje usamljeno
na vetrometini zabavnog terora, koji spektakularnim, senzacionalnim,
skandaloznim i estradno-revijalnim slikama, zapravo, uspavljuje kritičku
svest. Tako mnoštvo informacijskih robova, zadivljenih očaravajućim
predstavama koje nove tehnološke alatke podatno nude, nesvesno
postaje plen korporativnih masmedijskih industrija, koje opstaju
zahvaljujući njihovoj nesebičnoj pažnji.
Masovna kultura podrazumeva zbir opšteprihvaćenih vrednosti,
znanja, navika, tradicija i mišljenja jednako dostupnih svim članovima
zajednice, pri čemu obrasce sadržaja nameću vodeći mediji. Protokom
vremena (prostor je otkrićem interneta već ukinut) stvaraju se uslovi za
kreiranje duha novog čoveka, medijski programiranog da totalitarizam
prihvati kao ideologiju budućnosti. 14 Promenjena je forma: stari low
tech koji se temeljio na rigidnosti i snazi sile, zamenjen je high tech totalitarizmom,
koji je umotan u medijski celofan i namirisan hipnozom
13
Gavranović, A.: „Novinari na raskrsnici“, Novinar, glasilo Hrvatskog novinarskog
duštva i Sindikata novinara Hrvatske, 1/2007, str. 15.
14
Ako celu naciju navodimo da viri u spavaće sobe i kupatila, onda nju nije teško
naterati da, ako zatreba, viri i u fioke pisaćih stolova ili u fajlove personalnih
računara… Realiti je možda samo prva faza obuke novog čoveka. Ako malo bolje
pogledate, videćete da kao da nema velike razlike između tog šou programa koji se
dešava u veštačkim, medijski upodobljenim uslovima i onoga što je svakodnevnica.
London danas ima 200.000 kamera za video nadzor, što statistički znači da je
svakoga dana svaki stanovnik Londona oko 300 puta dnevno uhvaćen u kadar
kakvog elektronskog oka. Dakle, o svakome se može snimiti i snima film ili – realiti
šou. Jovanović, B.: „Zbogom intimo“, Crnogorski nezavisni nedeljnik Monitor,
oktobar 2006, www.monitor.cg.yu
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Komuniciram – znaèi postojim! 77
potrošački zaluđenih masa. Fundamentalni formati kriju se u narcisoidnosti
globalnih medija koji modeluju globalnu publiku, uniformišu
je i ujednačavaju, uništavajući i ono malo specifičnosti nacionalnih
kultura. Otuda u otvorenim društvima liberalne demokratije imamo
prividno pluralističko mnenje, jer medijski lanci istovrsnih poruka unificiraju
tržište ideja nudeći instant kulturu kao zamenu za stvarni život.
Tako pod plaštom komercijalizacije i širenja ljudskih prava, kao talas
koji prekriva planetu, stiže kultura infotejmenta, koji spajajući informacije
i zabavu promoviše voajerizam, egzibicionizam i osrednjost kao
vrhunac novih pogleda na život. Seks, suze, smrt i sport čine skelet nove
filozofije rulje, koja tehnološki bogata i ne primećuje duhovnu pustoš
koja je sve više otuđuje. Umesto komuniciranja različitosti, dobijamo
konstrukciju monolitnosti, zahvaljujući kojoj mnoštvo medija nudi
bogatstvo istog ili sličnog. Zavisnost od informacija postaje sve izraženija,
šumovi upleteni u njihov sadržaj gotovo neprimetni, a usmerenost
lažnim autoritetima skoro nevidljiva. Društveni junaci postaju sumorni
likovi iz „Velikog brata“, bezbojni „Idoli“, učesnici raznih realiti šoua
i slični anonimusi, često bez obrazovanja i morala, spremni da plate
svaku cenu radi nekoliko mrvica medijske slave. Klonirano društvo u
erupciji vizuelnih i audio simbola nudi iluziju drugog života, imaginaciju
raskoši i atrakcije, magični svet slave i uspeha, utemeljen na utamničenim
željama potiskivanim u mračnim dubinama ega. Potrošačko
društvo valorizuje ideološke bitke prethodnih generacija, kreiranjem
specifičnog globalnog identiteta koji na pijedestal ustoličava individualnost
i potrošnju.
Masovna publika opijena količinom informacija ne uočava njihovu
jednodimenzionalnost, posesivnost, manipulativnost, opscenost i
narkotizovanost, darujući svoju pažnju globalnim medijskim zverima,
večito gladnim rejtinga i tiraža. Trik je u jednostavnoj činjenici da rejtinzi
i tiraži ne umeju da misle, tako da trijumf gledanosti i čitanosti
često skriva fasadu primitivizma i tabloidizovane svesti! Informacije se
dizajniraju kako bi služile ciljevima medijskih gospodara, ali ne i potrebama
građana. Obrt o kojem govorimo ovde dobija na značaju: umesto
na filtriranju informacija, akcenat treba dati ka njihovom objavljivanju!
Tradicionalni mediji počivali su na profitu, dok novi mediji forsiraju
razgovore, saradnju i egalitarizam.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 71-90

78
Prof. dr Zoran Jevtoviæ
Mobilni telefon i hiperkultura
Istorija kulture po ko zna koji put počinje tehnološkim revolucijama,
koje – menjajući svest masovnog auditorijuma – stvaraju nizove
reakcija u svesti pojedinaca, edukujući ih za doba koje dolazi. Brze komunikacije
su uslov hvatanja koraka sa globalnim promenama, amblemi
nove kulture koja nastaje kao posledica njihovog masovnog korišćenja.
Suština nije u tehničkim otkrićima, već u pridobijanju publike da ih što
više koristi, prepuštajući retko slobodno vreme čarima informativnih
prezentacija. Topli ljudski razgovori kao da se povlače pred cimanjem
mobilnim telefonima ili tihim kucanjem računarskih tastatura; klasične
knjige i novine nestaju pred naletima emocionalnih i digitalizovanih
slika, dok elektronske mreže grade nevidljive komune čudnovatih
sajber zavisnika, koji konzumirajući beskrajno futurizovane sadržaje,
stvarni svet menjaju medijskim. Granice fizičkog i simuliranog kao da
nestaju, pri čemu se u masovnom društvu gube kulturne veze među
pojedincima koji individualna znanja, moral i karakter žrtvuju na oltar
bezličnosti. Stapaju se javno i privatno, čitav svet podseća na džinovski
tabloid koji – sladeći se prljavim prizorima – nosi bujicu vrednosno predestiniranih
globalnih informacija kao stožera nove, hiperkulture. Ako
se nasilje i seks dobro prodaju, u uslovima tržišne konkurencije oni će u
ogromnim količinama biti zastupljeni u programima, iako njihove posledice
mogu biti društveno štetne (Herman, Mekčesni, 2004:203). Lingvističke
i kulturne barijere premošćuju se čestim scenama erotike i krvi,
dok ekonomija obima i dinamike rejtinga ozbiljno ugrožava potencijalni
doprinos obrazovanju ili dečjoj prosvećenosti. Globalni kapital dobija
funkciju redukovanja ljudskih ideja, motiva i želja, a vešto usmeren
masmedijskim kanalima postaje teško uočljivo sredstvo upravljanja. On
pomaže u potkupljivanju kulturnog establišmenta, kako bi ovaj mislio u
skladu sa mišljenjem, potrebama i interesima privilegovane finansijske
elite, tražeći od njih teorijski legitimitet i praktično priznanje svoje dominacije
(Kajtez, 2006:118). Cilj medijatizacije krije se u slabljenju pažnje
korisnika, koji bombardovani gustim rojevima informacija postaju
podložniji nametnutim simbolima, koji su, opet, produkti reklamnih
kampanja i korporativnih identiteta. Kada danas iskreno pogledamo
sebe i svoje prijatelje, piše psiholog Marta Nusbaum, vidimo one koji
besomučno jure za novcem, slavom, gastronomskim đakonijama, stra-
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Komuniciram – znaèi postojim! 79
snom ljubavlju, ljude čija su uverenja zasnovana na samoj kulturi, …,
bolesno društvo, društvo koje više ceni novac i luksuz od duhovnog
zdravlja (Nussbaum, 1994:103). U dobu reklamokratije 15 , na integrisanom
tržištu želje se realizuju uz podršku korporativnih centara moći,
masmedijskih institucija, raznih „eksperata“, lobija i agencija za odnose
s javnošću, koji su važni promoteri korporativne kulture. Amerikanac
Li Braun prvi se osmelio da izjavi (još 1971) kako cilj medija nije da
zabavi i informišu, već da publiku odvede oglašivaču! Epikur je pre dve
hiljade i trista godina zaključio kako novac, slava, moć i seks nemaju
pravu vrednost. Izgleda da ga mnogi još uvek nisu razumeli!
Kopernikanski obrt u kulturnoj prizmi ogleda se i u smanjenju vremena
koje mladi u Srbiji odvajaju za čitanje (populacija između 13 i 17
godina 13,82 minuta, a nešto stariji, od 18 do 24 godine još manje –
12,74 minuta dnevno) 16 . Knjiga i štampa kao negdašnji temeljci kulturne
politike sve manje su u rukama mladih, koji koristeći digitalne alatke
postaju virtuelni zarobljenici hipertekstova. Najveća globalna knjižara
na planeti Amazon.com, ovih dana predstavila je digitalni uređaj kojim
će konačno potisnuti klasičnu Gutenbergovu presu. Elektronska sprava,
koja oblikom neobično podseća na knjigu, umesto korica na naslovnoj
strani ima ekran, sa kompletnom tastaturom za navigaciju, dok se u
digitalizovanoj formi unutra smeštaju tekstovi oko dve stotine knjiga.
Uređaj je već nazvan „kindle“ (kindl – u imenicu pretvoren engleski glagol,
sa značenjem obasjati, osvetliti), težak je samo 290 grama, a tekst sa
ekrana dijagonale 15 santimetara čita se u kvalitetu vrhunske štampe.
Romantičari će, istina, gunđati kako ne treba pljuckati po prstima prilikom
listanja stranica, slično primedbama diskofila da elektronski zapisi
sa interneta nikada ne mogu imati čar pucketanja ploča. Međutim, portabl
biblioteka je namenjena generacijama čije vreme dolazi, onima koji
imaju potrebu za stanovanjem na mreži, tako da onlajn uključenjem
u „Amazonovu“ internet knjižaru za nepun minut mogu dobiti bilo
koju od stotinak hiljada knjiga, pripremljenih za ovakvu vrstu čitanja.
Uz podatak da je cena ovako digitalizovanih sadržaja znatno niža od
15
Do punoletstva, mladi u SAD posredstvom masmedija vide više od 200.000 reklama
i približno 80.000 ubistava.
16
Detaljnije o istraživanju u: Istraživački projekat Dnevna ekonomija vremena
građana Srbije, rukovodilac Branković Srbobran, Fakultet za kulturu i medije,
Beograd, 2008.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 71-90

80
Prof. dr Zoran Jevtoviæ
nabavke klasičnih, štampanih izdanja, ali i činjenicu da korisnik ima
neograničen pristup svim elektronskim adresama (npr. Njujork tajms,
Mond, Politika, itd.), dobijamo još jednu potvrdu o svetu ekranske
kulture koja polako oblikuje Planetu. Klasično izdavaštvo odumire,
muzička industrija trpi dramatično redizajniranje, dok mnoštvo informacija
ubija njihov smisao!
Novu komunikacionu formu predstavljaju SMS (short message service)
poruke, koje su kombinujući mobilne telefone i elektronske medije
stvorile privid dvosmerne komunikacije. Početak se vezuje za prvu
godinu tekućeg veka kada je posredstvom GSM mreža 17 preneseno 17
milijardi poruka mesečno, da bi već u leto dostignuta cifra iznosila 46
milijardi. Naredne (2002) godine, broj SMS poruka premašio je 1.200
milijardi, 2003. cifra je veća još pet puta, a eksperti prognoziraju da pravi
bum tek predstoji? U Velikoj Britaniji, koja u Evropi prednjači upotrebom
ovakve komunikacije 18 , stopa rasta se meri hiljadama procenata, što
ne čudi ako se zna da deca prvi mobilni telefon dobijaju već kao devetogodišnjaci.
Na razmeđu dve godine (2004/05), u ovoj državi, tokom samo
jednog dana razmenjeno je 103 miliona poruka, koje su najčešće sadržale
novogodišnje čestitke, menjajući poljupce ili telefonski poziv. Mobilni
telefon sve više postaje daljinski upravljač za naše živote, a poruke koje
prenose nepresušna ljudska potreba. Poslednji podaci Ujedinjenih nacija
govore da širom Planete postoji više od tri milijarde mobilnih telefona,
koji nude spektar različitih sadržaja. Tako je celularna alatka ujedinila
svet, snažnije nego što je to učinilo otkriće tranzistorskog aparata 1954.
Mala japanska firma koja je proizvela prve prenosive uređaje (Tokio
Cušin Kogjo) kojim su se informacije sa muzikom slušale na bilo kom
mestu, danas je jedna od najpoznatijih na Planeti. 19
Kod nas se, s telefona na telefon, šalje oko 20 miliona poruka
dnevno, i to samo u „Telenorovoj“ mreži, a drugi provajder prosečno ima
17
GSM je skraćenica od „groupe systemes mobiles“, kategorije u međunarodnoj
podeli frekvencija rezervisanih za bežičnu telefoniju. Ispravan naziv za takve
uređaje je celularni telefon.
18
Sada postoji 71 milion mobilnih telefona, sa oko 70 miliona SIM kartica. S obzirom
na činjenicu da je oko 45 miliona odraslih, jednostavna matematika pokazuje
da je to 1,6 mobilnih telefona po čoveku. Štaviše, devet procenata Britanaca
tvrdi da ima više od četiri broja! (www.kombib.co.yu/vest.php?s=2028)
19
Sony.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Komuniciram – znaèi postojim! 81
isto toliko. U odsustvu pravih društvenih sadržaja i autentične komunikacije,
TV-SMS poruke klizaju uglovima ekrana dok pratite prenos utakmice,
filma, pesme ili omiljene serije. Kao što su zidovi postali medij,
tako SMS televizijskom prezentacijom postaju javne arene, dostupne
širokom krugu gledalaca. Oglasi, komentari, bračne ponude i slični,
često neukusni sadržaji na naše prostore stigli su iz zapadne Evrope.
Kad Jelena izjavi ljubav Milošu, zadovoljno ruke trljaju zaposleni u
„Telenoru“, „Telekomu“, ali i TV stanicama i provajderskim kućama, jer
svi u lancu uzimaju svoj deo profitnog kolača. Ako TV stanica ili radio
program prime dnevno nekoliko hiljada poruka (čija je cena od pola do
jednog evra), postaje jasnije kojom se brzinom (u ime poboljšanih komunikacija)
ostvaruju prihodi organizatora!
Statistika kaže da u Srbiji početkom 2009. imamo više od devet
miliona mobilnih brojeva, što znači da skoro 30% građana ima dva telefonska
uređaja. Prosečan korisnik nedeljno primi ili pošalje pedesetak
SMS-ova, što potvrđuje hipotezu o eksplozivnoj primeni novih komunikacionih
formi. Reč je o diskretnom obliku razmene informacija
koji podseća na nekadašnja pisma, s razlikom što recipijent čuva svoju
autonomnost. Problem se javlja u smanjivanju interpersonalne komunikacije,
jer ljudi sve manje razgovaraju licem u lice, a sve više pričaju,
povremeno osluškujući druge!
Skoro četvrtina ukupne komunikacije odnosi se na poslovne obaveze
ili je u indirektnoj vezi, a zatim slede razgovori između bračnih ili
ljubavnih partnera. Utisak je da slabe veze unutar porodice čiji članovi
međusobno najmanje stupaju u komunikaciju, ali to može biti i varka,
budući da je među njima snažna interpersonalna komunikacija. Nova
forma komuniciranja veoma je česta kod mladih, koji – kombinujući
mogućnosti povezivanja sa elektronskom mrežom – stvaraju virtuelno
društvo, što nije beznačajno za proces nastanka javnog mnenja. Setite se
kako u danu izbora dobijate poruke koje vas podsećaju da obavezno izađete
na glasanje, i sve će vam biti jasnije! 20 Želja za slobodom pretvara
se u nepromišljeni juriš za zabavom i udobnošću, što je karakteristika
zajednice potrošača. Ako je Planeta kontrolisana od globalnih masmedija,
logično je da lokalna kultura trpi soficticirane udare komer-
20
Teoretičari medija već konstatuju pojavu fleš-mobinga (flash mobbing), kada se
SMS porukom iznenadno zakaže neko okupljanje ili pozove na određenu vrstu
društvenog regovanja (Hartli, 2007:259).
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 71-90

82
Prof. dr Zoran Jevtoviæ
cijalnih osvajača, povlačeći se u sve uži i konzervativniji prostor. Bitka
za informaciono-komunikacioni uticaj u praksi je borba za slobodno
vreme i javni prostor!
Grafikon 1: Koliko puta ste danas razgovarali mobilnim telefonom sa...?
(procentualno uèešæe broja razgovora sa pojedinim kategorijama
sagovornika u ukupnom broju razgovora)
Majka
7%
Kolege s
posla
24%
Devojka
/dečko
partner/ka
15%
Otac
3%
Drug
14%
Sestra
4%
STABLO
KOMUNIKACIJE
Drugarica
11%
Brat
3%
Drugi 5%
Dete
sin / ćerka
10%
Rođaci
4%
Za razmišljanje je koliko nova forma menja socijabilni život čoveka,
koji prihvatajući mobilni telefon za stalnog pratioca (na poslu, u automobilu,
autobusu, jednom rečju, svuda) i ekran kao civilizaciju pisma, postaje
žrtva impersonalnosti, hermetizma, otuđenosti. Postojeće komunikacione
teorije razlikuju dva istraživačka smera: pitanje protoka (mobilna mreža
za difuziju poruka, informacije kao sadržaj, uticaj medija kao tehnologije
koja oblikuje recipijente) i značenja (selektivnost simbola i potrebe
publike, dekodiranje poruke ili konteksta). Koncept medijskih primatelja
(media audience) fokusiran je ka određenoj strukturi publike, u skladu
sa autorovim opredeljenjem da medijski uticaji nisu determinirani niti
apsolutni. Drugim rečima, korisnike mobilnih telefona treba smatrati
aktivnim učesnicima komunikacionih procesa u duhu teorije o zadovoljenju
potreba (uses and gratifications). Ona polazi od toga da čovek koristi
medije da bi zadovoljio svoje specifične potrebe (informisanja, razvijanja
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Komuniciram – znaèi postojim! 83
socijalnih odnosa, kreiranja kulturnog identiteta, zabave, bega od stvarnosti
itd.). Rudnik informacija prividno nudi bogatstvo, ali retki uočavaju
ispraznost koja je u pozadini. U opštoj plimi dolazećih i odlazećih poruka
nazire se dominacija individualističkih pogleda, jer pojedinci zaključani
u sopstvenom informacionom okruženju opslužuju lične potrebe, održavajući
kontakte sa spoljnim svetom. Za ovaj deo istraživanja izdvojili smo
analizu tri karakteristične starosne grupe: najmlađu, od 13 do 17 godina,
potom onu od 18 do 24 i srednju, od 31 do 40 godina.
Grafikon 2: Stablo komunikacije pripadnika tri starosne grupe
13-17 18-24 31-40
Sa drugom
2.50
Kolegama
2.00
Sa drugaricom
Nekim Drugim
1.50
1.00
0.50
Sa deckom /devojkom
/partner(k)om
Rodjacima
0.00
S majkom
Detetom (sin/cerka)
Ocem
Sestrom
Bratom
Brzo ćemo zapaziti kako je komunikacija mobilnim telefonima
najoskudnija u prvoj (najmlađoj) grupi, pri čemu je sadržaj usmeren
ka drugovima, drugaricama i majci. Dobru komunikaciju čini razmena
podataka, a sudeći prema trajanju, ona izostaje. Može biti da je
razlog ekonomske prirode (ograničenje trošenja impulsa), ali i u rađanju
komunikativne racionalnosti. Habermas naglašava važnost dubine
komunikacije mobilnim telefonima, ističući da u društvu u kojem se
poslovi obavljaju razmenom od 20 ili 30 poruka na sat, uskoro će biti
zaboravljen smisao izražavanja. Takva komunikaciona patologija može
da se razume kao rezultat brkanja činova orijentisanih ka postizanju
uzajamnog razumevanja i onih koji su isključivo okrenuti uspešnoj rea-
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 71-90

84
Prof. dr Zoran Jevtoviæ
lizaciji (Habermas, 1984:332). Najčešća i najtrajnija je komunikacija u
grupi od 18 do 24 godine, što je i razumljivo kada se ima u vidu da
se značajan deo komunikacije usmerava ka ljubavnim partnerima U
generaciji od 31 do 40 polje komunikacija izmešta se iz desnog gornjeg
kvadranta (drugarica, drug) ka levom gornjem, pre svega ka poslovnim
kontaktima, dok je komuniciranje s ostalima u stablu komunikacije
znatno manje zastupljeno.
Teorijski, SMS poruke mogu predstavljati dobar kanal dvosmerne
komunikacije medija sa publikom, koja dobija priliku da brzo i direktno
pita gosta u studiju. Fiziološki, davno je zaključeno kako tehnologija
pri stalnom korišćenju preinačuje čoveka, ali ako je kanadski mediolog
Maršal Makluan u pravu kada kaže kako svet mašina uzvraća čovekovu
ljubav time što mu pospešuje želje i žudnje (1971:85), jasno je da se nalazimo
na raskršću koje određuje eventualnu potčinjenost kulture čarima
liberalnog tržišta. Firma koja je merila korišćenje mobilnih poruka u
pet zemalja (M:Metrics), došla je do saznanja o realnosti multimedijalnog
povezivanja. Reklamna poruka i oglasi poslati celularnom alatkom
naišli su na povratno reagovanje kod 29,1% Španaca, 18,5% Engleza,
10,1% Francuza, oko sedam procenata Amerikanaca i 3,4% Nemaca. 21
Ključno pitanje koje se postavlja pred istraživače medija i kulture je u
shvatanju njihove budućnosti. Ako je Habermas bio u pravu kada je
tvrdio da će do promena u komunikaciji doći dolaskom novog društva,
znači li to da već živimo u njemu? Da li je mozak deteta koje je raslo u
svetu klikera i lutkica isti kao kod njihovih današnjih vršnjaka, kojima
video igrice zamenjuju dadilje, a mobilni telefoni i računari roditelje i
familiju? Otvara li to masovna kultura manipulativni prostor u kojem
se količina kritičkog rezonovanja meri količinom novca i moći ili je i to
privid medijskog cirkusa kojim dominiraju Juvenalove reči: panem et
circenses 22 (hleba i igara)?
21
22
Od 36,5 miliona ljudi koji su odgovorili na SMS poruku, više od 18 miliona
izjavilo je da je učestvovalo u nekim kvizovima, televizijskim rijaliti šouima ili u
glasanjima za osvajanje neke nagrade! U Srbiji je, prema podacima od 21.12.2006,
bilo 5,2 miliona korisnika mobilne telefonije (izvor: www.creativematch.co.uk).
Cirkus „Maksimus“ je u Cezarovo doba primao oko 260.000 gledalaca, a posle
proširenja i skoro 400.000. Rimske igre su pratile degeneraciju društva, pa su
brutalne i krvave zabave predstavljale zadovoljstvo za poniženi i obespravljeni
narod. Epikur je to vreme objasnio stanjem u kojem je telo bez bolova, a duša bez
uznemirenja…
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Komuniciram – znaèi postojim! 85
Statistika otkriva kako je broj pretplata mobilne telefonije u Evropskoj
uniji pokazao da na svakih 100 stanovnika 80 ima jednu ili više
pretplata na mobilni servis, što je neverovatno ako se uporedi sa 1995.
godinom, kada je ovaj procenat bio svega pet odsto! To znači da se broj
korisnika sa 22 povećao na 419 miliona, pri čemu se može videti koje
države prednjače u upotrebi novog komunikacionog pomagala: Luksemburg
ima 125 pretplata na sto stanovnika, Švedska 115, Italija 104,
Češka 95, dok su na dnu lestvice Litvanija sa 62, Letonija sa 54 i Poljska
sa 46. U Srbiji dominira pristup prepoznavanja potrošačkog identiteta
koji nameće novu paradigmu: potrošači ne žele izbor, oni žele da komuniciraju.
Posle rada i sna, čovek najviše vremena (približno 60%) provodi
u primanju poruka, koje brojnim kanalima informacionih tokova
bukvalno bombarduju njegova čula. Svakog minuta u svetu se pojavljuje
novi sajt, svakog dana napiše šest do sedam hiljada naučnih tekstova,
godišnje izda i distribuira 13 milijardi kataloga, dok čitajući samo
jedan primerak dnevnih novina dobijamo više informacija nego što je
naš predak pre nekoliko vekova primao tokom čitavog života. Umesto
mišića sve više se traži mozak, umesto sirove snage – intelektualni kapital!
Nove tehnologije stvaraju drugačiji model življenja, koji oblikuje
političku, ekonomsku, sociološku, kulturološku i infosferu, obavijajući
planetu makluanovskom digitalnom kožom surovog, ali postojanog
globalnog poretka. Platonovu definiciju o čoveku kao znatiželjnom,
racionalnom biću, menja nastanak homo informaticusa, ličnosti koja
neprekidno prima, stvara, oblikuje i posreduje informacije, približavajući
se antičkom idealu slobode u meri u kojoj ih kontroliše. Tako u
svojevrsnom komunikacijskom obilju dolazimo do neočekivanog paradoksa:
gušimo se u haosu informacija koje su svuda oko nas, ostajući
gladni istinski potrebnih znanja i umeća (?). Zadatak medija i masovnih
komunikacija u odbrani istinskih kulturnih vrednosti biće sve teži
i izazovniji, tim pre što novo društvo ne živi od ideja, već od njihove
instrumentalizacije!
Parafrazirajući Rusoa, ljudi se rađaju slobodni, ali ih društvene
obaveze i odnosi okivaju u lance, čemu pomažu brojni oblici vidljive i
prikrivene cenzure i kontrole. Informacije su pokretači svih društvenih
procesa, odlučujući činioci brojnih ekonomskih, političkih, kulturoloških,
socijalnih i drugih aktivnosti, tako da se novi društveni odnosi
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 71-90

86
Prof. dr Zoran Jevtoviæ
grade na temelju njihovog bogatstva. Sve veći broj raznovrsnih medija
koji služe javnom komuniciranju na trpezi uvek gladnog auditorijuma
nudi mnoštvo sadržaja i stereotipa, trudeći se da prepozna i odgovori
njegovim navikama i potrebama. Menja se i karakter informacija: umesto
ka masama, protokom vremena sve više se personalizuju, odnosno
usmeravaju ka segmentiranoj publici. Čovečanstvo u toku samo jedne
godine proizvede oko jednog egzabita podataka, što je otprilike bilion,
odnosno 1.000.000.000.000 knjiga. To nije daleko od iznosa oko 200
knjiga po stanovniku Planete. U opštoj metamorfozi vrednosti, masmedijskih
tehnologija i okruženja, gotovo neprimetno provlači se podatak
i o našem, sopstvenom menjanju. To više nije svet ljudi gladnih informacija
u kojem smo do skora živeli, već globalna mišolovka predoziranih
i preopterećenih pojedinaca.
Perspektive i rešenja
Svet sve više shvata da se pod plaštom slobodnog tržišta odvija strateški
lukava, kamuflirana borba za publiku, jer velike, internacionalne
kuće nudeći savršeno dizajnirane, informativno obrađene i čudesno perfektne
slike događaja, pojava i procesa, nude reklamne i druge poruke.
Sada je jasno da to nije puka prodaja informacionih paketa, pošto se
njihov sadržaj prilagođava potrebama ciljnih grupa krijući nevidljivu
ideološku žicu, koja deluje na podsvest gledalaca. Austrijski filozof Karl
Poper, autor teorije otvorenog društva, govoreći o ekstremizmu hiperkulture
jasno zahteva disciplinovanje učesnika u komunikacijskom
lancu: Da bi tržište funkcionisalo, ne samo da su potrebna pravila, već
i izvesna količina poverenja, samodiscipline i saradnje. Tako se vraćam
na argument da televizija ima enormnu moć nad ljudskim duhom, moć
koja nikada ranije nije postojala. Ako ne ograničimo njen uticaj, ona će
nastaviti da nas vodi na stranputicu, dalje od civilizacije, čineći učitelje
nemoćnim da učine bilo šta u vezi s tim. A na kraju tunela nema ničega
osim nasilja (2002:86).
Minijaturizacija medijskih alatki toliko je napredovala da se
mobilni aparati danas mogu smestiti na dlan, dok je brzina delovanja,
pristupa bazama podataka i razmene informacija neverovatna. U Velikoj
Britaniji grupa naučnika već uveliko radi na eksperimentisanju pri-
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Komuniciram – znaèi postojim! 87
jema digitalne televizijske slike preko mobilnih telefona. U Oksfordšajr
regionu pet stotina korisnika trenutno na svojim alatkama za telefoniranje
gleda 16 TV programa sa muzikom, vestima, dokumentarcima,
dramama, crtanim filmovima i sličnim sadržajima. Kablovske mreže
CNBS, MSNBC i Fox u Americi već direktno emituju programe preko
mobilnih telefona, a u pripremi je izrada softvera za direktno uključivanje
izveštača. Lusi Hud, potpredsednica kompanije „Njuzkor“, na
konferenciji održanoj u Los Anđelesu, maja 2005, obelodanila je da pet
najvećih TV kuća u Americi planira da na mobilnim telefonima pored
informativnih ponudi zabavne i sportske sadržaje. Cilj je stvaranje
globalnog proizvoda kojim će televizija postati deo čovekovog života,
bukvalni pratilac u bilo kojem prostoru i vremenu! Krvotok menja infotok,
tražeći od državnih zajednica da se uklope u novu, globalnu informacionu
infrastrukturu. Već je uočljiva pojava stvaranja novog diskursa,
koji kreira stil kratkog, agresivnog, provokativnog i nametljivog
ponašanja, koje organizuje posebne modele poruka. Tako se recipijenti
sve više povlače u otuđenost, menjajući socijalne veze TV dramatikom,
koja sužava vidike života, nudeći kao surogat nove tipove društvene
telebliskosti. Postmodernisti to vide kao pojavu nove televizije, koja više
nije zadužena da informiše ili zabavlja masu gledalaca, nego da izloži,
osvoji kućni prostor privatnog lica, prema novom osvetljenju koje je sposobno
da preobrazi pojam jedinstva susedstva neke stambene zgrade ili
četvrti (Virilio, 2000:61).
Totalitarna tehnokultura vodi žanrovskom ujednačavanju i bliskosti,
tako da programske matrice sve više nalikuju jedna drugoj, zasipajući
publiku zamišljenim predstavama. Fizički svet se rastvara, nestaje
pred digitalnim naletima impulsa i cifara koje provociraju lakovernost
i infantilnost gledalaca. Adam Klejton Pauel, direktor Centra za integrisane
medijske sisteme na Univerzitetu u Južnoj Karolini, predviđa
mobilne telefone kao jezgro budućih povezanih komunikacija. „Mi
ćemo se šetati između emitovanih programa i mobilnih video zapisa,
uz istovremeno komentarisanje novosti i informativnih emisija s prijateljima.
Pitanje je samo da li će u ovom spojenom svetu korisnici i dalje
biti nazivani gledaocima, a programi koje prate televizijom?“ 23 Ljudska
čula su sve izloženija senzacijama koje „razaraju“ um, tako da se gledalac
neosetno prepušta dejstvu emocija i informacija, ne razmišljajući šta se
23
Grelnik, DŽ.: „Stigla je sledeća novina“, eJournal USA, Washington, 2006, str. 46.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 71-90

88
Prof. dr Zoran Jevtoviæ
krije u dubinama ekrana. Digitalna tehnologija nije samo promena analogne
tehnike, kako se naivno misli, već stvaranje novog načina mišljenja,
organizovanog i čvrstog komunikacionog sistema koji se oslobađa
arhaičnih modela proizvodnje kulturnih informacija. Važno je shvatiti
Makluanovu poruku da produžeci (alatke) nikada nisu neutralni, kao i
da neverovatnom perfekcijom u funkcionisanju utiču na formu i sadržaj
informacije.
Zavodljivi mehanizmi kontrole i dominacije pletu brojne medijske
zamke, pa je mogućnost običnog čoveka da ne upadne u paukovu mrežu
satkanu od zavodljivih slika, varki, obmana i obećavajućih reči – skoro
nikakva. Hiperkultura u prvi plan ističe globalni diskurs, dok daleko od
reflektora javnosti krije osvajanje lokalnih prostora. Verbalna sloboda
raste, a praktična se smanjuje, pa kreiranjem globalne banke podataka
(formalno se konstituišu radi bezbednosti građana od terorista), svetom
legitimno upravljaju samoproglašene elite. One dobro znaju šta su želje,
potrebe i snovi masovne publike, pa njihovim jeftinim ispunjavanjem
kreiraju novi kulturni identitet, utemeljen na poetici masa. Mobilna
groznica skupo će koštati globalnu zajednicu, ali malo je pojedinaca
spremnih da to priznaju.
Korišæena literatura:
• Avramović, Z.: Kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 2006.
• Božović, R.: Iskušenja slobodnog vremena, Kultura, Beograd, 1975.
• Debre, R.: Uvod u mediologiju, Klio, Beograd, 2000.
• Dolo, L.: Individualna i masovna kultura, Klio, Beograd, 2000.
• Friedmann, G.: „Le loisir et la civilization technicienne“, Revue
internationale des sciences sociales, br. 4, 1960.
• Grelnik, Dž.: „Stigla je sledeća novina“, eJournal USA,
Washington, str. 46, 2006.
• Habermas, J.: The Theory of Communicative Actin I, Heinemann,
London, 1984.
• Habermas, J.: The Theory of Communicative Actin II, Polity,
Cambridge, 1984.
• Hartli, DŽ.: Kreativne industrije, Klio, Beograd, 2007.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Komuniciram – znaèi postojim! 89
• Heidegger, M.: Being and Time, Oxford: Blackwell, 1962.
• Hejvud, E.: Politika, Klio, Beograd, 2004.
• Herman, E. S., Mekčesni, R. V.: Globalni mediji, Klio, Beograd, 2004.
• Kajtez, N.: Metafizika novca, Topšolino, Novi Sad, 2006.
• Kaplan, M.: Leisure in America: A Social Inquiry, New York, 1960.
• Kroeber, A. L., Kluckhohn, C.: Culture. A Critical review of
concepts and definitions, New York, 1952.
• Kvejl, D. M.: „Uloge medija u društvu“, CM, FPN–Protokol,
Beograd – Novi Sad, 2007.
• Majerson, DŽ.: Hajdeger, Habermas i mobilni telefoni, Esotheria,
Beograd, 2003.
• Makluan, M.: Poznavanje opštila – čovekovih produžetaka,
Prosveta, Beograd, 1971.
• Marks, K.: Grundrisse der Kritik der politischen Oekonomie,
Berlin, 1953.
• Markuze, H.: Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb, 1965.
• Nussbaum, M. C.: The therapy of desire: Theory and practice in
Hellenistic ethics, NJ: Princeton University Press, Princeton, 1994.
• Otašević, B.: Televizija - zrelo doba, RTS, Beograd, 2002.
• Peskin, D., Načison, E.: „Mediji u nastajanju preoblikuju globalno
društvo“, eJournal USA, Washington, 2006.
• Peskin, D., Načison, E.: „Mediji u nastajanju preoblikuju globalno
društvo“, eJournal USA, Washington, 2006.
• Platon: Fedar, Dereta, Beograd, 2002.
• Poper, K. R.: Lekcija ovog veka, Nova srpska politička misao,
Beograd, 2002.
• Risman: Usamljena gomila, Mediteran pablišing, Novi Sad, 2007.
• Virilio, P.: Informatička bomba, Svetovi, Beograd, 2000.
• Vuksanović, D.: Filozofija medija, FDU i Čigoja štampa, Beograd,
2007.
• Winner, L.: The Whale and the Reactor, University of Chicago
Press, Chicago–London, 1986.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 71-90

90
Prof. dr Zoran Jevtoviæ
OSP UDC 316.776:801.73
316.774
Received: April 12 th , 2009 ID 168155404
Professor Zoran Jevtović, PhD
Faculty of Culture and Media, Megatrend University, Belgrade
I COMMUNICATE – THEREFORE I AM!
Summary: The consequences of the latest global events in the mass communications
sphere are also becoming increasingly visible in Serbia’s public sphere, which
is increasingly being subjected to the analytical scrutiny of communicologists, mediologists,
psychologists, anthropologists, sociologists, linguists, philosophers and other
scholars. New media tools are changing traditional concepts of space and time as, in
producing simulations and simulacra, they are imposing the new values of a creative life
overflowing with emotional, intense, quality and multidimensional experiences. Thus,
the message changes identity, the image charms and seduces, idols represent sophisticatedly
created consumer habits, while the public, submerged in the promising darkness of
media illusions, barely notices that it is increasingly becoming addicted to communicational
extensions.
The focus of this research is the transformation of traditional communications
caused by mobile telephones and a discourse that has imposed new meanings. What
the transistor did for the expansion of audio technology, the mobile telephone has
done for the sphere of modern communications. The magic of SMS messages as well as
new media formats is not just a technological but a cultural process, which is redefining
our free time. The flood of incoming and outgoing messages gradually isolated the
individual who, living in their own world of information, creates in accordance with
fabricated hedonistic needs. Classical science is slow to answer the mobile challenge,
faced with ever-growing uncertainty about what is being communicated: the message
or the meaning? Technological extensions make splendid use of the inseparability of
the biological and the communicational since, in a world of torn social fabrics, power
is directly dependent on the quantity and quality of symbols that individuals and
communities have at their disposal. Previous personal barriers are being destroyed by
Copernican turns, media presentations are used to escape reality, while intense communication
signals compensate for the desire for fundamental socializing, love and
being. Creative industries offer imagined identity, but the real question is: is there a
place within it for the human soul?
Key words: mass media, free time, mobile telephones, new forms of communication,
entertainment.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

ONR UDK 316.776.33:004.738.5(497.11)"2000/...
Primljen: 16.4.2009. ID 168155660
Irina Milutinović
Megatrend univerzitet, Beograd
UTICAJ INTERNETA
NA KOMUNIKACIONU PRAKSU
~ jedan pogled na Srbiju ~
Sažetak: Jedno od ključnih pitanja savremene nauke o komuniciranju jeste
problem implikacija medijima posredovane komunikacije na društvenost. Umesto
apriorne katastrofične vizije, nastojali smo da prilike na planu komunikacionih
navika u savremenosti, posmatramo kao element sveobuhvatnog pretapanja
civilizacijskih talasa 1 , u kojem tehnologije za posredovanje komunikacije
igraju ulogu važnih pokretača promena.
U empiriji utemeljeno istraživanje izdvojilo je dva presudna faktora koja
opredeljuju afinitete građane Srbije prema internetu, a to su starosna dob i stepen
obrazovanja. Kao dominantna komunikaciona staništa oko kojih se okupljaju
virtuelne zajednice na ovom prostoru, istražili smo internet stranice „Fejsbuk“
(Facebook) i „Maj spejs“ (MySpace) – koje širom sveta služe kao servisi
prevashodno socijalne mreže. Pokazalo se da ne postoje nikakve direktne negativne
implikacije internetom posredovane komunikacije na društvenost.
Ključne reči: mas-mediji, multimediji, internet, informaciono društvo, Facebook,
MySpace, posredno/neposredno komuniciranje, virtuelno komuniciranje
1
Prema Alvinu Tofleru, postoje „tri talasa civilizacije“. Njegova periodizacija
temelji se na kontroli izvora energije i organizacije društva u zavisnosti od tih
resursa. Međutim, Tofler nije uzeo samo izvore energije za jedini faktor koji
određuje uspon civilizacije, već „civilizacijski talas“ podrazumeva i određenu
tehnologiju upravljanja informacijama u nekom istorijskom periodu, prema
čemu se integriše određeni tip društvenosti, i označava revolucionarne civilizacijske
promene u načinu života ljudskih zajednica, odnosima među pojedincima
i zajednicama, u načinu mišljenja i gledanja na ključna društvena pitanja...
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 91-108

92
Irina Milutinoviæ
1. Uvod
Društvena istorija medija nam pokazuje da su se pioniri novih
medija retko kada bavili dugoročnim promišljanjima. Istini za volju,
naučnici – jednako kao i laici – mogli bi se složiti u tome da budućnost
nema određeni raspored. Ipak, živeći u društvu i kulturi sa dugom istorijom,
uočavamo da nekakve pravilnosti u dinamici društvenih kretanja
postoje. Možda je jedan od prvih dugova nauke prema čoveku i
čovečanstvu da ih odgovorno analizira, predočava, kvantitativnim
i kvalitativnim pokazateljima preispituje i dokumentuje, u interesu
potrebe čoveka da u okruženju – koje teži haosu (stanju najveće moguće
verovatnoće) – uspostavlja pravce poretka i zakonomernosti. Pokušali
smo da opsežnim istraživanjem „izmerimo“ vreme posvećeno aktivnostima
na internetu u toku jednog 24-časovnog dana građana Srbije, da
predočimo pravilnosti u istraživanom predmetu u dnevnom rasporedu
vremena pojedinca, i da opišemo neke socijalno-demografske determinante
i varijable koje interaguju s ovim procesom. Podsticaj ovom
poduhvatu je uverenje da će navedena studija biti od koristi kao uporedni
pokazatelj aspekata razvoja medijske kulture u Srbiji u budućim
vremenima. Dakle, kako stojimo s internetom na početku 21. veka?
Naše pitanje glasi: Koliko vremena građani Srbije provode u komuniciranju
putem interneta, i kakav je taj odnos u poređenju sa vremenom
koje se posveti ukupnom komuniciranju putem svih medija?
Pokazaćemo koliko se u tim aktivnostima razlikuju pojedine socijalne
i demografske kategorije, naročito mlađi i stariji, iz sela i grada, bolje i
slabije obrazovani.
Premisa ovog istraživanja je teza da su nove tehnologije (internet)
proširile obim komunikacije u odnosu na ukupno dnevno vreme (udeo
vremena trajanja komunikacije u jednom kalendarskom danu). Da li
je pod uticajem interneta istovremeno povećan udeo (tehničkim sredstvima)
posredovane komunikacije u odnosu na neposrednu komunikaciju
(licem u lice)?
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Uticaj interneta na komunikacionu praksu 93
2. Osvrt na nejednoznaènu društvenu vrednost Interneta
Radi precizne deskriptivno-analitičke interpretacije podataka dobijenih
empirijskim istraživanjem, neophodno je da se podsetimo osnovnih
odrednica odgovarajuće pojmovne aparature.
Dok tehničko-tehnološka dostignuća nailaze u „talasima“, sinhronizovano
sa dinamikom vodećih ekonomskih trendova, društva dobijaju
svoje istorijske nazive obično prema onome što predstavlja dominantnu
komunikacionu tehnologiju (praksu) neke epohe. 2 Od početka
20. veka tehnološki napredak se intenzivno ubrzavao, stavljajući na
probu „stare“ medije – pri čemu, tokom gotovo stogodišnjeg razvoja
elektronskih medija, nijedan medij nije ukinuo drugi: „stari“ i „novi“
mediji postojali su i postoje uporedo. Međutim, nove, sofisticiranije i
„savršenije“ tehnologije transmisije i distribucije informacija, zahtevale
su odgovarajući institucionalni okvir – koji je morao uvek iznova da se
osmišljava. Najnovija, već uveliko angažovana tehnologija, obeležena
konvergencijom medija i nazvana multimedijom, determiniše obrise
„novog čoveka“ – novih korisnika i specifičnog globalnog društva, čije
su razvojne pravce prepoznali i nagovestili autori s početka 80-ih godina
prošlog veka. Još tada je raznoliko štivo o informacijama počelo da se
prožima sa štivom o globalizaciji.
Izraz postindustrijsko društvo dugo je preovladavao nad drugim
metaforama. Termin informaciono društvo ulazi u svakodnevni jezik
već tokom 60-ih godina 20. veka, da bi se njime označila najnovija faza
razvoja industrijskog društva – postindustrijsko društvo. Institut u
Aspenu je 1977. godine objavio je rad pod naslovom „Globalne implikacije
informacijskog društva“ čiji je autor Mark Pora, a koju je naručila
Agencija za informisanje SAD. U terminološkim opredeljenjima, jedna
od uticajnijih bila je i knjiga Informacijsko društvo kao postindustrijsko
društvo autora Jodženija Masuda, koju je objavio Institut za informacijsko
društvo u Tokiju, 1980. godine. Japanski naučnik je tada predviđao
da će, u decenijama koje slede, rad biti raširen po „elektronskim
kolibama“, da mediji više neće biti „masovni“, a da će se ljudska svest
2
Neki uticajni teoretičari (Tofler, Debre, Makluan) zapažaju čvrstu povezanost
između tipa društvenosti i oblika komunikacione prakse koji se u njemu ostvaruje,
i taj odnos uzimaju kao jedno od merila za određivanje stupnjeva u razvoju
civilizacije.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 91-108

94
Irina Milutinoviæ
„povećati“ – kako se protok informacija bude ubrzavao. 3 Masuda je u
odeljku knjige posvećenom raspravi o informacijskom društvu, takođe
nametnuo temu globalizma: „Informacije nemaju prirodne granice.
Kada se formira globalni prostor za informacije, komunikacija među
ljudima širom sveta preći će sve državne granice. (...) Za razliku od konvencionalnog
geografskog prostora, globalni prostor za informacije biće
prostor povezan informacijskim mrežama.“ 4
U istom periodu, Alvin Tofler u svojoj trijadnoj podeli civilizacijskih
epoha, opisuje nastupajući „treći talas civilizacije“ – u kojem kao glavni
integrativni faktor zajednica pretpostavlja infosferu. Kao ključno obeležje
infosfere on najavljuje opadanje značaja konvencionalnih masovnih
medija, i porast uloge novih – demasifikovanih komunikacionih tehnologija.
Tofler je medijacentrički zaključio da će dolazeća tehnologija
potisnuti dominantne mas-medije, i uticati na uspostavljanje novog tipa
društvenosti, ali podsticati i promene u psihi pojedinca.
Nesumnjivo je, dakle, da vodeći komunikolozi i futurolozi druge
polovine 20. veka, prilično usaglašeno anticipiraju komunikološka i civilizacijska
kretanja. Već u njihovo vreme, „novi mediji“ su bili premrežili
planetu, diseminacija informacija bila je trenutna, javila se „poplava
informacija“. Od Makluanove unekoliko ohrabrujuće vizije elektronskih
medija kao „produžetaka ljudskih čula“, udaljila su nas mnoga uveravanja
da će posledice „elektronske civilizacije“ biti – loše.
Šta je to „loše“ danas? Na prvi pogled, čini se da se ostvaruju vizije
onih autora koji su – na temelju uverenja da mediji menjaju način na koji
čovek dela i uspostavlja društvene veze – društvenu zajednicu „trećeg
talasa“ najavili kao „neotribalnu“ (novo pleme – čitavo čovečanstvo).
Životno okruženje „neotribalca“ čini olakšano dolaženje do mnoštva
informacija usled mnogobrojnih posrednika, nizak stepen zajedništva
– koje je razoreno konceptom masovnog društva, prevrednovanje društvenih
uloga i normi, gubljenje ljudske prisutnosti, alijenacija. Biološkofiziološko
obeležje neotribalca je reorganizovana – sinergetska upotreba
čula. „Usamljena gomila“ (Rizman) obezličenih pojedinaca zatrpanih
medijskim fikcijama, našla je svoj najdramatičniji izraz u Bodrijarovoj
tezi o odnošenju savremenika prema realnom životu kao prema simulakrumu.
3
Prema: A. Brigs, P. Berk: Društvena istorija medija, Klio, Beograd, 2006, str. 357.
4
A. Brigs, P. Berk, ibidem.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Uticaj interneta na komunikacionu praksu 95
Kratkom reminiscencijom na komunikološki diskurs, podsećamo
na aktuelni psihosocijalni kontekst – onako kako je on viđen pretežno
iz pesimističke perspektive. Međutim, nauka ne odbacuje ni manje
katastrofičnu viziju:
Savremeni čovek – suočen sa brzinom društvenih promena i njihovom
nepreglednošću – primoran je da vrlo aktivno učestvuje u posrednom
komuniciranju – doduše doprinoseći konstruisanju realnosti uz
pomoć simboličkih formi. Mas-mediji su konstitutivni činilac društva,
jedan od jačih agenasa socijalizacije. Čini se da je „civilizacija trećeg
talasa“ zaplovila prema „informacionom potopu“, kojim se najavljuje kraj
masovne komunikacije: umesto dominacije mas-medija, sve su prisutniji
interaktivni, demasifikovani mediji. Na razmeđi civilizacijskih „talasa“,
razvijaju se snažne alternativne „komunikacione magistrale“, utemeljene
izvan društvenog i institucionalnog „main-streama“. Komunikatori su
sve manje situirani u fizičkom, a sve više u sajber prostoru – koji nema
jedinstven dizajn ni strukturu, ali teži univerzalizmu. Novi splet pokretačkih
sila civilizacije digitalizuje i komunikacionu tehnologiju.
Nešto više od decenije, mreže računara obezbeđuju slobodan pristup
virtuelnim diskusionim grupama, čiji korisnici pripadaju svim krajevima
sveta. U multimedijskom društvu, pored problema dehumanizacije
i koncentracije moći 5 , analitičare danas najviše zabrinjava uspon
„kulture izjava i tvrdnji na račun starije kulture dokazivanja“. 6 Problem
je u tome što internet „ohrabruje“ anonimne izvore, dakle relativizuje
važnost istinitog i pouzdanog prikazivanja događaja. On svojim korisnicima
nudi zavodljive sadržaje, najčešće koncentrisanim dejstvom „Infotainmenta“:
emulziju informisanja i zabave. Protivurečnosti društvene
vrednosti interneta temelje se na specifičnom globalnom komunikacijskom
kontekstu i odgovarajućim komunikacijskim formama – koje su
na početku 21. veka presudno obeležene vrhunskom informacionom
tehnologijom, sajber-zajednicama i virtuelnom kulturom.
5
„Predavanje kulture tehnologiji“ – tehnopol – autentična kovanica Nila Postmana.
Autor pripada struji koja se negativno određuje prema budućnosti interneta.
6
Američki kritičar Dejvid Halberstam naročito ukazuje na problem povećanja
broja ano nim nih izvora i nepostojanje komunikacionih vratara na internetu.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 91-108

96
Irina Milutinoviæ
3. Raspodela aktivnosti na internetu
Pokušaćemo da na osnovu rezultata navedenog empirijskog istraživanja
7 rekonstruišemo kako i koliko pomoću interneta komuniciraju
žitelji Srbije stariji od 12 godina. Naime, prosečan stanovnik Srbije u toku
jednog dnevnog ciklusa približno jednu petinu vremena raspodeljuje na
sve medije, odnosno medijima posvećuje 278,58 minuta ili 19,4% ukupnog
vremena. 8 Udeo interneta u ovakvoj ekonomiji vremena tokom
jednog dana, iznosi 10,9% ukupnog vremena posvećenog svim medijima
(dijagram 1). Drugim rečima, ukupno vreme koje u toku jednog dana
prosečan stanovnik Srbije provede „na internetu“ iznosi 27,59 minuta.
Onda, najpre pogledajmo šta se krije iza ovog proseka, kada se razdvoje
kategorije korisnika interneta prema polu: žene se dnevno bave na internetu
25,21 minuta, a muškarci 5 minuta duže. Jednostavnom računicom
dolazimo do zapažanja da muškarci godišnje koriste internet približno
30 sati više nego žene.
Do zanimljivih podataka dolazimo i kad stablo komunikacije internetom
razvijemo dublje, unutar grupa koje se razlikuju po raznim sociodemografskim
kriterijumima: starost, stepen obrazovanja, bračno stanje,
visina mesečnog prihoda, radni status, mesto življenja (selo–grad),
ili pak po kriterijumu dana u nedelji.
7
S. Branković: Istraživački projekat Dnevna ekonomija vremena građana Srbije,
Medium Gallup – Fakultet za kulturu i medije, Beograd, 2008.
8
Retki izvori o ranijim medijskim navikama stanovništva Srbije pokazuju da se
tokom poslednjih par decenija drastično uvećala količina vremena koju prosečan
žitelj posveti nekom od medija u toku jednog dnevnog ciklusa. Obim i način
komunikacije medijski posredovanim porukama značajno se promenio. Ako
uzmemo, radi uporednog pregleda, šezdesete godine prošlog veka (terenski deo
istraživanja sproveden je 1965), kada su muškarci u proseku gledali televiziju
približno 48, a žene 45 minuta dnevno, i radio programe pratili od 84 (m.) do
66 (ž.) minuta svakog dana, dolazimo do zaključka da je došlo do preraspodele
u medijskim preferencijama građana, ali i do znatno obimnijeg konzumiranja
medija na početku 21. veka, dakle do značajnog porasta obima medijski posredovane
komunikacije, što je ozbiljno izmenilo životne navike i stilove. Opširnije
o srednjem trajanju komunikacionih aktivnosti u navedenom periodu u Srbiji: P.
Aleksić: Budžet vremena gradskog stanovništva, međunarodno ispitivanje koje
je sprovedeno u Jugoslaviji u Kragujevcu i Mariboru. Istraživanje je realizovao
Sociološki institut u Beogradu.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Uticaj interneta na komunikacionu praksu 97
Dijagram 1: Udeo pojedinih medija u ukupnom dnevnom vremenu
posveæenom praæenju svih medija
Ukupno vreme posvećeno praćenju: 278,58 minuta
Slušanje radija:
67,45 min.
Gledanje televizije:
155,40 min.
Internet:
30,38 min.
Čitanje štampe:
25,41 min.
Najpre, izdvojili smo sedam starosnih grupa: 13-17, 18-24, 25-30,
31-40, 41-50, 51-60, i više od 60 godina. Nesumnjivo najmanje vremena
aktivnostima na internetu posvećuju ljudi poslednje navedene kategorije
(u proseku nešto malo više od 1 minuta), ali i pripadnici šeste
decenije znatno ređe posežu za internetom nego mlađi (8,34 minuta).
Posebno privlači pažnju činjenica da po vremenu provedenom na internetu
ubedljivo prednjači starosna grupa od 25 do 30 godina, sa 68,25
minuta dnevno, a za njima prilično ujednačeno vreme koriste obe kategorije
mlađih, dakle svi od 13 do 24 (oko 50 minuta). Primećujemo da
posle 31. godine dnevne potrebe za internetom posustaju i gotovo ravnomerno
opadaju po čak dvadesetak minuta, s obzirom na jedno desetogodište.
Razlike u pogledu vremena koje pripadnici različitih generacija
u Srbiji posvećuju ovom mediju, toliko su izrazite da nas navode na
nedvosmislen zaključak: starost je presudan faktor u korišćenju interneta
u Srbiji. Ovaj zaključak se prelama kroz sve ostale socio-demografske
parametre, i definiše korišćenje interneta u Srbiji kao generacijsko
obeležje (tabela 1).
Na primer, posebno je interesantno ako ispitanike rasporedimo
prema bračnom statusu (tabela 2). Pokazalo se da neudati i neoženjeni
najviše vremena provode na internetu u odnosu na sve ostale ispitane
kategorije – nešto više od 58 minuta, a za njima slede pojedinci koji žive
u vanbračnim zajednicama – bezmalo 50 minuta. Sve ostale kategorije
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 91-108

98
Irina Milutinoviæ
pokazuju znatno manju opredeljenost ka internetu, a naročito udovci /
udovice, koji ovom mediju ne posvećuju čak ni 1 minut dnevno. Interesantno
je da udate i oženjeni provode u proseku na internetu svega
nešto manje od 12 minuta dnevno, što nas opet vraća na zaključak o
starosnoj opredeljenosti ka internetu. Naime, ako neoženjeni najviše
koriste internet, a udovci najmanje, to svakako ne upućuje na determinisanost
bračnim statusom, već činjenicom da su neoženjeni u najvećem
procentu mladi ljudi, a udovci stariji.
Tabela 1. Ukupno vreme provedeno na internetu, Fejsbuku i Maj spejsu
i u „æaskanju“, u toku 24 h, prema starosnim grupama
Starosna grupa/raspon godina 13-17 18-24 25-30 31-40 41-50 51-60 60 +
Ukupno vreme
Internet (min.)
51,33 51,20 68,25 47,14 20,45 8,34 1,08
Ukupno vreme
Facebook i MySpace (min.)
15,35 13,36 9,95 4,37 1,06 0,22 0,01
Ukupno vreme
Chat (min.)
29,75 15,68 8,60 7,72 1,50 0,35 0,02
Tabela 2. Ukupno vreme provedeno na internetu u toku 24 h,
prema braènom statusu
Bračni status
Ukupno
vreme (min.)
Udata /
oženjen
Neudata /
neoženjen
Razvedeni
Udovica /
udovac
U vanbračnoj
zajednici
11,95 58,32 23,12 0,55 49,74
Isto se odnosi na status zaposlenja (tabela 3). Učenici i studenti
koriste internet mnogo više nego penzioneri (prirodno, jer su mnogo
mlađi), ali znatno više i u odnosu na zaposlene.
Tabela 3. Ukupno vreme provedeno na internetu u toku 24 h,
prema statusu zaposlenja
Radni status Zaposlen Nezaposlen Domaćica
Ukupno
vreme (min.)
Student /
učenik
Penzioner
32,31 26,46 2,92 55,78 1,12
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Uticaj interneta na komunikacionu praksu 99
Interesantno zapažanje se nameće posebno kad analiziramo odnos
prema internetu s obzirom na visinu mesečnog prihoda (ili džeparca).
Naime, ne zbunjuje činjenica da se sa smanjenjem mesečnog prihoda
smanjuje i broj minuta provedenih na internetu, ali u tom opadanju primećujemo
jednu nepravilnost: na određenom nivou prihoda / džeparca,
umesto da nastavi da se smanjuje, vreme provedeno na internetu naglo
počinje da se uvećava. Da budemo određeniji: ispitanici koji mesečno
prihoduju manje od 6000 dinara, više vremena posvete ovom mediju
od onih koji prihoduju između šest i 12000 (sa razlikom od čitavih 20
minuta u korist „siromašnijih“). Ako uzmemo u obzir i one koji mesečno
na raspolaganju imaju manje od 3000 dinara, zapažamo da ni njihovo
vreme na internetu ne zaostaje znatno. Ova disproporcija bi mogla da
se tumači pretpostavkom da navedeni niski prihodi ne treba da se tretiraju
kao zarada već kao džeparac, dakle radi se o mlađim generacijama
čije dohodovne kapacitete kontrolišu roditelji. Naime, najveći procenat
ispitanika (46,2%) koji pripadaju starosnoj grupi od 13 do 17 godina,
ima mesečni džeparac manji od 3000 dinara, a 34,6% ove populacije
dobija mesečno 3000-6000 dinara. 9 Dakle, ovakvo tumačenje bi moralo
da ukazuje na zaključak da implikacije ličnog mesečnog prihoda na
dnevno vreme utrošeno na internetu, nisu naročito indikativne.
Upadljivo variranje količine vremena koju ispitanici posvećuju internetu
u toku radnih dana i vikendom (tabela 4), takođe ukazuje na generacijsku
determinantu: u dane vikenda internet se znatno manje koristi, što
je logično, budući da su to za najmlađe dani rezervisani za izlaske.
Tabela 4. Ukupno vreme provedeno na internetu u toku 24 h,
prema danu u nedelji
Dan Ponedeljak Utorak Sreda Četvrtak Petak Subota Nedelja
Ukupno
vreme
(min.)
35,60 24,35 27,68 35,34 39,76 19,82 12,78
Varijabla koja odstupa od uočene „generacijske pravilnosti“ u posećivanju
interneta, jeste stepen obrazovanja. Ubedljivo najviše vremena
internetu posvećuju fakultetski obrazovani građani – 50 minuta dnevno.
Ovo vreme se smanjuje ravnomerno sa snižavanjem nivoa obrazovanja,
9
S. Branković, ibidem
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 91-108

100
Irina Milutinoviæ
s tim što su grupe ljudi koji poseduju osnovno ili srednje obrazovanje
međusobno uravnoteženije, i sa 20-25 minuta dnevne posvećenosti
internetu prilično udaljene od akademske grupacije (tabela 5).
Tabela 5. Ukupno vreme provedeno na internetu u toku 24 h,
prema stepenu obrazovanja
Stepen obrazovanja Osnovno ili niže Srednja škola Viša škola ili fakultet
Ukupno vreme (min.) 20,40 25,14 40,99
Ako zaključimo, dakle, da su dva presudna faktora koja opredeljuju
afinitete građane Srbije prema internetu – starosna dob i stepen obrazovanja,
zapitaćemo se koji sadržaji najviše privlače pažnju domaćih
poklonika interneta? Dakle, koji su to komunikacioni stožeri oko kojih
se okupljaju virtuelne zajednice na ovom prostoru?
* * *
Javnost je podeljena u pogledu stavova o implikacijama interneta
na društvenost. Na prethodnim stranicama ovog rada nastojali smo da
ukažemo i na dalekosežnu teorijsku raspravu u kojoj se prilično podvojeno
naučna javnost određuje prema aktuelnom fenomenu internetom
posredovane komunikacije. Izvesno je na delu anticipirano pretapanje
civilizacijskih modela, u kojem tehnologije za posredovanje komunikacije
igraju ulogu ključnih pokretača promena. Vratimo se u empiriji
utemeljenim saznanjima, neće li nam ona poslužiti kao valjan orijentir u
nejednoznačnom razumevanju novog komunikacionog konteksta.
Tokom poslednjih nekoliko godina, nesumnjivo najpopularnije
internet stranice koje služe kao servisi prevashodno socijalne mreže, su
sajtovi „Fejsbuk“ (Facebook) i „Maj spejs“ (MySpace). Kao sveobuhvatna
internet stranica na koju se može svako učlaniti, uspostavljati poznanstva
i održavati kontakte sa ljudima širom sveta, „Fejsbuk“ se razvija
neverovatnom progresijom. Ova mreža je postala jedna od najintenzivnijih
„komunikacionih magistrala“, najsavremenija forma okupljanja i
interakcija ljudi. Statistički pokazatelji rasprostranjenosti i popularnosti
posredovane duhovne razmene, prenuli su komunikologe i kulturologe.
Nemali broj njih upozorava na opasnosti lažnih profila i predstavljanja
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Uticaj interneta na komunikacionu praksu 101
na „Fejsbuku“, kojem se pripisuje i odgovornost za minimiziranje živog
komuniciranja među njegovim korisnicima, kao i opasnost da su oni,
osim otuđenja i dehumanizacije, izloženi i riziku stvaranja zavisnosti
od tog sajta. Ništa bolje po procenama analitičara ne stoji ni američki
sajt za sklapanje poznanstava „Maj spejs”. Pomoću njega ljudi predstavljaju
svoje profile, nastojeći da se povežu sa srodnim dušama po ličnim
interesovanjima ili hobijima. Mi se na ovom mestu nećemo baviti kvantitativnim
procenama upotrebe navedenih medijuma komuniciranja u
odnosu na druge medije, niti ispitivanjem ličnih afiniteta i motiva poklonika
ovakve komunikološke prakse. Umesto toga, nastojaćemo, kao i u
prvom delu ove studije, da ukažemo na realan odnos količine dnevnog
vremena koju stanovnici Srbije poklone druženju putem posrednika kao
što su „Fejsbuk“ i „Maj spejs“.
Naime, naše istraživanje pokazuje da prosečan stanovnik Srbije
„potroši“ ukupno 4,80 minuta dnevnog vremena, na sajtovima „Fejsbuk“
i „Maj spejs“. Interesantan je podatak (možda izvan očekivanja
s obzirom na uobičajene polne predrasude) da muška populacija nešto
više vremena poklanja ovakvom vidu druženja. Podatak koji ne iznenađuje,
jeste činjenica da se sa uvećanjem godina starosti korisnika
interneta, smanjuje vreme provedeno na navedenim sajtovima (tabela
1), dakle – i interesovanje za ovaj vid komunikacione prakse. Zapažamo
da vrlo ravnomerno opada broj minuta koje u dnevnoj ekonomiji vremena
provedu starosne grupe, počev od najmlađe (od 13 do 17 godina
– 15,35 minuta), preko srednje zrele dobi (od 31 do 40 godina – 4,37
minuta), do najstarije ispitivane populacije (više od 60 godina – 0,01
minut). Zaključak o generacijskoj opredeljenosti ka virtuelnoj komunikaciji
podržava i činjenica da ubedljivo najviše vremena na predmetnim
internet stranicama provode upravo predstavnici najmlađe populacije
– studenti i učenici (u proseku 15 minuta), a najstariji – penzioneri, za
takvu komunikaciju ne pokazuju nikakvo interesovanje. Pri tome, kategorija
„zaposlenih“ upražnjava „Fejsbuk“ i „Maj spejs“ nešto manje od
„nezaposlenih“ (3,52 : 4,30 minuta).
Visokoobrazovani ljudi ređe posežu za komunikacionim servisima
kao što su „Fejsbuk“ i „Maj spejs“. Nije teško utvrditi da navedena populacija
intenzivno koristi bogate kapacitete interneta, međutim, naše istraživanje
potvrđuje da „prednost“ u korišćenju servisa za virtuelno druženje
pripada niže obrazovanim i mlađim.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 91-108

102
Irina Milutinoviæ
U odnosu na stanovnike centralne Srbije i Vojvodine, Beograđani
prednjače u konzumiranju internet novotarija. Konačno, „Fejsbuk“ i
„Maj spejs“ su najslabije primljeni u manjim, seoskim sredinama (koje
su po pravilu socijalno integrisanije od gradskih), tako da nije netačno
zaključiti da su seoskim sredinama u Srbiji još uvek strani servisi za virtuelnu
komunikaciju (sa izuzetkom malog procenta korisnika interneta
koji stanuju na selu i provode prosečno ukupno 0,47 minuta svog dnevnog
vremena, družeći se na popularnom „Fejsu“ ili „Spejsu“). S obzirom
na veličinu mesečnog prihoda (koja se u drugim slučajevima pokazala
kao vrlo indikativna varijabla), ne mogu se utvrditi određene pravilnosti
koje bi ukazivale na nekakav trend, izuzev zapažanja da navedeni parametar
ne utiče na raspodelu dnevnog vremena u posmatranom aspektu.
Rezultati istraživanja prema bračnom statusu ispitanika su očekivani:
najviše vremena sajtovima za sklapanje poznanstava posvećuju
neudate i neoženjeni (13,28 min.), što može da se tumači ličnom motivacijom
za eventualno upoznavanje budućeg partnera, ali i činjenicom
da su u ovakvom statusu uglavnom pripadnici mlađe populacije.
Među udatima/oženjenima, jednako kao i razvedenim, a posebno među
udovcima/udovicama gotovo da ne postoji nikakav interes za druženje
putem interneta. Za to su nešto raspoloženiji predstavnici vanbračnih
zajednica (svega 3,24 min.).
Zakonomernost u nedeljnoj raspodeli vremena korisnika „Fejsbuka“
i „Maj spejsa“, po danima, kompatibilna je sa nedeljnim ritmom korišćenja
interneta uopšte. Dakle, značajnije odstupanje od dnevne „minutaže“
uočavamo samo nedeljom – u proseku, 4 puta manje vremena se
ovim danom provodi u druženju na internetu (što je moguća posledica
fakultativnijih i intenzivnijih socijalnih kontakata tokom vikenda).
Jedno od najpopularnijih interesovanja pripadnika virtuelnih
komunikacionih zajednica je svakako „Chat“ (četovanje, ćaskanje). To
je komunikaciona forma koja omogućava momentalnu interaktivnu razmenu
poruka, koja se ostvaruje između najmanje dva komunikatora, ali
u kojoj može da učestvuje istovremeno i čitava grupa. Upravo ovakvim
komunikacionim modelima se „razgrađuju“ i „pretapaju“ tradicionalni
oblici komunikacione prakse. Virtuelno komuniciranje je „revolucionarna
tehnika“ utoliko što omogućava ljudima da komuniciraju na ranije
nezamislive načine. Njegova „revolucionarnost“ je ponajpre u poništava-
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Uticaj interneta na komunikacionu praksu 103
nju razlika između interpersonalnog i masovnog komuniciranja: neograničeno
mnoštvo emitera i recipijenata poruka koji na nekom forumu,
na primer, uspostavljaju ravnotežu; zaživljava stvarna interaktivnost
(izmenjivost i naizmeničnost uloga na relaciji emiter-recipijent) između
pojedinaca i grupa, sa mogućnošću direktnog „fidbeka“, bez obzira na
broj recipijenata. Oni se istog momenta preobraćaju u emitere, a poruka
distribuirana na ovaj način „za tili čas može postati predmet interpersonalnog
komuniciranja po vertikali emiter-recipijent(i) ili horizontali
recipijent(i)-recipijent(i)“. 10 Pri tome se razgrađuje neprikosnoveni autoritet
komunikacionog centra, ali i kategorija „masovnosti“ publike.
Podaci koji opisuju pojedinačno dnevno učestvovanje u „ćaskanju“
putem interneta, sasvim korespondiraju sa prethodno proveravanim
afinitetima ispitanika prema virtuelnim komunikacionim staništima.
Dnevno učešće žitelja Srbije starijih od 12 godina u „ćaskanju“ iznosi
blizu 5 minuta. U ovoj aktivnosti najrevnosniji su opet pripadnici mlađe
populacije: adolescenti gotovo pola sata svakog dana provode u intenzivnom
virtuelnom razgovoru! Sledi grupa starije omladine (18-24 godine)
koja upola manje vremena utroši ovim povodom na Mreži, i tako redom
– „ćaskanje“ je, takođe, generacijsko obeležje. Takva praksa se široko
primenjuje u gradskim i prigradskim sredinama (ubedljivo intenzivnije
u Beogradu u odnosu na Vojvodinu), a zanemarljivo (gotovo da ne
postoji) u manje urbanim oblastima (tabela 6).
Tabela 6. Ukupno vreme provedeno na internetu u toku 24 h,
prema mestu življenja
Ukupno vreme (min.)
Ukupno vreme (min.)
Oblast RS Internet Facebook Chat Tip naselja Internet Facebook Chat
Beograd 32,23 5,83 12,25 Gradsko
naselje
33,87 5,61 7,19
Vojvodina 16,02 2,02 3,98 Prigradsko
naselje
18,74 4,33 6,43
Centralna
Srbija
14,65 2,23 2,85 Seosko
naselje
3,49 0,47 0,54
10
M. Radojković, M. Miletić: Komuniciranje, mediji i društvo, 2005, str. 165.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 91-108

104
Irina Milutinoviæ
* * *
Svakako je jedno od osnovnih komunikoloških pitanja danas,
kako se novostečene medijske navike pojedinaca odražavaju na kvalitet
i obim neposredne ljudske komunikacije, budući da smo se složili da
dominantne komunikacione tehnologije u jednoj eposi u dobroj meri
predodređuju strukture njenih kulturoloških koncepata.
Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku Srbije sprovedenom
tokom 2008. godine, pokazalo se da među ispitivanim korisnicima
interneta, 12,7% populacije koristi servise interneta umesto da
ostvaruje lične kontakte ili da posećuje javne ustanove ili organe administracije,
dok je 58% ispitanika zainteresovano za tu mogućnost, ali je
trenutno ne koristi, a 29,3% ispitanika izjasnili su se kao potpuno nezainteresovani
da koriste tu mogućnost. 11
Konačno, bez namere da ovom prilikom opširnije ulazimo u
istraživačko polje koje se tiče neposredne komunikacije, osvrnućemo
se ukratko na zapažanje o udelu efektivne virtuelne komunikacije u
ukupnim dnevnim komunikacionim aktivnostima pojedinca. Dakle,
kakva je korelacija između broja minuta provedenih u komunikaciji
licem u lice i broja minuta provedenih na „Fejsbuku“i „Maj spejsu“, i
na internetu ukupno? Ako je istinita bojazan izrečena u kategoričkoj
formi – da komuniciranje putem interneta otuđuje ljude i smanjuje učinak
komunikacije „licem u lice“, onda bi korelacija između broja minuta
provedenih u neposrednoj komunikaciji i broja minuta provedenih na
„Fejsbuku“ i na internetu ukupno, morala da bude negativna, odnosno,
očekivali bismo da postoji pravilnost: kad se uvećava vreme provedeno
na internetu, opada vreme provedeno u živoj, neposrednoj komunikaciji.
Međutim, naše istraživanje dovelo je do drugačijih rezultata. Ispostavilo
se da postoji čak pozitivna korelacija (Pearson Correlation) sa
„Fejsbukom“ – 0,100, a sa internetom 0,140. Drugim rečima, to onda
znači da nema opravdanja za „katastrofične“ vizije: neki ljudi uopšte su
skloni tome da komuniciraju manje, a neki ljudi imaju bogatije komunikacione
potencijale. Dakle, verovatno je da ljudi koji raspolažu većim
brojem kontakata neposredne komunikacije, takođe svoju izraženiju
11
D. Vukumirović, K. Pavlović i V. Šutić: Upotreba informaciono-komunikacionih
tehnologija u Republici Srbiji 2008, Republički zavod za statistiku Republike
Srbije, Beograd, 2008.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Uticaj interneta na komunikacionu praksu 105
komunikativnost raspodeljuju i na druge forme komunikativne prakse,
pa u većoj meri upotrebljavaju i tehnologije za posredno komuniciranje.
Oni više koriste i internet – jer su, jednostavno, komunikativniji od
drugih.
Bilo bi interesantno ovu tezu razmotriti iz drugih komunikoloških
pravaca, ali svakako bi je trebalo situirati i u odgovarajući psihološki i
sociološki diskurs.
3. Zakljuèak
Jedno od ključnih obeležja savremenosti jeste činjenica da je pojedincu
nametnuto – učinkom tehnologija – da na posredno komunicirane
događaje reaguje kao na realnost, čime često podleže lažnom utisku
da i sam učestvuje u događajima koji mu se posreduju. Problem u
percepciji realnosti nastupa kad počnemo da reagujemo na znak umesto
na ono njime označeno. A kada takva praksa pretenduje da postane
zakonitost novog komunikacionog „talasa“, mnoge civilizacijske vrednosti
su poljuljane.
S druge strane, čovek informatike je, istina, sklon da precenjuje
domete informatičke tehnologije. Smislenije je govoriti o složenoj
razvojnoj interakciji okruženja i medija, koja ne mora da ukazuje na
jednoznačno negativne posledice. Zašto?
Prisetimo se nakratko Habermasovog koncepta „javne sfere“.
Zašto takav koncept nije izdržao test vremena? Idealnotipska predstava
pojedinaca koji angažovano raspravljaju o pitanjima od opšteg društvenog
interesa u otvorenom, transparentnom i pristupačnom medijskom
okruženju, pokazala se kao prevaziđena i utopistička koncepcija
građanske javne sfere kao prostora napetosti između države i građanskog
društva. Ona pripada prošlosti – zato što su njoj imanentni oblici
društvenosti (saloni, klubovi) davno nestali, mediji su komercijalizovani,
a političke stranke birokratizovane i odvojene od građana. 12 Umesto
jedinstvenog javnog prostora u kojem se raspravlja o pitanjima od
opšteg interesa, nastupila je, tokom 20. veka, refeudalizacija javne sfere.
Posebni interes prevladava opšti, a „umesto javnog mnjenja kao kritičke
12
M. Radojković, B., Stojković: Informaciono-komunikacioni sistemi, Klio, Beograd,
1971, str. 212-216.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 91-108

106
Irina Milutinoviæ
supstance, stvara se manipulativni publicitet, koji je utemeljen na državi
i njenim nadzornim mehanizmima“. 13
Međutim, da li je ovaj proces refeudalizacije jednoznačno negativan?
Posmatrajući ga u svetlu mondijalizacije, neki autori upravo
tu vide novu šansu za civilno društvo na početku 21. veka. Prostorni
okviri komunikacije se pomeraju, dok posustaje prevlast državno strukturisanog
i teritorijalno omeđenog javnog života posredovanog radiom,
televizijom, novinama. Hegemoniju centrističkog komunikacionog
konteksta potkopava mnoštvo premreženih nivoa komuniciranja koji
nisu neposredno vezani za teritoriju, te natkriljuju ono što je nekada
zaposedalo privilegovan položaj jedinstvene javne sfere unutar nacionalne
države.
Danas se krećemo kroz kompleksni mozaik međusobno isprepletenih
javnih sfera nejednakog obima. „Javne sfere“ u ovakvoj konstelaciji
imaju priliku da žive kao poprište sukoba aktera različitih definicija javnog
dobra, od kojih je svaka interesno uslovljena. Takođe, pod uticajem
mnoštva medija u savremenim društvima, javne sfere su fragmentizovane.
Ljudi se koncentrišu na pojedine medije više nego na druge, biraju
različite informativne tokove, imaju priliku da se opredele za različita
tumačenja događaja i odgovarajuće vrednosne sisteme. Empirijska realnost
tako postaje medijski konstruisana javna sfera, čije se krajnje negativne
konsekvence, istina, mogu razumeti u duhu Bodrijara – ako svako
predstavljanje vidimo kao simulakrum.
Kako bilo, makar jedan izvestan zaključak možemo izvesti na ovom
nivou raspravljanja: na početku 21. veka masovni mediji teže konvergenciji,
a masovna publika teži razjedinjenju (to pokazuje i komunikacioni
kontekst istražen na reprezentativnom uzorku na teritoriji Srbije).
Bez namere da na osnovu pojedinačnog sudimo o opštem, usuđujemo
se da zaključimo: i jedno i drugo može biti pozitivno za čovečanstvo,
ukoliko čovek prepozna prednosti novog talasa civilizacije i artikuliše
ih u smeru humanističkih vrednosti.
13
M. Radojković, B., Stojković, ibidem, str. 214.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Uticaj interneta na komunikacionu praksu 107
Literatura
• Aleksić, P.: Budžet vremena gradskog stanovništva – rezultati
međunarodnog ispitivanja u Kragujevcu, Beograd, 1973.
• Branković, S.: Istraživački projekat Dnevna ekonomija vremena
građana Srbije, Fakultet za kulturu i medije, Beograd, 2008.
• Brigs, A., Berk, P.: Društvena istorija medija, Klio, Beograd, 2006.
• Debre, R.: Uvod u mediologiju, Klio, Beograd, 2000.
• Lorimer, R.: Masovne komunikacije, Klio, Beograd, 1998.
• Mekluan, M.: Poznavanje opštila – čovekovih produžetaka, Nolit,
Beograd, 1971.
• Radojković, M., Miletić, M.: Komuniciranje, mediji i društvo,
STYLOS d. o. o., Novi Sad, 2005.
• Radojković, M., Stojković, B.: Informaciono-komunikacioni
sistemi, Klio, Beograd, 1971.
• Vukumirović, D., Pavlović, K. i Šutić, V.: Upotreba informacionokomunikacionih
tehnologija u Republici Srbiji 2008, Republički
zavod za statistiku Republike Srbije, Beograd, 2008.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 91-108

108
Irina Milutinoviæ
OSP UDK 316.776.33:004.738.5(497.11)"2000/...
Received: April 16 th 2009 ID 168155660
Irina Milutinović
Megatrend university, Belgrade
THE INFLUENCE OF THE INTERNET
ON COMMUNICATIONAL PRACTICE
~ a View of Serbia ~
Summary: One of the key issues of contemporary communication science is
the problem of the implications that media-conveyed communications will have
on sociability. Instead of offering an a priori catastrophic vision, we attempted to
view conditions on the plane of contemporary communication habits as an element
of an all-encompassing commingling of civilizational waves, in which the
technologies of communicational mediation play the role of important agents of
change.
Empirically-based research has singled out two decisive factors determining
Serbian citizens’ affinity toward the Internet: age and education. We researched
two dominant communicational centers around which virtual communities
in this region gather – the Facebook and MySpace portals, whose primary role
worldwide is that of social networks. The results show that Internet-based communications
bear no direct negative implications on sociability.
Key words: mass media, multimedia, Internet, information society, Facebook,
MySpace, direct/indirect communication, virtual communication
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

ONR UDK 316.722:379.8(497.11)"200"
316.728(497.11)"200"
Primljen: 18.3.2009. ID 168156172
Prof. dr Ljubiša Despotović
Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta
SLOBODNO VREME I ŽIVOTNI STILOVI
IZMEĐU „PROTESTANTSKE ETIKE“
I KULTURE HEDONIZMA
Sažetak: U radu se razmatraju osnovni rezultati empirijskog istraživanja
fenomenologije slobodnog vremena, smeštenih u kontekst tranzicijskih promena
koje su zahvatile srpsko društvo (i građane) na početku novog milenijuma.
Sakupljena empirijska građa dobijena sociometrijskom metodom istraživanja,
protumačena je u radu kroz paradigmu potrošačke kulture i kulture hedonizma.
Dominirajuća ideologija konzumerizma odlučujuće je delovala na stilove
potrošnje kao stilove života.
Ključne reči: slobodno vreme, stilovi života, kultura hedonizma, potrošačka
kultura, konzumerizam
Aktuelni sociokulturni trenutak Srbije obeležen identifikatorima
tranzicije, šizofreno je podelio narastajući urbani individualizam, raspinjući
ga između ultimativnog zahteva za prihvatanje vrednosnog i moralnog
obrasca modernog protestantizma (sfera rada i proizvodnje života) i
kulture potrošačkog društva masovnog tipa, gurajući ga ka kulturi hedonizma
(narcis je „pošjekao“ Edipa) i mogućnostima samooblikovanja
vlastitih stilova života (ili pak opsenarskoj predstavi da je to moguće u
kontekstu planetarne dominacije pomodarstva i podražavanja drugih).
Sociološka literatura nas podseća da su markantna obeležja (post)
modernih društava posmatrana kroz vizuru fenomenologije slobodnog
vremena fokusirana u pravcu pomeranja klatna ka kulturi potrošnje
i onoga što bi smo uslovno mogli nazvati procesima samooblikovanja
stilova života i pretvaranja kulturnog kapitala u resurse potrošnje.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 109-136

110
Prof. dr Ljubiša Despotoviæ
Uočeno pomeranje senzibiliteta individue (konzumenta) od interesa za
proizvodnju ka interesima za potrošnju kao modernog obeležja narastajuće
kulture potrošnje (u zapadnim društvima pa sledstveno i kod nas),
sve češće je u direktnoj konfrontaciji sa zahtevom politike (i standarda
evrointegracija), da se ovaj prostor i jedinke u njemu moraju prilagoditi
zahtevima protestantske etike rada i kapitalističkog načina proizvodnje
(teror rada i uspeha). Postojeću kulturološku šizofrenost kod nas
dodatno opterećuje niska kupovna moć i ukupni ekonomski minimalizam
naših građana, koji u najvećem broju ostaju frustrirani i osujećeni
u nameri da zadovolje narasle potrebe konzumerizma.
Postepena obnova srednje klase u našem društvu, takođe pridonosi
jačanju procesa proizvodnje i difuzije konzumerizma, kako u domenu
proizvoda masovne industrije (materijalna dobra, usluge kao i kulturna
dobra), tako i u polju kulturnih simbola i njihove potrošnje. Ovi procesi
snažno podstiču i podržavaju jačanje sfere individualizacije potrošnje,
ali i pluralizacije životnih stilova, bilo kao segment podražavalačke kulture,
bilo kao prostor individualne samokreativnosti.
Polje potrošačke kulture omeđeno je navedenim obeležjima, kao
i prostor potrošnje slobodnog vremena. Povećanje uslužnih delatnosti
i informatičkih tehnologija, čak i kod nas (uz izvesno kašnjenje za
zapadnim uzorima) proizvode posledice ne samo u polju količine, vrste
i načina potrošnje slobodnog vremena, već i samim činom permanentne
promene utiču na to da se postepeno vrši razgradnja patrijarhalnog
obrasca i lineranog shvatanja vremena života, doskora nerazdvojivo
povezanih sa ideologijom klasičnog industrijalizma. „Prema tome,
putem merača vremena, postavljanjem subjektivnih kriterijuma čovek
odvaja sebe od vremena i suprotstavlja mu se“ (Bodrogvari, F., 1976:38).
Potrošnja slobodnog vremena često se poima kao simulacija socijalnih
igara među individuama, posredovana tehničko-tehnološkim
pomagalima i internetovskim komunikološkim kapacitetima. Homo
ludens je ovim tehničko-komunikološkim podsticajima dobio neslućene
mogućnosti za proigravanje vlastite komunikološke i simboličke
prirode, rasterećen prostorno-vremenskih ograničenja i ohrabren naraslim
intimnim potrebama. „U tom smislu, srž modernog individualizma
jeste nihilistička, jer pojedinac opravdanje sopstvenog bića nalazi
isključivo u ličnoj sreći. U okviru i s onu stranu tog nihilizma, javlja se
težnja da se ponovo pristupi ludističkim infrastrukturama života. Doko-
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Slobodno vreme i životni stilovi... 111
lica kao Igra-Spektakl i dokolica kao opravdanje ličnog života, postaju
zajedno usmerenje i smisao življenja“ (E. Moren, 1979:88.). „Novi hedonizam
produkt je modernizma, a stvorili su ga intelektualci i umetnici
20-ih godina 20 veka. Hedonistička kultura je ne samo inkompatibilna s
dominirajućom racionalnosti koju zahteva ekonomski sistem, nego čak
i podriva tradicionalne američke vrednosti, poput štedljivosti i marljivosti.
Kad je protestantska etika bila odsečena od buržoaskog društva,
ostao je samo hedonizam, a kapitalistički sistem izgubio je svoju transcedentalnu
etiku (...) U potrošačkoj etici ljudi traže robu kao sredstvo
zadovoljenja, ali i kako to tačno primećuje Foks (R. W. Fox), ‘vide svoje
vlastite osobe kao robu na tržištu personalnih razmena’“ (Tomić-Koludrović,
I., Leburić, A., 2002:16).
Kultura potrošnje je svojom disperzijom i zamašnim učešćem u
budžetu raspoloživog slobodnog vremena doprinela da i sociološka i
kulturološka istraživanja pomere klatno svog interesovanja ka onome
što nazivamo ličnom perspektivom identiteta, ali i ukupnom prostoru
svakodnevnog života. Tako su i sadržaji koji se troše u prostoru nove
strukture i količine slobodnog vremena, prilagođeni generalnoj tendenciji
potrošnje masovne kulture kao kulture potrošnih dobara, usluga i
simbola. Novi kulturološki senzibilitet premešta nastale razlike sa polja
čisto ekonomskih na prostor kulturološko-komunikativnih razlika projektovanih
kroz prizmu individuacije i saučesništva u komunikološkoj
ravni. Tako nam se nova potrošačka kultura otkriva kao kultura
razlike u pristupu potrošnje vlastitog slobodnog vremena. Čak i onda
kada neodlučni i zbunjeni stojimo pred prenatrpanim rafovima megamarketa,
opčinjeni prividom robnog blagostanja, čak i tada senzibilitet
lične potrošačke filozofije ostaje isključivo naš privilegovani izbor.
Razlika i jeste u tome što moja pozicija da trošim svoje slobodno vreme
nije sputana ukupnim zbirom tuđih izbora. Količina vlastitog slobodnog
vremena i njegova potrošnja, čak i ovde, danas kod nas predstavlja privilegiju
trošenja nečega što nije uvek zarađeno, nego je plod vremena
u kojem živimo i dostignutih kapaciteta kulture i civilizacije, koju i
mi, makar i na njenom okrajku, ipak dosežemo. „Značenje i važnost
potrošnje zavisi, međutim, i od činjenice, izražavaju li obrasci potrošnje
različite, resursno uslovljene mogućnosti konzuma kao u društvima
oskudice, ili pak mogućnosti za subjektivne preference izbora, kao u
društvima obilja. (...) To, doduše, ne znači kako se stilovi života mogu
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 109-136

112
Prof. dr Ljubiša Despotoviæ
reducirati na određene načine ponašanja u konzumu, ali, ipak, ukazuje
na povezanost načina života, životnog stila i potrošnje na koju su upozoravali
još i sociološki klasici na prelazu iz 19. u 20. vek“ (isto: 26-27).
Čak i onda kada nema fizičkog čina potrošnje, kada potrošačka
korpa (uključuje i fizičku i simboličku komponentu ovog pojma) ostaje
prazna, čak i tada, na komunikološkoj ravni, potrošnja nastavlja da se
odvija u činovima razgovora o njoj, bilo o onoj koja je već bila ili o onoj
koja će uslediti. Naše slobodno vreme ispunjeno je u velikoj meri ovom
dimenzijom razgovora o potrošnji, i onda kada nema manifestnih oblika
potrošnje. Pričom o potrošnji, mi i na komunikološkoj ravni, vršimo vlastito
pozicioniranje na socijalnoj lestvici stratifikacije, čineći da manifestni
vid potrošnje kao važan deo naše društvenosti (koji često, iako javan,
ostaje izvan vidokruga naše bliže okoline), zamenimo onim simboličkim
koji treba da informiše o našoj potrošačkoj poziciji u bližem ili daljem
socijalnom okruženju. Ovaj potrošački diskurs osobito je raširen kod nas,
i on na vrlo jasan način pokazuje opštu sliku naše sklonosti ka neumerenoj
potrošnji. „Uvodeći kupovinu na kredit, odnosno politiku ‘živi sad,
plati kasnije’, ta je kultura inicirala zaokret od asketskog protestantizma
prema duhovnim i moralnim vrednostima hedonizma“ (isto: 30).
Rasipnički konzum je sociološki pojam koji na najslikovitiji način
oslikava ovu socijalnu karakteristiku naših potrošača. I dok kod zapadnog
sveta potrošnja često označava poziciju socijalnog bogatstva i moći
jedinki, kod nas je ona povezana sa psihološkim faktorima kompenzacije
lošeg socijalnog položaja, ili pak – što je još češći slučaj – terapeutskog
čina odbrane od stresa. Prekomerna potrošnja u okvirima raspoloživog
slobodnog vremena, tako kod nas više predstavlja oblik odbrane od vlastite
socijalne osujećenosti negoli statusni simbol. „Potrošnja proizvoda, u
isto vreme, postaje samopotrošnja ličnog života. Nikome više nije cilj da
prosto preživi u borbi protiv oskudice, da se savija oko domaćeg ognjišta,
niti pak, naprotiv, da istroši svoj život u zanosima, već da potroši
sopstveno postojanje. Mase pristupaju, u okviru dokolice koju određuje
tehnički razvoj, nivou individualnosti koji su već dostigle srednje klase.
Savremena dokolica postaje, dakle, organski deo ličnog života, okvir u
kojem čovek nastoji da potvrdi sebe kao ličnost“ (Moren, E., 1979:79).
Podražavalačka komponenta ovog procesa ukazuje na snažan grupni
uticaj na stilove potrošnje, ovo je osobito bitna karakteristika mlađe
populacije. Eventualno odbijanje da se troše isti proizvodi, usluge ili
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Slobodno vreme i životni stilovi... 113
simboli, na isti način i na istim mesima, obično predstavlja veoma rizičan
potez koji može dovesti do izolacije, odbacivanja i isključivanja iz
grupe, ili čak otvorenog ostrakizma jedinke iz njenog prirodnog generacijskog
ili rezidencijalnog okruženja. Slobodno vreme sa tako javlja
kao značajan činilac kulturne socijalizacije unutar, generacije, grupa ili
socijalnih slojeva. Te često predstavlja našu razapetost između poimanja
slobodnog vremena kao šanse za kreativni čin ili pak traganja za
vlastitim izgubljenim identitetom.
Slobodno vreme je stoga moguće odrediti kao:
• ono vreme koje je potpuno oslobođeno od neposrednih radnih
obaveza;
• kao vreme koje pripada čoveku koji je slobodan da njime raspolaže
po vlastitom izboru (ma koliko taj izbor bio uslovljen proizvodima
i uslugama masovnog društva i masovne kulture);
• ono je oslobođeno od prinudnog zadovoljenja ljudskih potreba
(misli se na potrebe vezane za prostu reprodukciju radne snage);
• kao vreme oslobođeno obavezama prema drugima (kućni i
ostali porodični poslovi);
• kao vremenski prostor za ljudski razvoj i realizaciju čovekove
celovitosti (identitetska perspektiva slobodnog vremena);
• kao mogućnost individuacije i odbrane integriteta ljudske ličnosti;
• kao vreme povezano sa zadovoljenjem nekih hedonističkih
vrednosti (radost, sreća, zadovoljstvo, uživanje, odmor i sl.);
• kao simbol društvenog položaja, profesionalnog uspeha i socijalno-klasne
diferencijacije.
„Način života ličnosti predstavlja celokupnost raznovrsnih ispoljavanja
životnih delatnosti koje se međusobno smenjuju sledeći jedna
drugu u vremenu i prostoru. Svaki čovek, u potpunosti, raspolaže određenim
vremenom u toku dvadeset četvoročasovnog kontinuiteta, i pri
tom vrši specifičnu delatnost; on postupa na jedan ili drugi način; radi
na određen način, učestvuje u različitim delatnostima, vrši određenu
porodičnu funkciju, odmara se ili na neki drugi način provodi slobodno
vreme, a sve to, u celini, čini njegov način života. Dakle, način života
uključuje zbir raznovrsnih životnih delatnosti (celina egzistencije) koje
protiču u vremenu, a koje su svojstvene određenim individuama i gru-
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 109-136

114
Prof. dr Ljubiša Despotoviæ
pama. Međutim, način života ne predstavlja samo prosti zbir životnih
delatnosti društvenih grupa i individua, već uključuje razmenu delatnosti
između tih društvenih grupa, odnose saradnje ili protivurečnosti
(sukoba), njihov stil života, i tako dalje“ (Koković, D., 2007:47).
Empirijska građa koju smo koristili u ovom radu predstavlja „vid
sociometrije koji kod nas nikada nije primenjen, a izuzetno je redak i u
svetu. Upravo to je poslužilo kao inspiracija istraživačima TNS Medium
Gallupa i istraživačkom timu studenata treće godine Fakulteta za kulturu
i medije Megatrend univerziteta da se zajedno upuste u jednu zanimljivu
avanturu: da metodom dnevnika snime i rekonstruišu dnevnu
ekonomiju vremena žitelja Srbije starijih od 12 godina.
U okviru ovog projekta, u 15-minutnim intervalima mereno je
vreme koje žitelji naše zemlje posvećuju sledećim aktivnostima:
1) svakodnevni poslovi koji spadaju u dnevnu rutinu, kao što je
vreme provedeno na poslu, u školi ili na fakultetu, kućni poslovi
(kuvanje, čišćenje...), toaleta, obroci, učenje;
2) praćenje medija, odnosno pojedinih vrsta programa na radiju i
televiziji, čitanje dnevne, nedeljne štampe i magazina, praćenje
pojedinih sadržaja na internetu;
3) koliko je njihovo slobodno vreme i koliko u okviru njega
posvećuju kupovini, čitanju knjiga (vannastavnih aktivnosti
i onih koje nisu vezane za posao), koliko vremena provode u
kafiću ili klubu, koliko u restoranu odnosno kafani, u kladionicama,
u poseti prijateljima, poseti kulturnim događajima,
sportskim dešavanjima, šetnji, sportu i rekreaciji (podvukao
LJ. D.);
4) kako i koliko komuniciraju: koliko vremena su proveli u komunikaciji
licem u lice, razgovoru ili slanju poruka mobilnim telefonom,
i-mejlom, ili u četovanju sa svojim prijateljicama, prijateljima,
ljubavnim ili bračnim partnerima, kolegama s posla,
majkom, ocem, sestrom, bratom, decom;
5) 5) konačno, koliko vremena provode u spavanju.
Terenski deo istraživanja sproveden je od 24. novembra do 20.
decembra 2008. godine. Primenjen je kvotni uzorak od 1600 ispitanika
koji reprezentuje žitelje Srbije starije od 12 godina. Populacija pokri-
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Slobodno vreme i životni stilovi... 115
vena uzorkom broji oko 6,5 miliona ljudi. Uzorak je komponovan tako
da budu pravilno zastupljeni polovi, starosne grupe i dani u sedmici,
imajući u vidu činjenicu da se dnevni ritam bitno razlikuje po danima
tokom nedelje. Ostali parametri od značaja uravnoteženi su primenom
odgovarajućih statističkih procedura. Takav uzorak je dovoljno velik i
pouzdan da se mogu izvoditi najrazličitije tabele ukrštanja“ (S. Branković,
napomene o istraživanju). Naravno, mi smo za naše potrebe koristili
samo onaj deo građe i podataka koji se odnose na strukturu i karakter
potrošnje slobodnog vremena.
Ranija sociološka istraživanja koje su se odnosila na problem formiranja
kulturnog identiteta mladih, pa shodno tome i fenomenologiji
slobodnog vremena koja je svakako uticala na identitetsku ravan mlade
generacije, uočila su neke važne karakteristike:
- „Istraživanje je pokazalo da se sve više vrši usko grupisanje
mladih oko određenih kulturnih aktivnosti. Ono što je posebno
interesantno jeste da se to strukturisanje odnosno grupisanje
odvija upravo po mestu, odnosno pripadnosti u društvenoj
podeli rada, kao i na klasno-socijalnoj osnovi. Ono što je za
mlade svakako bolnije i neprijatnije saznanje, jeste opšteprisutna
kulturna neaktivnost, opuštenost i nezainteresovanost
najvećeg dela njenih pripadnika.“
- „Postojeći kulturni obrazac u dobrom delu uslovljava omladinsku
kulturnu pasivnost.“
- „Preliminarna istraživanja pokazala su da su međusobne razlike
u toj meri i smeru da simptomatično ukazuju na stanovitu
kulturnu dehomogenizaciju omladine Jugoslavije, i u načinu
potrošnje slobodnog vremena, a shodno tome i interesovanja za
određene fenomene.“
- „Najveći broj mladih su žrtve kulturne manipulacije i jeftine
zabave.“
- „Veliki broj mladih rešenje nalazi u kompromisima ili potpunom
i nesvesnom utapanju u ponuđene forme kulture“ ( LJ.
Despotović, S. Jovović, 1998: 67-69).
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 109-136

116
Prof. dr Ljubiša Despotoviæ
Sve aktivnosti u slobodno vreme zajedno
Naše istraživanje je pokazalo da se od ukupnog budžeta vremena
(24 časa), u proseku dnevno formira „obrok“ od 122 minuta raspoloživog
slobodnog vremena, uključujući u to sve ispitanike sa svim mogućim
varijablama (pol, starosna grupa, obrazovanje, rezidencijalni status,
materijalni prihodi, bračni status, radni status i dan u sedmici) (vidi
tabelu 1).
Tabela 1.
SLOBVREME1 SVE
AKTIVNOSTI U
SLOBODNO VREME
ZAJEDNO
Valid N (listwise) 1.417
Descriptive Statistics
N Minimum Maximum Mean
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena
Std.
Deviation
1.417 0 1.260 122,03 124,319
Ukupno slobodno vreme posmatrano u vizuri rodne (polne) varijable
pokazuje očekivani rezultat. Žene u proseku dnevno imaju na
raspolaganju 119 minuta slobodnog vremena, a muškarci nešto više –
125,74 minuta. Iako očekivana ova razlika i nije tako velika s obzirom
na subjektivni doživljaj da žene imaju znatno manje slobodnog vremena
od muškaraca, kako zbog tradicionalnog patrijarhalnog obrasca i podele
uloga (porodični poslovi), tako i zbog sve većeg radnog angažovanja
žena na radnom mestu (profesionalne obaveze).
Kada se isti pokazatelji (ukupno slobodno vreme) uporede prema
starosnim grupama, dobijaju se sledeći zanimljivi podaci. U starosnoj
grupi od 13 do 17 godina, ukupno slobodno vreme za tu grupu iznosi
134,60 minuta. Tu se već vidi blagi porast slobodnog vremena u odnosu
na opšti prosek. Za grupu od 18 do 24 godine, količina raspoloživog
slobodnog vremena raste, kako u odnosu na opšti prosek, tako i na najmlađu
starosnu grupu obuhvaćenu istraživanjem. Njihovo slobodno
vreme iznosi 165,73 minuta. Pošto ovu starosnu grupu čine u najvećem
delu studenti i nezaposleni srednjoškolci, to pokazuje da je nivo obaveza
koji imaju mladi u završnim razredima osnovne škole i u srednjoj školi
u ukupnom zbiru veći od studentske populacije, a naročito od nezapo-

Slobodno vreme i životni stilovi... 117
slenih srednjoškolaca. Starosna grupa od 25 do 30 godina ima blagi pad
obroka slobodnog vremena u odnosu na prethodnu dobnu grupu, on
iznosi 155,2 minuta. Starosnoj grupi od 31 do 40 godina drastično opada
količina raspoloživog slobodnog vremena, što je i razumljivo jer se radi o
starosnoj grupi koja je u punom radnom i profesionalnom angažmanu,
pa je potpuno očekivano da ta grupa ima drastičan pad količine slobodnog
vremena kako u odnosu na opšti prosek tako i na mlađe starosne
uzraste. Oni na raspolaganju imaju svega 104,23 minuta slobodnog vremena
u proseku po danu.
U starosnoj grupi od 41 do 50 godina nastavlja se trend opadanja
količine raspoloživog slobodnog vremena tačno 101 minut, što je
takođe očekivano i razumljivo jer je i to značajna grupa radno angažovane
populacije. Grupi od 51 do 60 godina raste količina slobodnog
vremena i ona je u minut ista sa količinom slobodno vremena uzetom
u opštem proseku, dakle 122 minuta. Neočekivan rezultat se pojavio kod
starosne grupe iznad 61 godine života, koja u proseku ima svega 105,62
minuta slobodnog vremena, iako se radi o grupi koju sačinjavaju uglavnom
penzioneri i drugo radno neaktivno stanovništvo (domaćice, nezaposleni
i sl.). Ovaj pokazatelj može da ukaže na težak socijalni položaj
ovog dela stanovništva koje, iako radno dezangažovano, svoje dnevno
raspoloživo vreme troši na obezbeđivanje dodatnih prihoda za život, te
stoga to utiče u konačnom zbiru na ukupno smanjenje budžeta njihovog
slobodnog vremena.
Kada obrok slobodnog vremena posmatramo iz ugla obrazovnog
nivoa ispitanika, stvari postaju još zanimljivije. Ispitanici osnovnog
ili nižeg obrazovnog nivoa na raspolaganju imaju samo 96,98 minuta
dnevno. Ovaj podatak ukazuje na to da su dnevne obaveze kod ovog
profila ispitanika verovatno veće od drugih, kao i da oni potrebama
koje zadovoljavaju u tom vremenu ne pridaju odviše važan značaj. Kako
raste obrazovni nivo, tako se zakonomerno povećava i budžet slobodnog
vremena, kao i broj i vrsta kulturnih potreba koje se u njegovom
okviru daju zadovoljiti. Tako srednji nivo obrazovanja navodi da ima
na raspolaganju 135,24 minuta slobodnog vremena. Dok ispitanici koji
imaju viši ili visoki nivo obrazovanja imaju i najveći obrok slobodnog
vremena od 146,55 minuta dnevno, skoro duplo više od ispitanika koji
spadaju u osnovni ili niži nivo obrazovanja. Kada se navedeni podaci
uporede sa rezidencijalnim statusom ispitanika, stvari takođe dobijaju
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 109-136

118
Prof. dr Ljubiša Despotoviæ
očekivani rezultat. Ispitanici koji žive na selu imaju 104,14 minuta slobodnog
vremena, u prigradskim naseljima 116 minuta, a ispitanici koji
žive u gradu 130,41 minut. Ovi podaci ukazuju na to da ispitanici koji su
višeg obrazovnog nivoa i stanuju u urbanim sredinama ulažu srazmerno
više napora za stvaranje većeg budžeta slobodnog vremena, kako bi u tim
okvirima imali veći prostor za zadovoljenje svojih potreba.
Ako raspoloživo slobodno vreme posmatramo iz pozicije materijalnih
prihoda ispitanika, uočićemo da ne postoji strogi linearni rast
količine slobodnog vremena sa povećanjem materijalnih primanja. Ispitanici
čiji je mesečni prihod / džeparac do 3000 dinara imaju 149,29
minuta slobodnog vremena dnevno, dakle više nego što je to opšti
prosek. Ako znamo da u ovu kategoriju ispitanika ulaze uglavnom
mladi, onda je takav rezultat potpuno razumljiv: mladi ljudi, uprkos
skromnim prihodima u domenu svojih obaveza, nalaze više prostora
za svoje slobodno vreme negoli drugi ispitanici. U grupi ispitanika čiji
se prihodi kreću između 3001 i 6000 dinara, obrok slobodnog vremena
blago pada na 122,84 minuta. Dok u grupi koja ima prihode od 6001
do 12000 dinara, budžet slobodnog vremena naglo skače na čak 154,37
minuta dnevno. Pošto se tu radi o uglavnom mladim ljudima koji imaju
pristojna mesečna primanja očekivano je da oni imaju i više prostora
za realizaciju svojih potreba. Ono što je vrlo zanimljiv i pomalo neočekivan
rezultat je da grupa ispitanika koja ima primanja u rasponu od
12001-18000 dinara ima ubedljivo najmanji budžet slobodnog vremena.
I to skoro duplo manje od prethodne grupe, samo 85,30 minuta. Iako
se radi o grupi u kojoj preovlađuju uglavnom zaposleni ljudi i studenti,
koji teško mogu da sebi stvore veći prostor slobodnog vremena, ipak je
ovako oskudan obrok rezultat koji pomalo iznenađuje. U grupi od 18001
do 30000 dinara raste količina slobodnog vremena na 121,17 minuta.
Od 30001 do 48000 dinara nastavlja se blagi rast slobodnog vremena na
127,36 minuta, da bi u grupi preko 48000 dinara, taj rast bio značajniji
i iznosio čak 139,30 minuta. Ovaj rezultat je sasvim očekivan jer ispitanici
koji spadaju u ovu socijalnu grupu, s obzirom na svoj standard, jesu
u mogućnosti da sebi obezbede više nego pristojan obrok slobodnog
vremena, kao i ekonomsku osnovu za njegovu lagodnu potrošnju.
Ispitanici koji su bračno organizovani (udati ili oženjeni) imaju
srazmerno manje slobodnog vremena od ispitanika koji nemaju bračnih
obaveza ili su pak razvedeni. Bračni ispitanici imaju budžet slo-
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Slobodno vreme i životni stilovi... 119
bodnog vremena u iznosu od 104,23 minuta, dok neudate / neoženjeni
imaju znatno više – 155,59 minuta, razvedeni ispitanici samo malo
manje od neudatih / neoženjenih – 142,32 minuta. Ispitanici koji žive
u vanbračnoj zajednici su naveli da imaju duplo više slobodnog vremena
od udovica / udovaca, ili pak bračnih ispitanika. Tako vanbračni ispitanici
imaju 212,96 minuta, a udovice / udovci svega 100,01 minut. Pretpostavka
je da je loša egzistencijalna situacija udovica / udovaca razlog
da više vremena provode u obavezama (dopunska delatnost), dok je
ovako velika razlika kod vanbračnih ispitanika teško objašnjiva, i bez
dodatnog istraživanja nije je moguće na korektan način prokomentarisati
(pretpostavlja se da i vanbračni ispitanici imaju jednak nivo obaveza
kao i oni bračni, pa je teško dokučiti otkud tolika razlika u količini
raspoloživog slobodnog vremena), osim ako se način života i kvalitet
odnosa takvih supružnika bitno razlikuje od onih koji su u klasičnom
bračnom statusu (bolja podela posla, više poverenja, više motiva za brigu
o svom partneru i sl.).
Zaposleni ispitanici imaju na raspolaganju 110,17 minuta slobodnog
vremena, nezaposleni više 136,48 minuta, ali ne i mnogo više što
bi se moglo očekivati. Domaćice – uprkos uvreženom mišljenju – imaju
srazmerno malo slobodnog vremena 107,46 minuta, dok student / učenik
očekivano veći obrok od 166,99 minuta. Penzioneri neočekivano
malo – samo 112,41 minuta, tek nešto više od domaćica. Da li je njihov
težak materijalni položaj i na to uticao ili je u pitanju i udeo stečenih
navika (navika da se uvek nešto „raducka“), teško je pouzdano utvrditi.
Ako pak posmatramo budžet slobodnog vremena po danima u
nedelji, dobijamo zanimljive rezultate. Ponedeljkom 126,47 minuta, utorkom
107,14, sredom 125,65, četvrtkom 132,84, petkom 109,66, subotom
138,89 i nedeljom 117, 86 minuta. Kao što se iz ovih podataka dâ videti,
utorak i petak su dani kada imamo najmanje slobodnog vremena, sredom,
četvrtkom i subotom najviše. Iznenađuje podatak da je nedelja (i
inače dan namenjen za odmor) treći dan u sedmici kad imamo najmanje
slobodnog vremena. Da li je to zaista egzaktan pokazatelj naše zauzetosti
ili je to više naš psihološki i emocionalni doživljaj (raste polako nivo stresa
kao priprema za nastupajuću radnu sedmicu) koji se prenosi na percepciju
naših obaveza u ovom danu, teško je poudano odgonetnuti.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 109-136

120
Prof. dr Ljubiša Despotoviæ
Slobodno vreme – poseta kulturnim dogaðajima
Deo istraživanja koji je posvećen strukturi potrošnje slobodnog
vremena pokazaće pravi nivo naše potrošačke kulture, ali i ukupnog
odnosa prema kulturnim potrebama, sportu, rekreaciji, i slično. Kada
posmatramo ukupan prosek potrošnje slobodnog vremena na posetu
kulturnim događajima u toku jednog dana, dolazimo do zapanjujućeg
podatka da se na ovu vrstu kulturnih potreba dnevno u proseku troši
samo 3,52 minuta. Ovako ogoljen i egzaktan pokazatelj ne govori
samo o tome koliko smo egzistencijalno ugroženi, pa shodno tome
kulturnim događajima pridajemo malo pažnje, već i poražavajući
podatak da nam je nivo kulturnih potreba zakržljao do te mere da je
gotovo pred gašenjem. Tranzicioni procesi erozije sistema primarnih
i pozitivnih društvenih vrednosti (među kojima su kulturne vrednosti
jedne od najvažnjih), danas u Srbiji su dostigli tačku u kojoj
je potrebno uključiti sva zvona za uzbunu. Ukoliko ne zaustavimo
ovako pogubne društvene i političke trendove, nama preti opasnost
da u decenijama koje slede u potpunosti izgubimo vlastiti kulturni
identitet. Što bi istovremeno značilo i gubitak nacionalnog identiteta,
jer je kulturna osnova njegov kamen temeljac. Nacionalno i kulturno
biće jedno bez drugog ne mogu da opstoje. U ovom otrežnjujućem
podatku, žene imaju malo bolji rezultat od proseka, i duplo bolji rezultat
od muškaraca: one dnevno troše 4,52 minuta, a muškarci jedva 2,27
minuta (vidi tabelu 2). Ovo ne svedoči o tome da su žene duplo kulturnije
od muškaraca (mada bi to mnogi posvedočili), već o većem nivou izgrađenosti
kulturnih kapaciteta (kulturne navike) pripadnica lepšeg pola, pa
shodno tome i veći obrok slobodnog vremena namenjen zadovoljenju ove
vrste primarnih ljudskih potreba.
Tabela 2.
KultDogUK Poseta
kulturnim dogadjajima -
Ukupno vreme utroseno
na to tokom 1 dana
Valid N (listwise) 1.417
N Minimum Maximum Mean
Std.
Deviation
1.417 0 195 3,52 18,128
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Slobodno vreme i životni stilovi... 121
Starosna grupa ispitanika od 13 do 17 godina dnevno na posete kulturnim
događajima troši simboličnih 0,57 minuta, dakle ni ceo minut.
Grupa od 18 do 24 godine troši 2,37 minuta, a grupa 25-30 godina –
2,31 minut. Starosna grupa od 31 do 40 još manje, svega 1,28 minuta,
a grupa od 41 do 50 nešto više – 2,72 minuta. Starosna grupa od 51 do
60 godina – rekordnih 10,71 minuta, a grupa preko 61 godinu života
– samo 2,35 minuta. Iz priloženog rezultata može se videti da je nivo
kulturnih potreba, ali i ustaljenih navika da se te potrebe upražnjavaju
u slobodnom vremenu, najveća kod starijih ispitanika, što deluje
šokantno kada se uporedi sa mlađom populacijom čiji je nivo kulturnih
potreba i motiva da se one zadovolje u raspoloživom slobodnom
vremenu poražavajuće nizak. Razarajuće pojave rastakanja kulturnih
vrednosti najviše su pogodile srednju generaciju i mlade, dakle one
na kojima sada počiva ili će tek počivati kulturna ali i egzistencijalna
osnova srpske nacije. To je gorko saznanje i najteža optužnica za one
koji u Srbiji u poslednje dve decenije sebe smatraju u političkom elitom.
Kulturni, nacionalni i egzistencijalni sunovrat srpske nacije
posmatran iz ove perspektive izgleda zastrašujuće.
Posmatrani kroz prizmu obrazovnog nivoa, rezultati su sledeći.
Ispitanici koji imaju osnovno ili niže obrazovanje dnevno na posetu
kulturnim događajima troše 3,37 minuta, a srednjoškolski nivo obrazovanja
– neznatno više, 3,51 minut. Ispitanici sa višom školom ili fakultetom
neočekivano malo – 3,98 minuta. Posmatrano po regionima, stvari
stoje ovako: region Beograda 3,05 minuta, region Vojvodine nešto manje
– 2,29 minuta, region centralne Srbije – neočekivano više od regiona
Beograda i Vojvodine – 4,51 minut. U gradskom naselju 2,90 minuta, u
prigradskom neočekivanih 6,51 minut i seoskom 2, 94 minuta. Pomalo
nestvarno deluju ove cifre i dovode u sumnju iskrenost ispitanika, jer je
teško poverovati da stanovnici sela gotovo istovetno posećuju kulturne
priredbe u odnosu na gradsko stanovništvo, a ispitanici iz prigradskih
mesta gotovo tri puta više. Iako nam je poznata činjenica da je veći deo
tzv. gradskog stanovništva ruralnog porekla i da je u većem delu zastupljen
u našim gradovima, ipak nam je teško poverovati da je prigradsko
stanovništvo tri puta više posvećenije kulturnim sadržajima od stanovnika
grada. Tu se mora uzeti u obzir i neuporedivo skromnija kulturna
ponuda u seoskim i prigradski sredinama, što dodatno problematizuje
navedene podatke.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 109-136

122
Prof. dr Ljubiša Despotoviæ
Kada posete kulturnim događajima posmatramo sa stanovišta
mesečnih prihoda, stvari postaju dodatno zanimljive. Ne može se utvrditi
direktna srazmera između visine mesečnih primanja i količine slobodnog
vremena utrošenog na kulturna dešavanja. Ne raste u srazmeri
količina ovog vremena sa porastom primanja. U grupi ispitanika do 3000
dinara mesečnih primanja / džeparca – samo 1,02 minuta. Od 3001 do
6000 – nagli skok na 9,54 minuta, da bi se u sledećoj grupi čiji je mesečni
prihod od 6001 do 12000 dinara „vreme“ prepolovilo na 4,98 minuta. U
grupi od 12001 do 18000 dinara – dodatan pad na 3,75 minuta. U grupi
od 18001 do 30000 dinara – novi pad na 2,97 minuta, što samo ukazuje
na zaključak da visina prihoda nije uslov za bogatiju kulturnu aktivnost
individua. U grupi od 30001 do 48000 dinara zapažamo opet blagi pad
na 2,11 minuta, da bi u grupi ispitanika sa prihodima iznad 48000 dinara
došlo do neznatnog rasta na skromnih 2,93 minuta.
Bračni ispitanici na posetu kulturnim događajima troše dnevno
3,81 minuta svog slobodnog vremena, dok neudate / neoženjeni nešto
manje – 2,46 minuta. Razvedeni ispitanici troše nešto više 3,85 minuta,
a udovice / udovci čak 4,60 minuta. Ispitanici u vanbračnim zajednicama
najviše polažu na ove aktivnosti sa 4,91 minuta. Zaposleni ispitanici
dnevno troše na kulturne događaje skromnih 2,36 minuta, a nezaposleni
očekivano više – 9,83. minuta. Domaćice 4,85 minuta, učenici
/ studenti skromnih 2,72 minuta, a penzioneri srazmerno malo – 3,47
minuta. Kada posmatramo ovu potrošnju po danima u nedelji, stvari
izgledaju ovako: ponedeljkom na kulturne događaje ispitanici troše
10,59 minuta slobodnog vremena, utorkom neverovatno malo – svega
1,21 minut, sredom neverovatnih 0,33 minuta, četvrtkom takođe malih
0,65 minuta, petkom nešto više – 1,56 minuta, subotom isto više ali i
dalje skromnih 2,39 minuta, dok nedeljom imamo nešto veći skok –
na 6,60 minuta. Vanbračni ispitanici srazmerno najviše vremena troše
na posete kulturnim događajima, što ukazuje na kvalitet i prirodu njihovog
međusobnog odnosa, kao i da je, po ovim nalazima, ponedeljak
dan kada najviše vremena trošimo na posete kulturnim događajima (ne
znamo u uvom trenutku da li ovaj podatak ima nekakvu direktnu vezu
sa eventualno povećanom kulturnom ponudom u ovom danu, što bi
donekle objasnilo ovako neočekivan rezultat), a sredom da gotovo ne
radimo ništa što bi imalo veze sa kulturnim događajima.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Slobodno vreme i životni stilovi... 123
Slobodno vreme – posveæeno èitanju knjiga
Ukupno slobodno vreme utrošeno na čitanje knjiga za sve grupe
ispitanika iznosi skromnih 10,35 minuta dnevno (vidi tabelu 3), ali ipak
nešto više nego kada su u pitanju posete kulturnim događajima. To je
moguće objasniti time da je za čitanje knjiga je potrebno znatno manje
napora i angažmana (knjige se čitaju uglavnom kod kuće), negoli što je
potrebno da bismo se pripremili za posete kulturnim priredbama.
Tabela 3.
CitKnjUK CITANJE
KNJIGA - Ukupno
vreme utroseno na to
tokom 1 dana
N Minimum Maximum Mean
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 109-136
Std.
Deviation
1.417 0 630 10,35 33,330
Žene na druženje s knjigom potroše dnevno 14,85 minuta, a muškarci
tri puta manje – 4,77 minuta (još jedna potvrda prethodno izrečenih
tvrdnji). U starosnoj grupi ispitanika od 13 do 17 godina života,
za vreme provedeno sa knjigom izdvaja se 13,82 minuta slobodnog
vremena, od 18 do 24 godine 12,74 minuta, a od 25 do 30 godina 9,47
minuta. U grupi od 31 do 40 godina na to se troši 9,41 minuta, od 41
do 50 godina 10,87 minuta, od 51 do 60 godina 8,78 minuta, a preko
60 godina 9,73 minuta. Pokazalo se tako da najviše vremena uz knjigu
provode žene i srednjoškolci, dok ostale grupe na to troše standardno
malo vremena. Ispitanici sa osnovnim ili nižim obrazovanjem uz
knjigu provode 7,63 minuta dnevno; srednjoškolski nivo obrazovanja
9,97 minuta, a viša škola / fakultet, očekivano, duplo više – 20,41 minut.
Razlika između prva dva nivoa obrazovanja je minimalna, dok je najviši
nivo obrazovanja pokazao znatan rast količine slobodnog vremena koje
se troši na čitanje knjiga. Razlika koja se pokazala između starosne dobi
i visokog nivoa obrazovanja sadržana je u činjenici da skupinu koja ima
najviši obrazovni nivo u velikoj meri čine i ostale starosne kategorije a
ne samo najmlađe, te je tako lako objasniti od kuda tolika vremenska
razlika u korist onih sa visokim nivoom obrazovanja.
Regionalno posmatrano utvrđuje se pravilnost da urbaniji regioni
malo više vremena posvećuju ovoj kulturnoj aktivnosti: Beograd 13,64

124
Prof. dr Ljubiša Despotoviæ
minuta, Vojvodina 10,29 minuta, a centralna Srbija 8,47 minuta. A kada
se radi o tipu naselja, ova pravilnost ima obrnuti smer: što je naselje
manje urbano – više se vremena troši na čitanje knjiga: gradsko naselje
9,51 minut, prigradsko 11,82 minuta, a seosko naselje najviše 11,52
minuta. Moramo primetiti da ova dva podatka pomalo zbunjuju, a odgovor
se može potražiti u činjenici da je broj seoskih naselja mali u urbanim
regionima, tako da on bitnije ne utiče na ukupan rezultat i utvrđenu pravilnost
kod regionalne podele, da čitanost knjiga raste sa porastom urbaniteta.
Ipak, svakako je značajan i podatak da se, gledano pojedinačno po
tipu naselja, knjige najviše čitaju baš na selu.
Ova kulturna aktivnost, posmatrana kroz prizmu mesečnih primanja,
pokazuje dosta raznorodne rezultate, te se ne može utvrditi
pravilnost da porast čitanosti raste sa mesečnim primanjima. Kod ispitanika
čija mesečna primanja ne prelaze 3000 dinara, vreme utrošeno
na čitanje knjiga je gotovo simbolično – 3,81 minut, od 3001 do 6000
dinara to se vreme utrostručava na 15,56 minuta, od 6001 do 12000
dinara gotovo isto – 15,82 minuta, od 12001 do 18000 dinara drastičan
pad na svega 5,14 minuta, od 18001 do 30000 dinara – 11,34 minuta, od
30001 do 48000 dinara opet značajan pad na 7,73 minuta, a preko 48000
dinara – na solidnih 13,05 minuta. Bračni ispitanici dnevno na čitanje
knjiga troše 9,53 minuta, neudate / neoženjeni nešto više – 11,26 minuta,
razvedeni ispitanici, pak, solidnih 16,92 minuta, udovice / udovci 8,38
minuta, a vanbračni supružnici ubedljivo najviše – 22,65 minuta, duplo
više nego bračni supružnici.
Zaposleni ispitanici troše 11,29 minuta, nezaposleni 6,34 minuta,
domaćice 6,79 minuta, studenti / učenici očekivano više – 13,30 minuta
dnevno, a penzioneri 9,22 minuta. Posmatrano po danima možemo
uočiti da vreme provedeno sa knjigom polako raste kako se ide prema
sredini odnosno kraju nedelje. Ponedeljkom 7,18 minuta, utorkom 7,62
minuta, sredom 13,04 minuta, četvrtkom blagi pad na 9,10 minuta, petkom
skok na najviših 14,51 minuta, subotom blagi pad na 11,37 minuta
i nedeljom 10,70 minuta. Petak se tako iskazao kao dan kada se u nedelji
najviše družimo sa knjigom, kao što su se i ovde vanbračni supružnici
iskazali kao najaktivnija skupina koja za čitanje knjiga odvaja najviše
svog slobodnog vremena.
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Slobodno vreme i životni stilovi... 125
Slobodno vreme – provedeno u sportu i rekreaciji
Ukupno uzevši, dnevno, na sport i rekreaciju naši ispitanici troše
5,56 minuta (vidi tabelu 4).
Tabela 4.
SportRkrUK SPORT /
REKREACIJA - Ukupno
vreme utroseno na to
tokom 1 dana
Valid N (listwise) 1.417
N Minimum Maximum Mean
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 109-136
Std.
Deviation
1.417 0 420 5,56 23,318
Žene za ovaj vid slobodnih aktivnosti troše 3,76 minuta, a muškarci
neočekivano više – 7,78 minuta, čime je naša subjektivna predstava da
žene vode više računa o ovom vidu aktivnosti, ovim nalazima bitno dovedena
u pitanje. Reč je o vlastitoj percepciji koja ženu vidi kao aktivnijeg
subjekta sportske rekreacije kao stila života. Treba kao korektivnu činjenicu
naglasiti da je to stil života uglavnom mlađih i urbanih žena, što u
ukupnom zbiru ne čini dovoljan broj da bi iskazani rezultat bio povoljniji
za žensku populaciju uopšte. Takođe, treba istaći i činjenicu da žene više
polažu na rekreaciju, a muškarci na sportske aktivnosti, što u krajnjem
daje ovakvu sliku.
Starosna grupa ispitanika između 13 i 17 godina dnevno na ove
aktivnosti troši 12,97 minuta svog slobodnog vremena. Rezultat je očekivan
i potvrđuje da mladi zaista dosta vremena troše na sport i rekreaciju.
Grupa od 18 do 24 godine nešto manje – 10,89 minuta, ali još uvek
dovoljno. I ovde je moguće utvrditi pravilnost (obrnutu proporciju): što je
grupa ispitanika starije dobi, to količina vremena koje troši na sportskorekreativne
aktivnosti opada. Grupa od 25 do 30 godina – 7,68 minuta, a
grupa od 31 do 40 skoro duplo manje – 3,91 minuta. Starosna grupa od
41 do 50 godina 3,58 minuta, a grupa od 51 do 60 za nijansu više – 4,74
minuta, da bi starosna grupa preko 60 godina života nastavila utvrđenu
pravilnost sa 3,20 minuta sportsko-rekreativnih aktivnosti dnevno.
Posmatrane kroz vizuru obrazovnog nivoa, stvari počinju da bivaju
takođe zanimljive. I ovde je – kao što ćemo videti – moguće utvrditi
sociološku pravilnost, ovoga puta direktnu srazmeru: što je obrazovni

126
Prof. dr Ljubiša Despotoviæ
nivo viši – veći je i obrok slobodnog vremena koji se troši na sportskorekreativne
aktivnosti. Grupa ispitanika sa osnovnim ili nižim nivoom
obrazovanja – 3,76 minuta, srednjoškolski nivo skoro duplo veći rezultat
– 6,60 minuta, a viša škola ili fakultet nešto više, 6,92 minuta. Regionalno
posmatrano, rezultati su i ovde pokazali očekivan iznos. Region
Beograda 7,92 minuta, Vojvodine 6,14 minuta, a centralne Srbije skoro
duplo manje od Beograda i Vojvodine – 3,83 minuta. U gradskom naselju
na ovu vrstu aktivnosti dnevno se troši 7 minuta slobodnog vremena,
u prigradskom iznenađujuće malo, svega 2,75 minuta, a u seoskoj
sredini solidnih 3,80 minuta.
Kada posmatramo nivo mesečnih primanja i količine potrošenog
vremena na sport i rekreaciju dobijamo dosta raznolike rezultate. Količina
slobodnog vremena potrošenog na ove aktivnosti prema ostvarenim
rezultatima nije direktno uslovljena visinom mesečnih primanja. Ispitanici
čija su mesečna primanja do 3000 dinara troše rekordnih 11,39
minuta, a grupa od 3001 do 6000 dinara skoro četiri puta manje – samo
3,07 minuta. Grupa ispitanika od 6001 do 12000 dinara – osrednjih 6,93
minuta, a grupa od 12001 do 18000 dinara – 5,66 minuta. Od 18001 do
30000 dinara – rekordno malih 2,66 minuta, grupa od 30001 do 48000
dinara – solidnih 6,20 minuta. Grupa preko 48000 dinara – respektabilnih
9,32 minuta. Tako se pokazalo da dve „ekstremne“ grupe kada su
u pitanju mesečni prihodi, najmanja i najveća, troše najviše svog slobodnog
vremena na sport i rekreaciju; očekivan rezultat jer prvu grupu čini
uglavnom mlađa populacija, a drugu bogati pojedinci koji dosta vremena
posvećuju ovoj aktivnosti, nekad kao posledicu pomodarstva i
podražavanja zapadnih uzora, a nekad i kao autentičnu potrebu za koju
imaju dovoljno finansijskih predispozicija da je zadovolje.
Ispitanici koji su udati / oženjeni dnevno na sport i rekreaciju troše
3,84 minuta svog slobodnog vremena, dok neudate / neoženjeni duplo
više – 9,74 minuta. Razvedeni, pak, troše samo 3,22 minuta, udovice /
udovci kao i razvedeni – 3,55 minuta, a vanbračni ispitanici nešto više –
5,49 minuta. Zaposleni izdvajaju za sport i rekreaciju 4,97 minuta svog
dnevno raspoloživog slobodnog vremena, nezaposleni neznatno više –
5,30 minuta, domaćice skromnih 3,31 minuta, studenti / učenici očekivano
više – čitavih 11,20 minuta, da bi kod penzionera to ponovo palo na
skromnih 3,57 minuta. Posmatrano po danima u nedelji, ponedeljkom
trošimo na navedene aktivnosti 8,17 minuta, utorkom znatno manje –
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Slobodno vreme i životni stilovi... 127
4,99 minuta, sredom opet raste nivo ovih aktivnosti na 9,87 minuta,
četvrtkom pada na 6,51 minut, petkom neočekivano malo – svega 3,29
minuta, subotom je neočekivano skroman rast na 5,66 minuta, a nedeljom
izuzetno malo – svega 1,70 minuta. Tako ispada da su dani stvoreni
za rekreaciju ponedeljak i sreda, a da petkom to ne radimo jer smo valjda
umorni na kraju radne nedelje, kao i nedeljom kada, pak, najviše lenčarimo
i svoju neaktivnost opuštamo do krajnjih granica.
Slobodno vreme – posete sportskim dogaðajima
Poseta sportskim događajima u ukupnom dnevnom proseku nosi
skromnih ili čak simboličnih 1,62 minut našeg slobodnog vremena (vidi
tabelu 5). Ovako skroman rezultat pokazuje još jednu važnu činjenicu –
da je ukupan kvalitet našeg sporta i sportskih priredbi na tako niskom
nivou da nije u stanju da ozbiljnije motiviše građane za značajnije prisustvo
ovim događajima.
Tabela 5.
SportDogUK Sportski
dogadjaji - Ukupno
vreme utroseno na to
tokom 1 dana
Valid N (listwise) 1.417
N Minimum Maximum Mean
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 109-136
Std.
Deviation
1.417 0 705 1,62 19,823
Ženski deo populacije na ove aktivnosti troši simboličnu količinu
slobodnog vremena, 0,36 minuta dnevno, a muškarci razumljivo više
3,17 minuta, ali i oni znatno manje od očekivanog rezultata. Starosna
grupa od 13 do 17 godina dnevno troši 2,68 minuta, a grupa od 18 do 24
godina, kao i pripadnice lepšeg pola – svega 0,37 minuta. Starosna grupa
od 25 do 30 godina troši rekordnih 11,62 minuta na posete sportskim
priredbama, što samo ukazuje na to da su oni najbrojnija dobna skupina
koja redovno prati sportske događaje, ali i čini najpostojanije jezgro
sportskih navijača. U grupi od 31 do 40 godina vremenski obrok drastično
pada na svega 1,69 minuta, a u grupi od 41 do 50 godina dodatan
pad na 1,31 minut, za stariju dob od 51 do 60 godina to je jedva izmerljiv

128
Prof. dr Ljubiša Despotoviæ
rezultat od 0,06 minuta, kao i za grupu preko 61 godine života. Stariji
ispitanici očigledno nemaju naviku da odlaze na sportske priredbe, ali
su pri tom izgubili i iluziju da se u domaćem sporu nešto još može desiti
dobro i autentično.
Za grupu ispitanika nižeg i osnovnog nivoa obrazovanja – 0,31
minut, srednjoškolski nivo – 2,43 minuta, a viša škola ili fakultet gotovo
isti nivo od 2,40 minuta dnevno. U regionu Beograda, u proseku, na
sportske događaje troši se 1,76 minut dnevno, Vojvodine nešto manje
0,87 minuta, a centralne Srbije najviše – 1,98 minuta. U gradskom
tipu naselja 2,59 minuta, u prigradskom 0,30 minuta, a u seoskom 0,00
minuta, što se može objasniti skromnom ponudom sportskih događaja,
ali i odsustvom navike kod ovog dela stanovništva da odlazi na ovakve
manifestacije, kao i poodmaklim procesom starenja sela (vidimo da jezgro
navijačkih grupa uglavnom čine mlađi ljudi).
Ispitanici koji imaju mesečne prihode do 3000 dinara dnevno na
sportske događaje troše 0,28 minuta svog slobodnog vremena, grupa
od 3001 do 6000 dinara nešto više – 0,78 minuta, dok grupa od 6001
do 12000 dinara – iako sa značajnijim prihodom – troši simboličnih
0,07 minuta. Za grupu sa primanjima od 12001 do 18000 dinara,
takođe minimalnih 0,13 minuta, a grupa od 18001 do 30000 dinara za
ovu aktivnost dnevno troši rekordnih 4,94 minuta. Dalji porast mesečnih
prihoda pokazuje tendenciju pada, što ukazuje na zaključak da visina
mesečnih primanja nije glavni faktor za to da neko svoje vreme troši
na sportske događaje. Od 30001 do 48000 dinara 0,83 minuta, a preko
48000 dinara 2,10 minuta. Bračni ispitanici dnevno na ove aktivnosti
troše 0,51 minut, neudate / neoženjeni nešto više 1,58 minuta, razvedeni
ispitanici 0,51 minut – isto kao i bračni ispitanici (valjda, kada je
ova aktivnost u pitanju, i posle braka zadržavaju svoje stare navike).
Udovica / udovac 0,16 minuta, a vanbračni ispitanici neverovatnih 49,73
minuta. Ovaj poslednji rezultat toliko odskače od ostalih vremena da
sam po sebi traži dodatna ispitivanja.
Zaposleni – 1,59 minuta, nezaposleni – 0,00; dakle, po sopstvenom
svedočenju uopšte ne posećuju sportske događaje (u šta je teško poverovati),
kao i domaćice (0,00 minuta), dok učenici / studenti pokazuju
više zanimanja sa „čitavih“ 5,57 minuta, i penzioneri minimalnih 0,07
minuta. Posmatrano po danima u nedelji, stvari stoje ovako: ponedeljak
5,23 minuta, utorak 1,38 minuta, sreda neočekivano malo (ipak je to
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Slobodno vreme i životni stilovi... 129
sportski dan) – 0,52 minuta, četvrtak još manje – 0,28 minuta, petak 0,97
minuta, subota malo više – 1,21 minut, a nedelja 1,49 minuta. Ponedeljak
se i ovde kao i kod kulturnih događaja pokazao kao najaktivniji dan u
nedelji, iako ta činjenica nije u direktnoj korelaciji sa bogatijom kulturnom
i sportskom ponudom u tom danu (tačnije nismo sigurni da je tog dana
ponuda sportskih i kulturnih događaja veća nego nekim drugim danima u
nedelji, što bi donekle objasnilo ovakav aktivizam građana ponedeljkom).
Slobodno vreme – posete kafanama, kafiæima, restoranima i
kladionicama
Ukupan prosečni utrošak dnevno raspoloživog slobodnog vremena
na posete kafanama, kafićima, restoranima i kladionicama iznosi 29,62
minuta (vidi tabelu 6), više nego, ukupno uzevši, sve ostale aktivnosti u
slobodnom vremenu, izuzimajući jedino posete prijateljima. Dakle, na
kafanu i kladionice Srbi dnevno troše ukupno svog slobodnog vremena
koliko i na posete kulturnim događajima, sportskim priredbama, sportu i
rekreaciji, čitanju knjiga i šetnji, uzevši zajedno.
Tabela 6.
KafRstKlad VREME
UKAFICU, KAFANI,
RESTORANU,
KLADIONICI
Valid N (listwise) 1.417
N Minimum Maximum Mean
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 109-136
Std.
Deviation
1.417 0 900 29,62 74,211
Ženski deo ispitanika na ove aktivnosti dnevno troši 20,02 minuta,
a muški deo, očekivano duplo više, 41,52 minuta. Starosna grupa ispitanika
od 13 do 17 godina 52,50 minuta, a grupa od 18 do 24 godine rekordnih
66,54 minuta. Poražavajuća je činjenica da nam mlada generacija
ne izlazi iz kafana, kafića i kladionica. Da im je poseta ovakvim mestima
u fokusu interesovanja i dnevnih aktivnosti. I sledeća starosna grupa od
25 do 30 godina, troši gotovo istovetan broj minuta – 61,32, što pokazuje
da su mladi ljudi u najvećem segmentu potrošnje svog slobodnog vremena
okrenuti igrama na sreću i gluvarenju po ugostiteljskim objektima.

130
Prof. dr Ljubiša Despotoviæ
Sa grupom od 31 do 40 godina života počinje trend postepenog smanjenja
poseta kafanama, kafićima i kladionicama, i to na 40,57 minuta,
dok starija grupa od 41 do 50 godina na te posete troši 19,94 minuta, dakle
duplo manje od „rekordne grupe“. Starosna grupa od 51 do 60 godina
nastavlja trend smanjenja na 12,07 minuta, a starosna grupa preko 60
godina najmanje – svega 6,71 minuta. Građani koji pripadaju starijim
generacijama u velikoj meri odstupaju od važećeg trenda potrošnje njihovih
naslednika. Ovde se ne radi samo o prirodnom konzervativizmu starijih,
nego i o drugačijem vrednosnom sistemu koji implicira izbegavanje
ovakvih životnih aktivnosti, kao društveno manje prihvatljivih. Ispitanici
sa osnovnim ili nižim stepenom obrazovanja dnevno na ove aktivnosti
troše 12,02 minuta svog slobodnog vremena, srednjoškolci najviše – 42,50
minuta, a sa višom školom ili fakultetom 32,28 minuta. Ispitanici iz regiona
Beograda na ove aktivnosti troše 36,30 minuta, iz Vojvodine 28,97
minuta, a centralne Srbije 26,10 minuta. Ispitanici iz gradskog naselja –
35,91 minut, prigradskog nešto manje – 20,77, a seoskog dva puta manje
od gradskog – 19,41 minut. Uočljiva je pravilnost da građani u urbanijim
sredinama više upražnjavaju ovakvu vrstu slobodnih aktivnosti.
Kada kao kriterijum uzimamo mesečni prihod / džeparac, onda
su rezultati sledeći: kod ispitanika do 3000 dinara to je 37,60 minuta, u
grupi od 3001 do 6000 dinara manje – 27,77 minuta, od 6001 do 12000
dinara – prosečnih 31,99 minuta, u grupi od 12001 do 18000 dinara,
drastičan pad na svega 14,80 minuta; zatim u grupi od 18001 do 30000
dinara primećujemo blagi porast na 23,14 minuta, od 30001 do 48000
dinara, dalji rast na 37,25 minuta – koji je izjednačen sa grupom koja
ima najmanja mesečna primanja – i u grupi preko 48000 rekordnih 58,89
minuta. Ako bolje pogledamo ove rezultate, videćemo da visina mesečnih
prihoda ne igra veliku ulogu u količini slobodnog vremena (osim kod
poslednje najbogatije skupine), koje se troši na ovu vrstu aktivnosti, iako
je ona direktno skopčana sa velikim materijalnim troškovima. Verovatno
se kod pripadnika grupe sa nižim prihodima ovde radi o stilu života i
ustaljenim navikama, pa se oni koji preferiraju ovakav stil ponašanja
nekako snalaze da zadovolje svoje navike, makar im mesečni prihodi otežavali
realizaciju ove „potrebe“.
Udate / oženjeni dnevno na ove aktivnosti troše samo 14,37 minuta,
neudate / neoženjeni visokih 62,53 minuta, razvedeni rekordnih 68,16
minuta (valjda kao način utehe), udovice / udovci simboličnih 2,41
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Slobodno vreme i životni stilovi... 131
minuta, a u ispitanici koji su u vanbračnoj zajednici – visokih 57,59
minuta (dosta polažu na provod i uživanja koja pružaju ovakva mesta).
Zaposleni ispitanici 31,74 minuta, nezaposleni 36,92 minuta, domaćice
minimalnih 1,94 minuta, studenti / učenici ubedljivo najviše – 65,32
minuta (zabrinjavajuća pojava da nam mlada generacija ogroman obrok
svoga vremena troši na ovu vrstu aktivnosti), a penzioneri skromnih 7,53
minuta. Posmatrano po danima: ponedeljkom 33,30 minuta, utorkom
21,06 minuta, sredom najviše 41,24 minuta, četvrtkom prosečnih 28,09
minuta, petkom 25,34 minuta, subotom se beleži blagi porast na 35,40
minuta, a nedeljom se prosečnih 26,27 minuta troši na posmatrane aktivnosti.
Dakle, sreda se pokazala kao dan kada najviše slobodnog vremena
trošimo na odlaske u kafane, kafiće, restorane, kladionice i slično.
Slobodno vreme – posete prijateljima
Ukupno utrošeno vreme na posete prijateljima iznosi 38,72 minuta
slobodnog vremena dnevno (vidi tabelu 7). Građani Srbije ovim rezultatom
potvrđuju da stepen otuđenosti njihovih odnosa, na sreću, još
uvek nije na nivou razvijenih zapadnih društava. Ova emotivna bliskost
i druželjubivost našeg čoveka, pokazuje da je poseta prijateljima pored
ustaljene socijalne potrebe i najmanje zahtevna slobodna aktivnost, kako
s aspekta finansijskih izdataka, tako i na planu organizacije života. Skoknuti
kod prijatelja na kaficu, i dalje je omiljena društvena aktivnost
našeg čoveka, ali i potvrda njegove solidarnosti i bliskosti sa sredinom
koja ga okružuje.
Tabela 7.
PosPrijUK POSETA
PRIJATELJIMA -
Ukupno vreme utroseno
na to tokom 1 dana
N Minimum Maximum Mean
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 109-136
Std.
Deviation
1.417 0 915 38,72 70,338
Žene na poste prijateljima dnevno troše 43,51 minuta svog slobodnog
vremena, a muškarci znatno manje – 32,78 minuta. Pokazalo se i
ovim podatkom da žene imaju izraženije sklonosti ka druženju i razvi-

132
Prof. dr Ljubiša Despotoviæ
janju prijateljskih odnosa, nego muškarci. Ispitanici u starosnoj grupi
između 13 i 17 godina života, dnevno troše skromnih 19,15 minuta
na posete prijateljima, a grupa od 18 do 24 godine duplo više – 37,70
minuta. Starosna grupa od 25 do 30 godina – 34,43 minuta, a grupa
od 31 do 40 godina skoro duplo manje – 18,90 minuta. Kod grupe od
41 do 50 godina rezultat raste na visokih 39,02 minuta, a kod grupe
od 51 do 60 godina na rekordnih 55,41 minuta. Preko 60 godina života
– 42,13 minuta. Starije uzrasne grupe ispitanika pokazale su ubedljivo
više sklonosti ka druženju i izgradnji prijateljskih odnosa. Ovde nije reč
samo o tome da je njihov obrok slobodnog vremena veći od mlađih i
profesionalno više opterećenih grupa, već i o značajnijoj razlici u nivou
socijalizacije i percepcije međuljudskih odnosa.
Ispitanici sa osnovnim ili nižim obrazovanjem dnevno za posete
prijateljima izdvajaju 41,04 minuta, oni sa srednjoškolskim nivoom obrazovanja
37,74 minuta, a sa višom ili visokom školom najmanje – 35,49
minuta. I ovaj pokazatelj potvrđuje prethodnu konstataciju, u grupi ljudi
niskog obrazovnog nivoa najzastupljeniji su stariji građani, pa se tako i
u ovoj varijabli potvrđuje njihova sklonost ka češćim i prisnijim socijalnim
kontaktima. Mlađa generacija iskazuje i po ovim podacima tendenciju
srazmerno veće usamljenosti i otuđenosti nego starije generacije građana,
što može dodatno da zabrine. Ispitanici u regionu Beograda troše
na posete prijateljima 31,18 minuta dnevno, Vojvodine 27,22 minuta, a
centralne Srbije najviše – 49,98 minuta; stanovnici naselja gradskog tipa
36,96 minuta, prigradskih naselja 37,07 minuta, a u seoskim naseljima
najviše – 44,65 minuta. I ovde se može utvrditi pravilnost: što je region ili
tip naselja ruralnijeg karaktera, raste i količina slobodnog vremena koja
se posvećuje socijalnim kontaktima. To potvrđuje činjenicu da stanovnici
ovog tipa naselja više pažnje posvećuju tipu neposredne – interpersonalne
komunikacije (tzv. topliji tip komunikacije), dok su stanovnici urbanijih
delova Srbije sve više skloni komunikaciji koja je posredovana tehničkotehnološkim
artefaktima, pa samim tim i znatno hladnija.
Ispitanici čija su mesečna primanja do 3000 dinara, na posete prijateljima
troše dnevno 39,60 minuta svog slobodnog vremena, od 3001 do
6000 dinara 41,06 minuta, od 6001 do 12000 dinara 46,27 minuta, a od
12001 do 18000 dinara 39,62 minuta, od 18001 do 30000 dinara 39,21
minut, a od 30001 do 48000 dinara 44,53 minuta i preko 48000 dinara
najmanje – 23,51 minut (bogati se najmanje druže). Na osnovu navede-
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Slobodno vreme i životni stilovi... 133
nih podataka može se zaključiti da nivo mesečnih prihoda ne utiče bitnije
na količinu vremena koja se izdvaja za posete prijateljima, osim kod
poslednje skupine najbogatijih ispitanika, koji su iskazali duplo manje
sklonosti ka ovakvom tipu trošenja svog slobodnog vremena. Bračni
ispitanici u druženju sa prijateljima provode 41,21 minut, a neudate /
neoženjeni 33,87 minuta. Razvedeni ispitanici, pak, dnevno troše 28
minuta slobodnog vremena na posete prijateljima, a udovice /udovci
40,35 minuta, dok ispitanici u vanbračnoj zajednici rekordnih 50,17
minuta. Vanbračni tip zajednice i ovde iskazuje najviši nivo pozitivnih
rezultata, što ga i na ovim primerima iskazuje kao društveno najfunkcionalniji
model partnerskih odnosa. Zaposleni troše 34,83 minuta,
nezaposleni svega 24,57 minuta, domaćice rekordnih 72,55 minuta,
učenici / studenti prosečnih 37,98 minuta, a penzioneri 40,84 minuta. I
ovi rezultati pokazuju da ljudi nižeg nivoa obrazovanja, starije uzrasne
dobi i ruralnog rezidencijalnog statusa, najviše vremena posvećuju svojim
socijalnim odnosima. Po danima posmatrano, vidimo da se izdvojio
četvrtak kao dan za posete prijateljima. Ponedeljkom na te aktivnosti
trošimo 34,65 minuta slobodnog vremena, utorkom malo manje – 32,51
minut, sredom najmanje – 29,22 minuta, četvrtkom rekordnih 50,93
minuta, petkom solidnih 43,56 minuta, subotom kao i petkom 43,17
minuta, a nedeljom svega 38,16 minuta.
Slobodno vreme – vreme provedeno u šetnji
Ukupno dnevno za šetnju odvajamo 18,03 minuta svog slobodnog
vremena (vidi tabelu 8).
Tabela 8.
SetnjaUK SETNJA -
Ukupno vreme utroseno
na to tokom 1 dana
N Minimum Maximum Mean
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 109-136
Std.
Deviation
1.417 0 300 18,03 40,563
Dnevno na šetnju žene troše 15,98 minuta slobodnog vremena, a
muškarci znatno više – 20,57 minuta. Ispitanici starosne grupe od 13
do 17 godina života skromnih 12,79 minuta, a grupa od 18 do 24 godine

134
Prof. dr Ljubiša Despotoviæ
17,15 minuta. Grupa od 25 do 30 godina najmanje – 8,94 minuta, od 31
do 40 minuta 14,92 minuta, od 41 do 50 godina dnevno na šetnju troši
11,33 minuta, a grupa od 51 do 60 godina 13,80 minuta. Grupa starijih
od 60 godina ubedljivo najviše – 30,15 minuta. Stariji građani srazmerno
više vremena troše na šetnju, doživljavajući je kao vid zdrave rekreacije
ali i oblik druženja (česte su slike zajedničke šetnje više starijih građana).
Ispitanici sa osnovnim ili nižim obrazovnim nivoom na šetnju dnevno
troše 18,29 minuta, kao i sa srednjoškolskim nivoom – 18,78 minuta,
dok ispitanici sa završenom višom školom ili fakultetom nešto manje
– 14,19 minuta. Stanovnici Beograda dnevno šetaju 15,47 minuta, Vojvodine
17,16 minuta, a centralne Srbija najviše – 20,04 minuta; gradskih
naselja 20,02 minuta, u prigradskim 15,05 minuta, a u seoskim najmanje
– 14,94 minuta. Posmatrano regionalno, u ruralnim sredinama građani
više vremena provode u šetnji, a ako to sagledamo po tipu naselja,
uočavamo obrnutu tendenciju da vreme provedeno u šetnji raste sa stepenom
urbaniteta.
Ispitanici čiji je mesečni prihod do 3000 dinara dnevno na šetnju
troše rekordnih 29,33 minuta slobodnog vremena. Grupa ispitanika koji
prihoduju od 3001 do 6000 dinara, dnevno na šetnju troše tri puta manje
vremena – skromnih 8,01 minuta, a grupa od 6001 do 12000 dinara
24,01 minuta; grupa ispitanika sa prihodima od 12001 do 18000 dinara
11,31 minut, a grupa od 18001 do 30000 dinara 23,27 minuta; od 30001
do 48000 dinara 18,63 minuta, a preko 48000 dinara 13,81 minuta.
Nivo mesečnih primanja ne utiče bitnije na količinu slobodnog vremena
koje se troši na šetnju. Bračni supružnici dnevno na šetnju troše 17,72
minuta, neudate / neoženjeni 17,25 minuta, a razvedeni ispitanici 12,21
minuta. Udovice / udovci visokih 25,03 minuta, a ispitanici u vanbračnoj
zajednici svega 9,32 minuta. Zaposleni troše na šetnju svega 10,82
minuta, a nezaposleni duplo više – 24,75 minuta. Domaćice skromnih
12,51 minuta, a učenici / studenti 14,35 minuta, dok penzioneri troše
rekordnih 32,93 minuta. Kada posmatramo dane u nedelji, zapažamo da
je dan za šetnju utorak. Ponedeljkom na šetnju odvajamo 15,12 minuta
slobodnog vremena, utorkom rekordnih 31,19 minuta, sredom 18,05
minuta, četvrtkom 12,84 minuta, petkom rekordno niskih 5,94 minuta,
subotom prosečnih 16,09 minuta, a nedeljom solidnih 22,79 minuta.
Ovo istraživanje, po mnogo čemu jedinstveno, donelo nam je ne
samo ogromnu količinu empirijske građe, već i mogućnost da u korek-
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Slobodno vreme i životni stilovi... 135
tnoj sociološkoj analizi osvetlimo neke bitne društvene i kulturološke
fenomene koji su vezani za fenomenologiju slobodnog vremena, ali i
način njegove potrošnje, kao i stilove života na njemu sazdane. Ponuđena
interpretacija rezultata istraživanja samo je prvi pokušaj da se
pronikne u smisao i suštinu naše društvene stvarnosti i njene pojavne
oblike. Ovim radom nismo imali odviše visoke teorijske pretenzije, već
nastojanje da u kratkim obrisima ukažemo na moguće pravce razumevanja
i tumačenja istraživanih fenomena. Stoga ćemo svaku novu i
korektnu interpretaciju istraživanja primiti kao doprinos daljem sagledavanju
ove problematike.
Literatura:
• Bodrogvari, F.: Slobodno vreme i sloboda, RUV Vlahović,
Subotica, 1976.
• Branković, S.: Metodi iskustvenog istraživanja društvenih pojava,
Megatrend univerzitet, Beograd, 2009.
• Veblen, T.: Teorija dokoličarske klase, Mediteran, Novi Sad, 2008.
• Despotović, LJ., Jovović, S.: Odrastanje u košmarima tranzicije,
Istočnik, Novi Sad, 1998.
• Koković, D.: Fenomenologija slobodnog vremena, Tims, Novi Sad,
2007.
• Moren E.: Duh vremena I, Bigz, Beograd, 1979.
• Tomić-Koludrović, I., Leburić, A.: Sociologija životnog stila,
Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2002.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 109-136

136
Prof. dr Ljubiša Despotoviæ
OSP
UDC316.722:379.8(497.11)"200"
316.728(497.11)"200"
Received: March 18 th , 2009. ID 168156172
Professor Ljubiša Despotović, PhD
Faculty of Culture and Media, Belgrade
FREE TIME & LIFESTYLES
BETWEEN THE „PROTESTANT ETHIC“
& THE CULTURE OF HEDONISM
Summary: The work considers the basic results of an empirical research
of the phenomenology of free time, placed in the context of transitional changes
that have affected Serbian society (and citizens) at the beginning of the new millennium.
The collected empirical data, gained by way of the sociometric research
method, is interpreted in the work through the paradigm of consumer society
and the culture of hedonism. The dominant consumerist ideology has waged
decisive influence on consumption styles as lifestyles.
Key words: free time, lifestyles, culture of hedonism, consumer culture,
consumerism
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

PRILOZI

Prilog 1 - Struktura uzorka
POPULACIJA I UZORAK
Istraživanje je urađeno u formi dnevnika na uzorku od 1600 ispitanika
koji reprezentuje populaciju žitelja Srbije starijih od 12 godina.
Prema popisu iz 2002. istraživana populacija, starosti od 12 i više
godina, procenjuje se na oko 6.500.000 ljudi. Muškaraca ima oko 48,6%
(ili 3.160.000), a žena 51,4% (ili 3.340.000).
Primenjuje se kvotni uzorak prema polu, starosti i danima u nedelji:
svaki anketar je dužan da obezbedi po 14 osoba koje će voditi dnevnik,
a koje će ispunjavati sledeće kriterijume:
BROJ ISPITANIKA U SVAKOJ STAROSNOJ GRUPI
POL 12-17 18-23 24-30 31-40 41-50 51-60 61 i više Ukupno
Žensko 1 1 1 1 1 1 1 7
Muško 1 1 1 1 1 1 1 7
Ukupno 2 2 2 2 2 2 2 14
U uzorku od 14 osoba svaki dan u nedelji je bio pokriven sa po dva
ispitanika. Izbor ispitanika unutar zadatih kvota je slučajan.
Starosna grupa od 12 do 30 godina je više zastupljena nego što
učestvuje u populaciji. Razlog tome je što je ova grupa najzanimljivija
sa stanovišta cilja istraživanja i glavnog istraživačkog pitanja. Kad se
podaci budu iskazivali za celu populaciju, uzorak će se posebnim statističkim
procedurama uskladiti sa parametrima osnovnog skupa (žitelji
Srbije stariji od 12 godina).
Uzorak je dovoljno velik da se mogu izvoditi veoma precizne procene.
Primera radi, za procenu broja sati spavanja, iskazanu u satima s
decimalama (7.505 za celu populaciju), mogućnost greške za nivo preciznosti
od 99% je 0.109, a za nivo preciznosti od 95% svega 0.082.
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

140
Prilozi
STRUKTURA UZORKA
PO DEMOGRAFSKIM OBELEŽJIMA
O1 O1. Koji ste najviši nivo obrazovanja završili?
Frequency
Percent
Valid
Percent
Cumulative
Percent
Valid 1 Osnovno ili niže 429 26,8 26,8 26,8
2 Završena srednja škola 943 58,9 58,9 85,8
3 Viša škola ili fakultet 228 14,2 14,2 100,0
Total 1.600 100,0 100,0
O2zaposl O2. Kakav je vaš sadašnji status po pitanju zaposlenja?
Frequency
Percent
Valid
Percent
Cumulative
Percent
Valid 1 Zaposlen 696 43,5 43,5 43,5
2 Nezaposlen 138 8,7 8,7 52,2
3 Domaćica 120 7,5 7,5 59,7
4 Student/učenik 261 16,3 16,3 76,0
5 Penzioner 384 24,0 24,0 100,0
Total 1.600 100,0 100,0
O3 O3. Koje je vaše braèno stanje?
Frequency
Percent
Valid
Percent
Cumulative
Percent
Valid 1 Udata/Oženjen 886 55,4 55,4 55,4
2 Neudata/Neoženjen 471 29,4 29,4 84,8
3 Razvedena/razveden 47 2,9 2,9 87,8
4 Udovica/Udovac 164 10,3 10,3 98,0
5 U vanbračnoj zajednici 27 1,7 1,7 99,7
9 NZBO 5 0,3 0,3 100,0
Total 1.600 100,0 100,0
O3a O3.a. Imate li dece?
Frequency
Percent
Valid
Percent
Cumulative
Percent
Valid 1 Da 1.053 65,8 65,8 65,8
2 Ne 547 34,2 34,2 100,0
Total 1.600 100,0 100,0
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

O3a_broj O3a Broj dece
Prilozi 141
Frequency
Percent
Valid
Percent
Cumulative
Percent
Valid 1 230 14,4 21,8 21,8
2 653 40,8 62,0 83,9
3 134 8,4 12,7 96,6
4 25 1,6 2,4 99,0
5 11 0,6 0,9 100,0
6 1.053 65,8 100,0
System 547 34,2
Total 1.600 100,0
O3b_braca O3.b Imate li braæe?
Frequency
Percent
Valid
Percent
Cumulative
Percent
Valid 0 Nemam braće 662 41,4 41,4 41,4
1 699 43,7 43,7 85,1
2 158 9,9 9,9 94,9
3 76 4,8 4,8 99,7
4 4 0,2 0,2 99,9
5 1 0,1 0,1 100,0
Total 1.600 100,0 100,0
O3b_sestre O3.b Imate li sestara?
Frequency
Percent
Valid
Percent
Cumulative
Percent
Valid 0 Nemam sestara 609 38,1 38,1 38,1
1 670 41,9 41,9 80,0
2 257 16,1 16,1 96,0
3 43 2,7 2,7 98,7
4 21 1,3 1,3 100,0
Total 1.600 100,0 100,0
O3c_majka O3.c. Da li su vaši roditelji živi? Majka
Frequency
Percent
Valid
Percent
Cumulative
Percent
Valid 1 Da 932 58,2 58,2 58,2
2 Ne 668 41,8 41,8 100,0
Total 1.600 100,0 100,0
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

142
Prilozi
O3c_otac O3.c. Da li su vaši roditelji živi? Otac
Frequency
Percent
Valid
Percent
Cumulative
Percent
Valid 1 Da 755 47,2 47,2 47,2
2 Ne 845 52,8 52,8 100,0
Total 1.600 100,0 100,0
O4 O4. Ukupan broj èlanova domaæinstva u kom živite
Frequency
Percent
Valid
Percent
Cumulative
Percent
Valid 1 97 6,1 6,1 6,1
2 373 23,3 23,3 29,4
3 317 19,8 19,8 49,2
4 495 30,9 30,9 80,1
5 199 12,4 12,4 92,6
6 107 6,7 6,7 99,3
7 9 0,6 0,6 99,9
8 2 0,1 0,1 100,0
Total 1.600 100,0 100,0
O4a O4A. Živite sa ...
Frequency
Percent
Valid
Percent
Cumulative
Percent
Valid 1 Roditeljima 232 14,5 14,5 14,5
2 Bratom 11 0,7 0,7 15,2
3 Sestom 13 0,8 0,8 16,0
4 Partnerom 583 36,4 36,4 52,4
5 Prijateljima 21 1,3 1,3 53,7
6 Sami 97 6,1 6,1 59,8
7 Sa decom - porodica 644 40,2 40,2 100,0
Total 1.600 100,0 100,0
O6 O6. Živite u ....?
Frequency
Percent
Valid
Percent
Cumulative
Percent
Valid 1 Gradskom naselju 661 41,3 60,4 60,4
2 Prigradskom naselju 219 13,7 16,9 77,3
3 Seoskom naselju 720 45 22,7 100,0
Total 1.600 100,0 100,0
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

O5 O5. Koliki je vaš lièni meseèni prihod/džeparac ?
Prilozi 143
Frequency
Percent
Valid
Percent
Cumulative
Percent
Valid 1 Do 3000 dinara 122 7,6 7,6 7,6
2 Od 3001 – 6000 dinara 135 8,4 8,4 16,0
3 Od 6001 – 12000 dinara 217 13,6 13,6 29,6
4 Od 12001 – 18000 dinara 272 17,0 17,0 46,6
5 Od 18001 – 30000 dinara 377 23,6 23,6 70,2
6 Od 30001 – 48000 dinara 250 15,7 15,7 85,8
7 Preko 48000 dinara 155 9,7 9,7 95,5
9 NZBO 71 4,5 4,5 100,0
Total 1.600 100,0 100,0
pol pol
Frequency
Percent
Valid
Percent
Cumulative
Percent
Valid 1 Žensko 778 48,6 55,4 55,4
2 Muško 822 51,4 44,6 100,0
Total 1.600 100,0 100,0
star7gr 7 starosnih grupa
Frequency
Percent
Valid
Percent
Cumulative
Percent
Valid 1 13-17 god 69 3,8 3,8 3,8
2 18-24 283 15,7 15,7 19,5
3 25-30 157 8,7 8,7 28,2
4 31-40 208 11,5 11,5 39,7
5 41-50 317 17,6 17,6 57,2
6 51-60 279 15,4 15,4 72,7
7 61+ 493 27,3 27,3 100,0
Total 1.600 100,0 100,0
REGION Region
Frequency
Percent
Valid
Percent
Cumulative
Percent
Valid 1 Beograd 429 26,8 26,8 26,8
2 Vojvodina 437 27,3 27,3 54,1
3 Centralna Srbija 734 45,9 45,9 100,0
Total 1.600 100,0 100,0
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

Prilozi 145
Prilog 2 - Osnovni nalazi
Descriptives
Descriptive Statistics
vrustajstmin Vreme ustajanja
u satima i decimalama
P2a_num P2a. Ukupno spavanja
u SATIMA, s decimalama
Valid N (listwise) 1,600
Std.
N Min. Max. Mean
Dev.
1,600 4.00 13.80 7.50 1.58
1,600 4.00 15.00 7.62 1.39
P.3 P3. Ako ste danas putovali do posla/škole/fakulteta, kako ste najveæim delom putovali?
Percent
Valid Percent
Cumulative
Percent
Valid 1 Pešice 14.75 14.75 14.75
2 Svojim kolima 18.47 18.47 33.22
3 Motorom / skuterom 0.80 0.80 34.03
4 Biciklom 1.53 1.53 35.56
5 Gradskim prevozom 20.59 20.59 56.15
6 Neki drugi način 4.15 4.15 60.30
7 Nisam putovao/la 39.70 39.70 100.00
Total 100.00 100.00
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

146
Prilozi
Descriptive Statistics
UKUPKMNK UKUPNO MINUTA KOMUNIKA-
CIJE: ZIVA + POSREDOVANA
komusatima Ukupno komuniciranja u satima s
decimalama
UkZIVAKom UKUPNA ZIVAKOMUNIKACIJA
(LICEM U LICE)
UkPOSRKom UKUPNA POSREDOVANA KOMU-
NIKACIJA u minutima (mobilni, fiksni telefon,
internet - chatovanje, i-mejl, fejsbuk, maj spejs)
Descriptives
N Min. Max. Mean Std. Dev.
1,600 0.00 1812.00 267.75 194.86
1,600 0.00 30.20 4.46 3.25
1,600 0.00 1500.00 221.46 174.74
1,600 0.00 640.00 46.29 57.27
UKAKTKom UKUPNA AKTIVNA KOMUNIKA- 1,600 0.00 1031.00 116.85 92.31
CIJA
UKUPPASKOM UKUPNA PASIVNA KOMUNI- 1,600 0.00 1028.50 150.91 117.33
KACIJA
UkAKTPOSRED UKUPNA AKTIVNA POSREDO- 1,600 0.00 465.00 19.26 27.64
VANA: (mob, fksn, int / 2 - ispitanik govori)
UKPASPOSRK UKUPNA PASIVNA POSREDO- 1,600 0.00 390.00 27.03 35.94
VANA (Mob, Fksn, Int - drugi govori)
UkAKTZivKm UK AKTIVNA ZIVA komun (Licem 1,600 0.00 875.00 97.58 82.57
u lice, ispitanik prica)
UKPASZIVA UKUPNA PASIVNA ZIVA (Licem u 1,600 0.00 868.00 123.88 106.41
lice, drug prica)
ZKuKuci UK ZIVA KOM (LICEM U LICE) U KUCI 1,600 0.00 720.00 85.49 81.94
AktKmuK Ukupna AKTIVNA ziva kom U KUCI 1,600 0.00 435.00 38.71 40.89
K1LuLUkuc K1 Licem u lice u U KUCI/STANU, s 1,600 0.00 120.00 47.32 38.43
Ukucanima
K1.1UkAkt K1.1 AKTIVNA s ukucanima Od toga, ja 1,600 0.00 120.00 20.97 19.70
sam govorio/la otprilike
K2LuLPrij K2 ...Priljateljima 1,600 0.00 100.00 17.27 23.68
K2.1AKTprij K2.1 Od toga, ja sam govorio/la otprilike
1,600 0.00 60.00 7.69 11.33
K3LuLKDD K3 ...S deckom / devojkom 1,600 0.00 240.00 9.37 31.03
K3.1AKTLDD K3.1 Od toga, ja sam govorio/la
1,600 0.00 120.00 4.97 16.88
otprilike
K4LuLKKol K4 ...Kolegama i saradnicima na poslu 1,600 0.00 480.00 11.53 52.54
K4.1AKTKKol K4.1 Od toga, ja sam govorio/la
1,600 0.00 300.00 5.09 25.03
otprilike
ZKvanKuce UKUPNA ZIVA KOM VAN KUCE 1,600 0.00 780.00 135.97 138.88
AktKmVanK Ukupna AKTIVNA kom LuL VAN 1,600 0.00 640.00 58.87 64.63
KUCE
V1LuLVanK V1 ZIVA KOM VAN KUCE S UKU-
CANIMA: Koliko vremena ste VAN KUCE proveli
u direktnom (licem u lice) razgovoru sa vasim...
Ukucanima
1,600 0.00 180.00 14.91 31.65
V1.1AktVanUkuc V1.1 AKTIVNA, VAN, s UKUC
Od toga, ja sam govorio/la otprilike
1,600 0.00 100.00 6.89 15.01
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 147
N Min. Max. Mean Std. Dev.
V2LuLVanPr V2 ...Priljateljima 1,600 0.00 200.00 47.29 51.63
V2.1AktVPr V2.1 AKTIVNA VAN S PRIJAT Od 1,600 0.00 150.00 20.62 23.98
toga, ja sam govorio/la otprilike
V3LuLVDD V3 ...ZIVA VAN K S DECKOM /
1,600 0.00 360.00 11.90 40.61
DEVOJKOM
V4LuLVKol V4 ...ZIVA KOM VAN S Kolegama i 1,600 0.00 480.00 61.87 111.77
saradnicima na poslu
V4.1AktVK V4.1 AKT VAN S KOLEGAMA Od toga, 1,600 0.00 480.00 25.91 51.60
ja sam govorio/la otprilike
UkZivasUkuc Uk Ziva s Ukucanima (u kuci + van 1,600 0.00 240.00 62.23 51.85
kuce)
UkZivasPrij Uk Ziva s prijateljima 1,600 0.00 270.00 64.56 56.85
UkZsDeckDev Uk Ziva s Deckom / devojkom 1,600 0.00 400.00 21.27 57.09
UkZivsKoleg Uk Ziva s Kolegama / saradnicima 1,600 0.00 960.00 73.40 128.65
KmnkTelBrRzgv Ukupan BROJ razgov telefonoom 1,600 0.00 180.00 9.15 11.74
- MB+Fksn
UkKomTelMIN Ukupna kom telefonom (Ukupan 1,600 0.00 465.00 35.12 37.93
BROJ MIN - MB+Fksn)
M1BrRzgvMob M1. BROJ razgovora mobilnim 1,600 0.00 100.00 5.08 7.28
M1.1UkMinRzgMob M1.1 Ukupno MINUTA MOB 1,600 0.00 70.00 13.34 15.73
AKTKmMob AKT KOM: UK MIN RAZG,minus 1,600 0.00 60.00 5.07 7.95
"OD TOGA VAS SU ZVALI"
M2 M2. Od ukupnog broja razgovora mobilnim, vas 1,600 0.00 80.00 3.06 4.51
su zvali ______ puta
M2.1 M2.1 VAS SU ZVALI, sto je trajalo MINUTA 1,600 0.00 60.00 8.27 10.72
M3 M3. Vi ste zvali______ puta 1,600 0.00 40.00 2.02 3.49
M3.1 M3.1 Sto je ukupno trajalo oko______ minuta, 1,600 0.00 60.00 5.07 7.95
M4.1 M4.1 U svim razgovorima mobilnim telefonom....Sa
1,600 0.00 25.00 0.71 1.84
drugom sam pricao/la oko ______ puta
M4.2 M4.2 ...Sa drugaricom ______ puta 1,600 0.00 20.00 0.58 1.40
M4.3 M4.3 ...Sa deckom/devojkom/partnerom
1,600 0.00 20.00 0.74 1.60
______ puta
M4.4 M4.4 ...S majkom ______ puta 1,600 0.00 20.00 0.34 0.95
M4.5 M4.5 ...Ocem______ puta 1,600 0.00 15.00 0.15 0.57
M4.6 M4.6 ...Bratom ______ puta 1,600 0.00 10.00 0.15 0.58
M4.7 M4.7 ...Sestrom ______ puta 1,600 0.00 11.00 0.20 0.67
M4.8 M4.8 ...Detetom (sin/cerka)______ puta 1,600 0.00 10.00 0.52 1.13
M4.9 M4.9 ...Rodjacima______ puta 1,600 0.00 15.00 0.22 0.70
M4.10 M4.10 ...Nekim drugim______ puta 1,600 0.00 23.00 0.26 1.03
M4.11 M4.11 ...Kolegama i drugim osobama vezanim
1,600 0.00 90.00 1.21 4.20
za posao kojim se bavim______ puta
RazgsMUSK BROJ razgovora MOBILNIM s muskarcima
1,600 0.00 25.00 1.01 2.22
RazgsZENAMA BROJ razgovor sa zenama 1,600 0.00 40.00 1.12 2.14
UKRAZG UK BR polno identifikovanih RZG: S 1,600 0.00 55.00 2.87 4.50
MSK + SA ZNM + s deckom/dev/prtnr
Valid N (listwise) 1,600
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

148
Prilozi
Descriptive Statistics
N Min. Max. Mean Std. Dev.
SmsUkDrugca 1,600 0.00 82.00 2.83 6.79
SmsUkDrug 1,600 0.00 69.00 1.87 5.25
SmsUkDckDv 1,600 0.00 90.00 2.97 8.58
SmsUkMajka 1,600 0.00 20.00 0.46 1.61
SmsUkOtac 1,600 0.00 21.00 0.13 0.79
SmsUkBrat 1,600 0.00 29.00 0.36 1.71
SmsUkSest 1,600 0.00 25.00 0.61 2.09
SmsUkDete 1,600 0.00 25.00 0.68 1.97
SmsUkRodj 1,600 0.00 20.00 0.38 1.41
SmsUkKol 1,600 0.00 32.00 0.75 2.44
SmsUkDrugo 1,600 0.00 35.00 0.65 2.60
UKSMS S1. UKUPNO POSLATIH I PRIMLJENIH 1,600 0.00 127.00 11.70 20.10
SMS
S1UkPoslSMS S1. UKUPNO POSLATIH SMS 1,600 0.00 50.00 5.26 9.16
S2 S2. Od toga, drugarici sam posalo/la ______ 1,600 0.00 41.00 1.31 3.27
poruka,
S3 S3. Drugu sam poslao/la ______ poruka, 1,600 0.00 34.00 0.88 2.60
S4 S4. Decku/devojci/partneru ______ poruka, 1,600 0.00 45.00 1.30 3.86
S5 S5. Majci ______ poruka, 1,600 0.00 10.00 0.20 0.80
S6 S6. Ocu______ poruka, 1,600 0.00 10.00 0.06 0.42
S7 S7. Bratu ______ poruka, 1,600 0.00 15.00 0.18 0.86
S8 S8. Sestri ______ poruka, 1,600 0.00 15.00 0.28 1.05
S9 S9. Detetu (sin/cerka)______ poruka, 1,600 0.00 10.00 0.31 0.99
S10 S10. Rodjacima______ poruka, 1,600 0.00 10.00 0.17 0.73
S11 S11. Kolegama/saradnicima na poslu ______ 1,600 0.00 12.00 0.33 1.15
poruka.
S12 S12. Drugima______ poruka. 1,600 0.00 20.00 0.25 1.17
P1UkPrimSMS P1. UKUPNO PRIMLJENIH SMS 1,600 0.00 80.00 6.43 11.72
P2 P2. Od toga, drugarica mi posalo/la ______
1,600 0.00 41.00 1.52 3.77
poruka
P3 P3. Drug mi je poslao/la _____poruka 1,600 0.00 40.00 0.99 2.84
P4 P4. Decko/devojka/partner mi je poslao/la
1,600 0.00 60.00 1.67 5.20
______ poruka,
P5 P5. Majka ______ poruka, 1,600 0.00 15.00 0.26 0.91
P6 P6. Otac______ poruka 1,600 0.00 11.00 0.07 0.44
P7 P7. Brat ______ poruka, 1,600 0.00 14.00 0.18 0.89
P8 P8. Sestra ______ poruka 1,600 0.00 15.00 0.33 1.12
P9 P9. Dete (sin/cerka)______ poruka, 1,600 0.00 15.00 0.37 1.05
P10 P10. Rodjaci______ poruka, 1,600 0.00 11.00 0.21 0.83
P11 P11. Kolege/saradnici na poslu_____ poruka. 1,600 0.00 30.00 0.43 1.49
P12 P12. Drugi______ poruka. 1,600 0.00 20.00 0.40 1.64
Valid N (listwise) 1,600
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Descriptive Statistics
Prilozi 149
Descriptives
N Min. Max. Mean Std. Dev.
F1BrRzgFiks F1 Ukupan BROJ razgovora FIKSNIM 1,410 0.00 150.00 4.04 7.66
F1.1UkKomFiks F1.1 Ukupno MINUTA Fiksnim 1,410 0.00 405.00 21.77 33.45
F2 F2. Od ukupnog broja razgovora fiksnim, vas su 1,410 0.00 120.00 2.35 5.41
zvali ______ puta
F2.1 F2.1 Sto je ukupno oko______ minuta, 1,410 0.00 300.00 13.10 25.41
F3 F3. Vi ste zvali______ puta 1,600 0.00 110.00 1.72 3.82
F3.1 F3.1 Sto je ukupno oko______ minuta, 1,600 0.00 405.00 9.25 21.58
F4.1 F4.1 U svim mojim razgovorima fiksnim telefonom...
1,600 0.00 1000.00 0.89 23.93
Sa drugom sam pricao/la oko ______ puta,
F4.2 F4.2 ...Sa drugaricom ______ puta, 1,600 0.00 1000.00 1.01 23.96
F4.3 F4.3 ...Sa deckom/devojkom/partner ____ puta, 1,600 0.00 500.00 0.51 12.01
F4.4 F4.4 ...S majkom ______ puta, 1,600 0.00 3000.00 1.94 71.74
F4.5 F4.5 ...Ocem______ puta, 1,600 0.00 1000.00 0.63 23.91
F4.6 F4.6 ...Bratom ______ puta, 1,600 0.00 10.00 0.12 0.51
F4.7 F4.7 ...Sestrom ______ puta, 1,600 0.00 6.00 0.20 0.49
F4.8 F4.8 ...Detetom (sin/cerka) ______ puta, 1,600 0.00 20.00 0.50 1.16
F4.9 F4.9 ...Rodjacima______ puta, 1,600 0.00 1000.00 0.95 23.94
F4.10 F4.10 ...Nekim drugim______ puta, 1,600 0.00 1000.00 0.84 23.94
F4.11 F4.11 ...Kolegama i drugim osobama vezanim 1,600 0.00 500.00 1.76 13.56
za posao kojim se bavim______ puta
UkKomIntr UKUPNA KOMUNIKACIJA INTER- 1,600 0.00 480.00 11.17 38.85
NETOM (min chat+min FB+min MS+BROJ mejlova)
I2BrMejlova I2. BROJ MEJLOVA 1,600 0.00 100.00 1.08 4.72
I3.1CHATMIN I3. 1. CATOVANJE Minuta 1,600 0.00 480.00 5.55 25.34
I3.2 I3.2. Od toga, catovanje sa prijateljima koje licno 1,600 0.00 300.00 3.58 17.15
poznajem, _________ minuta
I3.3 I3.3. Catovanje sa prijateljima koje sam upoznao 1,600 0.00 180.00 0.72 6.68
na internetu, _________ minuta
UpoznnaNETU Catuje s nepoznatima 1,600 0.00 1.00 0.03 0.16
I3.4 I3.4. Catovanje sa devojkom/deckom,
1,600 0.00 300.00 0.60 7.43
_________ minuta
I3.5 I3.5. Catovanje sa nekim drugim _____ minuta. 1,600 0.00 480.00 0.55 10.32
I4.1 I4.1 On-line igrice ...Oko ______ minuta sa prijateljima
1,600 0.00 500.00 2.32 19.89
koje licno poznajem
I4.2 I4.2 _________ minuta sa prijateljima koje sam 1,600 0.00 315.00 0.95 10.08
upoznao na internetu
I4.3 I4.3 _________ minuta sa devojkom/deckom 1,600 0.00 200.00 0.57 7.54
I4.4 I4.4 ________minuta sa nekim drugim 1,600 0.00 60.00 0.10 1.87
I4.5 I4.5 ________ minuta bez protivnika/partnera 1,600 0.00 200.00 0.34 7.63
IGREONLINE IGRICE ON LINE - UKUPNO 1,600 0.00 900.00 4.28 37.56
FaceBMySp FACEBOOK & MY SPACE zajedno 1,600 0.00 300.00 4.53 18.81
I6 I6. Poseta sajtovima - ukupno _______minuta. 1,600 0.00 200.00 0.40 5.66
Valid N (listwise) 1,410
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

150
Prilozi
Descriptive Statistics
N Min. Max. Mean Std. Dev.
A1_0_1SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 0.56 3.29
A1_1_2SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 30.00 0.34 2.58
A1_2_3SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 0.21 2.61
A1_3_4SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 0.22 2.55
A1_4_5SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 45.00 0.34 2.85
A1_5_6SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 1.50 5.50
A1_6_7SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 5.89 10.10
A1_7_8SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 5.68 11.20
A1_8_9SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 3.68 9.14
A1_9_10SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 2.37 7.28
A1_10_11SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 2.17 7.24
A1_11_12SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 1.29 6.34
A1_12_13SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 1.36 5.34
A1_13_14SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 0.67 3.86
A1_14_15SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 0.65 3.56
A1_15_16SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 0.61 3.38
A1_16_17SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 30.00 0.65 3.31
A1_17_18SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 45.00 0.79 3.74
A1_18_19SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 0.59 4.35
A1_19_20SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 1.11 4.91
A1_20_21SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 1.15 5.64
A1_21_22SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 1.85 6.25
A1_22_23SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 2.09 6.74
A1_23_24SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 45.00 1.65 5.98
A2_0_1SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A2_1_2SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A2_2_3SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A2_3_4SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A2_4_5SATI DORUCAK 1,600 0.00 15.00 0.00 0.26
A2_5_6SATI DORUCAK 1,600 0.00 30.00 0.13 1.57
A2_6_7SATI DORUCAK 1,600 0.00 30.00 0.81 4.00
A2_7_8SATI DORUCAK 1,600 0.00 60.00 2.29 6.69
A2_8_9SATI DORUCAK 1,600 0.00 60.00 3.90 9.40
A2_9_10SATI DORUCAK 1,600 0.00 60.00 4.67 8.87
A2_10_11SATI DORUCAK 1,600 0.00 45.00 3.45 7.69
A2_11_12SATI DORUCAK 1,600 0.00 60.00 2.16 6.77
A2_12_13SATI DORUCAK 1,600 0.00 60.00 0.92 4.87
A2_13_14SATI DORUCAK 1,600 0.00 45.00 0.49 3.72
A2_14_15SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A2_15_16SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A2_16_17SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A2_17_18SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 151
N Min. Max. Mean Std. Dev.
A2_18_19SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A2_19_20SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A2_20_21SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A2_21_22SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A2_22_23SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A2_23_24SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_0_1SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_1_2SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_2_3SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_3_4SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_4_5SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_5_6SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_6_7SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_7_8SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_8_9SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_9_10SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_10_11SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_11_12SATI RUCAK 1,600 0.00 15.00 0.06 0.97
A3_12_13SATI RUCAK 1,600 0.00 60.00 1.26 5.89
A3_13_14SATI RUCAK 1,600 0.00 60.00 2.88 8.38
A3_14_15SATI RUCAK 1,600 0.00 60.00 5.69 11.24
A3_15_16SATI RUCAK 1,600 0.00 60.00 5.67 11.76
A3_16_17SATI RUCAK 1,600 0.00 60.00 3.68 9.00
A3_17_18SATI RUCAK 1,600 0.00 60.00 1.88 6.74
A3_18_19SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_19_20SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_20_21SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_21_22SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_22_23SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A3_23_24SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_0_1SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_1_2SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_2_3SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_3_4SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_4_5SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_5_6SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_6_7SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_7_8SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_8_9SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_9_10SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_10_11SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_11_12SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_12_13SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_13_14SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

152
Prilozi
N Min. Max. Mean Std. Dev.
A4_14_15SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_15_16SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_16_17SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A4_17_18SATI VECERA 1,600 0.00 60.00 0.20 2.89
A4_18_19SATI VECERA 1,600 0.00 60.00 2.67 8.09
A4_19_20SATI VECERA 1,600 0.00 60.00 5.42 9.92
A4_20_21SATI VECERA 1,600 0.00 60.00 4.65 9.46
A4_21_22SATI VECERA 1,600 0.00 60.00 3.38 9.13
A4_22_23SATI VECERA 1,600 0.00 60.00 1.03 5.27
A4_23_24SATI VECERA 1,600 0.00 60.00 0.62 4.55
A5_0_1SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 19.65 28.03
A5_1_2SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 19.23 27.91
A5_2_3SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 18.75 27.73
A5_3_4SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 18.61 27.73
A5_4_5SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 18.61 27.73
A5_5_6SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 19.28 27.65
A5_6_7SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 23.42 27.49
A5_7_8SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 25.07 27.76
A5_8_9SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 25.89 28.58
A5_9_10SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 27.35 29.15
A5_10_11SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 26.06 28.94
A5_11_12SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 25.26 28.91
A5_12_13SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 25.42 28.78
A5_13_14SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 26.55 28.74
A5_14_15SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 28.92 28.85
A5_15_16SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 31.21 28.75
A5_16_17SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 34.18 28.25
A5_17_18SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 36.12 27.98
A5_18_19SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 36.67 27.93
A5_19_20SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 38.73 27.64
A5_20_21SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 40.15 27.14
A5_21_22SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 40.34 27.37
A5_22_23SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 40.05 27.07
A5_23_24SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 37.63 27.87
A6_0_1SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.06 1.79
A6_1_2SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.03 1.24
A6_2_3SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.02 1.02
A6_3_4SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.02 1.02
A6_4_5SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.02 1.02
A6_5_6SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.04 1.46
A6_6_7SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.38 3.86
A6_7_8SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 2.54 10.95
A6_8_9SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 4.78 14.57
A6_9_10SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 6.64 16.71
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 153
N Min. Max. Mean Std. Dev.
A6_10_11SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 8.29 19.46
A6_11_12SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 8.62 20.27
A6_12_13SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 5.44 16.06
A6_13_14SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 6.35 17.33
A6_14_15SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 6.17 16.90
A6_15_16SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 4.60 14.70
A6_16_17SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 4.89 15.37
A6_17_18SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 4.96 15.03
A6_18_19SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 5.44 16.09
A6_19_20SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 3.89 13.44
A6_20_21SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 2.35 10.75
A6_21_22SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 1.25 7.39
A6_22_23SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.40 4.40
A6_23_24SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.34 4.17
A7_0_1SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 0.44 4.81
A7_1_2SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 0.44 5.12
A7_2_3SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 0.42 4.97
A7_3_4SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 0.41 4.92
A7_4_5SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 0.41 4.91
A7_5_6SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 0.60 5.95
A7_6_7SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 1.24 7.18
A7_7_8SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 7.92 19.44
A7_8_9SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 14.39 25.18
A7_9_10SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 16.64 26.64
A7_10_11SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 17.69 27.27
A7_11_12SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 18.00 27.33
A7_12_13SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 18.14 27.41
A7_13_14SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 17.61 26.98
A7_14_15SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 15.67 25.84
A7_15_16SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 10.96 21.99
A7_16_17SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 6.23 17.26
A7_17_18SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 4.40 14.98
A7_18_19SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 3.59 13.88
A7_19_20SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 2.67 11.79
A7_20_21SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 1.94 10.28
A7_21_22SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 1.38 8.61
A7_22_23SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 0.90 7.10
A7_23_24SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 0.74 6.56
A8_0_1SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A8_1_2SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A8_2_3SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A8_3_4SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A8_4_5SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00
A8_5_6SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 0.06 1.39
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

154
Prilozi
N Min. Max. Mean Std. Dev.
A8_6_7SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 0.05 1.52
A8_7_8SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 0.48 4.50
A8_8_9SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 2.32 11.26
A8_9_10SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 3.24 13.19
A8_10_11SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 3.56 14.08
A8_11_12SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 3.50 13.89
A8_12_13SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 3.68 14.02
A8_13_14SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 3.47 13.41
A8_14_15SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 2.99 12.51
A8_15_16SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 3.28 13.43
A8_16_17SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 2.38 11.37
A8_17_18SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 1.93 10.27
A8_18_19SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 1.40 8.82
A8_19_20SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 0.62 5.04
A8_20_21SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 0.10 1.88
A8_21_22SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 0.07 1.85
A8_22_23SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 0.04 1.43
A8_23_24SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 0.02 1.00
A9_0_1SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.15 1.80
A9_1_2SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 30.00 0.05 1.20
A9_2_3SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.13 2.46
A9_3_4SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.09 2.31
A9_4_5SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.11 2.40
A9_5_6SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.60 5.10
A9_6_7SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 3.22 10.21
A9_7_8SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 4.31 11.77
A9_8_9SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 2.56 10.23
A9_9_10SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 1.47 7.01
A9_10_11SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 1.72 8.60
A9_11_12SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 2.02 8.89
A9_12_13SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 2.05 8.85
A9_13_14SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 2.15 8.93
A9_14_15SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 3.12 10.50
A9_15_16SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 4.35 11.63
A9_16_17SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 3.69 11.96
A9_17_18SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 1.82 7.66
A9_18_19SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 1.25 6.70
A9_19_20SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 1.80 7.49
A9_20_21SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.89 5.42
A9_21_22SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.72 4.63
A9_22_23SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.54 3.68
A9_23_24SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.53 4.07
Valid N (listwise) 1,600
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 155
Descriptive Statistics
N Min. Max. Mean Std. Dev.
T1_0_1SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.28 3.294
T1_1_2SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.22 3.339
T1_2_3SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.07 1.472
T1_3_4SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.03 1.153
T1_4_5SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.03 1.230
T1_5_6SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.10 1.936
T1_6_7SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.18 3.246
T1_7_8SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.09 2.143
T1_8_9SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.47 5.117
T1_9_10SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 1.01 7.490
T1_10_11SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.81 6.495
T1_11_12SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.62 5.477
T1_12_13SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.69 5.552
T1_13_14SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 1.86 10.100
T1_14_15SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 1.30 7.363
T1_15_16SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.66 5.247
T1_16_17SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 1.36 8.126
T1_17_18SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 1.12 7.442
T1_18_19SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.96 6.828
T1_19_20SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.69 5.904
T1_20_21SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 1.72 9.237
T1_21_22SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 5.36 15.964
T1_22_23SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 2.56 11.054
T1_23_24SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.77 6.185
T2_0_1SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 1.51 9.150
T2_1_2SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 1.22 8.120
T2_2_3SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 0.37 4.257
T2_3_4SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 0.07 1.711
T2_4_5SATI TV - Filmski program 1,600 0 15 0.00 0.185
T2_5_6SATI TV - Filmski program 1,600 0 0 0.00 0.000
T2_6_7SATI TV - Filmski program 1,600 0 30 0.00 0.338
T2_7_8SATI TV - Filmski program 1,600 0 30 0.01 0.559
T2_8_9SATI TV - Filmski program 1,600 0 30 0.01 0.510
T2_9_10SATI TV - Filmski program 1,600 0 30 0.02 0.720
T2_10_11SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 0.44 4.294
T2_11_12SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 0.94 7.120
T2_12_13SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 0.70 6.183
T2_13_14SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 0.44 4.947
T2_14_15SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 0.71 5.614
T2_15_16SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 1.04 7.528
T2_16_17SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 0.89 6.554
T2_17_18SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 1.39 8.602
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

156
Prilozi
N Min. Max. Mean Std. Dev.
T2_18_19SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 1.20 7.336
T2_19_20SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 2.31 11.045
T2_20_21SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 3.43 13.097
T2_21_22SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 7.03 18.046
T2_22_23SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 8.12 18.609
T2_23_24SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 5.41 15.618
T3_0_1SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.31 4.150
T3_1_2SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.08 1.768
T3_2_3SATI TV - Serijski program 1,600 0 30 0.02 0.704
T3_3_4SATI TV - Serijski program 1,600 0 0 0.00 0.000
T3_4_5SATI TV - Serijski program 1,600 0 0 0.00 0.000
T3_5_6SATI TV - Serijski program 1,600 0 0 0.00 0.000
T3_6_7SATI TV - Serijski program 1,600 0 30 0.00 0.263
T3_7_8SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.01 0.557
T3_8_9SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.05 1.455
T3_9_10SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.14 2.023
T3_10_11SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.67 5.568
T3_11_12SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.83 6.613
T3_12_13SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.28 3.658
T3_13_14SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.40 4.476
T3_14_15SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.50 4.853
T3_15_16SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.52 4.952
T3_16_17SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 1.62 8.836
T3_17_18SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 2.82 11.762
T3_18_19SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 1.99 8.867
T3_19_20SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 1.34 7.314
T3_20_21SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 7.00 18.463
T3_21_22SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 2.50 10.788
T3_22_23SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 1.66 8.847
T3_23_24SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 1.59 8.896
T4_0_1SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.04 1.405
T4_1_2SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.04 1.268
T4_2_3SATI TV - Informativni program 1,600 0 30 0.01 0.498
T4_3_4SATI TV - Informativni program 1,600 0 0 0.00 0.000
T4_4_5SATI TV - Informativni program 1,600 0 0 0.00 0.000
T4_5_6SATI TV - Informativni program 1,600 0 30 0.07 1.185
T4_6_7SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.63 5.041
T4_7_8SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 1.39 7.845
T4_8_9SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 1.13 6.998
T4_9_10SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 1.08 6.027
T4_10_11SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.96 6.740
T4_11_12SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.88 6.528
T4_12_13SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.85 5.788
T4_13_14SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.33 4.060
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 157
N Min. Max. Mean Std. Dev.
T4_14_15SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.56 4.978
T4_15_16SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.99 6.916
T4_16_17SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.80 5.211
T4_17_18SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 1.32 7.126
T4_18_19SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 1.90 8.838
T4_19_20SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 9.28 16.358
T4_20_21SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 2.11 8.941
T4_21_22SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.52 4.389
T4_22_23SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.61 5.470
T4_23_24SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.38 3.410
T5_0_1SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 0 0.00 0.000
T5_1_2SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 15 0.01 0.334
T5_2_3SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 0 0.00 0.000
T5_3_4SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 0 0.00 0.000
T5_4_5SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 0 0.00 0.000
T5_5_6SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 0 0.00 0.000
T5_6_7SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 45 0.12 2.340
T5_7_8SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 45 0.07 1.752
T5_8_9SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.07 1.841
T5_9_10SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.34 3.811
T5_10_11SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.36 4.198
T5_11_12SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.34 4.096
T5_12_13SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.42 4.812
T5_13_14SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.33 4.047
T5_14_15SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.54 5.149
T5_15_16SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.46 4.647
T5_16_17SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.46 4.544
T5_17_18SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.29 3.746
T5_18_19SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.42 4.270
T5_19_20SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.84 6.105
T5_20_21SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.57 4.915
T5_21_22SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.50 5.386
T5_22_23SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.22 3.477
T5_23_24SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.14 2.635
T6_0_1SATI TV - Zabavni program 1,600 0 30 0.08 1.442
T6_1_2SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.07 1.498
T6_2_3SATI TV - Zabavni program 1,600 0 30 0.01 0.466
T6_3_4SATI TV - Zabavni program 1,600 0 0 0.00 0.000
T6_4_5SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.02 1.175
T6_5_6SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.04 1.324
T6_6_7SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.14 2.548
T6_7_8SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.49 4.833
T6_8_9SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.13 2.208
T6_9_10SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.65 5.738
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

158
Prilozi
N Min. Max. Mean Std. Dev.
T6_10_11SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.87 6.922
T6_11_12SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.73 6.046
T6_12_13SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 1.29 7.915
T6_13_14SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 1.11 7.614
T6_14_15SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.91 7.152
T6_15_16SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.93 7.341
T6_16_17SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 1.19 8.041
T6_17_18SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 1.51 9.025
T6_18_19SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 1.70 8.976
T6_19_20SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 2.09 8.470
T6_20_21SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 3.83 13.742
T6_21_22SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 4.37 14.446
T6_22_23SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 1.26 7.817
T6_23_24SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.61 5.235
T7_0_1SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 0.04 1.367
T7_1_2SATI TV - Sportski program 1,600 0 45 0.03 0.951
T7_2_3SATI TV - Sportski program 1,600 0 15 0.00 0.249
T7_3_4SATI TV - Sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000
T7_4_5SATI TV - Sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000
T7_5_6SATI TV - Sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000
T7_6_7SATI TV - Sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000
T7_7_8SATI TV - Sportski program 1,600 0 15 0.00 0.131
T7_8_9SATI TV - Sportski program 1,600 0 45 0.03 0.708
T7_9_10SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 0.09 2.267
T7_10_11SATI TV - Sportski program 1,600 0 45 0.03 1.063
T7_11_12SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 0.12 2.515
T7_12_13SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 0.45 5.062
T7_13_14SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 0.60 5.465
T7_14_15SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 0.96 7.147
T7_15_16SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 0.88 6.380
T7_16_17SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 1.32 8.116
T7_17_18SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 1.35 8.406
T7_18_19SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 1.31 8.118
T7_19_20SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 1.35 8.093
T7_20_21SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 1.66 8.376
T7_21_22SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 2.37 11.120
T7_22_23SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 1.29 7.675
T7_23_24SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 0.54 4.997
Valid N (listwise) 1,600
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 159
Descriptive Statistics
N Min. Max. Mean Std. Dev.
I1_0_1SATI INTERNET 1,600 0 60 1.02 7.138
I1_1_2SATI INTERNET 1,600 0 60 0.53 5.189
I1_2_3SATI INTERNET 1,600 0 60 0.27 3.885
I1_3_4SATI INTERNET 1,600 0 60 0.18 2.987
I1_4_5SATI INTERNET 1,600 0 60 0.01 0.742
I1_5_6SATI INTERNET 1,600 0 30 0.01 0.588
I1_6_7SATI INTERNET 1,600 0 60 0.07 1.463
I1_7_8SATI INTERNET 1,600 0 60 0.56 5.380
I1_8_9SATI INTERNET 1,600 0 60 1.08 7.414
I1_9_10SATI INTERNET 1,600 0 60 0.91 6.508
I1_10_11SATI INTERNET 1,600 0 60 1.82 9.520
I1_11_12SATI INTERNET 1,600 0 60 2.34 11.018
I1_12_13SATI INTERNET 1,600 0 60 2.54 11.065
I1_13_14SATI INTERNET 1,600 0 60 1.62 8.920
I1_14_15SATI INTERNET 1,600 0 60 1.56 8.983
I1_15_16SATI INTERNET 1,600 0 60 1.86 9.339
I1_16_17SATI INTERNET 1,600 0 60 2.00 10.224
I1_17_18SATI INTERNET 1,600 0 60 1.89 9.606
I1_18_19SATI INTERNET 1,600 0 60 1.45 8.430
I1_19_20SATI INTERNET 1,600 0 60 1.40 8.276
I1_20_21SATI INTERNET 1,600 0 60 1.78 9.297
I1_21_22SATI INTERNET 1,600 0 60 2.02 10.043
I1_22_23SATI INTERNET 1,600 0 60 1.97 9.457
I1_23_24SATI INTERNET 1,600 0 60 1.50 8.513
R1_0_1SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.13 2.782
R1_1_2SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.09 2.275
R1_2_3SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.06 1.864
R1_3_4SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.06 1.835
R1_4_5SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.06 1.798
R1_5_6SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.15 2.813
R1_6_7SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.95 6.352
R1_7_8SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 1.75 9.397
R1_8_9SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 3.25 12.781
R1_9_10SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 4.98 15.712
R1_10_11SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 6.08 17.895
R1_11_12SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 5.48 16.310
R1_12_13SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 3.86 14.315
R1_13_14SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 3.63 13.896
R1_14_15SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 3.38 13.160
R1_15_16SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 2.95 12.471
R1_16_17SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 2.56 11.561
R1_17_18SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 2.59 11.806
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

160
Prilozi
N Min. Max. Mean Std. Dev.
R1_18_19SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 2.24 10.920
R1_19_20SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 1.57 8.816
R1_20_21SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.93 7.148
R1_21_22SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.95 7.107
R1_22_23SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.49 5.147
R1_23_24SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.39 4.698
R2_0_1SATI Radio - informativni program 1,600 0 0 0.00 0.000
R2_1_2SATI Radio - informativni program 1,600 0 0 0.00 0.000
R2_2_3SATI Radio - informativni program 1,600 0 0 0.00 0.000
R2_3_4SATI Radio - informativni program 1,600 0 0 0.00 0.000
R2_4_5SATI Radio - informativni program 1,600 0 0 0.00 0.000
R2_5_6SATI Radio - informativni program 1,600 0 45 0.06 1.572
R2_6_7SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.63 4.773
R2_7_8SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.51 5.309
R2_8_9SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.40 4.439
R2_9_10SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.59 5.350
R2_10_11SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.52 5.215
R2_11_12SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.32 4.273
R2_12_13SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.40 4.472
R2_13_14SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.27 3.881
R2_14_15SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.20 2.914
R2_15_16SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.49 5.216
R2_16_17SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.19 2.887
R2_17_18SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.14 2.525
R2_18_19SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.11 2.113
R2_19_20SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.22 2.917
R2_20_21SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.01 0.782
R2_21_22SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.03 0.986
R2_22_23SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.02 0.910
R2_23_24SATI Radio - informativni program 1,600 0 0 0.00 0.000
R3_0_1SATI Radio - kontakt program 1,600 0 0 0.00 0.000
R3_1_2SATI Radio - kontakt program 1,600 0 0 0.00 0.000
R3_2_3SATI Radio - kontakt program 1,600 0 0 0.00 0.000
R3_3_4SATI Radio - kontakt program 1,600 0 0 0.00 0.000
R3_4_5SATI Radio - kontakt program 1,600 0 0 0.00 0.000
R3_5_6SATI Radio - kontakt program 1,600 0 0 0.00 0.000
R3_6_7SATI Radio - kontakt program 1,600 0 30 0.00 0.338
R3_7_8SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.06 1.584
R3_8_9SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.04 1.311
R3_9_10SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.08 2.151
R3_10_11SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.08 2.151
R3_11_12SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.09 2.324
R3_12_13SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.11 2.500
R3_13_14SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.04 1.072
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 161
N Min. Max. Mean Std. Dev.
R3_14_15SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.03 1.378
R3_15_16SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.02 0.865
R3_16_17SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.05 1.111
R3_17_18SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.01 0.742
R3_18_19SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.01 0.787
R3_19_20SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.01 0.782
R3_20_21SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.01 0.798
R3_21_22SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.04 1.579
R3_22_23SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.13 2.183
R3_23_24SATI Radio - kontakt program 1,600 0 45 0.02 1.046
R4_0_1SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000
R4_1_2SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000
R4_2_3SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000
R4_3_4SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000
R4_4_5SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000
R4_5_6SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000
R4_6_7SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000
R4_7_8SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000
R4_8_9SATI Radio - sportski program 1,600 0 30 0.05 0.859
R4_9_10SATI Radio - sportski program 1,600 0 15 0.01 0.294
R4_10_11SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000
R4_11_12SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.02 1.175
R4_12_13SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.02 1.175
R4_13_14SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.02 1.175
R4_14_15SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.02 1.182
R4_15_16SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.12 2.575
R4_16_17SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.11 2.544
R4_17_18SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.12 2.662
R4_18_19SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.07 1.620
R4_19_20SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.02 1.183
R4_20_21SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.03 1.276
R4_21_22SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.03 1.218
R4_22_23SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.03 1.201
R4_23_24SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000
R5_0_1SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.19 3.333
R5_1_2SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.11 2.251
R5_2_3SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.02 0.996
R5_3_4SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.02 0.996
R5_4_5SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 15 0.00 0.249
R5_5_6SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.02 1.003
R5_6_7SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.20 2.451
R5_7_8SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.55 5.112
R5_8_9SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.57 5.339
R5_9_10SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.66 5.323
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

162
Prilozi
N Min. Max. Mean Std. Dev.
R5_10_11SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.82 6.596
R5_11_12SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.91 6.843
R5_12_13SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 1.03 7.158
R5_13_14SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 1.18 7.905
R5_14_15SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.96 6.931
R5_15_16SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.72 6.054
R5_16_17SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.75 6.357
R5_17_18SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.95 6.714
R5_18_19SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.51 5.123
R5_19_20SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.56 5.195
R5_20_21SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.51 5.027
R5_21_22SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.37 4.457
R5_22_23SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.40 4.633
R5_23_24SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.37 4.431
Valid N (listwise) 1,600
Descriptive Statistics
N Min. Max. Mean Std. Dev.
C1_0_1SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.70 6.008
C1_1_2SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.17 2.674
C1_2_3SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.06 1.832
C1_3_4SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.03 1.244
C1_4_5SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.02 0.996
C1_5_6SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 45 0.02 0.881
C1_6_7SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 45 0.01 0.638
C1_7_8SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.05 1.475
C1_8_9SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.07 1.766
C1_9_10SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.23 2.790
C1_10_11SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.31 3.614
C1_11_12SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.85 6.351
C1_12_13SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.40 4.512
C1_13_14SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.55 5.304
C1_14_15SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.41 4.417
C1_15_16SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.48 4.660
C1_16_17SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.94 7.099
C1_17_18SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.60 5.236
C1_18_19SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.38 4.380
C1_19_20SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.23 3.090
C1_20_21SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.31 3.854
C1_21_22SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 1.04 7.010
C1_22_23SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 1.41 8.399
C1_23_24SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 1.07 7.000
C2_0_1SATI Citanje novina 1,600 0 0 0.00 0.000
C2_1_2SATI Citanje novina 1,600 0 0 0.00 0.000
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 163
N Min. Max. Mean Std. Dev.
C2_2_3SATI Citanje novina 1,600 0 0 0.00 0.000
C2_3_4SATI Citanje novina 1,600 0 0 0.00 0.000
C2_4_5SATI Citanje novina 1,600 0 0 0.00 0.000
C2_5_6SATI Citanje novina 1,600 0 15 0.00 0.223
C2_6_7SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.34 3.205
C2_7_8SATI Citanje novina 1,600 0 60 1.23 6.411
C2_8_9SATI Citanje novina 1,600 0 60 2.55 8.326
C2_9_10SATI Citanje novina 1,600 0 60 3.08 10.375
C2_10_11SATI Citanje novina 1,600 0 60 2.36 9.138
C2_11_12SATI Citanje novina 1,600 0 60 1.33 7.065
C2_12_13SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.98 6.351
C2_13_14SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.38 3.645
C2_14_15SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.64 4.155
C2_15_16SATI Citanje novina 1,600 0 60 1.41 7.611
C2_16_17SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.82 5.148
C2_17_18SATI Citanje novina 1,600 0 60 1.04 5.794
C2_18_19SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.94 5.875
C2_19_20SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.31 3.886
C2_20_21SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.21 2.541
C2_21_22SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.19 2.326
C2_22_23SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.39 4.278
C2_23_24SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.32 4.160
C3_0_1SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 30 0.02 0.738
C3_1_2SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 45 0.02 0.820
C3_2_3SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 15 0.00 0.185
C3_3_4SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 0 0.00 0.000
C3_4_5SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 0 0.00 0.000
C3_5_6SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 0 0.00 0.000
C3_6_7SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 0 0.00 0.000
C3_7_8SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.10 2.062
C3_8_9SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.34 3.089
C3_9_10SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.16 2.224
C3_10_11SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.39 3.347
C3_11_12SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.64 4.972
C3_12_13SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.42 3.478
C3_13_14SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.36 3.700
C3_14_15SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.20 2.607
C3_15_16SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.73 5.625
C3_16_17SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.31 3.196
C3_17_18SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.88 6.353
C3_18_19SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.52 3.875
C3_19_20SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.32 3.480
C3_20_21SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.36 4.367
C3_21_22SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.73 6.105
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

164
Prilozi
N Min. Max. Mean Std. Dev.
C3_22_23SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.16 2.361
C3_23_24SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.20 2.996
C4_0_1SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.29 4.067
C4_1_2SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.16 2.853
C4_2_3SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.05 1.617
C4_3_4SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.06 1.862
C4_4_5SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.02 1.120
C4_5_6SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.02 1.113
C4_6_7SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.02 1.003
C4_7_8SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.08 2.039
C4_8_9SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.22 3.197
C4_9_10SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.93 6.806
C4_10_11SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.43 8.855
C4_11_12SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.28 8.024
C4_12_13SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.58 9.029
C4_13_14SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.82 9.823
C4_14_15SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.50 9.064
C4_15_16SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.11 7.520
C4_16_17SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.25 8.195
C4_17_18SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.54 8.807
C4_18_19SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.50 8.802
C4_19_20SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.25 7.591
C4_20_21SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.75 6.133
C4_21_22SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.64 5.947
C4_22_23SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.61 5.497
C4_23_24SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.60 5.144
Valid N (listwise) 1,600
Descriptive Statistics
N Min. Max. Mean Std. Dev.
S1_0_1SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.87 7.000
S1_1_2SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.21 8.319
S1_2_3SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.06 7.795
S1_3_4SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.73 6.351
S1_4_5SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.52 5.256
S1_5_6SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.03 1.413
S1_6_7SATI Kafic, klub 1,600 0 15 0.01 0.352
S1_7_8SATI Kafic, klub 1,600 0 15 0.00 0.169
S1_8_9SATI Kafic, klub 1,600 0 45 0.01 0.444
S1_9_10SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.19 2.957
S1_10_11SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.21 3.093
S1_11_12SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.56 5.156
S1_12_13SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.61 5.282
S1_13_14SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.32 4.078
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 165
N Min. Max. Mean Std. Dev.
S1_14_15SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.41 4.433
S1_15_16SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.60 5.569
S1_16_17SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.92 6.985
S1_17_18SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.26 8.170
S1_18_19SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.62 8.914
S1_19_20SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.67 9.221
S1_20_21SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.81 9.685
S1_21_22SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.75 9.560
S1_22_23SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.97 10.252
S1_23_24SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.95 10.186
S2_0_1SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.10 2.407
S2_1_2SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.04 1.448
S2_2_3SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.03 1.408
S2_3_4SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.05 1.724
S2_4_5SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.03 1.140
S2_5_6SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.02 0.996
S2_6_7SATI Kafana, restoran 1,600 0 15 0.00 0.249
S2_7_8SATI Kafana, restoran 1,600 0 0 0.00 0.000
S2_8_9SATI Kafana, restoran 1,600 0 0 0.00 0.000
S2_9_10SATI Kafana, restoran 1,600 0 0 0.00 0.000
S2_10_11SATI Kafana, restoran 1,600 0 30 0.21 2.462
S2_11_12SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.60 5.625
S2_12_13SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.73 6.494
S2_13_14SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.74 6.499
S2_14_15SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.46 4.501
S2_15_16SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.56 4.868
S2_16_17SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.38 4.103
S2_17_18SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.40 4.555
S2_18_19SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.49 4.887
S2_19_20SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.43 4.088
S2_20_21SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 1.00 7.584
S2_21_22SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.65 6.055
S2_22_23SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.47 5.021
S2_23_24SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.26 3.293
S3_0_1SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.45 5.081
S3_1_2SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.25 3.867
S3_2_3SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.08 2.094
S3_3_4SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.03 1.244
S3_4_5SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.02 0.996
S3_5_6SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.02 0.996
S3_6_7SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.02 0.996
S3_7_8SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.02 0.996
S3_8_9SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.27 3.021
S3_9_10SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.69 6.220
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

166
Prilozi
N Min. Max. Mean Std. Dev.
S3_10_11SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.47 4.620
S3_11_12SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 1.23 7.852
S3_12_13SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 2.13 10.154
S3_13_14SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 1.70 9.561
S3_14_15SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 1.42 8.352
S3_15_16SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 1.97 10.256
S3_16_17SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 3.57 12.898
S3_17_18SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 5.04 15.633
S3_18_19SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 5.36 15.755
S3_19_20SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 4.58 14.802
S3_20_21SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 3.11 12.469
S3_21_22SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 3.44 13.018
S3_22_23SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 2.11 10.111
S3_23_24SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.72 5.566
S4_0_1SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 15 0.01 0.301
S4_1_2SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 0 0.00 0.000
S4_2_3SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 15 0.00 0.223
S4_3_4SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 0 0.00 0.000
S4_4_5SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 0 0.00 0.000
S4_5_6SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 0 0.00 0.000
S4_6_7SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 30 0.01 0.445
S4_7_8SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 0 0.00 0.000
S4_8_9SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 0 0.00 0.000
S4_9_10SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 15 0.04 0.790
S4_10_11SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 30 0.01 0.445
S4_11_12SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.02 1.021
S4_12_13SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.04 1.446
S4_13_14SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.03 1.416
S4_14_15SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 0 0.00 0.000
S4_15_16SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 30 0.04 1.128
S4_16_17SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.48 5.293
S4_17_18SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.03 0.814
S4_18_19SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.21 3.036
S4_19_20SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.50 4.516
S4_20_21SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 1.08 7.728
S4_21_22SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.74 6.127
S4_22_23SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.21 3.119
S4_23_24SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.07 1.802
S5_0_1SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000
S5_1_2SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000
S5_2_3SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000
S5_3_4SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000
S5_4_5SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000
S5_5_6SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 167
N Min. Max. Mean Std. Dev.
S5_6_7SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000
S5_7_8SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 15 0.01 0.349
S5_8_9SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 15 0.01 0.349
S5_9_10SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000
S5_10_11SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.03 1.408
S5_11_12SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.04 1.429
S5_12_13SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.04 1.429
S5_13_14SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.03 1.126
S5_14_15SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.21 3.551
S5_15_16SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.22 3.594
S5_16_17SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.22 3.620
S5_17_18SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.23 3.701
S5_18_19SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.09 1.974
S5_19_20SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.21 3.078
S5_20_21SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.10 2.161
S5_21_22SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.16 3.047
S5_22_23SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.03 1.244
S5_23_24SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000
S6_0_1SATI KUPOVINA 1,600 0 0 0.00 0.000
S6_1_2SATI KUPOVINA 1,600 0 0 0.00 0.000
S6_2_3SATI KUPOVINA 1,600 0 0 0.00 0.000
S6_3_4SATI KUPOVINA 1,600 0 0 0.00 0.000
S6_4_5SATI KUPOVINA 1,600 0 0 0.00 0.000
S6_5_6SATI KUPOVINA 1,600 0 0 0.00 0.000
S6_6_7SATI KUPOVINA 1,600 0 15 0.01 0.294
S6_7_8SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.49 5.062
S6_8_9SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.48 4.209
S6_9_10SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.36 3.558
S6_10_11SATI KUPOVINA 1,600 0 60 1.11 7.095
S6_11_12SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.98 7.155
S6_12_13SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.66 5.779
S6_13_14SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.42 3.786
S6_14_15SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.34 3.705
S6_15_16SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.35 4.037
S6_16_17SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.45 4.538
S6_17_18SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.54 4.702
S6_18_19SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.37 4.017
S6_19_20SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.35 4.010
S6_20_21SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.09 1.910
S6_21_22SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.01 0.784
S6_22_23SATI KUPOVINA 1,600 0 30 0.01 0.385
S6_23_24SATI KUPOVINA 1,600 0 0 0.00 0.000
S7_0_1SATI Kladionica 1,600 0 30 0.01 0.498
S7_1_2SATI Kladionica 1,600 0 0 0.00 0.000
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

168
Prilozi
N Min. Max. Mean Std. Dev.
S7_2_3SATI Kladionica 1,600 0 0 0.00 0.000
S7_3_4SATI Kladionica 1,600 0 0 0.00 0.000
S7_4_5SATI Kladionica 1,600 0 0 0.00 0.000
S7_5_6SATI Kladionica 1,600 0 0 0.00 0.000
S7_6_7SATI Kladionica 1,600 0 0 0.00 0.000
S7_7_8SATI Kladionica 1,600 0 15 0.00 0.185
S7_8_9SATI Kladionica 1,600 0 15 0.10 1.202
S7_9_10SATI Kladionica 1,600 0 45 0.02 0.833
S7_10_11SATI Kladionica 1,600 0 30 0.03 1.019
S7_11_12SATI Kladionica 1,600 0 45 0.07 1.549
S7_12_13SATI Kladionica 1,600 0 45 0.10 1.911
S7_13_14SATI Kladionica 1,600 0 60 0.10 1.761
S7_14_15SATI Kladionica 1,600 0 60 0.03 0.873
S7_15_16SATI Kladionica 1,600 0 60 0.08 1.677
S7_16_17SATI Kladionica 1,600 0 60 0.42 3.804
S7_17_18SATI Kladionica 1,600 0 60 0.08 1.300
S7_18_19SATI Kladionica 1,600 0 45 0.07 1.567
S7_19_20SATI Kladionica 1,600 0 45 0.41 4.000
S7_20_21SATI Kladionica 1,600 0 60 0.11 2.071
S7_21_22SATI Kladionica 1,600 0 60 0.05 1.004
S7_22_23SATI Kladionica 1,600 0 60 0.01 0.783
S7_23_24SATI Kladionica 1,600 0 15 0.00 0.249
S9_0_1SATI Setnja 1,600 0 45 0.02 0.776
S9_1_2SATI Setnja 1,600 0 0 0.00 0.000
S9_2_3SATI Setnja 1,600 0 60 0.00 0.499
S9_3_4SATI Setnja 1,600 0 30 0.00 0.249
S9_4_5SATI Setnja 1,600 0 0 0.00 0.000
S9_5_6SATI Setnja 1,600 0 0 0.00 0.000
S9_6_7SATI Setnja 1,600 0 30 0.19 2.348
S9_7_8SATI Setnja 1,600 0 60 0.41 4.816
S9_8_9SATI Setnja 1,600 0 60 0.47 4.516
S9_9_10SATI Setnja 1,600 0 60 0.46 4.337
S9_10_11SATI Setnja 1,600 0 60 1.49 8.948
S9_11_12SATI Setnja 1,600 0 60 2.08 10.664
S9_12_13SATI Setnja 1,600 0 60 1.15 6.559
S9_13_14SATI Setnja 1,600 0 60 1.22 7.482
S9_14_15SATI Setnja 1,600 0 60 0.87 5.968
S9_15_16SATI Setnja 1,600 0 60 0.85 6.494
S9_16_17SATI Setnja 1,600 0 60 1.22 7.451
S9_17_18SATI Setnja 1,600 0 60 1.79 9.295
S9_18_19SATI Setnja 1,600 0 60 1.17 6.418
S9_19_20SATI Setnja 1,600 0 60 1.23 7.483
S9_20_21SATI Setnja 1,600 0 60 1.51 8.830
S9_21_22SATI Setnja 1,600 0 60 1.08 7.331
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 169
N Min. Max. Mean Std. Dev.
S9_22_23SATI Setnja 1,600 0 60 0.58 4.483
S9_23_24SATI Setnja 1,600 0 60 0.23 3.073
S10_0_1SATI Sport i rekreacija 1,600 0 0 0.00 0.000
S10_1_2SATI Sport i rekreacija 1,600 0 0 0.00 0.000
S10_2_3SATI Sport i rekreacija 1,600 0 0 0.00 0.000
S10_3_4SATI Sport i rekreacija 1,600 0 0 0.00 0.000
S10_4_5SATI Sport i rekreacija 1,600 0 0 0.00 0.000
S10_5_6SATI Sport i rekreacija 1,600 0 15 0.00 0.131
S10_6_7SATI Sport i rekreacija 1,600 0 45 0.03 1.025
S10_7_8SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.08 2.065
S10_8_9SATI Sport i rekreacija 1,600 0 30 0.02 0.685
S10_9_10SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.03 1.361
S10_10_11SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.04 1.541
S10_11_12SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.06 1.725
S10_12_13SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.06 1.666
S10_13_14SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.10 2.373
S10_14_15SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.26 3.404
S10_15_16SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.27 3.541
S10_16_17SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.41 4.420
S10_17_18SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.64 4.985
S10_18_19SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.49 4.909
S10_19_20SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.52 5.264
S10_20_21SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.84 6.784
S10_21_22SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.91 6.724
S10_22_23SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.71 5.987
S10_23_24SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.09 1.804
S11_0_1SATI DRUGO 1,600 0 60 0.11 2.375
S11_1_2SATI DRUGO 1,600 0 60 0.11 2.537
S11_2_3SATI DRUGO 1,600 0 60 0.07 2.012
S11_3_4SATI DRUGO 1,600 0 60 0.03 1.108
S11_4_5SATI DRUGO 1,600 0 30 0.01 0.498
S11_5_6SATI DRUGO 1,600 0 0 0.00 0.000
S11_6_7SATI DRUGO 1,600 0 60 0.05 1.509
S11_7_8SATI DRUGO 1,600 0 60 0.25 3.022
S11_8_9SATI DRUGO 1,600 0 60 0.73 6.526
S11_9_10SATI DRUGO 1,600 0 60 0.43 4.976
S11_10_11SATI DRUGO 1,600 0 60 0.20 3.256
S11_11_12SATI DRUGO 1,600 0 60 0.20 3.340
S11_12_13SATI DRUGO 1,600 0 60 0.20 3.351
S11_13_14SATI DRUGO 1,600 0 60 0.36 4.467
S11_14_15SATI DRUGO 1,600 0 60 0.47 4.762
S11_15_16SATI DRUGO 1,600 0 60 0.44 4.691
S11_16_17SATI DRUGO 1,600 0 60 0.79 6.437
S11_17_18SATI DRUGO 1,600 0 60 0.54 5.369
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

170
Prilozi
N Min. Max. Mean Std. Dev.
S11_18_19SATI DRUGO 1,600 0 60 0.74 6.254
S11_19_20SATI DRUGO 1,600 0 60 0.54 5.433
S11_20_21SATI DRUGO 1,600 0 60 0.33 3.717
S11_21_22SATI DRUGO 1,600 0 60 0.37 4.670
S11_22_23SATI DRUGO 1,600 0 60 0.35 4.248
S11_23_24SATI DRUGO 1,600 0 60 0.28 3.856
Valid N (listwise) 1,600
Descriptives
Descriptive Statistics
N Min. Max. Mean Std. Dev.
RAS1_0_1SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 2.07 10.777
RAS1_1_2SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 2.21 11.245
RAS1_2_3SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 2.02 10.785
RAS1_3_4SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 1.66 9.694
RAS1_4_5SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 1.62 9.555
RAS1_5_6SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 1.47 9.085
RAS1_6_7SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 2.40 11.177
RAS1_7_8SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 4.09 14.520
RAS1_8_9SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 5.09 16.523
RAS1_9_10SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 6.91 18.610
RAS1_10_11SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 8.00 19.853
RAS1_11_12SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 8.60 20.715
RAS1_12_13SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 8.54 20.155
RAS1_13_14SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 9.21 20.886
RAS1_14_15SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 9.18 21.098
RAS1_15_16SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 10.18 21.950
RAS1_16_17SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 10.39 21.814
RAS1_17_18SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 11.25 22.449
RAS1_18_19SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 11.77 23.035
RAS1_19_20SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 12.83 23.571
RAS1_20_21SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 13.76 24.276
RAS1_21_22SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 14.56 25.194
RAS1_22_23SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 12.08 22.935
RAS1_23_24SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 8.54 20.174
RAS2_0_1SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 0.43 4.966
RAS2_1_2SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 0.37 4.600
RAS2_2_3SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 0.36 4.598
RAS2_3_4SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 0.45 4.714
RAS2_4_5SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 0.55 5.623
RAS2_5_6SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 0.95 6.765
RAS2_6_7SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 1.70 8.976
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 171
N Min. Max. Mean Std. Dev.
RAS2_7_8SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 3.94 14.275
RAS2_8_9SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 3.49 13.077
RAS2_9_10SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 3.53 13.225
RAS2_10_11SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 2.78 12.200
RAS2_11_12SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 2.28 10.898
RAS2_12_13SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 2.73 11.850
RAS2_13_14SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 2.59 11.457
RAS2_14_15SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 2.38 11.105
RAS2_15_16SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 2.40 11.184
RAS2_16_17SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 1.71 9.249
RAS2_17_18SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 1.78 9.672
RAS2_18_19SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 2.12 10.499
RAS2_19_20SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 2.33 11.198
RAS2_20_21SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 1.76 9.631
RAS2_21_22SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 1.86 9.669
RAS2_22_23SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 1.09 7.515
RAS2_23_24SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 0.73 6.452
Valid N (listwise) 1,600
UKRUPNJENI POKAZATELJI
Descriptive Statistics
TOALETAUK TOALETA - Ukupno vreme utroseno
na to tokom 1 dana
DORUCAKUK DORUCAK - Ukupno vreme utroseno
na to tokom 1 dana
RUCAKUK RUCAK - Ukupno vreme utroseno na to
tokom 1 dana
VECERAUK VECERA - Ukupno vreme utroseno na
to tokom 1 dana
KucnipslUK KUCNI POSLOVI (kuvanje, ciscenje...) -
Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana
VrnapslUK POSAO - Ukupno vreme utroseno na to
tokom 1 dana
VruskoliUK SKOLA - NASTAVA - Ukupno vreme
utroseno na to tokom 1 dana
UcenjeUK UCENJE - Ukupno vreme utroseno na to
tokom 1 dana
VruprevUK PREVOZ do posla, skole - Ukupno vreme
utroseno na to tokom 1 dana
TVMuzUK TV Muzicki program - Ukupno vreme
utroseno na to tokom 1 dana
TVFilmUK TV Film - Ukupno vreme utroseno na to
tokom 1 dana
N Min. Max. Mean Std. Dev.
1,600 0.00 300.00 37.43 29.83
1,600 0.00 75.00 18.84 11.67
1,600 0.00 135.00 21.12 13.79
1,600 0.00 420.00 17.97 19.58
1,600 0.00 1425.00 77.52 127.28
1,600 0.00 930.00 162.83 231.48
1,600 0.00 675.00 33.19 97.90
1,600 0.00 1440.00 18.70 64.26
1,600 0.00 750.00 39.34 63.15
1,600 0.00 1440.00 22.99 54.36
1,600 0.00 450.00 37.26 61.47
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

172
Prilozi
TVSerUK TV Serije - Ukupno vreme utroseno na to
tokom 1 dana
TVInfUK TV Inform. program - Ukupno vreme utroseno
na to tokom 1 dana
TVObrUK TV, Obrazovni program - Ukupno vreme
utroseno na to tokom 1 dana
TVZabUK TV Zabavni program - Ukupno vreme
utroseno na to tokom 1 dana
TVSportUK TV Sport - Ukupno vreme utroseno na to
tokom 1 dana
IInternUK INTERNET - Ukupno vreme utroseno na
to tokom 1 dana
RMuzUK RADIO Muzicki program - Ukupno vreme
utroseno na to tokom 1 dana
RInfUK RADIO, INF. program - Ukupno vreme utroseno
na to tokom 1 dana
RKontUK RADIO Kontak program - Ukupno vreme
utroseno na to tokom 1 dana
RSportUK RADIO Sport - Ukupno vreme utroseno na
to tokom 1 dana
RMuzMP3UK Muzika, radio, MP3/4 - Ukupno vreme
utroseno na to tokom 1 dana
StampaUK CITANJE STAMPE - Ukupno vreme utroseno
na to tokom 1 dana
CitKnjUK CITANJE KNJIGA - Ukupno vreme utroseno
na to tokom 1 dana
KaficKlubUK KAFIC/KLUB - Ukupno vreme utroseno
na to tokom 1 dana
KafRestUK KAFANA/RESTORAN - Ukupno vreme
utroseno na to tokom 1 dana
PosPrijUK POSETA PRIJATELJIMA - Ukupno vreme
utroseno na to tokom 1 dana
KultDogUK Poseta kulturnim dogadjajima - Ukupno
vreme utroseno na to tokom 1 dana
SportDogUK Sportski dogadjaji - Ukupno vreme utroseno
na to tokom 1 dana
KupovinaUK KUPOVINA - Ukupno vreme utroseno
na to tokom 1 dana
KladionUK KLADIONICA - Ukupno vreme utroseno
na to tokom 1 dana
SetnjaUK SETNJA - Ukupno vreme utroseno na to
tokom 1 dana
SportRkrUK SPORT / REKREACIJA - Ukupno vreme
utroseno na to tokom 1 dana
DrugoUK DRUGO - Ukupno vreme utroseno na to
tokom 1 dana
UkdobroRasp POSEBNO DOBR RASPOLOZEN I
ZADOVOLJAN POPRAVLJENO
N Min. Max. Mean Std. Dev.
1,600 0.00 480.00 24.31 42.06
1,600 0.00 465.00 25.86 40.10
1,600 0.00 315.00 6.50 24.74
1,600 0.00 525.00 24.05 59.59
1,600 0.00 690.00 14.43 43.59
1,600 0.00 1095.00 30.38 81.26
1,600 0.00 1440.00 48.58 136.90
1,600 0.00 720.00 4.96 30.31
1,600 0.00 915.00 0.85 15.38
1,600 0.00 720.00 0.67 16.02
1,600 0.00 735.00 12.39 57.72
1,600 0.00 435.00 25.41 33.49
1,600 0.00 630.00 10.35 33.33
1,600 0.00 900.00 20.28 63.83
1,600 0.00 540.00 7.65 33.64
1,600 0.00 915.00 38.72 70.34
1,600 0.00 195.00 3.52 18.13
1,600 0.00 705.00 1.62 19.82
1,600 0.00 270.00 7.00 23.48
1,600 0.00 120.00 1.69 9.06
1,600 0.00 300.00 18.03 40.56
1,600 0.00 420.00 5.56 23.32
1,600 0.00 390.00 7.62 37.19
1,600 0.00 1440.00 178.44 289.56
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 173
N Min. Max. Mean Std. Dev.
UkLoseRasp POSEBNO LOSE RASPOLOZEN I 1,600 0.00 1440.00 44.28 126.51
ZADOVOLJAN POPRAVLJENO
DNOBROCI1 UKUPNO VREME NA DNEVNE 1,600 0.00 450.00 57.93 31.10
OBROKE
DNRUTINA1 Svi rut. poslovi bez vremena proved-og 1,600 0.00 2100.00 426.92 258.54
u kuci i spavanja
TV1 CELOKUPNO VREME PROVEDENO U GLE- 1,600 0.00 1440.00 155.40 129.69
DANJU TV
RADIO1 CELOKUPNO VREME PROVEDENO U 1,600 0.00 1440.00 67.38 151.91
SLUSANJU RADIJA
Valid N (listwise) 1,600
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

Prilozi 175
Prilog 3 - Upitnici
MEGATREND UNIVERZITET
Fakultet za kulturu i medije
Goce Deleva 9a, 11070 Novi Beograd
Preduzee za istraživanje tržišta, javnog mnjenja i medija
TNS MEDIUM GALLUP, Beograd, Savski trg 9
mail: office@tnsmediumgallup.co.rs,
www. tnsmediumgallup.co.rs
KAKO STE PROVELI DANAŠNJI DAN?
Ovaj upitnik deo je eksperimentalnog istraživanja ekonomije dnevnog vremena koje se prvi put sprovodi kod nas. Vi ste izabrani u
uzorak ispitanika koji reprezentuju populaciju Srbije stariju od 15 godina.
Molimo da pažljivo proitate upitnik i odgovorite na svako pitanje. Upitnik popunajvate zaokruzivanjem ponudjenih odgovora ili
upisivanjem odgovora i brojeva. Ako neke od aktivnosti niste imali tokom dana, upisite „0“ (NULA). Unapred Vam se zahvaljujemo!
1. Vaše ime i prezime _____________ ______________________
2. Dan, mesec i godina rođenja _____, ____, _____ godine
3. Pol (ZAOKRUŽITI) 1.Žensko 2. Muško
POETAK DANA
P1. Datum i dan kada se popunjava upitnik: P1.1. Datum (dan, mesec, godina) ____.____.______.
P1.2. Danas je ......(ZAOKRUŽITI)
1. Ponedeljak, 2. Utorak, 3. Sreda, 4. Četvrtak, 5. Petak, 6. Subota, 7. Nedelja
P2. Danas sam ustao/la u ______časova, i ______minuta
P2a. I ukupno sam spavao/la _______ sati
P3. Ako ste danas putovali do posla/škole/fakulteta, kako ste najvecim delom putovali?
1. Pešice
2. Svojim kolima
3. Motorom / skuterom
4. Biciklom
5. Gradskim prevozom
6. Neki drugi način
7. Nisam putovao/la
KOMUNIKACIJA UŽIVO/DIREKTNO – LICEM U LICE
(Odgovore upisujte BROJEVIMA i pažljivo proitajte pitanja. Pokušajte da budete što precizniji!)
U kui/stanu - Koliko vremena ste U KUI/STANU proveli u direktnom (licem u lice) razgovoru sa vašim....
K1. Ukućanima – ukupno ______ minuta, K1.1. Od toga, ja sam govorio/la otprilike _____ minuta
K2. Prijateljima – ukupno ______ minuta, K2.1. Od toga, ja sam govorio/la otprilike _____ minuta
K3. S dečkom / devojkom – ukupno ______ minuta, K3.1. Od toga, ja sam govorio otprilike _____ minuta
K4. Sa kolegama i saradnicima – ukupno ______ minuta , K4.1. Od toga, ja sam govorio/la otprilike _____ minuta.
Van kue - Koliko vremena ste VAN KUE proveli u direktnom (licem u lice) razgovoru sa vašim ....:
V1. Ukućanima - ukupno ______ minuta, V1.1. Od toga, ja sam govorio/la otprilike _____ minuta
V2. Prijateljima – ukupno ______ minuta, V2.1. Od toga ja sam govorio/la otprilike _____ minuta
V3. S dečkom / devojkom – ukupno ______ minuta , V3.1. Od toga, ja sam govorio/la otprilike _____ minuta
V4. Kolegama i saradnicima na poslu – ukupno ______ minuta, V4.1. Od toga, ja sam govorio otprilike _____ minuta.
(MOLIMO VAS DA PROVERITE DA LI STE ODGOVORILI NA SVA PITANJA I DOBRO PREDSTAVILI CEO DANAŠNJI DAN!)
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

176
Prilozi
MOBILNI TELEFON
RAZGOVORI
M1. U celom današnjem danu sam ukupno imao/la______ razgovora mobilnim, i to je ukupno trajalo oko ______(M1.1.) minuta
M2. Od ukupnog broja razgovora mobilnim, vas su zvali ______ puta, što je ukupno oko______ (M2.1.) minuta,
M3. Vi ste zvali______ puta, što je ukupno trajalo oko______ (M3.1.) minuta.
M4. U svim razgovorima mobilnim telefonom....
1. Sa drugom sam pričao/la oko ______ puta,
2. Sa drugaricom ______ puta,
3. Sa dečkom/devojkom/partnerom ______ puta,
4. S majkom ______ puta,
5. Ocem______ puta,
6. Bratom ______ puta,
7. Sestrom ______ puta,
8. Detetom (sin/cerka)______ puta,
9. Rođacima______ puta,
10. Nekim drugim______ puta,
11. Kolegama i drugim osobama vezanim za posao kojim se bavim______ puta.
SMS PORUKE
SLANJE SMS-a
S1. Danas sam poslao/la ukupno ________ SMS poruka
S2. Od toga, drugarici sam posalo/la ______ poruka,
S3. Drugu sam poslao/la ______ poruka,
S4. Dečku/devojci/partneru ______ poruka,
S5. Majci ______ poruka,
S6. Ocu______ poruka,
S7. Bratu ______ poruka,
S8. Sestri ______ poruka,
S9. Detetu (sin/cerka)______ poruka,
S10. Rođacima______ poruka,
S11. Kolegama/saradnicima na poslu ______ poruka.
S12. Drugima______ poruka.
PRIMANJE SMS-A
P1. Danas sam primio/la ukupno ________ SMS poruka
P2. Od toga, drugarica mi posalo/la ______ poruka,
P3. Drug mi je poslao/la _____poruka
P4. Dečko/devojka/partner mi je poslao/la ______ poruka,
P5. Majka ______ poruka,
P6. Otac______ poruka,
P7. Brat ______ poruka,
P8. Sestra ______ poruka,
P9. Dete (sin/cerka)______ poruka,
P10. Rođaci______ poruka,
P11. Kolege/saradnici na poslu_____ poruka.
P12. Drugi______ poruka.
FIKSNI TELEFON
F1. Tokom celog današnjeg dana ukupno sam imao/la______ razgovora fiksnim telefonom, i to je ukupno trajalo oko ______ (F1.1.) minuta
F2. Od ukupnog broja razgovora fiksnim, vas su zvali ______ puta, što je ukupno oko______(F2.1.) minuta,
F3. Vi ste zvali______ puta, što je ukupno trajalo oko______(F3.1.) minuta.
F4. U svim mojim razgovorima fiksnim telefonom...
1. Sa drugom sam pričao/la oko ______ puta,
2. Sa drugaricom ______ puta,
3. Sa dečkom/devojkom/partner ______ puta,
4. S majkom ______ puta,
5. Ocem______ puta,
6. Bratom ______ puta,
7. Sestrom ______ puta,
8. Detetom (sin/cerka) ______ puta,
9. Rođacima______ puta,
10. Nekim drugim______ puta,
11. Kolegama i drugim osobama vezanim za posao kojim se bavim______ puta.
INTERNET
I1. U toku celog današnjeg dana, na internetu sam bio/la ukupno ______minuta.
I2. Od toga, slao/la sam mejlove_______ puta
I3. 1. Čatovanje - ukupno ______ minuta
I3.2. Od toga, catovanje sa prijateljima koje lično poznajem, _________ minuta
I3.3. Catovanje sa prijateljima koje sam upoznao na internetu, _________ minuta
I3.4. Catovanje sa devojkom/dečkom, _________ minuta
I3.5. Catovanje sa nekim drugim _________ minuta.
I4. On-line igrice ... 1)Oko ______ minuta sa prijateljima koje lično poznajem, 2)_________ minuta sa prijateljima koje sam upoznao na
internetu, 3)_________ minuta sa devojkom/dečkom, 4) _________minuta sa nekim drugim, 5) _________ minuta bez protivnika/partnera
I5. Face book – ukupno ______ minuta
I5a. MySpace – ukupno ______ minuta
I6. Poseta sajtovima – ukupno _______minuta.
I6a. Koje sajtove ste sve sajtove danas posetili UPISATI ČITKO
_____________________________________________________
______________________________________________________
______________________________________________________
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 177
Dodatak - OPŠTI PODACI
OVAJ UPITNIK OBAVEZNO SPOJITE SA GLAVNIM UPITNIKOM ZA ODGOVARAJUĆEG ISPITANIKA!
Ime i prezime ispitanika _____________________
_____________________________
IK1. Da li koristite internet? 1. Da 2. Ne
IK2. Da li imate mobilni telefon? 1. Da 2. Ne
O1. Koji ste najviši nivo obrazovanja ZAVRŠILI?
1. Osnovno ili niže 2. Završena srednja škola 3. Viša škola ili fakultet
O2. Kakav je vaš sadašnji status po pitanju zaposlenja?
1. Puno ili skraceno radno vreme (uključuje i samo-zaposlenost)
2. Nezaposlen
3. Domaćica
4. Student/učenik
5. Penzioner
O3. Koje je vaše bračno stanje?
1 Udata/Oženjen
2 Neudata/Neoženjen
3 Razvedena/razveden
4 Udovica/Udovac
5 U vanbračnoj zajednici
O3.a. Imate li dece? 1. Da (UPISATI BROJ)______ dece 2 . Ne, nemam dece
O3.b. Imate li braće ili sestara? UPISATI BROJEM (0 AKO NEMA BRAĆE/SESTARA)
1) Braće (UPISATI BROJ) ______ 2) Sestara (UPISATI BROJ) ______
O3.c. Da li su vaši roditelji živi?
1) Majka? 1. Da 2.Ne
2) Otac? 1. Da 2.Ne
O4. Ukupan broj članova domaćinstva u kom živite, uključujući i vas je ... (UPISATI BROJEM) _________članova
O4A. Živite sa ...
1. Roditeljima
2. Bratom
3. Sestrom
4. Partnerom
5. Prijateljima
6. Sami
7. Ostalo
O5. Koliki je vaš lični mesečni prihod/džeparac ?
1. Do 3000 dinara
5. Od 18001 – 30000 dinara
2. Od 3001 – 6000 dinara
6. Od 30001 – 48000 dinara
3. Od 6001 – 12000 dinara
7. Preko 48000 dinara
4. Od 12001 – 18000 dinara
O6. Živite u ....? 1. Gradskom naselju 2. Prigradskom 3. Seoskom naselju
O7. Region
1. Beograd
2. Vojvodina
3. Centralno zapadna Srbija
4. Jugoistočna Srbija
MOLIMO VAS DA PROVERITE DA LI STE ODGOVORILI NA SVA PITANJA!
HVALA NA UČEŠĆU!
POTVRDA STUDENTA: "Ovim potvrdjujem da sam sam istraživanje sproveo/la u skladu sa uputstvima"
Ime i prezime studenta: ____________________ ___________________
Licni potpis: _______________ Datum: _______________
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

178
Prilozi
Za svaku od navedenih aktivnosti (ukoliko ih je bilo u toku celog današnjeg dana) označite na vremenskoj skali koliko su trajale. Ako ste se n
POČETAK I KRAJ AKTIVNOSTI
OBELEŽITE SA „X“ , A INTERVALE
IZMEĐU SPOJITE LINIJOM. AKO
AKTIVNOST ULAZI U JEDAN INTERVAL,
DOVOLJNO JE JEDNO „X“.
Kod za vremenski interval (UNOSI AGENCIJA)
A1. Toaleta i sredjivanje
A2. Dorucak
A3. Rucak
A4. Vecera
A5. Vreme provedeno u kući
A6. Kućni poslovi (kuvanje, čišćenje i sl.)
A7. Vreme provedeno na poslu
A8. Vreme provedeno na fakultetu / u školi
A9. Vreme provedeno u prevozu / na putu
A10. Spavanje
T1. Muzički program
T2. Filmski program
T3. Serijski program
T4. Informativni program
T5. Obrazovni program
T6. Zabavni program
T7. Sportski program
I1. Korišćenje interneta
R1. Radio / muzički program
R2. Radio / informativni program
R3. Radio / kontakt program
R4. Radio / Sportski program
R5. Muzika sa MP3/4
AKTIVNOSTI/VREME
C1. Knjige (vanškolska/poslovna literatura)
C2. Dnevne novine
C3. Magazini, časopisi
C4. Učenje-skolska/strucna literatura
S1. Vreme provedeno u kafiću/klubu
S2. Vreme provedeno u kafani / restoranu
S3. Vreme provedeno u poseti prijateljima
S4. Kulturni dog. (pozorište, bioskop, koncert)
S5. Poseta sportskom dešavanju
S6. Šoping
S7. Kladionica
S9. Šetnja
S10. Sport-rekreacija (trčanje, aerobik...)
S11. Drugo - UPISATI
RASPOLOŽENJE I ZADOVOLJSTVO
R1. Posebno dobro
R2. Posebno loše
00:15 - 00:30 2 00:15 - 00:30 00:15 - 00:30
00:00 - 00:15 1 00:00 - 00:15 00:00 - 00:15
00
00:30 - 00:45 3 00:30 - 00:45 00:30 - 00:45
01:15 - 01:30 6 01:15 - 01:30 01:15 - 01:30
01:00 - 01:15 5 01:00 - 01:15 01:00 - 01:15
00:45 - 01:00 4 00:45 - 01:00 00:45 - 01:00
GLEDANJE TV-a
INTERNET
SLUŠANJE RADIJA/MUZIKE
ČITANJE
01
01:30 - 01:45 7 01:30 - 01:45 01:30 - 01:45
02:15 - 02:30 10 02:15 - 02:30 02:15 - 02:30
02:00 - 02:15 9 02:00 - 02:15 02:00 - 02:15
01:45 - 02:00 8 01:45 - 02:00 01:45 - 02:00
02
02:30 - 02:45 11 02:30 - 02:45 02:30 - 02:45
03:15 - 03:30 14 03:15 - 03:30 03:15 - 03:30
03:00 - 03:15 13 03:00 - 03:15 03:00 - 03:15
02:45 - 03:00 12 02:45 - 03:00 02:45 - 03:00
IZLASCI/SLOBODNO VREME
03
03:30 - 03:45 15 03:30 - 03:45 03:30 - 03:45
04:15 - 04:30 18 04:15 - 04:30 04:15 - 04:30
04:00 - 04:15 17 04:00 - 04:15 04:00 - 04:15
03:45 - 04:00 16 03:45 - 04:00 03:45 - 04:00
05:15 - 05:30 22 05:15 - 05:30 05:15 - 05:30
05:00 - 05:15 21 05:00 - 05:15 05:00 - 05:15
04:45 - 05:00 20 04:45 - 05:00 04:45 - 05:00
06:15 - 06:30 26 06:15 - 06:30 06:15 - 06:30
06:00 - 06:15 25 06:00 - 06:15 06:00 - 06:15
05:45 - 06:00 24 05:45 - 06:00 05:45 - 06:00
07:15 - 07:30 30 07:15 - 07:30 07:15 - 07:30
07:00 - 07:15 29 07:00 - 07:15 07:00 - 07:15
06:45 - 07:00 28 06:45 - 07:00 06:45 - 07:00
08:15 - 08:30 34 08:15 - 08:30 08:15 - 08:30
08:00 - 08:15 33 08:00 - 08:15 08:00 - 08:15
07:45 - 08:00 32 07:45 - 08:00 07:45 - 08:00
(označiti samo periode kada ste se osećali posebno dobro i posebno loše)
04
04:30 - 04:45 19 04:30 - 04:45 04:30 - 04:45
05
05:30 - 05:45 23 05:30 - 05:45 05:30 - 05:45
06
06:30 - 06:45 27 06:30 - 06:45 06:30 - 06:45
07
07:30 - 07:45 31 07:30 - 07:45 07:30 - 07:45
08
08:30 - 08:45 35 08:30 - 08:45 08:30 - 08:45
09:15 - 09:30 38 09:15 - 09:30 09:15 - 09:30
09:00 - 09:15 37 09:00 - 09:15 09:00 - 09:15
08:45 - 09:00 36 08:45 - 09:00 08:45 - 09:00
09
09:30 - 09:45 39 09:30 - 09:45 09:30 - 09:45
09:45 - 10:00
40 09:45 - 10:00 09:45 - 10:00
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 179
nekom aktivnošću bavili više puta u toku dana, označite to u više intervala.
10:15 - 10:30 42 10:15 - 10:30 10:15 - 10:30
10:00 - 10:15 41 10:00 - 10:15 10:00 - 10:15
10
10:30 - 10:45 43 10:30 - 10:45 10:30 - 10:45
11:15 - 11:30 46 11:15 - 11:30 11:15 - 11:30
11:00 - 11:15 45 11:00 - 11:15 11:00 - 11:15
10:45 - 11:00 44 10:45 - 11:00 10:45 - 11:00
11
11:30 - 11:45 47 11:30 - 11:45 11:30 - 11:45
12:15 - 12:30 50 12:15 - 12:30 12:15 - 12:30
12:00 - 12:15 49 12:00 - 12:15 12:00 - 12:15
11:45 - 12:00 48 11:45 - 12:00 11:45 - 12:00
12
12:30 - 12:45 51 12:30 - 12:45 12:30 - 12:45
13:15 - 13:30 54 13:15 - 13:30 13:15 - 13:30
13:00 - 13:15 53 13:00 - 13:15 13:00 - 13:15
12:45 - 13:00 52 12:45 - 13:00 12:45 - 13:00
13
13:30 - 13:45 55 13:30 - 13:45 13:30 - 13:45
14:15 - 14:30 58 14:15 - 14:30 14:15 - 14:30
14:00 - 14:15 57 14:00 - 14:15 14:00 - 14:15
13:45 - 14:00 56 13:45 - 14:00 13:45 - 14:00
14
14:30 - 14:45 59 14:30 - 14:45 14:30 - 14:45
15:15 - 15:30 62 15:15 - 15:30 15:15 - 15:30
15:00 - 15:15 61 15:00 - 15:15 15:00 - 15:15
14:45 - 15:00 60 14:45 - 15:00 14:45 - 15:00
15
15:30 - 15:45 63 15:30 - 15:45 15:30 - 15:45
16:15 - 16:30 66 16:15 - 16:30 16:15 - 16:30
16:00 - 16:15 65 16:00 - 16:15 16:00 - 16:15
15:45 - 16:00 64 15:45 - 16:00 15:45 - 16:00
16
16:30 - 16:45 67 16:30 - 16:45 16:30 - 16:45
17:15 - 17:30 70 17:15 - 17:30 17:15 - 17:30
17:00 - 17:15 69 17:00 - 17:15 17:00 - 17:15
16:45 - 17:00 68 16:45 - 17:00 16:45 - 17:00
17
17:30 - 17:45 71 17:30 - 17:45 17:30 - 17:45
18:15 - 18:30 74 18:15 - 18:30 18:15 - 18:30
18:00 - 18:15 73 18:00 - 18:15 18:00 - 18:15
17:45 - 18:00 72 17:45 - 18:00 17:45 - 18:00
18
18:30 - 18:45 75 18:30 - 18:45 18:30 - 18:45
19:15 - 19:30 78 19:15 - 19:30 19:15 - 19:30
19:00 - 19:15 77 19:00 - 19:15 19:00 - 19:15
18:45 - 19:00 76 18:45 - 19:00 18:45 - 19:00
19
19:30 - 19:45 79 19:30 - 19:45 19:30 - 19:45
20:15 - 20:30 82 20:15 - 20:30 20:15 - 20:30
20:00 - 20:15 81 20:00 - 20:15 20:00 - 20:15
19:45 - 20:00 80 19:45 - 20:00 19:45 - 20:00
20
20:30 - 20:45 83 20:30 - 20:45 20:30 - 20:45
21:15 - 21:30 86 21:15 - 21:30 21:15 - 21:30
21:00 - 21:15 85 21:00 - 21:15 21:00 - 21:15
20:45 - 21:00 84 20:45 - 21:00 20:45 - 21:00
21
21:30 - 21:45 87 21:30 - 21:45 21:30 - 21:45
22:15 - 22:30 90 22:15 - 22:30 22:15 - 22:30
22:00 - 22:15 89 22:00 - 22:15 22:00 - 22:15
21:45 - 22:00 88 21:45 - 22:00 21:45 - 22:00
22
22:30 - 22:45 91 22:30 - 22:45 22:30 - 22:45
23:15 - 23:30 94 23:15 - 23:30 23:15 - 23:30
23:00 - 23:15 93 23:00 - 23:15 23:00 - 23:15
22:45 - 23:00 92 22:45 - 23:00 22:45 - 23:00
23
23:30 - 23:45 95 23:30 - 23:45 23:30 - 23:45
23:45 - 00:00
96 23:45 - 00:00 23:45 - 00:00
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

180
Prilozi
MEGATREND UNIVERZITET
Fakultet za kulturu i medije
Goce Delčeva 9a, 11070 Novi Beograd
Preduzeće za istraživanje tržišta, javnog mnjenja i medija
TNS MEDIUM GALLUP, Beograd, Savski trg 9
mail: office@tnsmediumgallup.co.rs,
www. tnsmediumgallup.co.rs
KAKO STE PROVELI DANAŠNJI DAN?
Ovaj upitnik deo je eksperimentalnog istraživanja ekonomije dnevnog vremena koje se prvi put sprovodi kod nas. Vi ste
izabrani u uzorak ispitanika koji reprezentuju populaciju Srbije stariju od 15 godina.
Molimo da pažljivo pročitate upitnik i odgovorite na svako pitanje. Upitnik popunajvate zaokruzivanjem ponudjenih
odgovora ili upisivanjem odgovora i brojeva. Ako neke od aktivnosti niste imali tokom dana, upisite „0“ (NULA).
Unapred Vam se zahvaljujemo!
1. Vaše ime i prezime _____________ ______________________
2. Dan, mesec i godina rođenja _____, ____, _____ godine
3. Pol (ZAOKRUŽITI) 1.Žensko 2. Muško
POČETAK DANA
P1. Datum i dan kada se popunjava upitnik: P1.1. Datum (dan, mesec, godina) ____.____.______.
P1.2. Danas je ......(ZAOKRUŽITI)
1. Ponedeljak, 2. Utorak, 3. Sreda, 4. Četvrtak, 5. Petak, 6. Subota, 7. Nedelja
P2. Danas sam ustao/la u ______časova, i ______minuta
P2a. I ukupno sam spavao/la _______ sati
DEMOGRAFIJA
Ime i prezime ispitanika _____________________
IK1. Da li koristite internet? 1. Da 2. Ne
IK2. Da li imate mobilni telefon? 1. Da 2. Ne
_____________________________
O1. Koji ste najviši nivo obrazovanja ZAVRŠILI?
1. Osnovno ili niže 2. Završena srednja škola 3. Viša škola ili fakultet
O2. Kakav je vaš sadašnji status po pitanju zaposlenja?
1. Puno ili skraceno radno vreme (uključuje i samo-zaposlenost)
2. Nezaposlen
3. Domaćica
4. Student/učenik
5. Penzioner
O3. Koje je vaše bračno stanje?
1 Udata/Oženjen
2 Neudata/Neoženjen
3 Razvedena/razveden
4 Udovica/Udovac
5 U vanbračnoj zajednici
1
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 181
O3.a. Imate li dece? 1. Da (UPISATI BROJ)______ dece 2 . Ne, nemam dece
O3.b. Imate li braće ili sestara? UPISATI BROJEM (0 AKO NEMA BRAĆE/SESTARA)
1) Braće (UPISATI BROJ) ______ 2) Sestara (UPISATI BROJ) ______
O3.c. Da li su vaši roditelji živi?
1) Majka? 1. Da 2.Ne
2) Otac? 1. Da 2.Ne
O4. Ukupan broj članova domaćinstva u kom živite, uključujući i vas je ... (UPISATI BROJEM)
_________članova
O4A. Živite sa ...
1. Roditeljima
2. Bratom
3. Sestrom
4. Partnerom
5. Prijateljima
6. Sami
7. Ostalo
O5. Koliki je vaš lični mesečni prihod/džeparac ?
1. Do 3000 dinara
2. Od 3001 – 6000 dinara
3. Od 6001 – 12000 dinara
4. Od 12001 – 18000 dinara
5. Od 18001 – 30000 dinara
6. Od 30001 – 48000 dinara
7. Preko 48000 dinara
O6. Živite u ....? 1. Gradskom naselju 2. Prigradskom 3. Seoskom naselju
O7. Region
1. Beograd
2. Vojvodina
3. Centralno zapadna Srbija
4. Jugoistočna Srbija
Šta od sledećeg najbolje opisuje vaš sadašnji status po pitanju zaposlenja?
1. Radi puno ili skraćeno radno vreme (uključuje samo-zapošljavanje)
2. Nezaposlen/a, traži posao
3. Učenik / student
4. Domaćica
5. Penzioner
Koje je vaše glavno zanimanje:
1. Zaposlen u proizvodnji
2. Zasposlen van proizvodnje – administracija, medicinsko osoblje i sl.
3. Stručnjak (profesor, advokat, inženjer i sl.)
4. Rukovodilac (u javnom ili privatnom sektoru)
5. Vlasnik ili suvlasnik manje firme, radnje
6. Vlasnik ili suvlasnik srednje ili veće firme, kompanije
7. Poljoprivrednik
8. Samozaposlen
9. Učenik / student
10. Domaćica
11. Penzioner
2
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

182
Prilozi
12. Nezaposlen
99. (NE ČITATI) Bez odgovora
(DEMOGRAFIJU PRENETI I NA ZADNJU STRANU)
OVAJ DEO IDE NA SREDNJU STRANU:
Za svaki od vremenskih perioda koje ste označili kao one u kojima ste se osećali
srećno i zadovoljno, molim vas navedite ŠTA ste u to vreme radili ili šta se
dešavalo:
1. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________
2. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________
3. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________
4. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________
5. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________
6. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________
7. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________
S kim ste sve od dole navedenih osoba bili u periodima koje ste označili kao one
u kojima ste se osećali posebno srećno i zadovoljno?
1. Sam/a
2. Sestra
3. Brat
4. Supruga
5. Suprug
6. Majka
7. Otac
8. Baba
9. Deda
10. Drugarica
11. Drug
12. Koleginica(e)
13. Kolega(e)
14. Devojka / partnerka
15. Dečko / partner
16. Komšinica
17. Komšija
18. Neko drugi ____________ (navedite ko)
Za svaki od vremenskih perioda koje ste označili kao one u kojima ste se osećali
posebno loše i nezadovoljno, molim vas navedite ŠTA ste u to vreme radili ili šta
se dešavalo:
1. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________
2. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________
3. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________
4. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________
5. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________
6. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________
7. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________
3
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 183
S kim ste sve od dole navedenih osoba bili u periodima koje ste označili kao one
u kojima ste se osećali posebno loše i nezadovoljno?
1. Sam/a
2. Sestra
3. Brat
4. Supruga
5. Suprug
6. Majka
7. Otac
8. Baba
9. Deda
10. Drugarica
11. Drug
12. Koleginica(e)
13. Kolega(e)
14. Devojka / partnerka
15. Dečko / partner
16. Komšinica
17. Komšija
18. Neko drugi ____________ (navedite ko)
OVAJ DEO NA ZADNJU STRANU, POSLE DEMOGRAFIJE
Da li biste rekli da je osećanje sreće i zadovoljstva danas kod vas manje u
odnosu na period pre izbijanja svetske globalne krize, da je veće ili da se ništa u
tom pogledu nije izmenilo
1. Manji osećaj sreće i zadovoljstva
2. Otprilike isto – ništa se nije promenilo
3. Veći osećaj sreće i zadovoljstva
4
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

184
Prilozi
Za svaku od navedenih aktivnosti (ukoliko ih je bilo u toku celog današnjeg dana) označite na vremenskoj skali koliko su trajale. Ako ste se nekom aktivnošću bavili više puta u toku dana, označite to u više intervala.
23:45 - 00:00 96
23:45 - 00:00
23:30 - 23:45 95 23:30 - 23:45
23
23:15 - 23:30 94 23:15 - 23:30
23:00 - 23:15 93 23:00 - 23:15
22:45 - 23:00 92 22:45 - 23:00
22:30 - 22:45 91 22:30 - 22:45
22
22:15 - 22:30 90 22:15 - 22:30
22:00 - 22:15 89 22:00 - 22:15
21:45 - 22:00 88 21:45 - 22:00
21:30 - 21:45 87 21:30 - 21:45
21
21:15 - 21:30 86 21:15 - 21:30
21:00 - 21:15 85 21:00 - 21:15
20:45 - 21:00 84 20:45 - 21:00
20:30 - 20:45 83 20:30 - 20:45
20
20:15 - 20:30 82 20:15 - 20:30
20:00 - 20:15 81 20:00 - 20:15
19:45 - 20:00 80 19:45 - 20:00
19:30 - 19:45 79 19:30 - 19:45
19
19:15 - 19:30 78 19:15 - 19:30
19:00 - 19:15 77 19:00 - 19:15
18:45 - 19:00 76 18:45 - 19:00
18:30 - 18:45 75 18:30 - 18:45
18
18:15 - 18:30 74 18:15 - 18:30
18:00 - 18:15 73 18:00 - 18:15
17:45 - 18:00 72 17:45 - 18:00
17:30 - 17:45 71 17:30 - 17:45
17
17:15 - 17:30 70 17:15 - 17:30
17:00 - 17:15 69 17:00 - 17:15
16:45 - 17:00 68 16:45 - 17:00
16:30 - 16:45 67 16:30 - 16:45
16
16:15 - 16:30 66 16:15 - 16:30
16:00 - 16:15 65 16:00 - 16:15
15:45 - 16:00 64 15:45 - 16:00
15:30 - 15:45 63 15:30 - 15:45
15
15:15 - 15:30 62 15:15 - 15:30
15:00 - 15:15 61 15:00 - 15:15
14:45 - 15:00 60 14:45 - 15:00
14:30 - 14:45 59 14:30 - 14:45
14
14:15 - 14:30 58 14:15 - 14:30
14:00 - 14:15 57 14:00 - 14:15
13:45 - 14:00 56 13:45 - 14:00
13
(Označite na vremenskoj skali one periode kada ste se osećali posebno srećno i zadovoljno i posebno loše i nezadovoljno)
13:30 - 13:45 55 13:30 - 13:45
13:15 - 13:30 54 13:15 - 13:30
13:00 - 13:15 53 13:00 - 13:15
12:45 - 13:00 52 12:45 - 13:00
12:30 - 12:45 51 12:30 - 12:45
12
12:15 - 12:30 50 12:15 - 12:30
12:00 - 12:15 49 12:00 - 12:15
11:45 - 12:00 48 11:45 - 12:00
11:30 - 11:45 47 11:30 - 11:45
11
11:15 - 11:30 46 11:15 - 11:30
11:00 - 11:15 45 11:00 - 11:15
10:45 - 11:00 44 10:45 - 11:00
10:30 - 10:45 43 10:30 - 10:45
10
10:15 - 10:30 42 10:15 - 10:30
10:00 - 10:15 41 10:00 - 10:15
09:45 - 10:00 40 09:45 - 10:00
09:30 - 09:45 39 09:30 - 09:45
09
09:15 - 09:30 38 09:15 - 09:30
09:00 - 09:15 37 09:00 - 09:15
08:45 - 09:00 36 08:45 - 09:00
08:30 - 08:45 35 08:30 - 08:45
08
08:15 - 08:30 34 08:15 - 08:30
08:00 - 08:15 33 08:00 - 08:15
07:45 - 08:00 32 07:45 - 08:00
07:30 - 07:45 31 07:30 - 07:45
07
07:15 - 07:30 30 07:15 - 07:30
07:00 - 07:15 29 07:00 - 07:15
06:45 - 07:00 28 06:45 - 07:00
06:30 - 06:45 27 06:30 - 06:45
06
06:15 - 06:30 26 06:15 - 06:30
06:00 - 06:15 25 06:00 - 06:15
05:45 - 06:00 24 05:45 - 06:00
05:30 - 05:45 23 05:30 - 05:45
05
05:15 - 05:30 22 05:15 - 05:30
05:00 - 05:15 21 05:00 - 05:15
04:45 - 05:00 20 04:45 - 05:00
04:30 - 04:45 19 04:30 - 04:45
04
04:15 - 04:30 18 04:15 - 04:30
04:00 - 04:15 17 04:00 - 04:15
03:45 - 04:00 16 03:45 - 04:00
03:30 - 03:45 15 03:30 - 03:45
03
03:15 - 03:30 14 03:15 - 03:30
03:00 - 03:15 13 03:00 - 03:15
02:45 - 03:00 12 02:45 - 03:00
02:30 - 02:45 11 02:30 - 02:45
02
02:15 - 02:30 10 02:15 - 02:30
02:00 - 02:15 9 02:00 - 02:15
01:45 - 02:00 8 01:45 - 02:00
01:30 - 01:45 7 01:30 - 01:45
01
01:15 - 01:30 6 01:15 - 01:30
01:00 - 01:15 5 01:00 - 01:15
00:45 - 01:00 4 00:45 - 01:00
00:30 - 00:45 3 00:30 - 00:45
00
00:15 - 00:30 2 00:15 - 00:30
00:00 - 00:15 1 00:00 - 00:15
POČETAK I KRAJ AKTIVNOSTI
OBELEŽITE SA „X“ , A INTERVALE
IZMEĐU SPOJITE LINIJOM. AKO
AKTIVNOST ULAZI U JEDAN INTERVAL,
DOVOLJNO JE JEDNO „X“.
Kod za vremenski interval (UNOSI AGENCIJA)
S11. Drugo - UPISATI
RASPOLOŽENJE I ZADOVOLJSTVO
R1. Posebno dobro
R2. Posebno loše
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

Prilozi 185
UÈESNICI U ISTRAŽIVANJU
Prof. Dr Srbobran Branković, autor projekta i upitnika, rukovodilac istraživanja
Aleksandra Majdarević, FKM, rukovodilac istraživačkog tima
Slađana Brakus, Milana Aleksić, TNS Medium Gallup, saradnice u izradi
upitnika i organizaciji baze podataka
Milan Marković, TNS Medium Gallup, izrada baze podataka, organizacija i
kontrola unosa
Marko Ćirić, Dušan Jerinić, TNS Medium Gallup, kontrola unosa, čišćenje baze
Predrag Đorđević, tehnička izrada upitnika – priprema za štampu
ÈLANOVI ISTRAŽIVAÈKOG TIMA
Studenti osnovnih studija Fakulteta za kulturu i medije
1. Dragaš Maja
2. Đorić Petar
3. Petrović Maja
4. Ilić Tea
5. Zagorac Jovana
6. Paskulj Ivana
7. Anđelić Nikola
8. Momčilović Ljiljana
9. Majdarević Branislava
10. Vukajlović Duško
11. Starčević Tamara
12. Devečerski Ksenija
13. Stanojev Savina
14. Janković Aleksandra
15. Bojović Vladimir
16. Prokić Petar
17. Nikolić Mihajlo
18. Babić Vanja
19. Števanov Jovana
20. Milovanović Miloš
21. Bartula Kristina
22. Stančić Miloš
23. Masalović Slađana
24. Marković Marko
25. Virić Katarina
26. Bogojević Milica
27. Čolović Katarina
28. Jović Biljana
29. Šćepanović Zorana
30. Milovanović Slavko
31. Madžarević Marko
32. Lazić Milica
33. Jočić Miloš
34. Gaćeša Ivona
35. Višić Vojislav
36. Marjanović Stefan
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188

186
37. Petrović Zorana
38. Đajić Ana
39. Stanović Jovana
40. Veličković Mirjana
41. Stojanović Milica
42. Veličković Vladimir
43. Milošević Aleksandra
44. Avramovski Sara
45. Mladenović Srđan
46. Jakobović Nina
47. Denda Aleksandra
48. Tasić Aleksandra
49. Lošić Željana
50. Nedeljkov Kristina
51. Knežević Milica
52. Stanković Nemanja
53. Dizdarević Danka
54. Živković Tamara
55. Bušković Snežana
56. Bosiočić Danijela
57. Damjanac Sandra
58. Vorkapić Marina
59. Marković Mia
60. Nestorović Vasa
61. Davić Jovana
62. Filipović Nataša
63. Kuga Tatjana
64. Milosavljević Danica
65. Mladenović Marija
66. Marković Milekić Jovanka
67. Todorović Suzana
68. Martinović Gordana
69. Petrović Andrijana
70. Matejić Dragana
71. Šandorov Jelena
72. Mijušković Ivana
73. Vuksanović Damjana
74. Lončar Marina
75. Tokanović Sanja
76. Hadžić Miloš
Prilozi
77. Grabež Dragana
78. Đokić Natalija
79. Gnjatović Sandra
80. Kandić Bojana
81. Milovanović Svetlana
82. Milovanović Katarina
83. Stanković Jelena
84. Đoković Vesna
85. Nikitović Jovana
86. Škorić Marina
87. Lazić Sandra
88. Ćosović Tijana
89. Lazarević Kristina
90. Jović Jelena
91. Stokuća Dragana
92. Perčić Ksenija
93. Aleksić Jelena
94. Vidović Milica
95. Gombar Ivan
96. Pavlović Ana
97. Vučak Anđelka
98. Đokić Jelena
99. Pejčić Lana
100. Pašić Mirela
101. Gajić Ana
102. Nikolić Jelena
103. Milenković Andrijana
104. Marković Jelena
105. Mišković Tamara
106. Savinović Ljiljana
107. Obućina Jelena
108. Topalović Vanja
109. Lazović Ana
110. Pavkov Ana
111. Gligorijević Ana
112. Ćirić Marija
113. Dermaku Adrijana
114. Lutovac Mirko
115. Cvijetić Snežana
116. Karalejić Vladimir
Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

117. Šeretovski Nataša
118. Popović Kristina
119. Jokić Marija
120. Žilović Sandra
121. Pajić Aleksandra
122. Spasojević Ivana
123. Anđelković Aleksandra
124. Ilić Aneta
125. Malović Milan
126. Medić Jovana
127. Plješa Nađa
128. Stanisavljević Milica
129. Velemir Danko
Prilozi 187
130. Drljača Marija
131. Glavan Bojana
132. Adžaip Sanja
133. Marić Jovana
134. Todorić Marko
135. Tonić Julija
136. Stokanović Danica
137. Nešković Miljana
138. Radivojević Andrijana
139. Sešek Mina
140. Kikić Jelena
141. Sretenović Jelena
142. Manojlović Marija
Studenti diplomskih studija – master
1. Kovačević Nikola
2. Janković Jasna
3. Knežević Danica
4. Muhamedagić Emil
5. Radulović Dejan
6. Tešić Tatjana
7. Bučalina Andrea
8. Carić Đurđica
9. Ivanović Ivan
10. Ocokoljić Miloš
11. Živulović Jasna
12. Kurtaj Selveta
13. Stanković Marijana
14. Rajković Katarina
15. Ćeran Katarina
16. Vasiljević Ivana
17. Zulević Jelena
18. Popović Sonja
19. Mikuljević Milica
20. Antonić Vesna
21. Nikčević Marina
22. Grbić Ana
23. Marković Aleksandra
24. Mišić Jovana
25. Đurić Jelena
26. Spasenović Bojana
27. Strainović Irena
28. Milivojević Vanja
29. Nikolić Aleksandar
30. Banduka Maja
31. Ignjatić Mladenka
32. Komnenović Tatjana
33. Ćirić Saša
34. Milojević Bojana
35. Stanimirović Ivana
36. Petković Dragoljub
37. Čukić Stefan
38. Stević Miloš
39. Pavlović Radica
Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 139-188