Najlepše Srpkinje, Milica Milša - Magazin

NajlepšeSrpkinje
Milica i
Žarko na
venčanju. Tu
je i Antonije
Kuhinja -
glumičino
privatno
carstvo
Umetnička
fotografija
Saše Vatkovića
naglasila
je Miličinu
prirodnu
lepotu
Do danas se bavite manekenstvom?
Da, ovih dana sam nosila torbu na „Laguninoj“
reviji, radim ponekad za „Sent Džorž“,
„Krisbo“ cipele… To volim i zabavno mi je.
Ipak, to је posao za mlade ljude.
Ima li razlike kada ste pred kamerom Milica
Milša ili kada glumite neki lik?
Razlika je velika. Više volim da glumim, a
najviše volim uloge razmaženih, lepih žena u
serijama Siniše Pavića. Volim i uloge gde nisam
lepa, kao Goca u drami „Bora Šnajder“, Živana
u istoimenoj TV drami, Vesela u filmu „Crna
Gora“ ili kod Smokija Samardžića u filmu i seriji
Pored
privlačnog
izgleda,
Milica
poseduje i
plemenit
duh
„Jesen stiže, dunjo moja“. Doduše, ne mogu reći
da ne volim kada me lepo našminkaju i doteraju
za neku ulogu. Sada gledam u reprizi, recimo,
kako su me u „Porodičnom blagu“ lepo doterali.
Kako u mladosti, tako i danas, retko ste
privatno upadljivo doterani..
Privatno se preko dana ne šminkam. Kada
izlazim na neku svečanost, kada je prilika koja
to zahteva, gledam da se obučem lepo i svečano,
da se našminkam, ali diskretno. Ništa glamurozno.
Sav svoj glamur ja iživim na sceni, skockana
od glave do pete. Šta će mi privatno, bar tada
mogu da budem Milica.
Igrali ste u različitim žanrovima, govor
tela nije vam stran. Da li je bilo dileme kada je
trebalo da se obnažite?
Po prirodi sam stidljiva i samo sam tri puta
imala obnažene scene u filmovima. To je jako
neprijatno, mada je bilo bitno za priču. Moja
telesna građa nije vulgarna, niti erotska, jer nemam
velike grudi.
Ostaju zapamćene slike iz novogodišnjeg
izdanja magazina „Playboy“ 2005. godine.
Na tim fotografijama sam obučena od glave
do pete. Bilo je nekih naslovnih strana gde sam
bila više obnažena i više seksi, nego na tim slikama
u „Plejboju“. Valjda sam jedina koja se slikala
za taj list u čizmama i sakou. Tajna erotike
nije u onom što se vidi, već onome što se skrije,
onome što se sluti... Najmanje je erotike u golom
telu. Erotika je u pogledu, stavu, pozi, glumi...
Glumila sam i tada, snimajući.
Bilo je žestoko hladno na snimanju?
Uvek je hladno na snimanju, osim kada
se reklamiraju bunde usred leta, kao za inat.
Januarski broj slikan je u decembru, imala
sam poverenja u fotografa Nenada Marjanovića
i nisam pogrešila. Prvu ponudu da
se slikam za „Plejboj“ dobila sam još kada
sam bila mis u Kanu, dakle maloletna. Tada
sam to shvatila kao uvredu. Za ovaj „Plejboj“
pre sedam godina ubedili su me moj
Antonije,
Milica i Žarko
u svom domu
muž Žarko i Duška Jovanić, jer sam u prvi
mah ponudu odbila.
Vi ste hrabra osoba. Bili ste mladi, još student,
kada ste odlučili da sami rodite dete, a
da se ne udate.
40 41
www.onamagazin.com Ona
Antoniju je 19 godina, dakle pre dve decenije
sam bila trudna i ne znam kako sam bila
toliko stabilna. Čini mi se da sam tada bila sigurnija
u sebe i svoje odluke nego ikada. Nisam
razmišljala da li hoću da se udam ili neću, nešto
u toj vezi nije štimalo i ja sam to osećala.
Bila sam na četvrtoj godini Akademije i trebalo
je izneti celu trudnoću. Nisam imala problema,
ni jednog trenutka mi nije bilo muka, igrala
sam balet, radila sve vežbe. Ko ne plati na mostu,
plati na ćupriji, pa sam se porađala ceo dan.
Sve sam stigla zahvaljujući, naravno, mojim
roditeljima, mojoj divnoj majci koja je poturila
svoja leđa i brinula i o detetu i o meni. Bila
sam od onih glumica koje nisu svoje dete vukle
po pozorištu, nego sam ja trčala kući sa svake
predstave, sa svakog snimanja, u svakoj pauzi.
Nastojeći da dete ostane što duže na svežem
vazduhu, u našoj vikendici s mojim roditeljima,
vozila sam kilometre i kilometre, u najrazličitije
doba dana i noći, da bih bila uz sina. On je
dobar mladić, sada je upisao studije digitalnih
umetnosti i novih medija. Zadovoljan je, dolazi
i priča o detaljima sa predavanja, a upravo ovih
dana će se preseliti da živi samostalno. To mi je
bilo prilično šokantno, ali to je njegova odluka,
a ne moja. I ja sam, upisavši studije, otišla da
živim samostalno, u drugi grad. Žarko, koji je
tako duhovit, rekao mu je: „U moj si život ušao
sa šest godina. Za mene ti sada imaš trinaest godina,
a to je rano da se odvajaš“.
Koliko je uticalo na dobar brak to što je
Žarko umeo da bude pravi otac Antoniju?
Da se nisu njih dvojica našli, ne bismo mogli
ni nas dvoje da opstanemo, pored sve ljubavi.
Oni imaju vanserijski zdrav roditeljsko- dečiji
odnos. Za sve vesti Antonije prvo zove Žarka.
To je neki muški savez. Ja sam uvek druga.
U kuću, u kojoj ste vi odrasli, dolazilo je
mnogo poznatih pisaca, umetnika, slikara…
Glamur kod nas nije postojao, niko se nije
razlikovao. Od Dobrice Ćosića, tatinog najboljeg
druga i kuma, Dragoslava Mihailovića koji
je bio i komšija i nerazdvojan očev prijatelj, do
Bobe Selenića i slikara Miće Popovića, Dušana
Kanazira, svi su oni bili dnevno u vidokrugu.
Iako poznati, umni, nisam ih nikada smatrala
nedodirljivim. Bili su naprosto normalni.
Otac i majka su vam pisci, muž vam je pisac.
Da li planirate i vi da se latite pera?
Pisala sam od kada znam za sebe, podobijala
silne nagrade u školi, imala godinu dana kolumnu
u „Večernjim novostima”. Sada nemam
vremena za pisanje, ali nikad se ne zna.
Okušali ste se i kao reditelj?
Da, za Zaječarsko pozorište „Zoran Radmilović“
režirala sam komediju „Kokoške“, po
Žarkovom tekstu i spektakl „Oskarov kabare“
Ognjena Amidžića za Dom sindikata u Boegradu.
Velika je odgovornost biti reditelj. Ali, bilo je
Ona svakog 20. na kioscima
Sa „Lagunine“ revije tašni
oba puta lepo, imala sam dobar tim.
Profesionalna želja?
Da trajem. Drugih želja nemam. Radim
posao s puno ljubavi, a za uspešan život ta ljubav
je neophodna. Najgore je praviti pauze koje
umrtve kreativnost. Glumac kod nas nije kriv
ako ne radi, jer je vreme takvo, malo se snima,
retke su nove predstave, na kulturu ne ide
mnogo para. Meni se srećom još nije desilo da
jednu sezonu nemam novu prestavu, ne snimim
neki film ili seriju…
Očekujete da crnogorski reditejl Draško
Đurović završi montažu filma „As pik“ u
kome igrate glavni ženski lik.
To sam snimala proletos u Crnoj Gori. Reč
je o akcionom trileru o kome se već dosta zna,
gde glumim sa Branimirom Popovićem, Majklom
Medsenom, Peđom Bjelajcem, Danilom
Čelebićem, Rastkom Jankovićem… Igram lik
kakav nisam nikada ranije igrala. Sviđa mi se,
jer volim da budem različita.
Šta je vama najvažnije u životu?
Kada legnem, da mogu mirno da spavam,
da sam tako dan prošla da nisam izdala i povredila
ni sebe ni druge. Biti postojana. Kompromisi
su nužni, ali ne pristajem na sve.
Vratimo se temi s početka razgovora. Šta
je lepota u životu: nagrada ili kazna?
Ipak je lepo biti lep. Nisam ranije toliko uživala
u tome. Sada kad pogledam neke moje fotografije
vidim da sam baš dobro izgledala. U
našem poslu se često misli, ako si lep da je to dovoljno.
A ima toga uz izgled još mnooogo.
Koliko ste negovali lepotu?
Nisam, moram priznati, negovala ništa posebno.
Nastojim da sve poslove u kući završim,
pa ležem vrlo kasno. Išetam kučiće, jedna mašina
veša, druga mašina, cveće zalij, skuvaj, uradi…
Nikada ne legnem pre dva. Dešava se da
rano ustanem. Razvozim, dovozim. Ne živim
baš glamurozno, ma kako to izgledalo. Jedva
čakam da krene snimanje novog ciklusa „Bele
lađe“, jer me tamo tetoše. Milijana se brine da
me čeka moja kafa, vruća, seckano voće, voda i
čaj. Taj tretman imam samo u „Beloj lađi“.
U vašim ljubavima, u brakovima, koliko je
bilo presudno to što ste lepa žena?
Verovatno su me moji partneri zapazili po
mom izgledu. I Žarko me je tako zapazio, upoznali
smo se, ali ja se tog prvog upoznavanja ne
sećam. Da bi neka veza opstala, to je samo površina.
Kao u greb-greb srećki, ne znate šta vam
posle toga sleduje. Žarko je bio moj Bingo.
Da li ste zadovojni svojim dobitkom na životnoj
lutriji?
Jesam. Volim svoje momke i devojke. Momci
su Žarko i Antonije, a devojke su Oki, Lea i
Žujka, moje kuje. Mi smo međusobno zadovoljni.
Imamo svi svoje uspone i padove, ali ja tu ne
bih ništa menjala. To je najvažnije. Ona