Najlepše Srpkinje, Milica Milša - Magazin
Najlepše Srpkinje, Milica Milša - Magazin
Najlepše Srpkinje, Milica Milša - Magazin
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Lepota<br />
Najlepše<strong>Srpkinje</strong><br />
<strong>Milica</strong> Milša,<br />
glumica<br />
Voli da se našali da je bila ružno pače... Danas<br />
je raskošan labud. Deluje mlado, negovano,<br />
sveže, jednom rečju lepo. Ne krije da ima<br />
četrdeset i tri godine. Bilo da je doterana ili<br />
sasvim obična, svim ženama koje je igrala,<br />
podarila je, osim svog lika, i svoju dobrotu.<br />
Čak i kada glumi razmažene ili uobražene likove,<br />
sasvim drugačije od nje privatno, <strong>Milica</strong><br />
Milša nastoji da ih razume.<br />
Šta vama u životu znači lepota?<br />
Što sam starija, sve češće se setim reči Snežane<br />
Savić da je lepota velika obaveza. Jednom<br />
kada vas proglase lepom, to očekuju doveka.<br />
Nemate više pravo da budete obični... S druge<br />
strane, lepo je izgledati lepo. Ustvari, svašta<br />
može da se podvede pod epitet „lepo“. Pre desetak<br />
godina srela sam jednu vrlo mladu devojku<br />
koju dobro pamtim, nije bila ni visoka ni vitka,<br />
ni standardno lepa, ali je bila toliko lepo osmehnuta,<br />
lepo obučena, s merom, lepo očešljana...<br />
Zračila je toliko pozitivno da je meni za ceo život<br />
ostala kao pojam unutrašnje lepote, onog<br />
čudnog odsjaja duše. Moja majka i tetka slovile<br />
su za lepe devojke, često mi ljudi pričaju o tome.<br />
One su i danas lepe žene. Ponekad u ogledalu<br />
poznam mamine oči.<br />
Kada ste postali svesni da ste lepi?<br />
Sve do petnaeste godine bila sam ukalupljena<br />
u mioki mider za ispravljanje kičme, sa protezom<br />
za zube, mirna i tunjava. Niko se nije<br />
kačio za mene, niti sam kome bila bitna osim<br />
mojim roditeljima. Jednog leta, u Rovinju, dok<br />
su roditelji zabavljeni svojim društvom ostajali<br />
na terasi, počela sam da izlazim sa društvom.<br />
Mladići su se otimali da sednu do mene, pitali<br />
imam li dečka... Delovala sam im starija,<br />
jer sam već bila visoka. Čudno mi je bilo zašto<br />
baš hoće da pričaju sa mnom, što sam im<br />
toliko zanimljiva.Već sledeće godine sam i te<br />
kako znala da mi se udvaraju. Jako sam uživala<br />
u tome. Privlačila sam pažnju momaka, ulazila<br />
u diskoteke gde drugi nisu mogli, uvodila svoje<br />
društvo... Tako sam postala svesna da svojim<br />
izgledom privlačim poglede. To je bilo interesantno<br />
tog leta. Posle je prestalo da bude bitno.<br />
Ubrzo je došlo i javno priznanje lepote?<br />
Da, imala sam 17 godina i moja tetka Lji-<br />
Piše: Emina Ćirić, fotografije: privatna arhiva, Zoran Mirčetić, Saša Vatković<br />
je dar i obaveza<br />
Ona svakog 20. na kioscima<br />
38 39<br />
Po prirodi sam stidljiva i samo sam<br />
tri puta imala obnažene scene u<br />
filmovima. To je jako neprijatno, mada<br />
je bilo bitno za priču. Moja telesna<br />
građa nije vulgarna, niti erotska, jer<br />
nemam velike grudi: <strong>Milica</strong> Milša<br />
www.onamagazin.com Ona<br />
Uspomena na<br />
letovanje u Rovinju<br />
ljana Binićanin, urednik u jednom tada uglednom<br />
listu, povela me je u Kan na filmski festival.<br />
Učila sam francuski, pa da malo vežbam. Sve je<br />
bilo tako neočekivano, našla sam se na velikoj<br />
smotri, u izboru za mis Kana i prošla crvenim<br />
tepihom. Hvala Bogu, taj svet me nije ni malo<br />
fascinirao. U roditeljskoj kući sam naučila da<br />
su svi ljudi jednaki, da ih je nepristojno deliti<br />
na poznate i nepoznate, lepe i ružne, uspešne<br />
i neuspešne, bogate i siromašne. Nisam se<br />
ni malo „onesvestila“ kada sam videla Ričarda<br />
Gira, Ursulu Anders, Džoаn Kolins, Žan Pol<br />
Belmonda… Nisam se „onesvestila“ ni kada<br />
sam pobedila. Bilo je zastrašujuće... Stampedo<br />
fotografa okružio me je kao plen, bežala sam,<br />
povlačila se prema molu sve do ulaska u more.<br />
<strong>Milica</strong> uvek<br />
ima kućnog<br />
ljubimca<br />
Fotograf Bata Patrnogić mi je, kada sam tražila<br />
da me spase, rekao samo da se smeškam i poziram…<br />
Izdržala sam. Pripala mi je i ogromna čokoladna<br />
torta, čije parče me najviše obradovalo.<br />
Doneo mi ga je lično Belmondo, koji mi je uručio<br />
lentu i stavio krunu mis. Pričao je sa mnom,<br />
vrlo blagonaklono i obećao da će večno pamtiti<br />
moj kompliment da mi liči na dobrog medu. Tih<br />
dana, dok sam bila na meti fotoreportera, predstavljena<br />
sam i princu Čarlsu i princezi Dajani.<br />
Otvorila su vam se vrata za manekensku<br />
karijeru i posao foto-modela?<br />
Da, ali ih nisam iskoristila, bila sam još<br />
srednjoškolka. Završila sam pre odlaska u Kan<br />
manekenski kurs kod Tamare Bakić, ali čisto u<br />
okviru lepog vaspitanja jedne urbane devojke.<br />
Već sam imala naslovnu stranu „Bazara“, „Praktične<br />
žene“, pista mi nije bila nepoznata. Ni na<br />
kraj pameti mi nije bilo da ostanem u Francuskoj<br />
i radim. Organizatori izbora su se naljutili<br />
na mene, glavni gospodin iz organizacije nikako<br />
nije mogao da shvati da ja ne prihvatam takvu<br />
šansu, zvao je posle mesecima moje roditelje,<br />
nagovarajući ih da me privole da promenim odluku.<br />
Znala sam dobro francuski i razumela šta<br />
pričaju, pa mi je delovalo kao da sam na stočnoj<br />
pijaci, u mesari. Kategorizovali su svaki deo<br />
mog tela: ima lepe ruke, snimićemo reklamu za<br />
nakit, ima lepe noge, to je za cipele i čarape, vrat,<br />
dekolte, glavu… Nisam potekla iz porodice koja<br />
je tako gledala na ljude. Bio je kod nas još socijalizam<br />
i surovi kapitalizam mi se nije dopao.<br />
Otkuda baš gluma?<br />
Ne znam. Upisala sam tri fakulteta: fizičku<br />
hemiju, francuski jezik i književnost i Akademiju<br />
dramskih umetnosti. Mislim da se ljubav<br />
prema glumi rodila kada sam još kao klinka bila<br />
u Brajtonu, na učenju jezika, između osnovne i<br />
srednje škole. Pravili smo skečeve, pa su mi profesori<br />
rekli da sam za glumu.<br />
Manekenstvo<br />
- izvor<br />
studentskog<br />
džeparca<br />
Sa 17<br />
godina je<br />
izabrana<br />
za Mis<br />
kanskog<br />
festivala<br />
Da li ste otišli na studije u Novi Sad da<br />
biste pobegli od Beograda i senke slavnih<br />
roditelja, oca akademika i književnika Antonija<br />
Isakovića i majke Leposave Milinin,<br />
arhitekte i pisca?<br />
Da, pobegla sam iz Beograda. Izabrala sam<br />
Boru Draškovića da bude moj profesor, a onda<br />
je on meni ukazao poverenje da budem njegov<br />
student. Energija tako velikog gospodina i intelektualca<br />
mi je prijala. U mojoj divnoj klasi, koja<br />
se lepo slagala, bio je i Boris Isakovič, moj rođak<br />
(koji je kao svršeni pomorac upisao glumu),<br />
Vera Dedović, moja najbolja drugarica s kojom<br />
sam proživela najlepše studentske trenutke, Ana<br />
Radivojević…<br />
Uz studije ste se bavili manekenstvom?<br />
Držala sam kurseve, radila na modnim revijama…<br />
To mi je bio džeparac. Sećam se da sam<br />
pozajmljivala cipele od majke moje drugarice,<br />
da bih ih nosila na revijama.
Najlepše<strong>Srpkinje</strong><br />
<strong>Milica</strong> i<br />
Žarko na<br />
venčanju. Tu<br />
je i Antonije<br />
Kuhinja -<br />
glumičino<br />
privatno<br />
carstvo<br />
Umetnička<br />
fotografija<br />
Saše Vatkovića<br />
naglasila<br />
je Miličinu<br />
prirodnu<br />
lepotu<br />
Do danas se bavite manekenstvom?<br />
Da, ovih dana sam nosila torbu na „Laguninoj“<br />
reviji, radim ponekad za „Sent Džorž“,<br />
„Krisbo“ cipele… To volim i zabavno mi je.<br />
Ipak, to је posao za mlade ljude.<br />
Ima li razlike kada ste pred kamerom <strong>Milica</strong><br />
Milša ili kada glumite neki lik?<br />
Razlika je velika. Više volim da glumim, a<br />
najviše volim uloge razmaženih, lepih žena u<br />
serijama Siniše Pavića. Volim i uloge gde nisam<br />
lepa, kao Goca u drami „Bora Šnajder“, Živana<br />
u istoimenoj TV drami, Vesela u filmu „Crna<br />
Gora“ ili kod Smokija Samardžića u filmu i seriji<br />
Pored<br />
privlačnog<br />
izgleda,<br />
<strong>Milica</strong><br />
poseduje i<br />
plemenit<br />
duh<br />
„Jesen stiže, dunjo moja“. Doduše, ne mogu reći<br />
da ne volim kada me lepo našminkaju i doteraju<br />
za neku ulogu. Sada gledam u reprizi, recimo,<br />
kako su me u „Porodičnom blagu“ lepo doterali.<br />
Kako u mladosti, tako i danas, retko ste<br />
privatno upadljivo doterani..<br />
Privatno se preko dana ne šminkam. Kada<br />
izlazim na neku svečanost, kada je prilika koja<br />
to zahteva, gledam da se obučem lepo i svečano,<br />
da se našminkam, ali diskretno. Ništa glamurozno.<br />
Sav svoj glamur ja iživim na sceni, skockana<br />
od glave do pete. Šta će mi privatno, bar tada<br />
mogu da budem <strong>Milica</strong>.<br />
Igrali ste u različitim žanrovima, govor<br />
tela nije vam stran. Da li je bilo dileme kada je<br />
trebalo da se obnažite?<br />
Po prirodi sam stidljiva i samo sam tri puta<br />
imala obnažene scene u filmovima. To je jako<br />
neprijatno, mada je bilo bitno za priču. Moja<br />
telesna građa nije vulgarna, niti erotska, jer nemam<br />
velike grudi.<br />
Ostaju zapamćene slike iz novogodišnjeg<br />
izdanja magazina „Playboy“ 2005. godine.<br />
Na tim fotografijama sam obučena od glave<br />
do pete. Bilo je nekih naslovnih strana gde sam<br />
bila više obnažena i više seksi, nego na tim slikama<br />
u „Plejboju“. Valjda sam jedina koja se slikala<br />
za taj list u čizmama i sakou. Tajna erotike<br />
nije u onom što se vidi, već onome što se skrije,<br />
onome što se sluti... Najmanje je erotike u golom<br />
telu. Erotika je u pogledu, stavu, pozi, glumi...<br />
Glumila sam i tada, snimajući.<br />
Bilo je žestoko hladno na snimanju?<br />
Uvek je hladno na snimanju, osim kada<br />
se reklamiraju bunde usred leta, kao za inat.<br />
Januarski broj slikan je u decembru, imala<br />
sam poverenja u fotografa Nenada Marjanovića<br />
i nisam pogrešila. Prvu ponudu da<br />
se slikam za „Plejboj“ dobila sam još kada<br />
sam bila mis u Kanu, dakle maloletna. Tada<br />
sam to shvatila kao uvredu. Za ovaj „Plejboj“<br />
pre sedam godina ubedili su me moj<br />
Antonije,<br />
<strong>Milica</strong> i Žarko<br />
u svom domu<br />
muž Žarko i Duška Jovanić, jer sam u prvi<br />
mah ponudu odbila.<br />
Vi ste hrabra osoba. Bili ste mladi, još student,<br />
kada ste odlučili da sami rodite dete, a<br />
da se ne udate.<br />
40 41<br />
www.onamagazin.com Ona<br />
Antoniju je 19 godina, dakle pre dve decenije<br />
sam bila trudna i ne znam kako sam bila<br />
toliko stabilna. Čini mi se da sam tada bila sigurnija<br />
u sebe i svoje odluke nego ikada. Nisam<br />
razmišljala da li hoću da se udam ili neću, nešto<br />
u toj vezi nije štimalo i ja sam to osećala.<br />
Bila sam na četvrtoj godini Akademije i trebalo<br />
je izneti celu trudnoću. Nisam imala problema,<br />
ni jednog trenutka mi nije bilo muka, igrala<br />
sam balet, radila sve vežbe. Ko ne plati na mostu,<br />
plati na ćupriji, pa sam se porađala ceo dan.<br />
Sve sam stigla zahvaljujući, naravno, mojim<br />
roditeljima, mojoj divnoj majci koja je poturila<br />
svoja leđa i brinula i o detetu i o meni. Bila<br />
sam od onih glumica koje nisu svoje dete vukle<br />
po pozorištu, nego sam ja trčala kući sa svake<br />
predstave, sa svakog snimanja, u svakoj pauzi.<br />
Nastojeći da dete ostane što duže na svežem<br />
vazduhu, u našoj vikendici s mojim roditeljima,<br />
vozila sam kilometre i kilometre, u najrazličitije<br />
doba dana i noći, da bih bila uz sina. On je<br />
dobar mladić, sada je upisao studije digitalnih<br />
umetnosti i novih medija. Zadovoljan je, dolazi<br />
i priča o detaljima sa predavanja, a upravo ovih<br />
dana će se preseliti da živi samostalno. To mi je<br />
bilo prilično šokantno, ali to je njegova odluka,<br />
a ne moja. I ja sam, upisavši studije, otišla da<br />
živim samostalno, u drugi grad. Žarko, koji je<br />
tako duhovit, rekao mu je: „U moj si život ušao<br />
sa šest godina. Za mene ti sada imaš trinaest godina,<br />
a to je rano da se odvajaš“.<br />
Koliko je uticalo na dobar brak to što je<br />
Žarko umeo da bude pravi otac Antoniju?<br />
Da se nisu njih dvojica našli, ne bismo mogli<br />
ni nas dvoje da opstanemo, pored sve ljubavi.<br />
Oni imaju vanserijski zdrav roditeljsko- dečiji<br />
odnos. Za sve vesti Antonije prvo zove Žarka.<br />
To je neki muški savez. Ja sam uvek druga.<br />
U kuću, u kojoj ste vi odrasli, dolazilo je<br />
mnogo poznatih pisaca, umetnika, slikara…<br />
Glamur kod nas nije postojao, niko se nije<br />
razlikovao. Od Dobrice Ćosića, tatinog najboljeg<br />
druga i kuma, Dragoslava Mihailovića koji<br />
je bio i komšija i nerazdvojan očev prijatelj, do<br />
Bobe Selenića i slikara Miće Popovića, Dušana<br />
Kanazira, svi su oni bili dnevno u vidokrugu.<br />
Iako poznati, umni, nisam ih nikada smatrala<br />
nedodirljivim. Bili su naprosto normalni.<br />
Otac i majka su vam pisci, muž vam je pisac.<br />
Da li planirate i vi da se latite pera?<br />
Pisala sam od kada znam za sebe, podobijala<br />
silne nagrade u školi, imala godinu dana kolumnu<br />
u „Večernjim novostima”. Sada nemam<br />
vremena za pisanje, ali nikad se ne zna.<br />
Okušali ste se i kao reditelj?<br />
Da, za Zaječarsko pozorište „Zoran Radmilović“<br />
režirala sam komediju „Kokoške“, po<br />
Žarkovom tekstu i spektakl „Oskarov kabare“<br />
Ognjena Amidžića za Dom sindikata u Boegradu.<br />
Velika je odgovornost biti reditelj. Ali, bilo je<br />
Ona svakog 20. na kioscima<br />
Sa „Lagunine“ revije tašni<br />
oba puta lepo, imala sam dobar tim.<br />
Profesionalna želja?<br />
Da trajem. Drugih želja nemam. Radim<br />
posao s puno ljubavi, a za uspešan život ta ljubav<br />
je neophodna. Najgore je praviti pauze koje<br />
umrtve kreativnost. Glumac kod nas nije kriv<br />
ako ne radi, jer je vreme takvo, malo se snima,<br />
retke su nove predstave, na kulturu ne ide<br />
mnogo para. Meni se srećom još nije desilo da<br />
jednu sezonu nemam novu prestavu, ne snimim<br />
neki film ili seriju…<br />
Očekujete da crnogorski reditejl Draško<br />
Đurović završi montažu filma „As pik“ u<br />
kome igrate glavni ženski lik.<br />
To sam snimala proletos u Crnoj Gori. Reč<br />
je o akcionom trileru o kome se već dosta zna,<br />
gde glumim sa Branimirom Popovićem, Majklom<br />
Medsenom, Peđom Bjelajcem, Danilom<br />
Čelebićem, Rastkom Jankovićem… Igram lik<br />
kakav nisam nikada ranije igrala. Sviđa mi se,<br />
jer volim da budem različita.<br />
Šta je vama najvažnije u životu?<br />
Kada legnem, da mogu mirno da spavam,<br />
da sam tako dan prošla da nisam izdala i povredila<br />
ni sebe ni druge. Biti postojana. Kompromisi<br />
su nužni, ali ne pristajem na sve.<br />
Vratimo se temi s početka razgovora. Šta<br />
je lepota u životu: nagrada ili kazna?<br />
Ipak je lepo biti lep. Nisam ranije toliko uživala<br />
u tome. Sada kad pogledam neke moje fotografije<br />
vidim da sam baš dobro izgledala. U<br />
našem poslu se često misli, ako si lep da je to dovoljno.<br />
A ima toga uz izgled još mnooogo.<br />
Koliko ste negovali lepotu?<br />
Nisam, moram priznati, negovala ništa posebno.<br />
Nastojim da sve poslove u kući završim,<br />
pa ležem vrlo kasno. Išetam kučiće, jedna mašina<br />
veša, druga mašina, cveće zalij, skuvaj, uradi…<br />
Nikada ne legnem pre dva. Dešava se da<br />
rano ustanem. Razvozim, dovozim. Ne živim<br />
baš glamurozno, ma kako to izgledalo. Jedva<br />
čakam da krene snimanje novog ciklusa „Bele<br />
lađe“, jer me tamo tetoše. Milijana se brine da<br />
me čeka moja kafa, vruća, seckano voće, voda i<br />
čaj. Taj tretman imam samo u „Beloj lađi“.<br />
U vašim ljubavima, u brakovima, koliko je<br />
bilo presudno to što ste lepa žena?<br />
Verovatno su me moji partneri zapazili po<br />
mom izgledu. I Žarko me je tako zapazio, upoznali<br />
smo se, ali ja se tog prvog upoznavanja ne<br />
sećam. Da bi neka veza opstala, to je samo površina.<br />
Kao u greb-greb srećki, ne znate šta vam<br />
posle toga sleduje. Žarko je bio moj Bingo.<br />
Da li ste zadovojni svojim dobitkom na životnoj<br />
lutriji?<br />
Jesam. Volim svoje momke i devojke. Momci<br />
su Žarko i Antonije, a devojke su Oki, Lea i<br />
Žujka, moje kuje. Mi smo međusobno zadovoljni.<br />
Imamo svi svoje uspone i padove, ali ja tu ne<br />
bih ništa menjala. To je najvažnije. Ona
Change language