Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija

Vesti
Pro dato 80 preduzeća
u Voj vo di ni
Agencija za privatizaciju Srbije prodala
je prošle godine 80 društvenih preduzeća
iz Vojvodine za ukupno 9,9 milijardi
dinara. U 2007. godini raskinuti su ugovori
sa kupcima 22 društvena preduzeća u
Vojvodini. Direktor novosadske kancelarije
Agencije za privatizaciju Slobodan Radišić
re kao je da je na auk ci ja ma u No vom Sa du
i Beogradu prodato 76 vojvođanskih preduzeća
za oko devet milijardi dinara i obavezu
kupaca da investiraju 889,5 milijardi.
Erste banka ostvari la do bit
13,76 miliona dinara
Erste banka u Sr bi ji ob ja vi la je da je u
2007. godini ostvarila neto dobit od
13,76 miliona dinara. Posle minusa od
2,83 milijarde dinara koji je zabeležen u
2006. godini, dobit pre oporezivanja dostigla
je u prošloj 10,53 miliona dinara. Glavni
pokretač rasta bili su krediti, čiji iznos je
uve ćan za 90,1% na 21,92 mi li jar de di nara.
“Rast je bio na ro či to sna žan u seg mentu
poslovanja sa stanovništvom, tako da
su krediti građanima u odnosu na 2006.
godinu više nego udvostručeni i dosegli
su ni vo od 7,7 mi li jar di dinara”, navodi se
u saopštenju Erste banke u Srbiji. Neto prihod
od kamata prošle godine je uvećan za
60,8% na 1,4 mi li jar de di na ra, ne to pri hod
od provizija i naknada za 43,2 procenta na
429,6 miliona, a administrativni troškovi
sma nje ni su za 11,3 pro cen ta na 2,27 mi lijardi
dinara.
Po rez se neće povećavati zbog budžeta
Država planira da u ovoj godini ostvari
pri ho de od 639,6 mi li jar di di na ra
i u pripremi rebalansa budžeta ova cifra
se neće bitnije menjati, rečeno je u nadležnim
službama Vlade Srbije. Računa se
da primena Akcionog plana za Kosmet
neće dovesti do promena na prihodnoj
strani budžeta, odnosno da država neće
da poveća fiskalna zahvatanja ka ko od
građana, tako i od pri vre de. Me đu tim,
plan rashoda će se, prema rečima nadležnih,
menjati. Najveće promene doživeće
stavke koje spadaju u takozvane “kapital
ne”, u če mu je NIP sa 46,5 mi li jar di
dinara. Kako su projekti NIP, u proseku
sa po 10%, ras po re đe ni po svim mi nistarstvima,
razmišlja se da se svako od
ministarstava odrekne plana trošenja po
osno vu NIP za u pro se ku 1,5 mi li jar du
di na ra. To bi do ne lo ušte du od oko 15
milijardi dinara.
Naglašeno je da država nije odustala
ni od Predloga zakona o otpisu kamata,
Još ne ma efe ka ta pri me ne spo ra zu ma CEF TA
Nema nikakvih značajnijih promena u
obimu i strukturi spoljnotrgovinske
raz me ne BiH u okvi ru CEFTA-e u od no su
na pe riod pre stu pa nja na sna gu tog sporazuma.
“Moguće je da određeni efekti na
privrede ostalih članica za koje je spora
zum stu pio na sna gu ne što ra ni je već
po sto je, ali BiH ih još ne ose ća, ka ko po zitiv
ne, ta ko ni ne ga tiv ne, s tim da je na ša
koji firmama i građanima daje mogućnost
da, ako plate zaostala poreska dugovanja,
ne plate penale za kašnjenja.
Rasterećenje privrede i stanovništva,
kao i ide ja. da se na pro met ak ci ja sma nji
porez na kapitalnu dobit, ukalkulisani
su u ovogodišnju državnu kasu, tvrde
nadležni, dodajući da će glavni prihodi
budžeta biti od prikupljenog po re za i oni
čine 93,2% ukupnih planiranih prihoda.
U okviru poreskih prihoda najveća stavka
je ste PDV ko ji uče stvu je sa 48,7%. Sle deće
po ve li či ni su ak ci ze - 17,4%, a po rez
na dohodak građana 11,3%. Ostali, neporeski
prihodi države nose 6,8%.
Predstavnici Hrvatske, Italije, Rumunije
i Srbije i Evropske komisije dogovori
li su se u Bri se lu o uče šću na ci o nal nih
kompanija u zajedničkoj Kompaniji za
razvoj projekta izgradnje Panevropskog
naftovoda (PEOP) Konstanca - Trst, sa opštilo
je srpsko Ministarstvo rudarstva i
energetike. Vlada Srbije odredila je javno
preduzeće “Transnafta” da uče stvu je
u daljem razvoju projekta. Dogovoreno
je da se osnu je eks pert ska rad na grupa
radi sastavljanja predloga ugovora o
osnivanju zajedničke kompanije, kojoj će
predsedavati predstavnik Hrvatske. U Briselu
je doneta odluka da sedište zajedničke
kompanije za razvoj naftovoda bude u
Londonu, što je eksplicitno tražila Italija.
Ukupna dužina naftovoda biće oko
1.230 km, a preliminarne procene pokaspoljnotrgovinska
pozicija već godinama
ta ko lo ša da je sva ki dan bez pro me na
ustvari dan više daljnjeg pogoršavanja
našeg položaja”, izjavio je Feni projekt
menadžer Sektora za makroekonomiju
VTK BiH Igor Ga vran. Od su stvo po zi tiv nih
efe ka ta CEF TA-e, ka ko je do dao, sa mo po
se bi je ne ga tiv no, ali tre ba ima ti u vi du da
je proteklo premalo vremena za pouzdanije
analize.
Hr vat ska, Ita li ja, Ru mu ni ja i Sr bi ja osni va ju za jed nič ku kom pa ni ju
za iz grad nju Panevropskog naftovoda
zuju da će optimalni kapacitet naftovoda
bi ti oko 60 mi li o na to na si ro ve naf te
godišnje, pri čemu će vrednost investicije
iznositi oko 2,2 milijarde američkih dolara.
Postojeći segmenti Jadranskog naftovoda,
od No vog Sa da do Omi šlja na Kr ku u
Hr vat skoj, mo gu se već sa da ko ri sti ti za
transport sirove nafte, tako da se investicija
može značajno umanjiti.
Sa mo de lo ve u Ru mu ni ji i ma nji deo u
Sr bi ji tre ba iz no va iz gra di ti i to ve ći nom
na te re nu po volj nom za grad nju (pro cena
Par sons kom pa ni je o vi si ni in ve stici
je je 883 mi li o na ame rič kih do la ra).
Naf to vod Kon stan ca - Trst po ve ćao bi
ko li či ne si ro ve naf te u re gi o nu, zbog
če ga tre ba oče ki va ti sni ža va nje ce ne
si ro vog pe tro le ja.
Od izgradnje naftovoda kroz teritoriju
Srbije korist bi imali domaći podizvođači
radova, povećala bi se zaposlenost i
nacionalni dohodak (efekat multiplikatora),
pri vlač nost ze mlje i za dru ge stra ne
investitiore, budžetski prihodi, a to bi bio i
povoljan politički signal iz Srbije.
U saopštenju Ministarstva rudarstva i
energetike navedeno je da još nije moguće
reći kada će početi izgradnja naftovoda
od rumunske luke Konstanca, preko Srbije
i Hrvatske, do italijanske luke Trst.
IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM
industrija 2/2008 9