Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija

More documents

Recommendations

Info

eflek Vesti IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM Politička neizvesnost u Srbiji odbija investitore Zamenik predsednika Izvršnog odbora “Ra if fe i sen ban ke” Zoran Petrović upozorio je da uko li ko bu de potrajala politička neizvesnost u Srbiji, zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, strani investitori se mogu okrenuti drugim zemljama i tržištima. Petrović je podsetio da su strane banke u proteklih sedam godina investirale u domaću privredu više “Vla da Sr bi je će obez be di ti sta bilne i pred vi di ve uslo ve pri vre đi va nja u ze mlji“, obe ćao je pot pred sed nik Vla de Sr bi je Bo ži dar Đe lić. On je na gla sio da u bu dže tu oče ku ju 3 milijarde evra in vesti ci ja, pr ven stve no stra nih, i do dao da Sr bi ja ne na me ra va da uđe ni u ka kvu for mu izo la ci je, ni ti bi lo ka kve kon flikte i da je otvo re na za do ma će i stra ne in ve sti ci je. Srpskoj privredi je radi efikasnijeg pred sta vlja nja na ino stra nim tr ži štima neo p hod na bo lja sa rad nja sa pred stav ni štvi ma Privredne komore Srbije u ino stranstvu, oce nje no je u Pri vred noj ko mo ri Be o gra da. Cilj ja ča nja sa rad nje je, ka ko je re če no na sa stan ku be o gradskih pri vred ni ka sa di rek to ri ma predstav ni šta va PKS u ino stran stvu, una pređi va nje iz vo zne ak tiv no sti, pri vla če nje stra nih di rekt nih in ve sti ci ja i po ve ćanje pri su stva pri vre de Sr bi je na ino stra- od dve mi li jar de evra, do ne le me đu na rod ne standarde u bankarsko po slo va nje i pot pu no re for mi sa le ban kar ski sek tor. ”Stra ne” ban ke su odobrile investicione i kre di te za obrt na sredstva privredi, napomenuo je Petrović i pod se tio da te ban ke sa ve ćin skim stranim kapitalom čine skoro 77% bilansne sume celog sektora, koji zapošljava više od 30.000 lju di. Vla da Sr bi je oče ku je in ve sti ci je od 3 mi li jar de evra Strane investi ci je 13,5 mi li jardi američkih dolara Ukupan priliv direktnih stranih investi ci ja u Sr bi ju od 2000. do 2007. godine iznosio je 13,5 milijardi američkih dolara. Ulaganja iz SAD iznose 153 miliona ame rič kih do la ra ili oko 1,2 % ukup nih stranih investicija. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da trend rasta takvih investicija mora da se na sta vi u Sr bi ji, ka ko bi bi la po većana zaposlenost, plate i bruto domaći proizvod. Ističući da će Vlada davati punu pravnu sigurnost svim stranim investitorima ko ji že le da ula žu u Sr bi ju, on je na veo da je Srbiji godišnje potrebno između tri i pet milijardi američkih dolara stranih investicija da bi ostvarivala viske stope privrednog ra sta, od 6 do 7%. Pre ma po da ci ma Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, 15 najvećih zemalja investitora iz EU uložile su 9,3 milijardi američkih dolara u Srbiju, ili oko 85% od ukupnog neto priliva stranih investicija. Ja ča sa rad nja sa pred stav ni štvi ma PKS u ino stran stvu nim tržištima. Prema rečima sekretara Od bo ra PKS za eko nom ske od no se sa ino stran stvom Oli ve re Ki ro, ko mor ski si stem Sr bi je ima svo ju ino-mre žu, ko ja ni je brojna, ali ko ja se bavi pro mo cijom srp ske pri vre de u ci lju nje ne sa radnje sa sve tom i po di za nja ni voa opšteg pro spe ri te ta društva. Ki ro je na ve la da PKS ima de vet predstavništava u sve tu, u Ru skoj Fe de ra ci ji, Bu gar skoj, Bel gi ji, Ita li ji, Nemačkoj, Austri ji, Bo sni i Her cego vi ni, Ru muniji i Ukrajini. In du strij ska pro iz vod nja u ja nu a ru po ve ća na 4% Industrijska proizvodnja u Srbiji je u januaru ove go di ne bi la 4% ve ća ne go u istom mesecu prošle godine, a u odnosu na prosek 2007. go di ne ma nja za 8.9 %, sa op štio je Republički zavod za statistiku. Posmatrano po sek to ri ma, u ja nu a ru je u pro iz vod nji i distribuciji električne energije, gasa i vode za be le žen rast od 8.5% u od no su na ja nuar prošle godine, u prerađivačkoj industriji rast od 2.7%, a u va đe nju ru da i ka me na od 0.7%. Po namenskim grupama, u januaru je u od no su na isti me sec 2007. go di ne, proizvodnja kapitalnih proizvoda porasla za 8.3%, energije za 6.1, netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 4.1, intermedijalnih pro iz vo da (osim ener gi je) za 3.4%, a pad je zabeležen kod trajnih proizvoda za široku po tro šnju, i to za 16,8%. Srp ska in du stri ja u sta nju da poveća proizvodnju šećera redsednik UO kompanije “Sunoko” P Ver ner Ki ster iz ja vio je da je či ta va srpska industrija šećera u stanju da poveća proizvodnju za trećinu i tako zadrži isti nivo prihoda od proizvodnje i izvoza šećera. „Ukoliko, pak, količina ostane ista, nećemo moći da izbegnemo restrukturiranje fabrika“, rekao je Kister. Prema njegovim rečima, ovogodišnja izvozna kvota od 180.000 tona šećera za Srbiju je ostala, a nje no povećanje ili nepovećanje zavisi isključivo od spoljnotrgovinskih odnosa Srbije i EU. Srp ska fabrika stakla iz Paraćina dobila prvu od pet predviđenih mašina za proizvodnju boca pogonu ambalažnog stakla Srpske U fabrike stakla u Paraćinu 29. februara puštena je u rad prva od predviđenih pet mašina za proizvodnju boca. „Reč je o nasavremenijoj mašini, čiji je kapacitet 100.000 bo ca za 24 ča sa i ko ja je pro šla prob nu pro izvodnju“, precizirao je tehnički direktor paraćinske staklare Nebojša Bogdanović. Novi vlasnik Srpske fabrike stakla, bugarska firma “Rubin” iz Plevena, planira da uloži 20 miliona evra u modernizaciju proizvodnih kapaciteta u paraćinskoj fa bri ci, vi še ne go što je predviđeno kupoprodajnim ugovorom. 6 industrija 2/2008
eflektor Vesti BASF pred sta vio DUO SI STEM Kompanija BASF predstavila je novu tehnologiju suzbijanja korova u kukuruzu pod na zi vom DUO SI STEM, a za sno va na je na kombinaciji herbicida Focus Ultra i hibrida kukuruza tolerantnih prema aktivnoj materiji cikloksidim. “U našoj ze mlji her bi cid Fo cus Ul tra se već vi še od dvadeset godina uspešno primenjuje za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih travnih korova u usevima šećerne repe, soje, suncokreta, kao i u krompiru, paradajzu, luku”, objasnio je mr Momčilo Dimitrijević, marketing menadžer firme BASF Srbija d.o.o, prilikom predstavljanja nove tehnologije. Ga je njem ova kvog hi bri da ku ku ru za omo gu će no je pro ši re nje pa le te pre para ta za su zbi ja nje trav nih ko ro va, pri če mu je za su zbi ja nje ši ro ko li snih ko rova neo p ho dan i her bi cid part ner, za ko ji je kom pa ni ja BASF obez be di la her bi cid Ar rat. Pred no sti pri me ne teh no lo gi je DUO SI STEM ogle da ju se u su per i or nosti ove teh no lo gi je u su zbi ja nju trav nih ko ro va, po seb no u stre snim uslo vi ma i u slu ča ju ka da su ko ro vi raz vi je ni ji od op ti mal ne fa ze. Je din stve na flek si bilnost pri me ne preparata Fo cus Ul tra omo gu ća va nje go vu pri me nu bez ob zi ra na fa zu po ra sta use va. U Kuli otvorena Fabrika za pro iz vod nju le plji vih tra ka Savremena Fabrika za proiz vod nju le plji vih tra ka “Eco ta pe” otvo re na je krajem fe bru a ra, a u nju je ulože no oko 62,5 mi li o na di nara. Fa bri ka se na la zi u jed noj od hala Fabrike armatura “Istra”, a pred vi đe no je da se u njoj go di šnje proizvodi oko 5 miliona komada lepljivih tra ka, dok će go di šnji bru to pri hod bi ti oko 1,8 miliona evra. Proizvodnja u fabrici je potpuno ekološki čista, jer nema otpadnih voda niti gasova koji bi se ispuštali u atmosfe ru. Inače, ovako zaokružena proizvodnja lepljivih traka trenutno ne postoji nigde na području zapadnog Balkana.
Page 4 and 5: uvodnik Broj 14 industrija Poštova
Page 9 and 10: Vesti Pro dato 80 preduzeća u Voj
Page 11 and 12: Standardi u industriji industrija 2
Page 13 and 14: Standardi u Industriji đuje se mog
Page 15 and 16: Standardi u Industriji godine dobil
Page 17 and 18: Standardi u Industriji donija, Alba
Page 19 and 20: Standardi a d u industriji i i - Me
Page 21 and 22: energetika Ener get ska efi ka snos
Page 23 and 24: TNG me ta li, če sti ce i dr, što
Page 25 and 26: ekologija Ekološki problemi Timoč
Page 27 and 28: EL-CO De talj ni je o ovoj i o osta
Page 30 and 31: HONDA p Isto ri ja Hon da Po wer Pr
Page 32 and 33: Pumpex p Sa mo po ta pa ju će od v
Page 34 and 35: Opa sno sti i za šti ta pri ra du
Page 36 and 37: Dru štve no od go vor no po slo va
Page 38 and 39: ečnik Dru štve no od go vor no po
Page 40 and 41: Cebit 2008 U zna ku eko lo ških re
Page 42 and 43: p Brand Fa ir 4 Smo tra po zna tih
Page 44 and 45: Brand Fa ir 4 Brend konferencija, i
Page 46: Sa jam auto mo bi la i mo to ra "Ci
Page 49 and 50: vodič Iz bor sa jam skih do ga đa

Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?