Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija

eflek
Vesti
IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM
Politička neizvesnost u Srbiji
odbija investitore
Zamenik predsednika
Izvršnog odbora
“Ra if fe i sen ban ke”
Zoran Petrović upozorio
je da uko li ko bu de
potrajala politička neizvesnost
u Srbiji, zbog
jednostranog proglašenja
nezavisnosti Kosova, strani investitori
se mogu okrenuti drugim zemljama
i tržištima. Petrović je podsetio da su
strane banke u proteklih sedam godina
investirale u domaću privredu više
“Vla da Sr bi je će obez be di ti sta bilne
i pred vi di ve uslo ve pri vre đi va nja u
ze mlji“, obe ćao je pot pred sed nik Vla de
Sr bi je Bo ži dar Đe lić. On je na gla sio da
u bu dže tu oče ku ju 3 milijarde evra in vesti
ci ja, pr ven stve no stra nih, i do dao da
Sr bi ja ne na me ra va da uđe ni u ka kvu
for mu izo la ci je, ni ti bi lo ka kve kon flikte
i da je otvo re na za do ma će i stra ne
in ve sti ci je.
Srpskoj privredi je radi efikasnijeg
pred sta vlja nja na ino stra nim tr ži štima
neo p hod na bo lja sa rad nja
sa pred stav ni štvi ma Privredne
komore Srbije u ino stranstvu,
oce nje no je u Pri vred noj
ko mo ri Be o gra da. Cilj ja ča nja sa rad nje
je, ka ko je re če no na sa stan ku be o gradskih
pri vred ni ka sa di rek to ri ma predstav
ni šta va PKS u ino stran stvu, una pređi
va nje iz vo zne ak tiv no sti, pri vla če nje
stra nih di rekt nih in ve sti ci ja i po ve ćanje
pri su stva pri vre de Sr bi je na ino stra-
od dve mi li jar de evra,
do ne le me đu na rod ne
standarde u bankarsko
po slo va nje i pot pu no
re for mi sa le ban kar ski
sek tor. ”Stra ne” ban ke
su odobrile investicione
i kre di te za obrt na sredstva
privredi, napomenuo je Petrović i
pod se tio da te ban ke sa ve ćin skim stranim
kapitalom čine skoro 77% bilansne
sume celog sektora, koji zapošljava više
od 30.000 lju di.
Vla da Sr bi je oče ku je in ve sti ci je od 3 mi li jar de evra
Strane investi ci je 13,5 mi li jardi američkih dolara
Ukupan priliv direktnih stranih investi
ci ja u Sr bi ju od 2000. do 2007.
godine iznosio je 13,5 milijardi američkih
dolara. Ulaganja iz SAD iznose 153 miliona
ame rič kih do la ra ili oko 1,2 % ukup nih
stranih investicija. Ministar ekonomije i
regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio
je da trend rasta takvih investicija mora
da se na sta vi u Sr bi ji, ka ko bi bi la po većana
zaposlenost, plate i bruto domaći
proizvod. Ističući da će Vlada davati punu
pravnu sigurnost svim stranim investitorima
ko ji že le da ula žu u Sr bi ju, on je na veo
da je Srbiji godišnje potrebno između tri i
pet milijardi američkih dolara stranih investicija
da bi ostvarivala viske stope privrednog
ra sta, od 6 do 7%. Pre ma po da ci ma
Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja,
15 najvećih zemalja investitora iz EU
uložile su 9,3 milijardi američkih dolara u
Srbiju, ili oko 85% od ukupnog neto priliva
stranih investicija.
Ja ča sa rad nja sa pred stav ni štvi ma PKS u ino stran stvu
nim tržištima. Prema rečima sekretara
Od bo ra PKS za eko nom ske od no se
sa ino stran stvom Oli ve re Ki ro,
ko mor ski si stem Sr bi je ima
svo ju ino-mre žu, ko ja ni je brojna,
ali ko ja se bavi pro mo cijom
srp ske pri vre de u ci lju nje ne sa radnje
sa sve tom i po di za nja ni voa opšteg
pro spe ri te ta društva. Ki ro je na ve la da
PKS ima de vet predstavništava u sve tu,
u Ru skoj Fe de ra ci ji, Bu gar skoj, Bel gi ji,
Ita li ji, Nemačkoj, Austri ji, Bo sni i Her cego
vi ni, Ru muniji i Ukrajini.
In du strij ska pro iz vod nja u
ja nu a ru po ve ća na 4%
Industrijska proizvodnja u Srbiji je u januaru
ove go di ne bi la 4% ve ća ne go u istom
mesecu prošle godine, a u odnosu na prosek
2007. go di ne ma nja za 8.9 %, sa op štio
je Republički zavod za statistiku. Posmatrano
po sek to ri ma, u ja nu a ru je u pro iz vod nji
i distribuciji električne energije, gasa i vode
za be le žen rast od 8.5% u od no su na ja nuar
prošle godine, u prerađivačkoj industriji
rast od 2.7%, a u va đe nju ru da i ka me na od
0.7%. Po namenskim grupama, u januaru
je u od no su na isti me sec 2007. go di ne, proizvodnja
kapitalnih proizvoda porasla za
8.3%, energije za 6.1, netrajnih proizvoda
za široku potrošnju za 4.1, intermedijalnih
pro iz vo da (osim ener gi je) za 3.4%, a pad je
zabeležen kod trajnih proizvoda za široku
po tro šnju, i to za 16,8%.
Srp ska in du stri ja u sta nju da
poveća proizvodnju šećera
redsednik UO kompanije “Sunoko”
P Ver ner Ki ster iz ja vio je da je či ta va
srpska industrija šećera u stanju da poveća
proizvodnju za trećinu i tako zadrži isti
nivo prihoda od proizvodnje i izvoza šećera.
„Ukoliko, pak, količina ostane ista, nećemo
moći da izbegnemo restrukturiranje fabrika“,
rekao je Kister. Prema njegovim rečima,
ovogodišnja izvozna kvota od 180.000
tona šećera za Srbiju je ostala, a nje no
povećanje ili nepovećanje zavisi isključivo
od spoljnotrgovinskih odnosa Srbije i EU.
Srp ska fabrika stakla iz Paraćina
dobila prvu od pet predviđenih
mašina za proizvodnju boca
pogonu ambalažnog stakla Srpske
U fabrike stakla u Paraćinu 29. februara
puštena je u rad prva od predviđenih pet
mašina za proizvodnju boca. „Reč je o nasavremenijoj
mašini, čiji je kapacitet 100.000
bo ca za 24 ča sa i ko ja
je pro šla prob nu pro izvodnju“,
precizirao je
tehnički direktor paraćinske
staklare Nebojša
Bogdanović. Novi
vlasnik Srpske fabrike
stakla, bugarska firma
“Rubin” iz Plevena, planira
da uloži 20 miliona
evra u modernizaciju
proizvodnih kapaciteta
u paraćinskoj fa bri ci,
vi še ne go što je predviđeno
kupoprodajnim
ugovorom.
6 industrija 2/2008