Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija
Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija
ečnik Dru štve no od go vor no po slo va nje situacija, korupcija, opšte poslovno okruženje. Kao najmanja po intenzitetu ističe se nedovoljna podrška državnih organa. U od go vo ru na to šta bi bio kao naj važniji podstrek kompanijama za DOP, ispita ni su od go vo ri li da je to na pr vom me stu edukacija, zatim zakonska regulativnost, je zaposlenima najvažnija plata pa su do bre pla te da le ko ja či mo tiv za rad i lo jalnost od pri me ne dru štveno odgovornog poslovanja. Istovremeno, kao ocena istaknuto je da su zaposleni u kompanijama koje aktivno sprovode kodeks odgovornog poslovanja, lojalniji i motivisaniji za rad. Većina kompanija ipak smatra da je aktivno sprovođenje kodeksa odgovornog poslovanja jači motiv za rad i lojalnost od dobrih plata. potom poreske olakšice u poslovanju, inicijativa institucija, ponašanje države, sistemi vrednovanja DOP, bolje poslovno okruženje, sređivanje ekonomske situacije, a najmanji značaj je dat iskorenjivanju korupcije. Kao odnos anketiranih firmi prema poslovnim partnerima u pogledu njihovog poštovanja DOP-a, isticane su ove ocene: • Društveno odgovorno poslovanje je odgovornost svake pojedinačne firme, i mi se ne me ša mo u na čin po slo va nja na ših partnera; • Prinuđeni smo da biramo partnera koji nudi najbolje finansijske uslove, ali se ve oma trudimo da utičemo na partnera da dru štveno odgovorno posluje; • Pri izboru partnera veoma vodimo ra ču na o to me da li se part ner u svom poslu ponaša društveno odgovorno i biramo onog ko ji po štu je DOP; • Oslanjamo se na reputaciju naših partnera i nismo se posebno bavili načinom njihovog poslovanja; • Imamo delimičan uvid; • Ima mo uvid u na čin po slo va nja sa mo glavnih, najvećih partnera; • Ima mo pot pu ni uvid u na čin po slo vanja svih na ših part ne ra. Što se ti če mi šlje nja, odnosno iskustva kompanija u pogledu odnosa zaposlenih prema kompaniji, u ovom istraživanju do bi jen je, na pr vom me stu, od go vor da Na da po sto ji i za srpska preduzeća? Šta se na me će kao za klju čak u ovom preseku stanja primene koncepta DOP-a u Srbiji? Pre svega, potencijal za unapređenje DOP po sto ji. Po sto ji i svest o zna ča ju ili bar o neizbežnosti uključivanja u opštu inicijativu za unapređenje DOP, a tu je i svest o neposrednom benefitu kompanija od aktivnog sprovođenja kodeksa DOP. Shvata se takođe da je opšta edukacija, ili razvijanje svesti, i posebno edukacija sopstve nih me na dže ra za DOP neo p hod na. Ovo tim pre zbog shva ta nja da je tre nut no sta nje u Sr bi ji u obla sti DOP na ve o ma niskom nivou. Stoga je neophodna saradnja svih ak te ra da bi se sta nje i obla sti DOP unapredilo. Kao prepreke od načelne saglasnosti do realizacije, ističu se problem preuzimanja ini ci ja ti ve za DOP (svest o sop stve noj od govornosti) svih aktera (uključujući i dijalog o zakonima), zatim relativno "sužena" perspek ti va u po i ma nju DOP, kao i ni ska svest o značaju DOP među građanima. in reflektor Korporativna društvena odgovornost - is ku stva Slo vač ke organizaciji "Smart" kolektiva i "Pontis" fondacije 25. U februara u Ambasadi Republike Slovačke održan je seminar o zna ča ju dru štvene odgovornosti kompanija i uporednim is ku stvi ma u toj obla sti u Slo vač koj i Sr bi ji. Na sku pu su, kroz iskustva slovačkih i srpskih kompanija, predstavljene neke od najnovijih tendencija u oblasti korporativne društvene odgovornosti, konkretne koristi, ali i mogući izazovi u implementaciji društvene odgovornosti u svakodnevno poslovanje. O uspešnim primerima, kao i o specifičnim metodima i alatima koji mogu doprineti da se koncept društvene odgovornosti uvede u svakodnevnu praksu kompanija koje posluju u Srbiji govorili su direktorka Pontis fondacije iz Bratislave Lenka Surotchak, Jana Ružicka iz slovačkog Business Leaders Foruma, izvršni direktor Smart Kolektiva Neven Marinović, CSR menadžer "Philip Morris" u Slovačkoj Denisa Prokšova i Maja Dželatović, direktorka za komunikacije kompanije "Holcim". Događaju je prisustvovalo 40 predstavnika domaćih i stranih kompanija koje posluju u Srbiji. "Pontis" fondacija je posvećena jačanju nevladinog sektora, promovisanju korporativne filantropije i korporativne društvene www.nadaciapontis.sk/en odgovornosti i demokratizaciji i razvoju u inostranstvu. Jedna je od najvećih organizacija ove vrste u Slovačkoj. "Smart" kolektiv je domaća neprofitna organizacija čiji je rad usme ren na tri stra te ške obla sti: dru štve no od go vor no poslovanje, međusektorska partnerstva i socijalne komunikacije. "Smart" je posvećen promovisanju i uspostavljanju prakse društveno odgovornog poslovanja, razvoju socijalnih komunikacija, kao i pronalaženju inovativnih perspektiva za održivi razvoj građanskog i društva uopšte kroz sinergijsko međupovezivanje različitih društvenih aktera. 38 industrija 2/2008
ečnik Dru štve no od go vor no po slo va nje - primeri iz prakse Dru štve na od go vor nost va žan deo mi si je kom pa ni je "Naše poslovanje vezano je za stvaranje dodatne vrednosti u poslovima kojima se kompanija bavi (projektovanje, proizvodnja i izgradnja elektroenergetskih prenosnih vodova 500kV i telekomunikacionih vodova i stubova, kao i čeličnih konstrukcija, visećeg i vezivnog materijala, izgradnja elektroenergetskih postrojenja i antikorozivna zaštita metala metodom vrućeg pocinkovanja i inženjering), uz naglasak na naše zaposlene i njihov razvoj, kao i na zadovoljstvo naših klijenata. Misija naše kompanije ujedno je i odgovorno ponašanje u društvu, tako da naš održivi razvoj bude usklađen s interesima šire zajednice i zaštitom okoline", kažu u zagrebačkom Dalekovodu, odgovarajući na jedno pitanje časopisa Industrija – šta za ovu kompaniju znači pojam "društvena odgovornost"... D alekovod d.d. Zagreb potpisnik je Kodeksa etike u poslovanju, potvrđenog i preporučenog od strane Hrvatske gospodarske komore. Njime se utvrđuju osnovne smernice etičkog ponašanja poslovnih subjekata u hrvatskoj privredi. Imajući ovu pretpostavku u vidu, Daleko vod d.d. je član UN Glo bal Com pact-a u prema kojem se obavezao: 1. Na području ljudskih prava: • Poštovati i podržavati zaštitu međunarodno priznatih ljudskih prava; • Ne uče stvo va ti u kr še nju ljud skih prava. 2. Na pod ruč ju rad nog pra va: • Pri me nji va ti slo bo du udru ži va nja i stvar no pri zna va ti pra vo na ko lek tiv no pregovaranje; • Iskoreniti sve oblike prisilnog i neslobodnog rada; • Ukidati dečji rad; • Uklanjati diskriminaciju pri zapošljavanju i na rad nom me stu. 3. Na području zaštite životne sredine: • Pažljivo i s obzirom postupati prema pitanjima zaštite životne sredine; • Pokretati inicijative kojima je cilj pro- mocija veće odgovornosti prema zaštiti životne sredine; • Podsticati razvoj i usvajanje tehnologija koje su prihvatljive za životnu sredinu. 4. Na području suzbijanja korupcije: • Boriti se protiv svih oblika korupcije, uključujući iznuđivanje i potkupljivanje. U Dalekovodu d.d. društveno odgovorno poslovanje ogleda se kroz: • zabranu rada maloletnicima; • stalnu edukaciju zaposlenih; • bri gu o ži vot noj sre di ni (pri me nom standarda ISO 14001); • poboljšanje uslova rada; • poboljšanje zdravlja i bezbednosti na radu (primenom OHSAS 18001); • stalno poboljšavanje kvaliteta proizvoda i procesa upravljanja (primenom standarda ISO 9001); • povećanje plata radnika u skladu sa zahtevima rada i prosekom na nivou rada u delatnosti; • praćenje nivoa zadovoljstva klijenata; • pra će nje bro ja pri tu žbi od stra ne potrošača; • praćenje nivoa zadovoljstva zaposlenih; • ispunjavanje svih Zakona Republike Hrvatske u oblasti zaštite životne sredine; • praćenje potrošnje energenata (energetska efikasnost). Povrh svega, prošle godine doneli smo svoj Kodeks korporativnog upravljanja! U skladu sa sopstvenom strategijom razvoja kao društveno odgovorne kompanije, godinama smo aktivni na području sponzorstva humanitarnih aktivnosti, nauke i obrazovanja, kulture i umetnosti, sporta, odr ži vog raz vo ja i zdra vlja. Cilj nam je stvara nje dru štva zna nja i stva ra nje perspektiva za mla de lju de. Za po sle ni Zaposleni su naša najveća vrednost. Ovo ni je flo sku la jer uisti nu sma tra mo da su zaposleni ključ uspeha svake kompanije. U Da le ko vod Gru pi da nas ukup no ra di 2.100 ljudi. Zaposleni imaju ključnu ulogu jer oni svojim znanjima i sposobnostima čine kompaniju prepoznatljivom među konkurencijom i uspešnijom na tržištu. Osim to ga, sva ko ula ga nje u zna nje i veštinu višestruko se vrati. U Dalekovodu postoji program dodatnog obrazovanja zaposlenih i omogućavanje učenja, prekvalifikacija bez obzira na životnu starost. U tom kontekstu svakom zaposlenom omogućena je dodatna edukacija. Nakon uvedenih Sistema upravljanja kvalitetom (ISO 9000), i Sistema upravljanja zaštitom životne sredine (ISO 14000), Upra va Dru štva 2004. go di ne uvo di i Sistem upravljanja zdravljem i bezbednosti prema međunarodnim smernicama OHSAS 18000 od stra ne "Lloyd’s Register Qality Assurance". Za šti ta zdra vlja i bezbednost radnika time još više dobiva na značaju jer Sistem pretpostavlja kontinuirano, planirano i kontrolisano unapređivanje sta nja u ovom de lu rad nog pro ce sa. in industrija 2/2008 39
- Page 4 and 5: uvodnik Broj 14 industrija Poštova
- Page 6 and 7: eflek Vesti IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM
- Page 9 and 10: Vesti Pro dato 80 preduzeća u Voj
- Page 11 and 12: Standardi u industriji industrija 2
- Page 13 and 14: Standardi u Industriji đuje se mog
- Page 15 and 16: Standardi u Industriji godine dobil
- Page 17 and 18: Standardi u Industriji donija, Alba
- Page 19 and 20: Standardi a d u industriji i i - Me
- Page 21 and 22: energetika Ener get ska efi ka snos
- Page 23 and 24: TNG me ta li, če sti ce i dr, što
- Page 25 and 26: ekologija Ekološki problemi Timoč
- Page 27 and 28: EL-CO De talj ni je o ovoj i o osta
- Page 30 and 31: HONDA p Isto ri ja Hon da Po wer Pr
- Page 32 and 33: Pumpex p Sa mo po ta pa ju će od v
- Page 34 and 35: Opa sno sti i za šti ta pri ra du
- Page 36 and 37: Dru štve no od go vor no po slo va
- Page 40 and 41: Cebit 2008 U zna ku eko lo ških re
- Page 42 and 43: p Brand Fa ir 4 Smo tra po zna tih
- Page 44 and 45: Brand Fa ir 4 Brend konferencija, i
- Page 46: Sa jam auto mo bi la i mo to ra "Ci
- Page 49 and 50: vodič Iz bor sa jam skih do ga đa
ečnik<br />
Dru štve no od go vor no po slo va nje<br />
situacija, korupcija, opšte poslovno okruženje.<br />
Kao najmanja po intenzitetu ističe se<br />
nedovoljna podrška državnih organa.<br />
U od go vo ru na to šta bi bio kao naj važniji<br />
podstrek kompanijama za DOP, ispita<br />
ni su od go vo ri li da je to na pr vom me stu<br />
edukacija, zatim zakonska regulativnost,<br />
je zaposlenima najvažnija plata pa su<br />
do bre pla te da le ko ja či mo tiv za rad i lo jalnost<br />
od pri me ne dru štveno odgovornog<br />
poslovanja. Istovremeno, kao ocena istaknuto<br />
je da su zaposleni u kompanijama<br />
koje aktivno sprovode kodeks odgovornog<br />
poslovanja, lojalniji i motivisaniji za<br />
rad. Većina kompanija ipak smatra da je<br />
aktivno sprovođenje kodeksa odgovornog<br />
poslovanja jači motiv za rad i lojalnost od<br />
dobrih plata.<br />
potom poreske olakšice u poslovanju,<br />
inicijativa institucija, ponašanje države,<br />
sistemi vrednovanja DOP, bolje poslovno<br />
okruženje, sređivanje ekonomske situacije,<br />
a najmanji značaj je dat iskorenjivanju<br />
korupcije.<br />
Kao odnos anketiranih firmi prema<br />
poslovnim partnerima u pogledu njihovog<br />
poštovanja DOP-a, isticane su ove ocene:<br />
• Društveno odgovorno poslovanje je<br />
odgovornost svake pojedinačne firme, i mi<br />
se ne me ša mo u na čin po slo va nja na ših<br />
partnera;<br />
• Prinuđeni smo da biramo partnera<br />
koji nudi najbolje finansijske uslove, ali se<br />
ve oma trudimo da utičemo na partnera da<br />
dru štveno odgovorno posluje;<br />
• Pri izboru partnera veoma vodimo<br />
ra ču na o to me da li se part ner u svom<br />
poslu ponaša društveno odgovorno i biramo<br />
onog ko ji po štu je DOP;<br />
• Oslanjamo se na reputaciju naših partnera<br />
i nismo se posebno bavili načinom<br />
njihovog poslovanja;<br />
• Imamo delimičan uvid;<br />
• Ima mo uvid u na čin po slo va nja sa mo<br />
glavnih, najvećih partnera;<br />
• Ima mo pot pu ni uvid u na čin po slo vanja<br />
svih na ših part ne ra.<br />
Što se ti če mi šlje nja, odnosno iskustva<br />
kompanija u pogledu odnosa zaposlenih<br />
prema kompaniji, u ovom istraživanju<br />
do bi jen je, na pr vom me stu, od go vor da<br />
Na da po sto ji i za<br />
srpska preduzeća?<br />
Šta se na me će kao za klju čak u ovom<br />
preseku stanja primene koncepta DOP-a<br />
u Srbiji? Pre svega, potencijal za unapređenje<br />
DOP po sto ji. Po sto ji i svest o zna ča ju<br />
ili bar o neizbežnosti uključivanja u opštu<br />
inicijativu za unapređenje DOP, a tu je i<br />
svest o neposrednom benefitu kompanija<br />
od aktivnog sprovođenja kodeksa DOP.<br />
Shvata se takođe da je opšta edukacija, ili<br />
razvijanje svesti, i posebno edukacija sopstve<br />
nih me na dže ra za DOP neo p hod na.<br />
Ovo tim pre zbog shva ta nja da je tre nut no<br />
sta nje u Sr bi ji u obla sti DOP na ve o ma<br />
niskom nivou. Stoga je neophodna saradnja<br />
svih ak te ra da bi se sta nje i obla sti DOP<br />
unapredilo.<br />
Kao prepreke od načelne saglasnosti do<br />
realizacije, ističu se problem preuzimanja<br />
ini ci ja ti ve za DOP (svest o sop stve noj od govornosti)<br />
svih aktera (uključujući i dijalog<br />
o zakonima), zatim relativno "sužena" perspek<br />
ti va u po i ma nju DOP, kao i ni ska svest<br />
o značaju DOP među građanima. in<br />
reflektor<br />
Korporativna društvena odgovornost -<br />
is ku stva Slo vač ke<br />
organizaciji "Smart" kolektiva i "Pontis" fondacije 25.<br />
U februara u Ambasadi Republike Slovačke održan je seminar<br />
o zna ča ju dru štvene odgovornosti kompanija i uporednim<br />
is ku stvi ma u toj obla sti u Slo vač koj i Sr bi ji. Na sku pu su, kroz<br />
iskustva slovačkih i srpskih kompanija, predstavljene neke od<br />
najnovijih tendencija u oblasti korporativne društvene odgovornosti,<br />
konkretne koristi, ali i mogući izazovi u implementaciji<br />
društvene odgovornosti u svakodnevno poslovanje.<br />
O uspešnim primerima, kao i o specifičnim metodima i<br />
alatima koji mogu doprineti da se koncept društvene odgovornosti<br />
uvede u svakodnevnu praksu kompanija koje posluju u<br />
Srbiji govorili su direktorka Pontis fondacije iz Bratislave Lenka<br />
Surotchak, Jana Ružicka iz slovačkog Business Leaders Foruma,<br />
izvršni direktor Smart Kolektiva Neven Marinović, CSR<br />
menadžer "Philip Morris" u Slovačkoj Denisa Prokšova i Maja<br />
Dželatović, direktorka za komunikacije kompanije "Holcim".<br />
Događaju je prisustvovalo 40 predstavnika domaćih i stranih<br />
kompanija koje posluju u Srbiji.<br />
"Pontis" fondacija je posvećena jačanju nevladinog sektora,<br />
promovisanju korporativne filantropije i korporativne društvene<br />
www.nadaciapontis.sk/en<br />
odgovornosti i demokratizaciji i razvoju u inostranstvu. Jedna je<br />
od najvećih organizacija ove vrste u Slovačkoj.<br />
"Smart" kolektiv je domaća neprofitna organizacija čiji je<br />
rad usme ren na tri stra te ške obla sti: dru štve no od go vor no<br />
poslovanje, međusektorska partnerstva i socijalne komunikacije.<br />
"Smart" je posvećen promovisanju i uspostavljanju prakse<br />
društveno odgovornog poslovanja, razvoju socijalnih komunikacija,<br />
kao i pronalaženju inovativnih perspektiva za održivi razvoj<br />
građanskog i društva uopšte kroz sinergijsko međupovezivanje<br />
različitih društvenih aktera.<br />
38 industrija 2/2008
Change language