Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija
Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija
Dru štve no od go vor no po slo va nje Na ko rist dru štva, ali i fir me... Društveno odgovorno poslovanje (DOP) predstavlja koncept po kome privredni subjekti koji ga usvajaju svesno i dobrovoljno nadilaze svoju primarnu funkciju sticanja i raspodele profita i ostva ru ju po zitivan uticaj na svoje radno, društveno i pri rodno okruženje. DOP, u suštini, predstavlja svest o novom položaju i značaju koje kompanije imaju u savremenom, globalnom društvu i odgovornosti koja iz njih proizlazi. To je, za pravo, proces u kome kompanije usklađuju svoje odnose sa najraznovrsnijim društvenim akterima koji mogu, mada ne i mo raju, imati uticaja na njihovo poslovanje. Nijedan biznis, veliki ili mali, nije odvo jen od dru štva u ko me po sluje. Uspeh ili ne u speh jed nog umnogome je određen uspehom ili neuspehom onog drugog. Ljudi su istinski zainteresovani za to na ko ji se na čin pred u ze će op ho di prema njima, životnoj sredini i društvu uopšte. Definisanje pojma Prak sa DOP-a se od no si na ce lo kup nu sferu uticaja i raspon delovanja jednog reflektor DOP - si gur na bu duć nost Predstavnici privrede i studenata nedavno su se okupili na konferenciji "Društveno odgovorno poslovanje – sigurna budućnost", u organizaciji Internacionalnog udruženja studenata - AIESEC, na kojoj su razmatrane prednosti i potrebe uvođenja višeg stepena korporativne odgovornosti u rad srpskih kompanija. Izvršni potpredsednik Srpske asocijacije menadžera Ana Bovan je istakla komparativne prednosti kompanija koje se pridržavaju ovih principa i ukazala na najbolje načine merenja stepena posvećenosti CSR principima. Pritom je iznela koje sve aktivnosti sprovodi Srpska asocijacija menadžera u nameri da promoviše standarde i načela koncepta društveno odgovornog poslovanja. Među tim aktivnostima je unapređenje odgovornog odnosa prema svim nosiocima interesa jednog preduzeća: zaposlenima, za jed ni ci, do ba vlja či ma, re gu la to ri ma, ak ci o na ri ma i sl. Svi od no si se kva li tet ni je mo gu re gu li sa ti sve o bu hvat nim Etičkim ko dek som, te je SAM sa či nio ta kav Ko deks i po nu dio ga srp skim me na dže ri ma kao na ci o nalni stan dard. Osim to ga, struč na gru pa SAM je kre i ra la i dva do pun ska do ku men ta "Uput stvo za pi sa nje Etič kog ko dek sa" i "Uput stvo za efek tiv nu primenu Kodeksa u kompanijama i strukovnim udruženjima". Ana Bovan je pritom predočila pri vred ni ci ma i stu den ti ma ko li ko je va žno ima ti pro fe si o nal ne me na džer ske ugo vo re ko ji ma se re gu li šu sva pi ta nja iz od no sa "vla snik – me nadžer – za po sle ni". In te re so va nje stu de na ta i pri vred ni ka za ove te me je bi lo ve li ko i ce la kon fe ren ci ja je još jednom po ka za la da je do šao tre nu tak za ak tiv ni ji rad na podizanju stepena odgovornosti vlasnika i rukovodilaca kompanija u Srbiji, ali i za ade kvat nu pro me nu re gu la ti ve ko ja bi još preciznije i strožije trebalo da postavi nivo odgovornosti korporacija prema svim relevantnim grupama. 36 industrija 2/2008
ečnik Dru štve no od go vor no po slo va nje preduzeća, kao i na odnose koje ono pri tome uspostavlja: šta proizvodi, kako ku puje i prodaje, da li se pridržava zakona, na koji način zapošljava, osposobljava i utiče na razvoj ljudskih resursa, koliko ulaže u lokalnu zajednicu i poštovanje ljudskih i radnih prava, na koji način doprinosi očuvanju životne sredine. Drugim rečima, DOP bi se mo glo de fi ni sa ti kao kon cept u okvi ru koga se kompanije prema svim svojim stejkholderima (svi oni na koje poslovanje jedne kompanije može imati uticaja, „interesne grupe") odnosi etički i odgovorno, odnosno na društveno prihvatljiv način U od go vo ru na pi ta nje za što DOP, stručnjaci ističu da društvena odgovornost donosi preduzećima brojne prednosti ukoli ko se ostva ru je na pra vi na čin. Ona ne predstavlja puko rasipanje resursa ili besplodnu investiciju zarad nekakve političke korektnosti. U zemljama razvijene tržišne ekonomije, društvena odgovornost u sve većoj meri postaje faktor prilikom odlučivanja i opredeljivanja potrošača za određeni proizvod, čime društveno odgovorna preduzeća stiču kompetitivnu prednost u odnosu na konkurenciju. Zemlje u tranziciji, poput Sr bi je, i preduzeća koja dolaze iz njih, ukoliko žele da posluju uspešno moraju da prihvate sve zahteve globalnog tržišta, od kojih jedan sve više postaje – društvena odgovornost. Ipak, nije dovoljno samo formalno objaviti svoju posvećenost, jer prazne reči bude sumnjičavost. Potrebno je pokazati predanost, da je ona stvar na i da do no si stvar ne rezultate. Drugi stručnjaci ističu u definisanju ovog pojma da je društveno odgovorno poslovanje način upravljanja u kome se vodi računa i o ekonomskim i o društvenim ciljevima. Jednostavno rečeno, od preduze- ća/institucije/organizacije očekuje se da bude odgovorna prema društvu, odnosno, zajednici u kojoj radi. Očekivanja mogu biti dvojaka - kada se oče ku je da ne či ni ak ci je ko je ni su u in te resu društva (npr. od industrijskih giganata se očekuje da ne zagađuju životnu okolinu tokom proizvodnog procesa), ili kada se očekuje da se aktivno uključi, odnosno sprovodi akcije za poboljšanje uslova života u dru štvu (npr. od pred u ze ća se oče ku je da, preduzme aktivne korake i razmišlja o održivosti prirodnih resursa). U osno vi su prin ci pi, od no sno sistem vrednosti Društveno odgovorno poslovanje preduzeća je način upravljanja preduzećem u ko me se bri ne o svim gru pa ma u dru štvu, u svim aspek ti ma po slo va nja. Cilj je da se obezbede viši standardi ži vlje nja za lju de u preduzeću i van preduzeća, uz održavanje profitabilnosti. Za razliku od sporadičnih ak ci ja, kao što je spon zor stvo ili po moć nekoj kratkotrajnoj inicijativi, društveno odgovorno poslovanje preduzeća podrazumeva sistem vrednosti, pristup, način razmišljanja u upravljanju preduzećem. U osnovi ovog koncepta upravljanja su princi pi ko ji su uni ver zal ni i od no se se na sve vrste preduzeća, sprovode se na dobrovoljnoj ba zi i od no se se na raz voj dru štva, a ne samo privredni rast. Kao osnovni motiv kompanija u opredelje nju za DOP na vo di se "imidž" kom pa ni je u javnosti, mada je u suštini, i dugoročno gledano, reč o većem finansijskom efektu. Tu je i dugoročna stabilnost poslovanja, zatim poverenje društva i lojalnost potrošača, kao i veća motivacija za rad i lojalnost zaposlenih. Jed no is traživanje U jed nom is tra ži va nju ko je je spro vedeno pre izvesnog vremena, gde se kao primarni cilj isticala ocena stanja DOP u Srbiji, došlo se do mnogih konstatacija. Tako, jedna grupacija ispitanih smatra da priličan broj domaćih kompanija u Srbiji i većina internacionalnih već sledi kodekse društveno odgovornog poslovanja, a ostale po či nju sa an ga žo va njem u tom prav cu. Dru gi, pak, sma tra ju da, dok se in ter na ci o- nalne kompanije u Srbiji ponašaju društveno odgovorno, većina domaćih kompanija još ne sle di ko deks dru štveno odgovornog poslovanja. Ocena sledeće grupe anketiranih jeste da većina kompanija u Srbiji, bilo domaćih ili internacionalnih, još ne sledi kodekse društveno odgovornog poslovanja, ali po či nju da se an ga žu ju u tom prav cu. A bi lo je i onih ko ji su sma tra li da većina kompanija u Srbiji, bilo domaćih ili internacionalnih, ne samo što ne sledi kodekse društvenog poslovanja, već nije ni svesna samog koncepta DOPa. Kao glavne prepreke većoj inicijativi za DOP u Srbiji većina ističe nedostatak svesti o zna ča ju DO Pa 67%. Da le ko ma nje se potencira nedostatak finansija, ekonomska nerazvijenost, zatim zakonska neregulativnost, opšte stanje u društvu, politička
- Page 4 and 5: uvodnik Broj 14 industrija Poštova
- Page 6 and 7: eflek Vesti IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM
- Page 9 and 10: Vesti Pro dato 80 preduzeća u Voj
- Page 11 and 12: Standardi u industriji industrija 2
- Page 13 and 14: Standardi u Industriji đuje se mog
- Page 15 and 16: Standardi u Industriji godine dobil
- Page 17 and 18: Standardi u Industriji donija, Alba
- Page 19 and 20: Standardi a d u industriji i i - Me
- Page 21 and 22: energetika Ener get ska efi ka snos
- Page 23 and 24: TNG me ta li, če sti ce i dr, što
- Page 25 and 26: ekologija Ekološki problemi Timoč
- Page 27 and 28: EL-CO De talj ni je o ovoj i o osta
- Page 30 and 31: HONDA p Isto ri ja Hon da Po wer Pr
- Page 32 and 33: Pumpex p Sa mo po ta pa ju će od v
- Page 34 and 35: Opa sno sti i za šti ta pri ra du
- Page 38 and 39: ečnik Dru štve no od go vor no po
- Page 40 and 41: Cebit 2008 U zna ku eko lo ških re
- Page 42 and 43: p Brand Fa ir 4 Smo tra po zna tih
- Page 44 and 45: Brand Fa ir 4 Brend konferencija, i
- Page 46: Sa jam auto mo bi la i mo to ra "Ci
- Page 49 and 50: vodič Iz bor sa jam skih do ga đa
Dru štve no od go vor no po slo va nje<br />
Na ko rist dru štva,<br />
ali i fir me...<br />
Društveno odgovorno poslovanje (DOP) predstavlja koncept po kome<br />
privredni subjekti koji ga usvajaju svesno i dobrovoljno nadilaze svoju<br />
primarnu funkciju sticanja i raspodele profita i ostva ru ju po zitivan<br />
uticaj na svoje radno, društveno i pri rodno okruženje. DOP, u suštini,<br />
predstavlja svest o novom položaju i značaju koje kompanije imaju u<br />
savremenom, globalnom društvu i odgovornosti koja iz njih proizlazi.<br />
To je, za pravo, proces u kome kompanije usklađuju svoje odnose sa<br />
najraznovrsnijim društvenim akterima koji mogu, mada ne i mo raju,<br />
imati uticaja na njihovo poslovanje.<br />
Nijedan biznis, veliki ili mali, nije<br />
odvo jen od dru štva u ko me po sluje.<br />
Uspeh ili ne u speh jed nog umnogome<br />
je određen uspehom ili neuspehom<br />
onog drugog. Ljudi su istinski zainteresovani<br />
za to na ko ji se na čin pred u ze će op ho di<br />
prema njima, životnoj sredini i društvu<br />
uopšte.<br />
Definisanje pojma<br />
Prak sa DOP-a se od no si na ce lo kup nu<br />
sferu uticaja i raspon delovanja jednog<br />
reflektor<br />
DOP - si gur na bu duć nost<br />
Predstavnici privrede i studenata nedavno su<br />
se okupili na konferenciji "Društveno odgovorno<br />
poslovanje – sigurna budućnost", u organizaciji<br />
Internacionalnog udruženja studenata - AIESEC,<br />
na kojoj su razmatrane prednosti i potrebe uvođenja<br />
višeg stepena korporativne odgovornosti u rad<br />
srpskih kompanija. Izvršni potpredsednik Srpske<br />
asocijacije menadžera Ana Bovan je istakla komparativne<br />
prednosti kompanija koje se pridržavaju<br />
ovih principa i ukazala na najbolje načine merenja<br />
stepena posvećenosti CSR principima. Pritom je<br />
iznela koje sve aktivnosti sprovodi Srpska asocijacija<br />
menadžera u nameri da promoviše standarde<br />
i načela koncepta društveno odgovornog poslovanja.<br />
Među tim aktivnostima je unapređenje<br />
odgovornog odnosa prema svim nosiocima<br />
interesa jednog preduzeća: zaposlenima,<br />
za jed ni ci, do ba vlja či ma, re gu la to ri ma, ak ci o na ri ma i sl.<br />
Svi od no si se kva li tet ni je mo gu re gu li sa ti sve o bu hvat nim Etičkim<br />
ko dek som, te je SAM sa či nio ta kav Ko deks i<br />
po nu dio ga srp skim me na dže ri ma kao na ci o nalni<br />
stan dard. Osim to ga, struč na gru pa SAM je<br />
kre i ra la i dva do pun ska do ku men ta "Uput stvo za<br />
pi sa nje Etič kog ko dek sa" i "Uput stvo za efek tiv nu<br />
primenu Kodeksa u kompanijama i strukovnim<br />
udruženjima". Ana Bovan je pritom predočila<br />
pri vred ni ci ma i stu den ti ma ko li ko je va žno ima ti<br />
pro fe si o nal ne me na džer ske ugo vo re ko ji ma se<br />
re gu li šu sva pi ta nja iz od no sa "vla snik – me nadžer<br />
– za po sle ni".<br />
In te re so va nje stu de na ta i pri vred ni ka za ove<br />
te me je bi lo ve li ko i ce la kon fe ren ci ja je još jednom<br />
po ka za la da je do šao tre nu tak za ak tiv ni ji<br />
rad na podizanju stepena odgovornosti<br />
vlasnika i rukovodilaca kompanija u Srbiji,<br />
ali i za ade kvat nu pro me nu re gu la ti ve ko ja<br />
bi još preciznije i strožije trebalo da postavi nivo odgovornosti<br />
korporacija prema svim relevantnim grupama.<br />
36 industrija 2/2008
Change language