Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija

vremeplov
p
Iz vo zna tr go vi na
Za Kne za i pri ja te lje
Uticaj pojave železnice na izvoz
U decenijama posle oslobođenja Srbije, kada je unutra šnje tržište
bilo još u povoju, presudnu ulogu igrala je iz vozna (spoljna) trgovina.
Do bar deo unu trašnjeg prometa se zbog ne dostatka novca obavljao
trampom. Zahvaljujući izvozu unovčavana je skoro celokupna proizvod
nja. Tek ka da je iz vozna trgovina doprinela uvećanju novčanog
obr ta, po če la je da se raz vi ja i unu tra šnja.
I
z Srbije se u prvo vreme izvozila najviše
stoka, koža (jagnjeća i jareća), šišarke,
med, vo sak, loj i ro go vi. Iz vo zi lo se
uglav nom u Austro u gar sku, Tur sku, Vla šku
i na Pri mor je. Pre la skom sa sto čar stva
na poljoprivredu, promene nastupaju i u
struk tu ri iz vo za. Od 1843. do 1860. go dine
prosečni godišnji izvoz žita bio je 1.119
tona ili 0,79% vrednosti ukupnog izvoza,
dok je u pe ri o du 1891-1905. po ras tao na
122.265 to na ili 24,91% ukup nog iz vo za.
U istom periodu izvoz suvih šljiva povećan
je sa 111,5 na 27.653,5 to na. Ra ki ja se
ja vlja u iz vo zu od 1856, vi no od 1879,
suve šljive od 1865, klanični proizvodi krajem
devedesetih godina.
Iz vo zom su se ba vi li
samo kneževi ljudi
Izvozna trgovina je u vreme Kneza Miloša
predstavljala njegov monopol. To je
zna či lo da on ima mo no pol i
u unutrašnjoj trgovini pošto
je sto ka bi la glav ni pred met
trgovanja i uglavnom namenjena
izvozu. Dobivši pravo
izdavanja trgovačkih pasoša,
Knez je se bi omo gu ćio
da u iz vo zni po sao pu sti
samo svoje ljude. Izvozom
sto ke se 1820. go di ne ba vilo
sve ga 56 tr go va ca i svi su
bili u ortačkom odnosu sa
Knezom.
Kasnije, sve do Sre tenjskog
Ustava 1835. godine, izvoznom trgovinom
kao vrlo unosnim poslom, počinju
da se bave i visoku državni činovnici.
Seljak, upućen u prodaji na ograničen broj
trgovaca, morao je da se zadovolji ponuđenom
ce nom. Otu da i pro te sti i zah tev za slobodnom
trgovinom stokom i zemaljskim
proizvodima.
Izvozna i unutrašnja trgovina je brže
napredovala kada je u Austrougarskoj
izgrađena železnica do Zemuna. Železnica
je omogućila brže i jevtinije snabdevanje
Srbije i proširenje izvoza i van
granica Austrougarske. Povećanju izvoza
je doprinelo i uvođenje parne plovidbe
Du na vom i Sa vom. Iz voz se oba vljao
na ske la ma duž re ka.
Pored skelarine, dugo je bio opterećen
i izvoznom carinom. Domaći trgovci
i stran ci su ku po va li ili u ze mlji ili na
skelama na kojima je održavana neka
vrsta berzanskih sastanaka za trgovinu
sto kom. Ra stao je i broj do ma ćih
trgovaca ko ji su sa sto kom od la zi li na
strana tržišta, najviše na peštansko.
I unutrašnja trgovina
do bi ja la sve ja či im puls
"Dok je 1846. obrt spolj ne trgovine
iz no sio na gla vu 19,50 din. (uvoz 7,48
din, iz voz 11,94 din.), do tle se u 1909/12
po peo na bli zu 70 di na ra", be le že "Srb ske
novine".
Glavna karakteristika spoljno-trgovinskog
obrta do Prvog Svetskog rata bila je
stal ni i ne što ve ći po rast iz vo za od uvo za
i velika variranja izvoza zbog nestabilnosti
poljoprivrednih prinosa. Pod uticajem izvozne
tr go vi ne, ko ja je s jed ne stra ne unovčavala
najveći deo proizvodnje a, s druge,
uticala na uvećanje potreba i menjanje
načina života, dobijala je sve jači impuls i
unutrašnja trgovina.
B. P.
industrija 2/2008 33