Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija

More documents

Recommendations

Info

Pumpex p Sa mo po ta pa ju će od vod ne pum pe Pum pex p 601 - p 3001 TEKST: KO STA DIN JO VA NO VIĆ, DIPL. ECC MO GUĆ NOST RA DA NA SU VO Dvo struko spoljašnje kućište i dobra konvekcija toplote omogućavaju da pumpa ra di i na su vo ili u uslo vi ma ote ža nog uvlačenja. Dizajnirane su i proizvedene ta ko da bu du čvr ste - i da tra ju dugo. Male težine - lako prenosive. Ne stvaraju poteškoće - jednostavno se instaliraju. KOM PO NEN TE OD NER ĐA JU ĆEG ČE LI KA Vratilo rotora, učvršćivači, pa čak i spoljašnje kućište napravljeni su od nerđajućeg čelika. VI SO KA OT POR NOST NA HA BA NJE Radno kolo pumpe je od visoko hromirane legure čelika tvrdoće od 60 Rc. Delovi koji se menjaju a skloni su habanju, prevučeni su nitrilskom gumom otpornom na ulje kojom se garantuje dugotrajnost i visoka efikasnost. Za korišćenje pumpe u uslovima ekstremnog habanja, izaberite Pumpex-ovu ekskluzivnu Enduro LiningTM liniju potrošnih delova prevučenih poliuretanom. UGRA DE NA ZA ŠTITA MOTORA Ne po sto ji po tre ba za glo ma znim spolja šnjim po kre ta či ma po što su pum pe opre mlje ne ugrađenim kon tak to rom, elek trič nim kon den za to rom (mo no faznim) i termičkim senzorima u namotajima sta to ra. Sve pum pe su opre mlje ne sa 20 m ka bla. VI SO KA FLEK SI BIL NOST Pum pa se mo že po sta vi ti u bi lo ko ji po lo žaj, čak i na o pa ko. La ko se vr ši pre i na ča va nje pum pe iz jed ne u dru gu ver zi ju stan dard nog mo de la, mo de la sa vi so kom gla vom ili mo de la ve li ke za pre mi ne. PO U ZDA NOST Kabl napajanja je osiguran žabicama na ula zu za kabl. Ovim se spre ča va opa snost od nepredviđenog izvlačenja kabla. Dupli zaptivači mehaničkog vratila sa uljnim podmazivanjem (silicijumski karbid/silicijumski kar bid u pri mar nom zap ti va ču). Kombinacija predimenzioniranog vratila i kugličnih ležajeva sa dvostrukim ugaonim kontaktom obezbeđuje minimalno zakretanje vratila, kao i ujednačen rad bez vibracija. Blok spojničnog spoja je izolovan od blo ka s mo to rom. U slu ča ju da vo da ude u blok spojničnog spoja, ona neće iscuriti u blok s mo to rom što bi do ve lo do nje go vog pregorevanja i skupih popravaka. STAN DAR DI ZO VAN DI ZAJN Omogućava jednostavno korišćenje i održavanje. Osnovni model je jedan a ima mnoge standardizovane dodatke. Isti tip zaptivača za vratilo odgovara svim pumpama od P 701 do P 3001, ime su tro ško vi umanjeni a održavanje olakšano. Različite veličine pumpi imaju jednake mnoge druge rezervne delove, npr. učvršćivače kuglične ležajeve i priključke za pražnjenje, čime je umanjen i pojednostavljen inventar rezervnih delova. in 32 industrija 2/2008
vremeplov p Iz vo zna tr go vi na Za Kne za i pri ja te lje Uticaj pojave železnice na izvoz U decenijama posle oslobođenja Srbije, kada je unutra šnje tržište bilo još u povoju, presudnu ulogu igrala je iz vozna (spoljna) trgovina. Do bar deo unu trašnjeg prometa se zbog ne dostatka novca obavljao trampom. Zahvaljujući izvozu unovčavana je skoro celokupna proizvod nja. Tek ka da je iz vozna trgovina doprinela uvećanju novčanog obr ta, po če la je da se raz vi ja i unu tra šnja. I z Srbije se u prvo vreme izvozila najviše stoka, koža (jagnjeća i jareća), šišarke, med, vo sak, loj i ro go vi. Iz vo zi lo se uglav nom u Austro u gar sku, Tur sku, Vla šku i na Pri mor je. Pre la skom sa sto čar stva na poljoprivredu, promene nastupaju i u struk tu ri iz vo za. Od 1843. do 1860. go dine prosečni godišnji izvoz žita bio je 1.119 tona ili 0,79% vrednosti ukupnog izvoza, dok je u pe ri o du 1891-1905. po ras tao na 122.265 to na ili 24,91% ukup nog iz vo za. U istom periodu izvoz suvih šljiva povećan je sa 111,5 na 27.653,5 to na. Ra ki ja se ja vlja u iz vo zu od 1856, vi no od 1879, suve šljive od 1865, klanični proizvodi krajem devedesetih godina. Iz vo zom su se ba vi li samo kneževi ljudi Izvozna trgovina je u vreme Kneza Miloša predstavljala njegov monopol. To je zna či lo da on ima mo no pol i u unutrašnjoj trgovini pošto je sto ka bi la glav ni pred met trgovanja i uglavnom namenjena izvozu. Dobivši pravo izdavanja trgovačkih pasoša, Knez je se bi omo gu ćio da u iz vo zni po sao pu sti samo svoje ljude. Izvozom sto ke se 1820. go di ne ba vilo sve ga 56 tr go va ca i svi su bili u ortačkom odnosu sa Knezom. Kasnije, sve do Sre tenjskog Ustava 1835. godine, izvoznom trgovinom kao vrlo unosnim poslom, počinju da se bave i visoku državni činovnici. Seljak, upućen u prodaji na ograničen broj trgovaca, morao je da se zadovolji ponuđenom ce nom. Otu da i pro te sti i zah tev za slobodnom trgovinom stokom i zemaljskim proizvodima. Izvozna i unutrašnja trgovina je brže napredovala kada je u Austrougarskoj izgrađena železnica do Zemuna. Železnica je omogućila brže i jevtinije snabdevanje Srbije i proširenje izvoza i van granica Austrougarske. Povećanju izvoza je doprinelo i uvođenje parne plovidbe Du na vom i Sa vom. Iz voz se oba vljao na ske la ma duž re ka. Pored skelarine, dugo je bio opterećen i izvoznom carinom. Domaći trgovci i stran ci su ku po va li ili u ze mlji ili na skelama na kojima je održavana neka vrsta berzanskih sastanaka za trgovinu sto kom. Ra stao je i broj do ma ćih trgovaca ko ji su sa sto kom od la zi li na strana tržišta, najviše na peštansko. I unutrašnja trgovina do bi ja la sve ja či im puls "Dok je 1846. obrt spolj ne trgovine iz no sio na gla vu 19,50 din. (uvoz 7,48 din, iz voz 11,94 din.), do tle se u 1909/12 po peo na bli zu 70 di na ra", be le že "Srb ske novine". Glavna karakteristika spoljno-trgovinskog obrta do Prvog Svetskog rata bila je stal ni i ne što ve ći po rast iz vo za od uvo za i velika variranja izvoza zbog nestabilnosti poljoprivrednih prinosa. Pod uticajem izvozne tr go vi ne, ko ja je s jed ne stra ne unovčavala najveći deo proizvodnje a, s druge, uticala na uvećanje potreba i menjanje načina života, dobijala je sve jači impuls i unutrašnja trgovina. B. P. industrija 2/2008 33
Page 4 and 5: uvodnik Broj 14 industrija Poštova
Page 6 and 7: eflek Vesti IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM
Page 9 and 10: Vesti Pro dato 80 preduzeća u Voj
Page 11 and 12: Standardi u industriji industrija 2
Page 13 and 14: Standardi u Industriji đuje se mog
Page 15 and 16: Standardi u Industriji godine dobil
Page 17 and 18: Standardi u Industriji donija, Alba
Page 19 and 20: Standardi a d u industriji i i - Me
Page 21 and 22: energetika Ener get ska efi ka snos
Page 23 and 24: TNG me ta li, če sti ce i dr, što
Page 25 and 26: ekologija Ekološki problemi Timoč
Page 27 and 28: EL-CO De talj ni je o ovoj i o osta
Page 30 and 31: HONDA p Isto ri ja Hon da Po wer Pr
Page 34 and 35: Opa sno sti i za šti ta pri ra du
Page 36 and 37: Dru štve no od go vor no po slo va
Page 38 and 39: ečnik Dru štve no od go vor no po
Page 40 and 41: Cebit 2008 U zna ku eko lo ških re
Page 42 and 43: p Brand Fa ir 4 Smo tra po zna tih
Page 44 and 45: Brand Fa ir 4 Brend konferencija, i
Page 46: Sa jam auto mo bi la i mo to ra "Ci
Page 49 and 50: vodič Iz bor sa jam skih do ga đa

Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?