Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija

ekologija
Ekološki problemi Timočkog regiona
na kvalitet vode Dunava. Rešavanje ovog
problema je od izuzetnog značaja ne samo
za Sr bi ju već i za ceo re gion Bal ka na, kao i
za korišćenje vode Dunava u turističke svrhe,
po seb no u de lu Do njeg Mi la nov ca.
Negativne posledice na rečne tokove u
svom okruženju ima i rudarstvo Majdanpeka,
či je ot pad ne vo de iz flo ta cije Rudnika
bakra zagađuju reku Pek, a ispitivanja
kvaliteta vode pokazuju povremena prekoračenja
dozvoljenih granica.
Otpadne vode iz industrijskih objekata
koji se smatraju manjim zagađivačima
potiču iz tehnoloških procesa, iz sistema za
hlađenje, iz radionica za popravku i pranje
vo zi la i slič no. Uglav nom to se od no si na
industrijska preduzeća, metalske, prerađivačke,
prehrambene, drvne, tekstilne,
kožarske i druge grane industrije, koje se
nalaze u Knjaževcu, Zaječaru, Boljevcu,
Negotinu i Donjem Milanovcu. Većina od
ovih industrijskih postrojenja u navedenim
mestima, nema uređaje za prečišćavanje
ot pad nih vo da, čak i ono ma lo što ih ima ili
je neodgovarajućeg kapaciteta, ili je zastare
lo, ili zbog uvo zne opre me ne ra di i ne održa
va se, ta ko da se vr ši sa mo vr ši grub tretman,
ili se uop šte ne vr ši ni ka kav tret man,
već se di rekt no is pušta u recepijente.
Otpadne vode iz poljoprivrede nastaju
ispiranjem zemljišta zagađenog prekomernim
korišćenjem hemijskih jedinjenja,
pesticida, herbicida i veštačkih đubriva
kojima se tretiraju poljoprivredne kulture
i koje procednim vodama otiču u prirodne
vodotoke i zagađuju ih.
Iz domaćinstva otpadne vode su opterećene
viškom organskih materija i deterdženta
i bez prethodnog tretmana ispuštaju
se putem kanalizacije, ili direktno u
prirodne vodotokove.
Kao veoma ozbiljni zagađivači životne
sredine Timočkog regiona javljaju se
atmosferske i kanalizacione
mre že, kao i sep tič ke ja me,
koje spadaju u grupu komunalnih
otpadnih voda. Otpadne
vode iz rudarstva i metalurgije
u Timočkom regionu uništile
su ži vi svet u Bre sto vač koj,
Bor skoj i Kri velj skoj re ci i nizvod
no od nji ho vog uli va i Ve li ki
Ti mok sve do ušća u Du na va.
U tom delu regiona sačuvana
je samo u njihovim izvorišnim
delovima Zlotska reka i potoci
planine Dubašnice, Stola, i
Goranjske visoravni. U buduće
za šti ta ovih re ka je od ve li kog
ekološkog i turističkog značaja
za razvoj regiona i očuvanje vredne
biološke raznovrsnosti i genetskog fonda
podzemne faune kraških terena.
Otpadne vode iz manjih industrijskih
zagađivača, organske materije iz domaćinstva,
hemijska jedinjenja iz tretmana poljoprivrednih
kultura, atmosferske i fekalne
kanalizacije i septičke jame uslovile su
zagađenje reke Moravice i Bovanskog
jezera u Sokobanji, kao i reke trgoviškog
i svrljiškog Timoka od njihovog sastava u
blizini Knjaževca, Belog i Crnog Timoka,
ko je su zbog sa dr žaja zagađivača svrstane
u reke druge klase, te je neophodno poboljšanje
prečišćavanja ovih otpadnih voda,
koje predstavljaju ograničavajući
faktor razvoja. U ovom delu regiona
sačuvana je njihova čistoća u
izvorišnim delovima, što je veoma
važno za razvoj planinskog turizma,
pogotovu na Staroj planini
gde je izvorište trgoviškog Timoka.
Za šti ta vo da
Veći deo otpadnih voda iz svih
izvora zagađivača, posebno iz
rudarstva, metalurgije i he mij ske
industrije moguće je na ekonomičan
način prečišćavati, što bi
omogućilo iskorišćavanje bakra,
plemenitih i retkih metala iz rudnih
ležišta i odloženog opasnog
otpada, poboljšanje ekonomskog
položaja rudarstva i metalurgije,
povećanje zaposlenosti, zaštitu površinskih
i pod zem nih vo da, sma nje nje po trošnje
vode iz izvora jezera, zaštitu zemljišta
i proizvodnju zdravstveno ispravnih životnih
namirnica, poboljšanje zdravstvenog
stanja stanovništva.
Nedovoljno efikasan sistem za prečišćavanje
komunalnih otpadnih voda, ili njihovo
nepostojanje, dovodi do zagađenja
površinskih i podzemnih voda u Timočkom
regionu, što ima za posledicu ugrožavanje
ekosistema u vodotokovima i nedostatak
zdra ve i kva litetne, zdravstveno i higijenski
ispravne vode za zadovoljenje potreba
stanovništva.
Istovremeno, od posebnog je značaja
zaštita tekućih i podzemnih voda za snabdevanje
stanovništva higijenski ispravnom
vodom, zaštitu vodenih resursa definisanjem
zone sanitarne zaštite, očuvanje
biodiverziteta kraških vrela i vodotoka
u svrhu naučnih istraživanja i turističke
atraktivnosti, racionalnije korišćenje voda,
smanjenje količine otpadnih voda, posebno
iz rudarstva i domaćinstva, ugradnja
sistema za prečišćavanje i drugo.
Zaštita izvorišta i podzemnih voda u
velikoj meri zavisi od dobro organizovane
i planske kontrole kvaliteta površinskih i
podzemnih voda. Zbog toga je neophodno
uspostaviti monitoring količina i kvaliteta
izvora voda i obrasca potrošnje, uspostavljanjem
adekvatnih kontrolnih mesta sa
minimumom od dva uzorkovanja godišnje
i izradom katastra zagađivača i planom
zaštite, u slučaju eventualnog, odnosno
iznenadnog zagađenja.
(nastavak u sledećem broju Industrije)
Ko tao za zagrevanje plastenika
ra di na ba lira nu sojinu slamu
Upo tre bom vo do grej nog ko tla za
za gre va nje pla ste ni ka, ko ji ume sto
go ri va ko ri sti ba li ra nu so ji nu sla mu,
PKB dnev no ušte di od 1.000 do 2.000
EUR. Po stro je nje za rad ko ri sti bi o masu
iz po ljo pri vred ne pro iz vod nje, ko ja
se od vi ja na tom ga zdin stvu i ko ju se
ba ca.
Ono mo že da se ko ri sti za za gre va nje
1 ha pod pla ste ni ci ma, a pri mak si malnoj
sna zi tro ši 547 ki lo gra ma ili dve ba le
so ji ne sla me na sat, či ja je pro iz vo đač ka
ce na 2,5 di na ra po ki lo gra mu. Iz grad nja
je ko šta la 18,5 mi li o na di na ra.
reflektor
industrija 2/2008 25