Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija
Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija
ekologija gj Ekološki problemi Timočkog regiona (2. deo) Uticaj industrije na zagađenost voda Industrijski i urbani razvoj prethodnih decenija u Timočkom regionu doprineo je povećanju nivoa društveno-eko nomskog razvoja i poboljšanje životnog standarda stanovništva. Osnovni problemi zagađenosti životne sredine odnose se na glavne industrijske centre, Bor, Zaječar, Majdanpek, Negotin i Prahovo. Od značaja su osnovni problemi zagađenosti životne sredine, zagađenost vazduha, zagađenost površinskih i podzemnih voda, zagađenje i degra dacija zemljišta, neadekvatno upravljanje otpadom, ugroženost prirodnih retkosti i biodiverziteta i pojava radioaktivnosti. Otpadne vode iz rudarstva nastaju odvodnjavanjem površinskih kopova u Boru, Majdanpeku, Rgotini, Vrškoj čuki, Lubnici, Bogovini i jamama u Boru, ispuštanjem iz tehnoloških procesa, dreniranjem flotacijskih jalovišta, prirodnim luženjem raskrivki površinskih kopova i flotacijskih jalovišta. Iz rudarstva otpadne vode Bora iz procesa flotacijske koncentracije se nakon taloženja u jalovištu, pumpama vraćaju u proces, dok ma nji deo pro vir nih vo da, oti če u recepijent Borske i Kriveljske reke. Vode koje nastaju odvodnjavanjem jama i površinskih kopova, veoma su kisele i sadrže ekonomski opravdane količine bakra i plemenitih metala koje se delom prerađuju u procesu cementacije, a tzv. "bele vode" sa manjim teškim metalima se ispuštaju u Borsku reku. Takođe, u prirodne tokove ulivaju se vode nastale luženjem nerekultivisanih površina, odlagališta raskrivki i flotacijskih jalovišta rudnika Bora i Majdanpeka, dok se provirne vode rudnika Vrška čuka bez prečišćavanja ulivaju direktno u recepijent Lubničke reke. TEKST: DR DRA GAN MO MI RO VIĆ Iz vo ri za ga đe nja vo da Osim industrijskih, u vodotokove reka Timočkog regiona je ispuštana, a i danas se ispušta, otpadna voda iz domaćinstva bez prethodnog tretmana. Takođe, reke i vodotokove zagađuju procedne vode, koje prodiru sa njiva u njihovoj neposrednoj blizini, noseći sa sobom mnoga hemijska jedinjenja od herbicida, pesticida i drugih materija kojima se tretiraju poljoprivredne kulture. Izvori otpadnih voda u Timočkom regionu su: • rudarstvo (jama, površinski kopovi, raskrivke, flotaciona jalovišta); •metalurgija (topionica, elektroliza, sumporna kiselina); • industrija (hemijska, prerađivačka, pre hram be na, drv na i dru ge); • poljoprivreda (pesticidi, veštačka đubriva i drugo) i • domaćinstva (organske materije). Otpadne vode metalurgije i industrije u Timočkom regionu potiču u najvećoj meri iz tehnoloških procesa. Iz metalurgije i he mij ske in du stri je iz Bo ra, ot pad ne vode nakon grubog tretmana, ispuštaju se u Borsku reku, koje se karakterišu velikom kiselošću i velikim sadržajem sulfata, jona bakra, arsena i drugih teških metala, zatim u Prahovu IHP koja je 2003. is pu sti la 1.175.280 m 3 ot padnih vo da u Du nav. U dru goj po lo vi ni 20. ve ka do šlo je do iz livanja flotacijske jalovine iz starog jalovišta u Borsku reku. Nanosima flotacijske jalovine oštećeno je ili potpuno uništeno preko 2.500 ha naj plod ni je ze mlje u priobalju Bor ske re ke i Ve li kog Ti mo ka. Sve otpadne vode zagadile su podzemne vode bunara pri rod nih iz vo ra, te se vo da iz njih ne mo že koristiti za vodosnabdevanje i bilo kakvu privrednu delatnost. Ove otpadne vode ne predstavljaju problem samo Timočkog regiona koje ugrožavaju sva naselja na obalama zagađenih reka, već i bitno utiču 24 industrija 2/2008
ekologija Ekološki problemi Timočkog regiona na kvalitet vode Dunava. Rešavanje ovog problema je od izuzetnog značaja ne samo za Sr bi ju već i za ceo re gion Bal ka na, kao i za korišćenje vode Dunava u turističke svrhe, po seb no u de lu Do njeg Mi la nov ca. Negativne posledice na rečne tokove u svom okruženju ima i rudarstvo Majdanpeka, či je ot pad ne vo de iz flo ta cije Rudnika bakra zagađuju reku Pek, a ispitivanja kvaliteta vode pokazuju povremena prekoračenja dozvoljenih granica. Otpadne vode iz industrijskih objekata koji se smatraju manjim zagađivačima potiču iz tehnoloških procesa, iz sistema za hlađenje, iz radionica za popravku i pranje vo zi la i slič no. Uglav nom to se od no si na industrijska preduzeća, metalske, prerađivačke, prehrambene, drvne, tekstilne, kožarske i druge grane industrije, koje se nalaze u Knjaževcu, Zaječaru, Boljevcu, Negotinu i Donjem Milanovcu. Većina od ovih industrijskih postrojenja u navedenim mestima, nema uređaje za prečišćavanje ot pad nih vo da, čak i ono ma lo što ih ima ili je neodgovarajućeg kapaciteta, ili je zastare lo, ili zbog uvo zne opre me ne ra di i ne održa va se, ta ko da se vr ši sa mo vr ši grub tretman, ili se uop šte ne vr ši ni ka kav tret man, već se di rekt no is pušta u recepijente. Otpadne vode iz poljoprivrede nastaju ispiranjem zemljišta zagađenog prekomernim korišćenjem hemijskih jedinjenja, pesticida, herbicida i veštačkih đubriva kojima se tretiraju poljoprivredne kulture i koje procednim vodama otiču u prirodne vodotoke i zagađuju ih. Iz domaćinstva otpadne vode su opterećene viškom organskih materija i deterdženta i bez prethodnog tretmana ispuštaju se putem kanalizacije, ili direktno u prirodne vodotokove. Kao veoma ozbiljni zagađivači životne sredine Timočkog regiona javljaju se atmosferske i kanalizacione mre že, kao i sep tič ke ja me, koje spadaju u grupu komunalnih otpadnih voda. Otpadne vode iz rudarstva i metalurgije u Timočkom regionu uništile su ži vi svet u Bre sto vač koj, Bor skoj i Kri velj skoj re ci i nizvod no od nji ho vog uli va i Ve li ki Ti mok sve do ušća u Du na va. U tom delu regiona sačuvana je samo u njihovim izvorišnim delovima Zlotska reka i potoci planine Dubašnice, Stola, i Goranjske visoravni. U buduće za šti ta ovih re ka je od ve li kog ekološkog i turističkog značaja za razvoj regiona i očuvanje vredne biološke raznovrsnosti i genetskog fonda podzemne faune kraških terena. Otpadne vode iz manjih industrijskih zagađivača, organske materije iz domaćinstva, hemijska jedinjenja iz tretmana poljoprivrednih kultura, atmosferske i fekalne kanalizacije i septičke jame uslovile su zagađenje reke Moravice i Bovanskog jezera u Sokobanji, kao i reke trgoviškog i svrljiškog Timoka od njihovog sastava u blizini Knjaževca, Belog i Crnog Timoka, ko je su zbog sa dr žaja zagađivača svrstane u reke druge klase, te je neophodno poboljšanje prečišćavanja ovih otpadnih voda, koje predstavljaju ograničavajući faktor razvoja. U ovom delu regiona sačuvana je njihova čistoća u izvorišnim delovima, što je veoma važno za razvoj planinskog turizma, pogotovu na Staroj planini gde je izvorište trgoviškog Timoka. Za šti ta vo da Veći deo otpadnih voda iz svih izvora zagađivača, posebno iz rudarstva, metalurgije i he mij ske industrije moguće je na ekonomičan način prečišćavati, što bi omogućilo iskorišćavanje bakra, plemenitih i retkih metala iz rudnih ležišta i odloženog opasnog otpada, poboljšanje ekonomskog položaja rudarstva i metalurgije, povećanje zaposlenosti, zaštitu površinskih i pod zem nih vo da, sma nje nje po trošnje vode iz izvora jezera, zaštitu zemljišta i proizvodnju zdravstveno ispravnih životnih namirnica, poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva. Nedovoljno efikasan sistem za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, ili njihovo nepostojanje, dovodi do zagađenja površinskih i podzemnih voda u Timočkom regionu, što ima za posledicu ugrožavanje ekosistema u vodotokovima i nedostatak zdra ve i kva litetne, zdravstveno i higijenski ispravne vode za zadovoljenje potreba stanovništva. Istovremeno, od posebnog je značaja zaštita tekućih i podzemnih voda za snabdevanje stanovništva higijenski ispravnom vodom, zaštitu vodenih resursa definisanjem zone sanitarne zaštite, očuvanje biodiverziteta kraških vrela i vodotoka u svrhu naučnih istraživanja i turističke atraktivnosti, racionalnije korišćenje voda, smanjenje količine otpadnih voda, posebno iz rudarstva i domaćinstva, ugradnja sistema za prečišćavanje i drugo. Zaštita izvorišta i podzemnih voda u velikoj meri zavisi od dobro organizovane i planske kontrole kvaliteta površinskih i podzemnih voda. Zbog toga je neophodno uspostaviti monitoring količina i kvaliteta izvora voda i obrasca potrošnje, uspostavljanjem adekvatnih kontrolnih mesta sa minimumom od dva uzorkovanja godišnje i izradom katastra zagađivača i planom zaštite, u slučaju eventualnog, odnosno iznenadnog zagađenja. (nastavak u sledećem broju Industrije) Ko tao za zagrevanje plastenika ra di na ba lira nu sojinu slamu Upo tre bom vo do grej nog ko tla za za gre va nje pla ste ni ka, ko ji ume sto go ri va ko ri sti ba li ra nu so ji nu sla mu, PKB dnev no ušte di od 1.000 do 2.000 EUR. Po stro je nje za rad ko ri sti bi o masu iz po ljo pri vred ne pro iz vod nje, ko ja se od vi ja na tom ga zdin stvu i ko ju se ba ca. Ono mo že da se ko ri sti za za gre va nje 1 ha pod pla ste ni ci ma, a pri mak si malnoj sna zi tro ši 547 ki lo gra ma ili dve ba le so ji ne sla me na sat, či ja je pro iz vo đač ka ce na 2,5 di na ra po ki lo gra mu. Iz grad nja je ko šta la 18,5 mi li o na di na ra. reflektor industrija 2/2008 25
- Page 4 and 5: uvodnik Broj 14 industrija Poštova
- Page 6 and 7: eflek Vesti IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM
- Page 9 and 10: Vesti Pro dato 80 preduzeća u Voj
- Page 11 and 12: Standardi u industriji industrija 2
- Page 13 and 14: Standardi u Industriji đuje se mog
- Page 15 and 16: Standardi u Industriji godine dobil
- Page 17 and 18: Standardi u Industriji donija, Alba
- Page 19 and 20: Standardi a d u industriji i i - Me
- Page 21 and 22: energetika Ener get ska efi ka snos
- Page 23: TNG me ta li, če sti ce i dr, što
- Page 27 and 28: EL-CO De talj ni je o ovoj i o osta
- Page 30 and 31: HONDA p Isto ri ja Hon da Po wer Pr
- Page 32 and 33: Pumpex p Sa mo po ta pa ju će od v
- Page 34 and 35: Opa sno sti i za šti ta pri ra du
- Page 36 and 37: Dru štve no od go vor no po slo va
- Page 38 and 39: ečnik Dru štve no od go vor no po
- Page 40 and 41: Cebit 2008 U zna ku eko lo ških re
- Page 42 and 43: p Brand Fa ir 4 Smo tra po zna tih
- Page 44 and 45: Brand Fa ir 4 Brend konferencija, i
- Page 46: Sa jam auto mo bi la i mo to ra "Ci
- Page 49 and 50: vodič Iz bor sa jam skih do ga đa
ekologija<br />
gj<br />
Ekološki problemi Timočkog regiona<br />
(2. deo)<br />
Uticaj industrije<br />
na zagađenost voda<br />
Industrijski i urbani razvoj prethodnih decenija u Timočkom regionu<br />
doprineo je povećanju nivoa društveno-eko nomskog razvoja i poboljšanje<br />
životnog standarda stanovništva. Osnovni problemi zagađenosti<br />
životne sredine odnose se na glavne industrijske centre, Bor, Zaječar,<br />
Majdanpek, Negotin i Prahovo. Od značaja su osnovni problemi zagađenosti<br />
životne sredine, zagađenost vazduha, zagađenost površinskih i<br />
podzemnih voda, zagađenje i degra dacija zemljišta, neadekvatno upravljanje<br />
otpadom, ugroženost prirodnih retkosti i biodiverziteta i pojava<br />
radioaktivnosti.<br />
Otpadne vode iz rudarstva nastaju<br />
odvodnjavanjem površinskih kopova u<br />
Boru, Majdanpeku, Rgotini, Vrškoj čuki,<br />
Lubnici, Bogovini i jamama u Boru, ispuštanjem<br />
iz tehnoloških procesa, dreniranjem<br />
flotacijskih jalovišta, prirodnim luženjem<br />
raskrivki površinskih kopova i flotacijskih<br />
jalovišta.<br />
Iz rudarstva otpadne vode Bora iz procesa<br />
flotacijske koncentracije se nakon taloženja<br />
u jalovištu, pumpama vraćaju u proces,<br />
dok ma nji deo pro vir nih vo da, oti če u<br />
recepijent Borske i Kriveljske reke. Vode<br />
koje nastaju odvodnjavanjem jama i površinskih<br />
kopova, veoma su kisele i sadrže<br />
ekonomski opravdane količine bakra i plemenitih<br />
metala koje se delom prerađuju<br />
u procesu cementacije, a tzv. "bele vode"<br />
sa manjim teškim metalima se ispuštaju<br />
u Borsku reku. Takođe, u prirodne tokove<br />
ulivaju se vode nastale luženjem nerekultivisanih<br />
površina, odlagališta raskrivki i<br />
flotacijskih jalovišta rudnika Bora i Majdanpeka,<br />
dok se provirne vode rudnika Vrška<br />
čuka bez prečišćavanja ulivaju direktno u<br />
recepijent Lubničke reke.<br />
TEKST: DR DRA GAN MO MI RO VIĆ<br />
Iz vo ri za ga đe nja vo da<br />
Osim industrijskih, u vodotokove reka<br />
Timočkog regiona je ispuštana, a i danas<br />
se ispušta, otpadna voda iz domaćinstva<br />
bez prethodnog tretmana. Takođe, reke i<br />
vodotokove zagađuju procedne vode, koje<br />
prodiru sa njiva u njihovoj neposrednoj<br />
blizini, noseći sa sobom mnoga hemijska<br />
jedinjenja od herbicida, pesticida i drugih<br />
materija kojima se tretiraju poljoprivredne<br />
kulture.<br />
Izvori otpadnih voda u Timočkom regionu<br />
su:<br />
• rudarstvo (jama, površinski kopovi,<br />
raskrivke, flotaciona jalovišta);<br />
•metalurgija (topionica, elektroliza,<br />
sumporna kiselina);<br />
• industrija (hemijska, prerađivačka,<br />
pre hram be na, drv na i dru ge);<br />
• poljoprivreda (pesticidi, veštačka<br />
đubriva i drugo) i<br />
• domaćinstva (organske materije).<br />
Otpadne vode metalurgije i industrije<br />
u Timočkom regionu potiču u najvećoj<br />
meri iz tehnoloških procesa. Iz metalurgije<br />
i he mij ske in du stri je iz Bo ra, ot pad ne<br />
vode nakon grubog tretmana, ispuštaju<br />
se u Borsku reku, koje se karakterišu<br />
velikom kiselošću i velikim sadržajem<br />
sulfata, jona bakra, arsena i drugih<br />
teških metala, zatim u Prahovu IHP koja<br />
je 2003. is pu sti la 1.175.280 m 3 ot padnih<br />
vo da u Du nav.<br />
U dru goj po lo vi ni 20. ve ka do šlo je do iz livanja<br />
flotacijske jalovine iz starog jalovišta<br />
u Borsku reku. Nanosima flotacijske jalovine<br />
oštećeno je ili potpuno uništeno preko<br />
2.500 ha naj plod ni je ze mlje u priobalju<br />
Bor ske re ke i Ve li kog Ti mo ka. Sve otpadne<br />
vode zagadile su podzemne vode bunara<br />
pri rod nih iz vo ra, te se vo da iz njih ne mo že<br />
koristiti za vodosnabdevanje i bilo kakvu<br />
privrednu delatnost. Ove otpadne vode<br />
ne predstavljaju problem samo Timočkog<br />
regiona koje ugrožavaju sva naselja na<br />
obalama zagađenih reka, već i bitno utiču<br />
24 industrija 2/2008
Change language