Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija
Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija
TNG Od al ter na tiv nog do pri mar nog go ri va Tehnološki i ukupni razvoj društva dostigao je tačku kada se ozbilj no raz mi šlja o, s jed ne stra ne, bu dućim izvorima energi je jer se po stojeći sasvim sigurno iscrpljuju. S druge strane, pak, pitanje zaštite životne sre dine koje posta je od iz uzetnog glo balnog značaja, uslovljava ozbilj na razmišljanja u pravcu ispravnog izbora novih energenata za postojeći i bu dući tehnološki razvoj ljudske civilizacije. Pojava TNG, ili autogasa kao zanimljivog u ovom civilizacijskom trenutku, rešenja za snabdevanje nesagledivog motorizovanog dela čovečanstva, kao da uliva nadu i daje priliku da se jednim pri stu pom od go vo ri na ova dva va žna pi ta nja. Ka ko se ener gi ja se i da nas pretežno dobija iz fosilnih goriva, a znatno manje iz hidroelektrana i drugih obnovljivih izvora (solarne, vetra, geotermalne i dr.), a pri tome se potrošnja energije se stalno povećava, objektivne prognoze pokazuju da će se u na red nim go di nama zah te va ti i sve ve će energije, odnosno sve veću potrošnju energenata. Procene su da će se u na red nim go di nama ovog ve ka tra žnja za energijom stalno povećava ti za oko 1,5 do 2% go di šnje. To zna či da će se do 2050. godine potrebe za energijom više nego udvo stru či ti. Od to ga će se na tran sport trošiti oko 50% ukupne energije, odnosno oset no vi še ne go u ukup nom sek to ru in dustrije (ostatak u sektoru domaćinstva). Do 2050. go di ne po trebe za ener gi jom će se vi še ne go udvo stru či ti! Ve o ma je va žno da se pri to me ima u vi du da se energenti u sektoru transporta skoro u potpunosti dobijaju iz nafte. Sve veća potrošnja čini da su raspoložive rezerve fosilnih goriva sve manje, i to posebno nafte ko ja je osnov ni ener gent za sektor transporta. Koliko će one još po tra ja ti ni je lako odgovoriti, pa se prog no ze na ra znim ni voima i u raznim sredinama veoma razlikuju. Po jednima, nafte će biti još naj ma nje 100, a ga sa 200 go di na, ali ima i onih ko ji tvr de da će naf te bi ti sa mo za 30 do 40, a pri rod nog ga sa za 15 do 60 go di na. Ne ke prog no ze go vo re da će već pre 2040. go di ne bi ti iskorišćeno pola svetskih rezervi nafte, a neka istraživanja pokazuju da će to biti već 2010. godine. Druga veoma važna karakteristika današnje energetske situacije, odnosno proizvodnje i korišćenja energije iz fosilnih goriva, vezana je za ekološke probleme. Sagorevanje fosilnih goriva, naime, ozbiljno zagađuje okolinu. Međutim, kada je reč o saobraćaju i tran spor tu, od no sno o svim vrstama vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, može da se tvrdi da su velikim tehnološkim unapređenjima, a pre svega znatno boljim sistemima sagorevanja u motorima, u visokom stepenu rešeni problemi emitovanja glavnih zagađivača, kao što su ugljovodonici, teški 22 industrija 2/2008
TNG me ta li, če sti ce i dr, što ni je slu čaj i sa drugim sektorima u kojima se fosilna goriva sagorevaju. Ali ostao je nerešen problem emitovanja ugljen dioksida, koji zagađuje okolinu doprinoseći stvaranju efekata "sta kle ne ba šte". To za pra vo i ne mo že da se potpuno reši sa ovim gorivima, pošto njihova toplotna moć zapravo i potiče od sagorevanja ugljenika. Emitovanje ugljen dioksida je, dakle, neizbežan pratilac svih procesa sagorevanja fosilnih goriva. Sve to go vo ri da se na la zi mo na po četku nove "energetske ere". Nužno je da se obezbede novi, svima dostupni izvori energije, novi energenti i nova goriva, a s tim u vezi i novi sistemi distribucije i korišćenja ovih novih energetskih oblika. U tom okviru se intenzivno traga za novim obnovljivim izvorima primarne energije, a isto tako i za alternativnim gorivima, koja bi se ume sto naf te i nje nih de ri va ta ko ri stila pre svega u motornim vozilima. Pojedine procene ukazuju na zaključak da će ka da se ra di o dru gim vr stama alterna tiv nih go ri va , kao sto je bio-di zel i nje gove masovnije primene proći još dosta vremena, te da u proizvodnju takvog goriva trba dosta ulagati, a posebno u delu Evrope gde se na la zi na ša ze mlja. Kod TNG je suprotno, nisu potrebna velika ulaganja, a zadovoljeni su svi eko standardi. Primena tečnog naftnog gasa (TNG) za pogon vozila je počela još dvadesetih godina prošlog veka, tako da je ovo gorivo danas najrasprostranjenije alternativno gorivo za pogon vozila. S obzirom na aktuelnost pitanja zaštite životne sredine i činjenicu da je aerozagađenje upotrebom ovih goriva neuporedivo manje, većina evropskih država poreskom politikom stimuliše primenu TNG pre sve ga kod naj ve ćih aero zagađivača u naseljenim mestima. Najveći potrošač TNG u Evropi je Italija sa približno 1.400.000 vozila (putnička i dostavna vozila), zatim Poljska sa 600.000, Nor ve ška 400.000, Holandija 360.000, Francuska 210.000 vozila itd. U Sr bi ji na gli po rast ovih vo zi la u po sled njih dve go di ne je po sle di ca privat ne ini ci ja ti ve, ni skog ži vot nog stan darda i ve o ma br ze is pla ti vo sti in ve sti ci je u ure đa je za po gon na TNG. U po sled njih ne ko li ko go di na ta ko đe se ve o ma po većao broj instalatera koji vrše ugradnju ovih ure đa ja na vo zi li ma. Zahvaljujući ekološkim, ekonomskim i sigurnosnim prednostima TNG - tečni naft ni gas (LPG-Liquefied Petroleum Gas), po znat i kao auto gas, pred stavlja jedno od vodećih alter nativnih goriva današnjice. Do kraja osamdesetih godina dvadesetog veka TNG se koristi prvenstveno kao jeftinije gorivo za pogon motornih vozila. Početkom devedesetih ekološka prednost ovog goriva se sve vi še pre po zna je, a TNG se ma sovnije koristi kao ekološki prihvatljiv energent cijom upotrebom se značajno smanjuje emisija štetnih gasova. Zaključci Evropskog parlamenta i Saveta Evrope insistiraju na tome da TNG mora biti integralni deo politike u oblasti alternativ nih go ri va u EU. Ovaj segment nije samo predmet tržišnih odnosa, već i razvojne politike u EU. U tom smi slu kra jem 2000. go di ne, Evrop ska Komisija usvojila je takozvanu "Zelenu knjigu i sigurnom snabdevanju", u ko joj je kao je dan od ciljeva navedena potreba za me ne 20% go ri va u drumskom prevozu alternativnim gorivom do 2020. go di ne (pod alternativnim gorivom se u ši rem smi slu smatraju goriva koja su u stanju da zamene postojeća klasična goriva za pogon motornih vozila kao što su mo tor ni ben zin i di zel). in industrija 2/2008 23
- Page 4 and 5: uvodnik Broj 14 industrija Poštova
- Page 6 and 7: eflek Vesti IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM
- Page 9 and 10: Vesti Pro dato 80 preduzeća u Voj
- Page 11 and 12: Standardi u industriji industrija 2
- Page 13 and 14: Standardi u Industriji đuje se mog
- Page 15 and 16: Standardi u Industriji godine dobil
- Page 17 and 18: Standardi u Industriji donija, Alba
- Page 19 and 20: Standardi a d u industriji i i - Me
- Page 21: energetika Ener get ska efi ka snos
- Page 25 and 26: ekologija Ekološki problemi Timoč
- Page 27 and 28: EL-CO De talj ni je o ovoj i o osta
- Page 30 and 31: HONDA p Isto ri ja Hon da Po wer Pr
- Page 32 and 33: Pumpex p Sa mo po ta pa ju će od v
- Page 34 and 35: Opa sno sti i za šti ta pri ra du
- Page 36 and 37: Dru štve no od go vor no po slo va
- Page 38 and 39: ečnik Dru štve no od go vor no po
- Page 40 and 41: Cebit 2008 U zna ku eko lo ških re
- Page 42 and 43: p Brand Fa ir 4 Smo tra po zna tih
- Page 44 and 45: Brand Fa ir 4 Brend konferencija, i
- Page 46: Sa jam auto mo bi la i mo to ra "Ci
- Page 49 and 50: vodič Iz bor sa jam skih do ga đa
TNG<br />
Od al ter na tiv nog do<br />
pri mar nog go ri va<br />
Tehnološki i ukupni razvoj društva dostigao je tačku kada se ozbilj no<br />
raz mi šlja o, s jed ne stra ne, bu dućim izvorima energi je jer se po stojeći<br />
sasvim sigurno iscrpljuju. S druge strane, pak, pitanje zaštite životne<br />
sre dine koje posta je od iz uzetnog glo balnog značaja, uslovljava ozbilj na<br />
razmišljanja u pravcu ispravnog izbora novih energenata za postojeći<br />
i bu dući tehnološki razvoj ljudske civilizacije. Pojava TNG, ili autogasa<br />
kao zanimljivog u ovom civilizacijskom trenutku, rešenja za snabdevanje<br />
nesagledivog motorizovanog dela čovečanstva, kao da uliva nadu i<br />
daje priliku da se jednim pri stu pom od go vo ri na ova dva va žna pi ta nja.<br />
Ka ko se ener gi ja se i da nas pretežno<br />
dobija iz fosilnih goriva, a<br />
znatno manje iz hidroelektrana i<br />
drugih obnovljivih izvora (solarne, vetra,<br />
geotermalne i dr.), a pri tome se potrošnja<br />
energije se stalno povećava, objektivne<br />
prognoze pokazuju da<br />
će se u na red nim go di nama<br />
zah te va ti i sve ve će<br />
energije, odnosno sve<br />
veću potrošnju energenata.<br />
Procene su da će<br />
se u na red nim go di nama<br />
ovog ve ka tra žnja za<br />
energijom stalno povećava ti za oko 1,5 do<br />
2% go di šnje. To zna či da će se do 2050.<br />
godine potrebe za energijom više nego<br />
udvo stru či ti. Od to ga će se na tran sport<br />
trošiti oko 50% ukupne energije, odnosno<br />
oset no vi še ne go u ukup nom sek to ru in dustrije<br />
(ostatak u sektoru domaćinstva).<br />
Do 2050. go di ne po trebe<br />
za ener gi jom će se<br />
vi še ne go udvo stru či ti!<br />
Ve o ma je va žno da se pri to me ima u vi du<br />
da se energenti u sektoru transporta skoro<br />
u potpunosti dobijaju iz nafte.<br />
Sve veća potrošnja čini da su raspoložive<br />
rezerve fosilnih goriva sve manje, i to<br />
posebno nafte ko ja je osnov ni ener gent za<br />
sektor transporta. Koliko<br />
će one još po tra ja ti ni je<br />
lako odgovoriti, pa se<br />
prog no ze na ra znim ni voima<br />
i u raznim sredinama<br />
veoma razlikuju. Po<br />
jednima, nafte će biti još<br />
naj ma nje 100, a ga sa<br />
200 go di na, ali ima i onih ko ji tvr de da će<br />
naf te bi ti sa mo za 30 do 40, a pri rod nog<br />
ga sa za 15 do 60 go di na. Ne ke prog no ze<br />
go vo re da će već pre 2040. go di ne bi ti<br />
iskorišćeno pola svetskih rezervi nafte, a<br />
neka istraživanja pokazuju da će to biti već<br />
2010. godine.<br />
Druga veoma važna karakteristika današnje<br />
energetske situacije, odnosno proizvodnje<br />
i korišćenja energije iz fosilnih<br />
goriva, vezana je za ekološke probleme.<br />
Sagorevanje fosilnih goriva, naime, ozbiljno<br />
zagađuje okolinu. Međutim, kada je<br />
reč o saobraćaju i tran spor tu, od no sno o<br />
svim vrstama vozila sa motorima sa unutrašnjim<br />
sagorevanjem, može da se tvrdi<br />
da su velikim tehnološkim unapređenjima,<br />
a pre svega znatno boljim sistemima<br />
sagorevanja u motorima, u visokom stepenu<br />
rešeni problemi emitovanja glavnih<br />
zagađivača, kao što su ugljovodonici, teški<br />
22 industrija 2/2008
Change language