Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija

More documents

Recommendations

Info

energetika g Ener get ska efi ka snost u in du stri ji PO VE ĆA NJE ener get skog in ten zi te ta TEKST: MR BO JAN KO VA ČIĆ, DIPL. MAŠ. INŽ, DI REK TOR AEE Indikatori energetske efikasnosti u Srbiji pokazuju da postoji potencijal unapre đenja stepena racionalnog korišćenja energije u svim sektorima potrošnje, pa i u industriji. skom menadžeru i energetskom odboru, pre sve ga u smi slu odo bre nih finansijskih i drugih potrebnih resursa. proizvodnu opremu, unapređenje procesa prodaje, itd. Pri tome, poslovodstvo je nerado sprem no da ula že u me re ener get ske N aša industrijska preduzeća prema zvaničnim podacima počinju da se opo ra vlja ju od po sle di ca dugogodišnje stagnacije i nazadovanja. To se po seb no od no si na ma la i sred nja preduzeća, koja zbog svoje fleksibilnosti, sa ade kvat nim upra vlja njem i pri me nom novih pristupa u poslovanju i proizvodnji, mogu da budu zamajac sveukupnog ekonomskog razvoja. Povećanje potrošnje fi nal ne ener gi je Prema podacima iz statističkog godišnja ka (za 2006. g.), sek tor in du stri je u potrošnji finalne energije učestvuje sa oko 24%, što je povećanje od nekoliko procenata u odnosu na prethodnu godinu. Ukupna potrošnja energije u industriji takođe se povećala za oko 10%, što može ukazivati na intenzivniju poslovnu aktivnost. No, ako analiziramo energetski intenzitet u industriji, videćemo da je on 0,5 kgen po do la ru BNP, što je i do tri pu ta ve ća vrednost u odnosu na razvijene zemlje Evropske uni je. Ipak, sa završetkom procesa privatizacije, za oče ki va ti je da se i na ša pred u ze ća uhva te u ko štac sa iza zo vi ma ko je oštra konkurencija na savremenom tržištu nosi sa so bom. U tom smi slu, po treb no je da najviši rukovodioci naših industrijskih preduzeća što pre uvide neophodnost uvođenja modernog pristupa energetskog menadžmenta, odnosno domaćinskog gazdovanja energijom. Dokaz ovakve opredeljenosti najvišeg rukovodstva treba da se ogleda u stepenu podrške date energet- Struktura finalne potrošnje energije sa oce nje nim tro ško vi ma za po tro šenu energiju po industrijskim granama po ka zu je da če ti ri in du strij ske gra ne (he mij ska in du stri ja, in du stri ja gra đe vin skog ma te ri ja la, in dustrija papira i crna metalurgija) uče stvu ju u po tro šnji fo sil nih go ri va sa oko 75%. Slič no je i sa fi nal nom po tro šnjom električ ne ener gi je. Zastarele i ener get ski neefikasne tehnologije Industrijski sektor u Srbiji odlikuju korišćenje zastarele i energetski neefikasne tehnologije, značajni gubici i neadekvatno praćenje potrošnje energi je. Na to se na do ve zu je još uvek nedovoljan nivo informisanosti i spremnosti menadžmenta o načinima ka ko mo gu po bolj šati energetsku efikasnost u svojim preduzećima. Naravno da investiciona ulaganja u mere uštede energije konkurišu drugim potencijalnim ulaganjima, npr. u Struk tu ra po tro šnje energije u in du stri ji Sr bi je efikasnosti čiji je period povraćaja uloženog nov ca du ži od dve go di ne. Ipak, tre ba is ta ći da upra vo u sma nje nju troškova za energiju (u preduzećima u Srbiji nji hov sa da šnji udeo u ukupnim troškovima učestvuje i sa preko 25%!) leži mogućnost za direktno povećanje profita (i za nekoliko procenata) i ostvarivanje konkurentske prednosti na tržištu. U tom smislu potrebno je sistemski pristupiti predmetnoj problematici, počev od promena u organizaciji (uvođenje energetskih menadžera i energetskih odbora), metodologiji (praćenje potrošnje energije, sprovođenje Termalno ispitivanje gubitka toplote objekta, izolacije, prozora i kvaliteta podnog grejanja 20 industrija 2/2008
energetika Ener get ska efi ka snost u in du stri ji energetskih revizija i gazdovanje energijom) i razvojnoj politici (kontinuirano stručno usavršavanje, ulaganje u moderne i energetski efikasne tehnologije, strateško planiranje). Sistemski pristup može imati različite metodolške forme, a jedna od njih je sledeća: 1. Priprema (definisanje indikatora); 2. Pri ku plja nje po da ta ka (me re nje potrošnje po troškovnim celinama); 3. Analiza podataka (veza potrošene energije sa obimom proizvodnje, definisanje opšteg i pojedinačnih ciljeva, poređenje potrošnje sa ciljem); 4. Pra vlje nje iz ve šta ja; 5. Pred u zi ma nje ak ci ja. Pokretanje programa Imajući na umu sve napred navedeno, Agencija za energetsku efikasnost definisala je i pokrenula strateški program "Energetska efikasnost u industriji” u cilju doprinosa poboljšanju racionalnog korišćenja energije u industriji u Srbiji. Ključni elementi u sprovođenju ovog programa treba da budu energetske revizije i energetski menadžment (gazdovanje energijom). Gazdovanje energijom je sredstvo za postizanje i održavanje takve vrste ušte da, ta ko što se ener gi jom ga zdu je na isti na čin kao i bi lo ko jim dru gim re sur som preduzeća, smanjuje se ra si pa nje i obezbeđuje da su troškovi za energiju svedeni na minimum. Gazdovanje energijom je neprekidan proces koji obuhvata praćenje ener get skog učin ka i ne pre sta no prona la že nje na či na da se on odr ži i po bolj ša. Uz modernu opremu, napori energetskog menadžera i svih zaposlenih mogu se dopuniti automatskim sistemima za merenje, praćenje i kontrolu ključnih parametara koji utiču na korišćenje energije. Ipak, napori pojedinaca su uvek značajniji: gazdovanje energijom je orijentisano ka ljudima. Agencija je realizovala više obuka kojima je prisustvovalo preko 150 polaznika iz 80 pred u ze ća. Obu ke su bi le iz obla sti izrade energetskih revizija, prethodnih studi ja opravdanosti za uvođenje sistema za gazdovanje energijom, biznis planova i dr. U sek toru energetske efikasnosti u industriji Agencija učestvuje na realizaciji projekta "Norveška pomoć Srbiji za sprovo đenje politike energetske efikasnosti, iz ra du energetskog bilansa na lokalnom nivou i primenu Kjoto protokola". Ovaj projekat, kojim rukovodi Ministarstvo rudarstva i energetike, predviđa pomoć regionalnim centrima za energetsku efikasnost i mreži za energetsku efikasnost u industriji, kao i pripremu CDM stra tegije i projekata. Agencija je dala svoj doprinos i u realizaci ji TAM (TurnAround Management) i BAP (Business Advisory Program) programa, koji imaju za cilj povećanje konkurentnosti srp skih pred u ze ća. U tom smi slu, Agen ci ja pru ža punu podršku različitim inicijativama kompanija za promovisanje energetski efi kasnije tehnologije u različitim industrijskim oblastima. Pored toga, Agencija je i 2007, kao i ranijih godina sarađivala sa Privrednom komorom Srbije, kao i regionalnim privrednim komorama. Ove i sle de ćih go di na... Što se aktivnosti Agencije u ovoj godini tiče, izdvojili bismo nekoliko interesantnih projekta koje će imati i međunarodni ka rakter. Agencija se kandidovala za dobijanje sredstava iz fondova EU za realizaciju pro jek ta iz pro gra ma FP7 u obla sti ko ri šćenja biomase. Partneri na tom projektu su institucije iz još 12 zemalja: Nemačke, Luksemburga, Francuske, Velike Britanije, Grč ke, Španije, Slovenije, Italije, Litvanije, Finske, Turske i Rumunije. Nastavićemo da sprovodimo projekat BIOM ADRIA zajedno sa italijanskim partnerima iz regiona Emilija Romanja (biomasa). Kandido va li smo se sa grč kim part ne rom za sprovođenje projekta u okviru Helenic Aid programa (zgradarstvo, biomasa, solarna energija). Učestvovaćemo na realizaciji projekta iz energetske efikasno sti u okvi ru evropskog TEMPUS programa. Nastavićemo realizaciju projekta "Merenje potencijala vetra u Srbiji" u saradnji sa špan skim partnerom. Ovo su sa mo ne ki od pro je ka ta ko je Agencija namerava da sprovodi ove i narednih godina. Pored toga, naša Agenci ja posebne napore ulaže na povećanje sve sti o značaju energetske efikasnosti svih segmenata društva, uključujući i građane kao pojedince, a pre svega najmlađe naraštaje. U tom smislu, naši napori su prepoznati od strane različitih domaćih i međunarodnih subjekata od kojih možemo pomenuti Generalni direktorat za energiju i transport Evropske komisije. Sprovodeći svoju misiju, Agencija za ener get sku efi ka snost će se i da lje tru di ti da po bolj ša am bi jen tal ne uslo ve za ula ganja u energetsku efikasnost, doprinese tran sferu znanja i aktuelne "najbolje prakse" i poveća zainteresovanost svih potrošača energije kroz bolju informisanost. in <strong>Industrija</strong> u zemljama Jugoistočne Evrope ima slične probleme u vezi energetske efikasnosti i zaštite životne sredine. Preduzeća sa malom energetskom efikasnošću i sa zastarelim industrijskim postrojenjima, našla su se na otvorenom tržištu. Učešće potrošnje energije u ukupnim troškovima preduzeća je toliko veliko da se svaka ušteda u ovoj oblasti direktno odražava na ukupnu produktivnost, a time i konkurentnost privrednog subjekta. Investicije u oblast racionalne potrošnje energije i zaštite životne sredine spadaju u veoma efikasna ulaganja. Zbog aktuelne situacije u ovoj oblasti neophodno je da se stručnjaci iz Istočne i Jugoistočne Evrope sastanu, razmene iskustva i informacije, prošire svoja naučna i tehnička saznanja, Stručno o EE u industriji JI Evrope kako bi na najracionalniji način povećali energetsku efikasnost i zaštitili životnu sredinu u svojim zemljama. Stoga, Društvo termičara Srbije u sa rad nji sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije, uz po dr šku SE CI ("Southeast European Cooperative Initiative"), održaće Regionalnu konferenciju pod nazivom "Industrijska energetika i zaštita životne sredine u zemljama Jugoistočne Evrope - IEEP 2008", u ter mi nu od 24. do 27. ju na, na Zla ti bo ru. Teme konferencije biće, između ostalog, i "Energetska politika, zakonodavstvo i podsticajni elementi", "Energetski menadžment u industriji", kao i "Korišćenje alternativnih goriva i obnovljivih izvora energije u industriji". reflektor industrija 2/2008 21
Page 4 and 5: uvodnik Broj 14 industrija Poštova
Page 6 and 7: eflek Vesti IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM
Page 9 and 10: Vesti Pro dato 80 preduzeća u Voj
Page 11 and 12: Standardi u industriji industrija 2
Page 13 and 14: Standardi u Industriji đuje se mog
Page 15 and 16: Standardi u Industriji godine dobil
Page 17 and 18: Standardi u Industriji donija, Alba
Page 19: Standardi a d u industriji i i - Me
Page 23 and 24: TNG me ta li, če sti ce i dr, što
Page 25 and 26: ekologija Ekološki problemi Timoč
Page 27 and 28: EL-CO De talj ni je o ovoj i o osta
Page 30 and 31: HONDA p Isto ri ja Hon da Po wer Pr
Page 32 and 33: Pumpex p Sa mo po ta pa ju će od v
Page 34 and 35: Opa sno sti i za šti ta pri ra du
Page 36 and 37: Dru štve no od go vor no po slo va
Page 38 and 39: ečnik Dru štve no od go vor no po
Page 40 and 41: Cebit 2008 U zna ku eko lo ških re
Page 42 and 43: p Brand Fa ir 4 Smo tra po zna tih
Page 44 and 45: Brand Fa ir 4 Brend konferencija, i
Page 46: Sa jam auto mo bi la i mo to ra "Ci
Page 49 and 50: vodič Iz bor sa jam skih do ga đa

Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?